Kako živeti uz sušu? Sejati druge useve, cisternama prikupljati kišnicu
Nije dovoljno da se konstatuje kako suša i manjak vode postaju naša svakodnevica, potrebno je uobičajene aktivnosti i stil života prilagoditi promenjenim okolnostima.
Foto: 021.rs
Evropski metereolozi su potvrdili da je leto koje ističe bilo najtoplije unazad 70 godina, detaljnija analiza pokazaće je li ovogodišnja suša bila i najveća na Starom kontinentu unazad pet vekova. Za sada naučnici potvrđuju da je među pet najvećih, pri čemu je čak 47 odsto evropske teritorije na metereološkoj mapi bilo obojeno crvenom bojom, što znači da je vladao deficit vode.
Ružičasta boja na dodatnih 17 odsto ukazuje na sušu. Mada je jara poslednjih decenija postala češća, u Srbiji je prvi put zabeležena suša u dve uzastopne godine.
Pakao nije iznenađenje
Teško bi se, međutim, moglo reći da je ovoletnji pakao iznenađenje. Kao izrazite suše vode se 2017. i 2012. godine, dok je u međuvremenu bilo i pet sezona sa tek nešto manje prekomerne toplote. Statistička analiza metereoloških podataka za period 1951-2011. godine jasno pokazuje da je prosečna temperatura u stalnom i ne baš malom porastu. Tokom letnjih meseci (jun, juli, avgust) porast maksimalne dnevne temperature iznosio je od 0,25 do 0,3 stepena Celzijusa na svaku deceniju. Dakle, u novom milenijumu najviša dnevna temperatura letnjeg dana je u proseku viša za 1,5 do 1,8 stepeni nego što je bila u prvoj posleratnoj dekadi.
Rast maksimalne dnevne temperature je izraženiji zimi (decembar, januar, februar) i iznosi 0,4 do 0,6 stepeni Celzijusa po dekadi. Znači da je maksimalna dnevna temperatura povišena za 2,4 do čak tri stepena. Kada se zna za ovaj podatak onda ne predstavlja iznenađenje da je padavina, a naročito snega sve manje. Upravo ovaj poslednji manjak je i doveo do ovogodišnje suše čiji je samo najvidljiviji deo bio od sredine juna do poslednje dekade avgusta.
Počelo je sa zimskom sušom, odnosno potpunim izostankom snega, time i drastično umanjenim prilivom padavina u reke što je stvorilo ogroman deficit vode u celoj Evropi tokom ovog leta. Zapravo, sve su češće godine u kojima je istovremeno i suša i deficit vode.
Sve manje padavina
Ako se ponovo pozovemo na statističku obradu podataka koju je obavio Republički hidrometereološki zavod Srbije, ni objedinjavanje dve nevolje u istoj sezoni nije iznenađenje. Analiza ističe i stalno umanjenje padavina kao izrazito obležje Srbije u proteklom periodu. Tako u zapadnim regionima Vojvodine poslednjih sezona po kvadratnom metro padne, u proseku, 45 litara manje nego 60 godina ranije, dok je u severoistočnim predelima umanjenje 70 litara. Dakle, ni manjak vode ne bi smeo da nas previše iznenađuje, kao ni to da suša postaje deo naše svakodnevice.
Posledice i suše i manjka vode, po pravilu, najviše se ispolje u poljoprivredi. Kako je umanjenje izraženije u vegetacionom periodu, biljke nemaju dovoljno vode za neophodan razvoj. Posebno stradaju usevi koji se seju u proleće i imaju dosta kraći razvojni period. Kukuruz, soja, krmni usevi i suncokret su baš takve biljke i stoga od suše stradaju više nego usevi zimi.
