Menu 021

Haotična privatizacija poljoprivrednih firmi

Privatizacija u poljoprivredi bila je haotična, stihijska i doprinela je da se za budzašto rasprodaju nacionalni resursi, tvrde stručnjaci.
Info 12.08.2020. | 08:39 > 16:07
Haotična privatizacija poljoprivrednih firmi
Foto: 021.rs
Pri tom, u prvom naletu prodali su se najznačajniji kompleksi firmi i zemljišta, značajni kombinati i prerađivački centri, čak znatno pre nego što je državi palo na pamet da sačini strategiju razvoja agrara, piše Danas. U toj euforiji omogućeno je maloj grupi ljudi da dođe do velikog kapitala, koji se meri hiljadama hektara, u nekim slučajevima to su sada velike firme, ali je iza takvog juriša ostalo previše devastiranih firmi, zemljišta i ljudi bez posla.
 
"Ako bi se merilo brojevima, kvalitet zemljišta koji zavisi od stočarstva gde je nusproizvod stajsko đubrivo, kao i  od kvalitetnih mineralnih prehranjivača opao je što se vidi po količini najplodnijeg dela obradive površine, humusa", kaže u razgovoru za Danas agroekonomski analitičar Milan Prostran i dodaje da je pre dve decenije procenat na obrađivanim njivama iznosio oko pet odsto, a da je sada oko dva procenta.
 
Takođe, do 2000. godine, učešće poljoprivrede u BDP'u iznosilo je oko 19 odsto, prehrambene industrije oko osam procenata, ukupno 27, što se shvatilo kao dokaz nerazvijenosti. U poslednjih deset godina ukupan udeo poljoprivrede i prerade je oko 9,5 odsto i jedino će specifičnost ove godine da taj procenat dovede do oko 15 odsto, procenjuje Prostran. 
 
"Haotična prodaja poljoprivrednih firmi i kombinata povukla je za sobom i raspad prerađivačke industrije, jer je i njihova prodaja išla uglavnom paralelno sa prodajom kombinata na koje su se naslanjali. Tako je otuđen veliki deo najboljih poljoprivrednih preduzeća i kombinata u prvoj tranši, onih koji su imali najkvalitetnuju zemlju i potencijale prerade, posebno u Vojvodini gde se odvijala glavna bitka za resurse, ali su bili zahvaćeni i Mačva i Podunavlje", kaže Prostran za Danas. 
 
On ocenjuje da je poljoprivredno zemljište prodato po nižim cenama od realnih i to baš u trenutku kada je u Evropi i zemljama u okruženu počeo rast vrednosti agrarnih površina. 
 
"Ali ono što je bilo katastrofalno je da kupcima niko nije postavio uslove u daljem korišćenju, pa se tako dešava da su Arapi uz PKB dobili i zemljište po ceni od 4.700 evra za hektar, a nedavno su parcelu ka Surčinu prodali za milion evra po hektaru", navodi Prostran. 
 
Prostran zaključuje da je privatizacija u srpskoj poljoprivredi proizvela deset do 15 "latifundista" koji poseduju hiljade jeftino stečenih hektara, imaju pravo prvenstva kod zakupa državne zemlje, a kako kaže, pravo je pitanje koliko oni tim stečenim dobrima doprinose.
Autor: Danas
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
  • Salas u malom ritu
    12.08.2020 19:37
    Pljacka Vojvodine se nastavlja, dbog da im to zadnje bilo.
  • Kole
    12.08.2020 18:26
    Šta su stekli procenitelji
    U Vojvodini su dr Pejanović i dr Tica upropastili PIk Bečej i još par. Stekli ogromno bogatstvo a upropastili sve. Kuće i stanovi uz po pola miliona evra bilo je ono što su mešetarenjem zaradili. Pa apsite takve i imovinu vratite vlasnicima
  • Limanac
    12.08.2020 17:37
    Ti što su pokupovali su nekad bili žuti. Sada su napredni. I čemu sad ova priča???
  • Riki
    12.08.2020 16:37
    Gluposti
    Ovaj priča gluposti! Velika većina imanja ima evropske prinose i odlično posluje! Drugi su prezaduźeni, što će se prirodnom selekcijom rešiti! Ulaže se i u stočarstvo, samo tu je potrebna jasnija strategija države! Jer uslove menja iz godine u godinu! Država treba malo jače da podstakne stočarstvo, da ne postanemo uvoz ici mesa i mleka!

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
O nama Oglašavanje Kontakt Impresum Uslovi i pravila korišćenja Pošalji vest