"Čim sklapate aranžman sa MMF-om znači da nešto nije u redu"

"Sklapanje aranžmana Srbije sa MMF-om radi sigurnosti značilo bi da nije sve u najboljem redu, a spoljni dug će verovatno nastaviti da raste", izjavio je Božo Drašković, profesor ekonomije u penziji.
"Čim sklapate aranžman sa MMF-om znači da nešto nije u redu"
Foto: Pixabay

"Srbija se zadužila od 2014. do sada za više od devet milijardi evra novog duga. Rast BDP i prihodi koje će država ostvarivati nisu dovoljni da finansiraju obaveze koje dospevaju", rekao je Drašković za N1.

Šefica kancelarije MMF-a za Zapadni Balkan Stefani Verene Eble izjavila je poslednjeg dana septembra da Međunarodni monetarni fond za sada o novim aranžmanima pregovara sa Srbijom i Severnom Makedonijom.
 
Drašković kaže da u Srbiji od 2012, 2013. i 2014. očito postoji ubrzanje rasta spoljnog duga i da političari govore da to nije strašno zato što se rizik meri učešćem duga u BDP, što je trenutno oko 57 odsto, ali ističe da i tu postoje neke zamke.
Postoje nepovoljne okolnosti u energetici izazvane svetskim dešavanjima, kao i problemi u proizvodnji električne energije, koji nemaju veze sa ratom u Ukrajini nego sa “ofanzivom” nekompetentnih ljudi u Srbiji, rekao je Drašković.
 
Objašnjava da “stend baj” aranžman sa MMF-om znači sigurnost da ćete moći da budete kreditirani pod određenim uslovima, da biste servisirali obaveze prema onima koji su plasirali novac prema vama.
 
"Spoljni dug (Srbije) je porastao za nekih devet milijardi (od 2014). Sad se pitamo odakle taj novac – on je pozajmljivan emisijom obveznica", rekao je profesor za N1.
 
Kaže da Srbija nije značajnije koristila direktnu pomoć MMF-a ali je imala aranžmane za sigurnost koje nije iskorišćavala.
 
Razlika između pozajmljivanja od MMF-a i zaduživanja na finansijskom tržištu je što MMF uslovljava kako možete trošiti taj novac, govori Drašković: “Ne možete novac izbacivati iz aviona, da tako kažem”.
 
Kako je kazao, kada pozamljujete od MMF-a, Fond ograničava budžetske rashode i pojavljuje se kao kontrolor vaših finansija, a većina zemalja ne voli da im neko bude kontrolor,
 
Govoreći o tome koje obaveze sada stižu na naplatu, kaže da su to verovatno obveznice emitovane pre pet, sedam lii 10 godina, možda i više. Postoje i dugovi nasleđeni od Jugoslavije, odnosno deo koji je po kvoti pripao Srbiji.
 
Moguće je da su među dospelim obavezana i delovi kredita uzetih za izgradnju infrastrukture, dodao je Drašković.

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

Teme

MMF
  • Zemlja čudesa

    03.10.2022 07:10
    @borislion
    Čini se da ti matematika nije baš najbolje išla u školi, a? 30 milijardi dolara na 6 miliona stanovnika je 5.000 USD po osobi, tačnije 14-15 minimalaca koji ovde prima većina zaposlenih.
  • Amer

    03.10.2022 02:41
    Papci glasaju za Vucica
    Ko te tero da pozamljujes, kazes zelenasi,
    Bez nih vozilibistese u volovskim kolima.
    Glasajte za ruse I lazove kao stoje Vucic.
  • borislion

    02.10.2022 22:22
    Opušteno
    Dug po glavi je cca 2000$.
    Za naciju kao sto smo mi to je kikiriki.
    Neka nam skrate rok i daj da to spržimo do proleća.
    Mi znamo.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija

Odobrena kvota za izvoz peleta

Privredna komora Srbije (PKS) saopštila je da je Vlada Srbije na inicijativu članica PKS odobrila kvotu za izvoz peleta u visini od 24.000 tona do kraja januara 2023. godine.

"H&M" otpušta 1.500 radnika

Modni brend H&M saopštio je da će smanjiti globalnu radnu snagu za oko 1.500 radnih mesta u okviru plana za redukovanje troškova i poboljšanje efikasnosti.

Italija uvodi porez na ekstraprofit

Italijanska vlada planira da uvede porez od 50 odsto na ekstra prihode koje su energetske kompanije ostvarile na osnovu rasta globalnih cena nafte i gasa.

Lagard: Nismo još dostigli vrhunac inflacije

Predsednica Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard rekla je da nije uverena u to da je inflacija dostigla vrhunac nakon što je prešla najviše zabeležene nivoe u evrozoni.