Foto: Pixabay
Jari usevi stradali
Stručnjaci novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo procenili su da će ovogodišnji rod kukuruza, inače najzastupljenije biljke u setvi kod nas, pa je proletos zasejana na čak 970.000 hektara. Rod će biti manji i za 50 odsto u odnosu na prosečnu sezonu, pa se iščekuje prosečan prinos od tek 3,5 tone po hektaru, odnosno 3,4 miliona tona ukupno. Teško da zadovoljava i domaće potrebe od gotovo 3,8 miliona tona. Podsetimo se, u protekle dve decenije prosečan prinos je iznosio otprilike 7,5 miliona tona i u inostranstvo godišnje smo plasirali po 3,5 miliona tona.
Očekuje se da će prinos soje biti manji barem za 20 odsto, koliko otprilike i kod šećerne repe, dok je suncokret otporniji na manjak vlage i prinos će biti umanjen za cirka 12 odsto. Mnogo više je nastradalo krmno bilje, baš kao i pojedino povrće, poput paradajza i krompira. Na žestokoj vrelini i krave manje jedu, pa je i prinos mleka umanjen za cirka 1.000 litara po grlu.
Rani hibridi
Kao retko kada ovog leta bio je izražen i manjak vode. Pouka je jasna, podjednako je važno uporedo se boriti i protiv suše i protov deficita vode. Reč je o bitnim promenama karakteristika ovog podneblja i potrebno je da se društvo u celini, posebno vlast koja upravlja javnom imovinom i državnim prihodima, suoči sa novim izazovom. Dragocen je svaki pojedinačan doprinos običnog čoveka, ali i njegovi napori davaće ograničene efekta ako društvo ne preuzme na sebe svoj deo obaveza.
Foto: Pixabay
Poređenje sa Mađarskom, gde se suša javlja kada i u Srbiji, pokazuje da se ne male uštede postižu sejanjem sorti ranijih faza zrenja, FAO 300 i 400, dok naš seljak još uvek forsira hibride FAO 500 i FAO 600 koji u prosečnoj godini daju za gotovo 1,5 tonu bolji prinos. Međutim, tokom suše pad prinosa je kod ranih hibrida za 50 odsto manji nego što je pad prinosa kod kukuruza srednje faze zrenja. No, koliko je ovogodišnja suša bila žestoka pokazuje upravo slučaj mađarskih paora, koji su zbog suše na oko 400.000 hektara morali da, usled izostanka oplodnje, time i klipa, stabljike poseku i tako ostanu bez prinosa.
Navodnjavanje daje rezultate, ali je to skupa i mera koja zahteva dosta ulaganja i troši mnogo energije. Stav domaćih stručnjaka je da se koristi pre svega za voćarstvo, povrtarstvo i uzgoj semenskog bilja, pri čemu je važno da u masovnoj upotrebi budu sistemi za zalivanje koji racionalno troše vodu.
Najvažnija je uloga države
Posle ovogodišnjeg manjka vode neosnovano je iščekivati još veći deficit kako bi se društvo definitivno opredelilo za štedljiviju upotrebe vode. Prosečni stanovnik Srbije dnevno koristi oko 140 litara vode, od čega 27 odsto odlazi na potrebe toaleta, dodatnih 37 odsto na tuširanje i kupanje. Postoje racionalniji tuševi i wc šolje, u Nemačkoj počinju da vodu, nakon kupanja, filtriraju tako da je upotrebljiva za zalivanje bašte ili toalet.
Racionalnost je naročito značajna kod navodnjavanja, ali će količina iz rečnog toka privremeno izmeštene vode biti pod sve većim ograničenjem, jer se i protok evropskih reka kontinuirano smanjuje, pa se procenjuje da će Dunav za jedan vek nositi i do 15 odsto manje vode nego danas. Stoga ne mali broj stručnjaka zagovara plansku i sistemsku izgradnju rezervoara za kišnicu u kojima bi se čuvala napadana voda.
