U analizi "Zarade u državnom sektoru: stanje i smernice", Fiskalni savet je upozorio da bi svako povećanje iznad pet ili šest odsto u 2019. vodilo ka neodrživom rastu učešća državnih rashoda za zarade u BDP-u i neopravdanom, mnogo bržem rastu plata u javnom nego u privatnom sektoru.
Navode da, na primer, u prva tri meseca 2018. plate u privatnom sektoru rastu svega 4,5 odsto, a u opštoj državi devet odsto.
Prema istraživanjima Fiskalnog saveta, prosečna primanja u sektoru zdravstva u 2018. godini iznosiće oko 55.000 dinara, što je za preko 30 odsto manje od primanja zaposlenih u MUP-u.
Zato je, smatra Fiskalni savet, ekonomski opravdano i pravično da u okviru ukupnog povećanja zarada od pet do šest odsto, plate u zdravstvu u 2019. porastu iznad proseka, a plate u MUP-u ispod proseka budući da se, kako navode, već zna da su primanja u državi najviše potcenjena u zdravstvu, a najviše precenjena u MUP-u. Kako dodaju, administrativno osoblje u MUP-u ima i posebne dodatke na zaradu koji bi trebalo da važe samo za uniformisana lica, a koji ne postoje za ostala uporediva radna mesta u državnom sektoru.
Bilo bi dobro rešenje, navodi Fiskalni savet, da u 2019. plate u zdravstvu porastu sedam odsto, u prosveti šest odsto, a u MUP-u između dva i tri odsto.
Ostali zaposleni u javnom sektoru, njih oko 30 odsto, trebalo bi da imaju povećanje zarada od pet odsto, smatra Fiskalni savet, koji u analizi navodi da treba prestati sa ad hoc povećanjima plata u 2019. što je bila česta praksa prethodnih godina, a fiskalno opasna i po pravilu neobjektivna i nepravična.
Fiskalni savet dodaje da je potrebno sistematsko uređenje sistema zarada i zaposlenosti u državnom sektoru, koji je, kako kažu, sada "neuređen, nepravičan i predstavlja fiskalni rizik, a struktura zaposlenih po sektorima i institucijama neodgovarajuća".
Vlada Srbije je reformu sistema zarada i zaposlenosti u državnom sektoru stavila na listu prioriteta na početku fiskalne konsolidacije, podsećaju u Fiskalnom savetu, ali i ističu da su, uprkos početnom entuzijazmu i brojnim najavama, konkretniji koraci u tom pravcu uglavnom izostajali.
"Neke mere koje je Vlada Srbije preduzela u poslednjih nekoliko godina samo su produbile postojeće probleme", smatra Fiskalni savet. Tako je, dodaje, višegodišnja zabrana zapošljavanja dovela do neselektivnog smanjenja broja zaposlenih i pogoršala inače lošu strukturu zaposlenosti, a paušalna povećanja plata u različitim delovima javnog sektora (prosveta, zdravstvo, službe bezbednosti, administracija) dodatno su uvećala neuređenost sistema zarada. Zarade se utvrđuju bez objektivnih kriterijuma, na osnovu više desetina različitih osnovica i stotina koeficijenata, a posledice su različite zarade za isti rad i jednake plate za različite poslove u državnom sektoru, piše u analizi. Neretko se, kažu, za ista zanimanja i rad isplaćuju zarade koje se razlikuju i do 70 odsto.
Fiskalni savet preporučuje da bi za trajno uređenje sistema zarada i zaposlenosti u Srbiji ukupno godišnje nominalno povećanje zarada u opštoj državi moralo da bude zakonski ograničeno na nešto ispod stope rasta nominalnog BDP-a.
Svi zaposleni u opštoj državi, kako navode, trebalo bi da budu uključeni u jedinstven sistemski zakon o zaradama, a odgovarajući odnos između najniže i najveće osnovne zarade zaposlenih trebalo bi da iznosi 1:12.
Tako postavljen raspon, smatra Fiskalni savet, obezbeđuje dovoljno visoke zarade za najodgovornije i najstručnije poslove u zemlji (predsednik države, premijer, hirurg, IT stručnjak, sudije), ali istovremeno ipak postavlja jasnu granicu do kog je nivoa moguće najveće povećanje zarada koje se plaćaju iz budžeta.
Isti poslovi u državi morali bi da budu jednako plaćeni, što sada nije slučaj budući da se odstupa od principa ista zarada za isti rad, kažu u Fiskalnom savetu. Potrebna je, navodi Fiskalni savet, potpuna transparentnost i redovno izveštavanje o isplaćenim zaradama na svim poslovima u opštoj državi, uključujući i sve dodatke na rad i smatra da je jedan od ključnih koraka ka uvođenju reda u sistem zarada stvaranje informacionog sistema za praćenje i redovno objavljivanje isplaćenih zarada i broja zaposlenih u državnom sektoru.
Gorući problem, kažu, predstavlja neadekvatna struktura zaposlenih pa je zato neophodna sveobuhvatna reforma najvećih državnih sistema (zdravstvo i prosveta), uklanjanje viškova i zapošljavanje potrebnih radnika, hitno zapošljavanje u oblastima u kojima je već utvrđen manjak stručnih kadrova, ukidanje zabrane zapošljavanja i prelazak na održive modele kontrole zaposlenosti u opštoj državi.
Do kraja 2018. godine potrebno je objediniti i popisati radna mesta najvećih državnih sektora i dodeliti im koeficijente u okviru raspona zarada 1:7,5, preporučuje Fiskalni savet.
.jpg "EPS: Netačne informacije o visokim platama članova Nadzornog odbora, nemaju veze s realnošću")
Komentari 22
Posmatrac
Šamlov
Zuzana Cirok
u kontaktu sam sa raznim zaraznim bolestima , nagledam se svega , a da nepricamo o mionirisima brijanja donjeg dela tela , a zaradjujem 25.200 dinara isto kao i spremacice u istoj firmi. Pitam ja vas gde je tu pravda.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar