Britanija koketira sa inflacijom

Nije u pitanju niti manje značajan segment života, niti neka marginalizovana autokratska afrička državica. Naprotiv, kocka se sa monetarnom politikom, hazarder je Velika Britanija.

Iznenađenje je tim veće što je reč o državi u kojoj se centralno bankarstvo najviše razvijalo, dok je Bank of England odigrala ključnu ulogu u odvajanju monetarne politike i štampanja novca od komercijalnog bankarstva. Međutim, ovih dana učinjen je potez za koji bi se pojednostavljeno moglo reći da je korak u suprotnom smeru.

Pa šta su to uradili od Bregzita još opijeni Britanci, tradicionalno neskloni promenama, kada se ceo bankarski svet uzbudio?

Na vladin račun

Potez je neuobičajen, pogotovo za praksu bankarstva na Ostrvu. Bank of England, centralna za Veliku Britaniju, odlučila je da direktno kreditira vladu Velike Britanije.

Suprotno klasičnim monetarnim pravilima, emisiona banka će direktno kreditirati Vladu Velike Britanije, doduše samo za potrebe koje su vezane za savladavanje epidemije i njenih posledica. Dakle, deo štampanog novca centralna banka neće ubaciti na račune poslovnih banaka, već na specijalan vladin račun u centralnoj banci.

Do sada sa ovog računa britanska vlada je godišnje mogla pozajmiti do 370 miliona funti. Čista simbolika.

Međutim, ove sezone centralna banka će mnogo više prebacivati novac vladi Borisa Džonsona. Nije precizirano koliko, ali neuporedivo više. Zna se da će vlada umesto ranije planiranih 15 ovog aprila za redovno i finansiranje posledica pošasti utrošiti čak 45 funti.

Posezanje za štamparijom

Izvesno je da će vlada morati žestoko zajmiti. Koliko će posuditi sa finansijskog tržišta, koliko direktno od centralne banke nije obelodanjeno.

Guvermer Endrju Bejz je još pre nedelju dana bio protiv direktnog finansiranja, ali, očito, nije odoleo pritiscima iz premijerovog kabineta. Svestan neuobičajenosti i rizičnosti ovakvog načina punjenja budžeta, prvi čovek Bank of England je pozajmicu uslovio vraćanjem cele svote do kraja godine.

Istakao je da je reč o privremenom i kratkoročnom finansiranju, kao i da će se vlada prilikom pozajmica i dalje primarno oslanjati na finansijsko tržište. Ipak, potez je uznemirio bankare širom sveta, sve odreda pupčanom vrpcom vezane za londonski Siti.

Rašireno je mišljenje da se vlada neće lako odreći direktnog posezanja za novcem, a ne mali broj finansijera ukazuje da je globalna zaraza ostavila tolike posledice da je došlo vreme da se preispitaju mnoge standardne prakse, uključujući i striktno usmerenje centralne na komercijalne banke.

Korak do inflacije

Nevolja je što je direktno finansiranje vlade prvi i najkrupniji korak ka proizvodnji inflacije. Istina, vrtoglavi rast cena i gubitak vrednosti novca nije nužna posledica nove prakse, ali do sada se strogo izbegavala i smatralo se da država retko kada vraća dug sopstvenoj banci.

Inače, vlada Borisa Džonsona se odlučila da se osloni na sopstvenu štampariju čim je čula da će tokom drugog kvartala pad BDP u najjačim zemljama Evropske unije - Nemačkoj, Francuskoj, Holandiji, Italiji, biti primetno iznad deset odsto, znatno više nego što se računalo samo nekoliko dana ranije.

Rizičan izbor

Kao razlog za promenu emisione politike najuglednije centralne banke, navodi se neizvesnost hoće li čak i vlada tako moćne države kakva je Velika Britanija uspeti da sa tržišta prikupi sav potreban novac.

Takođe, izvesno je da će, kada zlo prođe, sve zemlje sveta tragati za kreditima. Jagma će biti žestoka i cena novca će se višestruko uvećati. Očito, ni bogate države ne bi baš da previše plaćaju kamate, pa zaviruju u štampariju centralne banke.

Posledica korona pošasti biće velike. Posle svih mera Trampove vlada, FED je najavio da će na tržište upumpati još 2.300 milijardi dolara.

Čelnica MMF Kristalina Georgieva je procenila da ni ubacivanje 8.000 milijardi dolara, koliko su, za sada, zbirno najavile sve države na svetu, neće biti dovoljno. I britanski bankari smatraju neophodnim ubaciti ogoman novac kako život ne bi stao.

Dilema je kako doći do novca. Veliko je pitanje da li je, više nego rizično, direktno zahvatanje od centralne banke pravi izbor.