Svakako da svaki pojedinac, pogotovo lično zainteresovan, može dati određen doprinos u prilagođavanju nailazećem sušnom i bezvodnom vremenu. Ipak, da bi se izveli bazični poslovi i da bi se koordinisali pojedinačni napori neophodno je da država ne samo podstiče već i da započne sa aktivnostima na ovom planu. Poseban problem su ustaljeni tehnološki postupcima kojima se utroši "brdo" energije. Primera radi, za proizvodnju jednog automobila neophodno je čak 400.000 litara dragocene tečnosti, dok se 100 litara utoši za samo kilogram papira. Tokom reciklaže stare hartije za kilogram novog papira neophodno je deset puta manje, tek deset litara.
Kadija te tuži, kadija ti sudi
Uspeh u borbi sa prirodnim nepogodama podrazumeva i borbu ekonomskim merama, odnosno osiguranjem za slučaj štete. Za početak, država Srbija bi morala da službu osiguranja reformiše prema evropskim kanonima, dakle da odvoji službu za procenu štete od osiguravajućeg društva. Kao nasleđe socijalističkih vremena, u Srbiji i danas, 22 godine nakon promena, procenu štete obavlja sama osiguravajuća kuća. Praktično, visinu odštete određuje onaj ko isplaćuje štetu.
Situacija "kadija te tuži, kadija ti sudi" je osnovni razlog zašto poljoprivrednici malo osiguravaju, a državni podsticaji za osiguranje useva i stoke umesto da pomažu seljaku zapravo je transfer novca od države prema osiguravajućoj kući. Posle letnje suše, pravi je trenutak da se reformiše sistem osiguranja u Srbiji kao prvi korak da se seljak protiv zla koje mu sve više preti počne nositi i ekonomskim merama.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
.jpg "Delovi Novog Sada bili bez grejanja, normalizacija oko 11 sati")
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Osnovano preduzeće za upravljanje stadionima, imenovan i direktor
10.12.2023.•
11
Fudbalski savez Srbije osnovao je preduzeće FSS Stadioni koje će se baviti upravljanjem novim fudbalskim objektima koji su izgrađeni u Leskovcu, Zaječaru i Loznici.
Prijave za kupovinu brašna po subvencionisanoj ceni do 17. decembra
10.12.2023.•
2
Proizvođači hleba zainteresovani za kupovinu brašna "T-500" po subvencionisanim cenama iz robnih rezervi mogu se prijaviti do 17. decembra.
Američke kompanije dale poslovnoj klimi u Srbiji slabu trojku: Najveći problem visoka inflacija
09.12.2023.•
12
Najveći izazovi za poslovanje u Srbiji su visoka inflacija, koja utiče na smanjenje realne kupovne moći stanovništva i stalni rast cena sirovina.
NBS: Sve više finansijskih usluga se ugovara "iz fotelje"
08.12.2023.•
0
Tokom trećeg tromesečja 2023. godine u Srbiji je zaključeno 43.318 ugovora na daljinu između banaka i korisnika finansijskih usluga.
Osnovni troškovi čine gotovo 40 odsto porodičnog budžeta u Srbiji
08.12.2023.•
1
Troškovi za egzistencijalne potrebe u porodičnom budžetu u Srbiji u proseku su u prošloj godini imali udeo od 39,7 odsto, navodi se u novom broju biltena Makroekonomske analize i trendovi (MAT).
Srbija od januara predsedava organizacijom CEFTA
08.12.2023.•
1
Srbija će od januara 2024. godine od Crne Gore preuzeti jednogodišnje predsedavanje Centralnoevropskim ugovorom o slobodnoj trgovini (CEFTA), saopštila je ta organizacija.
Objavljene nove cene goriva
08.12.2023.•
12
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas do petka 15. decembra.
Vlada Srbije: Izgradnja naftovoda Mađarska - Srbija je projekat od značaja za državu
07.12.2023.•
0
Vlada Srbije odlučila je da projekat "Izgradnja naftovoda Mađarska - Srbija" bude projekat od značaja za Srbiju.
NBS ponovo zadržala referentnu kamatnu stopu na istom nivou
07.12.2023.•
0
Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 6,5 odsto.
G7 uvodi direktnu zabranu ruskih dijamanata od 1. januara
07.12.2023.•
4
Grupa sedam najrazvijenih zemalja G7 najavila je direktnu zabranu ruskih dijamanata od 1. januara, nakon čega će uslediti postepena ograničenja na indirektni uvoz ruskih dragulja od 1. marta.
.jpg "Deficit budžeta Srbije na kraju oktobra bio 5,6 milijardi dinara")
Deficit budžeta Srbije na kraju oktobra bio 5,6 milijardi dinara
06.12.2023.•
4
Deficit budžeta Srbije na kraju oktobra bio je 5,6 milijardi dinara, što je bolje od budžetskog plana predviđenog rebalansom za 21,9 milijardi dinara, objavilo je Ministarstvo finansija.
Lalošević za 021.rs: Ukinuti parafiskalne namete i pomoći privredi i preduzetnicima
06.12.2023.•
1
Mala i srednja preduzeća u Srbiji pokušavaju da opstanu i zadrže svoja mesta na tržištu. Za svoj "deo kolača" neretko se bore protiv velikih kompanija koja generišu veći profit i lakše opstaju.
Frilenserima koji kasne sa poreskom prijavom sledi zatezna kamata
06.12.2023.•
2
Frilenseri koji nisu podneli poresku prijavu do kraja oktobra moraće da podnesu takozvanu neblagovremenu poresku prijavu.
PIO fond greši, a penzioneri vraćaju novac: Zašto se pogrešno obračunavaju penzije?
06.12.2023.•
27
Veliki broj starijih građana, nakon što preda svu potrebnu dokumentaciju za odlazak u penziju, dobije privremeno rešenje na kome je njen iznos obračunat.
Tabaković: Bankarski sektor Srbije je stabilan i profitabilan
06.12.2023.•
16
Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković izjavila je da je bankarski sektor zemlje stabilan, visoko likvidan i profitabilan.
Proizvođač automobila uvodi četvorodnevnu radnu nedelju: Nekim radnicima sledi još 31 slobodan dan
06.12.2023.•
2
Italijanski proizvođač luksuznih automobila Lamborgini, postigao je dogovor sa sindikatima FIOM i FIM-CISL o uvođenju četvorodnevne radne nedelje za svoje radnike u proizvodnji.
"Forbs" proglasio Ursulu fon der Lajen za najmoćniju ženu na svetu
06.12.2023.•
5
Američki magazin Forbs proglasio je predsednicu Evorpske komisije Ursulu fon der Lajen za najmoćniju ženu na svetu, drugu godinu zaredom.
Sutra ističe rok za prijave mladih zainteresovanih za program "Moja prva plata"
05.12.2023.•
1
Mladi zainteresovani za učešće u programu "Moja prva plata" mogu se još danas i sutra prijavljivati za radne pozicije koje su u svojim prijavama ranije naveli poslodavci.
Ekonomska obećanja u predizbornoj kampanji: Šta je realno između spiska lepih želja?
05.12.2023.•
3
Programe o boljem životnom standardu građana političke stranke koriste kako bi privukle glasače.
Mali: Počela isplata 10.000 dinara srednjoškolcima, do sada je novac podeljen u osam opština
05.12.2023.•
6
Ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas da je srednjoškolcima iz osam opština isplaćena jednokratna pomoć od 10.000 dinara.
Za banke u Srbiji nema krize: U prvih devet meseci zaradile 865 miliona evra, najviše na kamatama
05.12.2023.•
10
Banke u Srbiji su prošle godine zaradile 742,4 miliona evra, skoro dvostruko više nego godinu ranije, a za devet meseci 2023. već su preskočile taj profit, piše Danas.
Komentari 7
Joska
Gnjurac
Nije toliki problem izbor hibrida, nego prosto, biljke bez vode ne rastu, a još manje rastu kad je vrlo visoka temperatura.
Hm
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar