Naime, firma "Mataruška i Bogutovačka banja" u stečaju, u čijem vlasništvu je više hotela, restorana i turističkih objekata u ovim banjskim mestima, ponuđena je na prodaju po početnoj ceni od 216,5 miliona dinara.
Ovo je poslednja u nizu srpskih banja čija prodaja je oglašena, a još desetak njih trenutno čeka na privatizaciju, poput Ribarske banje u Kruševcu, "Gejzira" u Sijarinskoj banji, Specijalne bolnice za rehabilitaciju u Bujanovcu, Instituta za lečenje i rehabilitaciju Niška banja...
Iz Vlade Srbije ranije je isticano da se planira prodaja svih 27 banja u vlasništvu PIO fonda.
"Mataruška i Bogutovačka banja" je firma koja je u stečaju od 2016. godine, a rešenje o bankrotstvu doneto je 2017. godine. Najvredniju imovinu njenog prodajnog paketa čine hoteli Termal, Mineral i deo hotela Žiča, restorani Cvet, Kapica i Jugoslavija, vile Kozara, Triglav, Stolovi, objekti Staro i Novo Kupatilo, depandansi Mineral i Cvet. Paket dopunjuju zgrada Poliklinike, stara upravna zgrada i više ostalih objekata, pokretna imovina, umetničke slike i pravo korišćenja zemljišta.
"Zlatar" prodat za 2,5 miliona evra
Prethodno je prodata i Banja Zlatar. Ovaj banjski kompleks u Novoj Varoši prodat je za nešto više od 2,5 miliona evra. Kupac je nedavno isplatio ugovorenu sumu, čime je ispunio uslov da preuzme vlasništvo nad ovim nekada poznatim centrom za prevenciju, lečenje i rehabilitaciju kardiovaskularnih oboljenja. Ova banja je poslednja u nizu srpskih lečilišta i turističkih kompleksa koji su prodati poslednjih godina, a u planu je i privatizacija preostalih, koja su još uvek u vlasništvu države.
Novi vlasnik Zlatara je Metal Investmens Europe d.o.o. iz Beograda, a imovina ovog RH centra prodata je za nešto više od dva i po miliona evra. Kupac je, osim kompleksa čija je površina 12.298 kvadrata, kupovinom dobio i više od četiri hektara zemljišta na najlepšem delu planine. Kompanija Metal Investments Europe d.o.o. osnovana je 2019. godine na beogradskoj opštini Stari Grad. Jedini član društva je kompanija Metal Investments Limited iz Hong Konga, a delatnost firme je nespecijalizovana trgovina na veliko.
Milan Sekanić, vlasnik firme "Metal Investment" koji živi i radi u Londonu, rekao je za "Blic Biznis" da je uvek bio zainteresovan da deo sredstava zarađenih u inostranstvu investira u Srbiju.
"Ideja nam da taj deo Zlatara koji smo kupili potpuno zadrži svoju prirodnu lepotu. Plan nam je da tokom renoviranja svi novi materijali budu prirodni, da se postave solarni paneli, da se izmesti sve sto se ne uklapa sa prirodom. Centar bi trebalo da prati "trend zdravlja" , kaže Sekanić.
Još otkako je 2014. godine pokrenut novi talas privatizacije, banje važe za najvredniju imovinu. Za njih su bili zainteresovani mnogi domaći poslovni ljudi, ali i strane kompanije, iz Nemačke, Slovenije, čak i Kine. Ipak, često su se kao problem postavljali sudski sporovi nad imovinom banja.
Na prodaju desetak banja
Pre Zlatara prodate su Vranjska i Kuršumlijska banja. Novi vlasnik Kuršumlijske banje 2019. godine postalo je preduzeće "Planinka", koje u svom vlasništvu ima i Prolom i Lukovsku banju, dok je prošle godine firma "Milenijum resort" kupila Vranjsku banju i najavila izgradnju velnes centra sa dva hotela i klinikom za tretmane i lake medicinske intervencije.
Još nekoliko banja trenutno čeka na privatizaciju: Ribarska banja u Kruševcu, "Gejzir" u Sijarinskoj banji, "Merkur" u Vrnjačkoj banji, Specijalna bolnica za rehabilitaciju u Bujanovcu, Institut za lečenje i rehabilitaciju Niška banja, Specijalna bolnica u banji Koviljači, Specijalna bolnica "Zlatibor" u Čajetini, Sokobanja i "Termal" u Vrdniku.
.jpg "Gubici Elektrodistribicije Srbije u 2023. bili milijardu dinara")
.jpg "Miruju i dizel i benzin")
.jpg "Beogradski region najrazvijeniji - a dobio najviše novca za razvoj")
Komentari 20
Mile
Perica
Vladimir
U Italiji recimo na ostrvu Iskija ima banjskih kapaciteta u vlasništvu drzave.
U Nemačkoj u državi Baden-Wirtemberg, pogotovo na Švarcvaldu, takodje ima državnih banjskih kapaciteta.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar