"Petrojuan" protiv američke valute: Borba za prevlast

Živan Lazić

zivanlaz@gmail.com

Info

09.01.2023.

11:13 > 11:13

Početkom šezdesetih godina tadašnji predsednik SAD Dvajt Ajzenhauer je uspeo da se sa vladarom Saudijske Arabije dogovori da naftu prodaje isključivo za dolare.

"Petrojuan" protiv američke valute: Borba za prevlast

Foto: Pexels (Karolina Grabowska)

Zauzvrat, Ameri su se obavezali da će oružjem, diplomatski i politički podržavati najveću bliskoistočnu državu. Bilo je to vreme kada je američka valuta imala stalan kurs spram zlata, dok su valute svih zemalja imale fiksan, svaka svoj, odnos prema dolaru. Tako je izgledalo doba postratnog "Zlatnog standarda".

Potražnja za dolarom

Isključiva upotreba dolara u trgovini naftom, a to je značilo i svim drugim energentima, mogla se činiti kao logično pojednostavljanje razmene. Svemu su, naravno, mnogo doprineli snaga SAD, jedine pobednice i Prvog i Drugog svetskog rata, rašireno poverenje u najmoćniju državu na svetu, sistem zasnovan na vladavini prava i daleko najveća likvidnost američkog tržišta hartija od vrednosti. Dolar je faktički promovisan u (jedinu) rezervnu svetsku valutu, a njegova dominacija u finansijskim aranžmanima je uvećavana gotovo svakodnevno. Time je strelovito rasla i potražnja za američkom valutom.

Sve je kulminiralo kada je 1973. godine Ričard Nikson ukinuo fiksan odnos dolara prema zlatu, pa je vrednost američkoj valuti, kako spram plemenitih metala tako i prema valutama drugih zemalja, određivao isključivo odnos ponude i potražnje. A za više od dve decenije glad za američkom valutom je postala opšta. Nikson nije zaboravio da pre nego što učini drastičnu promenu sa Arabljanima utvrdi i ojača dogovor oko prodaje nafte isključivo za "zelembaće".

Život na dug

Stalna potreba za dolarima je strahovito uvećavala količinu dolara u prometu van SAD, pogotovo nakon dve uzastopne naftne krize sredinom i krajem osme decenije prošlog stoleća. Mnogostruki skok cene nafte je kod zemalja proizvođača stvorio znatne viškove takozvanih petrodolara koje je trebalo investirati. Svakako, najviše preko najlikvidnije, američke, berze i tamošnjih banaka odranije najvećih na svetu. Kreirani su brojni finansijski derivati kojima se ubrzavao proces ulaganja i obrtanja novca.

Neverovatna potražnja za dolarima omogućila je SAD da živi na dug. Pojednostavljeno kazano, toliko se iz ostatka sveta ulaže u američke hartije od vrednosti da Ameri mogu itekako ugodno živeti od ovog prihoda. Pri tome praktično sami određuju kamatu na dug, to je referentna kamatna stopa Federalnih rezervi, američke centralne banke.

Rizik po siromašne

Sa druge strane, mnogo je rizičnija pozicija zemalja koje nemaju dovoljno kapitala, pa pozajmljuju devize, radi ulaganja u razvoj. Visina njihovog duga nikada nije sasvim izvesna, umnogome zavisi od kursa dolara i monetarne politike SAD. Kada dolar jača i kamate rastu, njihova zaduženost u domicilnoj valuti raste neobično brzo, čak i kada ne uzmu ni dolar novog zaduženja.

Veoma lako stiže se do bankrota, što smo videli upravo krajem osme i početkom devete decenije proteklog veka. Pedesetak država nije moglo da vrati ne samo pristigle rate, već ni kamatu na dug. Među njima su bile i do tada relativno solidne države poput Meksika, Poljske, Jugoslavije...

Slična situacija se ponavlja upravo poslednjih godina, sve je intenzivirano nakon finansijske krize 2008. Drastično se ubrzalo sa pandemijom, kada su emisione banke takođe ulile ogromne količine novca. Posebno su uticali inflacija, potom pokušaji da se rastom kamata obuzda. Naravno, dužnici su brzo dospeli u situaciju da im se obaveze drastično uvećavaju, opet do bankrota koji je u ovom trenutku nad glavom najmanje sedamdesetak država.

Rusko-indijski patent

Ipak, iz prethodne pošasti izvučene su neke pouke. Postaje sve jasnije da je dominacija dolara u finansijskim aranžmanima trećih zemalja pogubna dobrim delom i stoga što je komotna pozicija dužnika koji sam određuje koju će kamatu plaćati zasnovanu na ekstremnoj potražnji drugih za njegovom valutom.

Slobodniji, moglo bi se reći i jači, počeli su zaobilaziti američku valutu. Jedna od tehnologija je upotreba valuta zemalja koje trguju. Tako su pri prodaji oružja nekadašnji Sovjetski Savez i Indija praktično razmenjivali rublje i rupije. Poslednju operaciju ovog tipa dve države, sada Rusija i Indija, obavili su 2019. pri prodaji protivvazdušnog sistema zaštite S-400, vrednog pet milijardi dolara. Pošto je obavljen bez upotrebe dolara, Ameri, uprkos čvrstoj nameri, nisu uspeli da spreče ovaj aranžman.

Što su više u SAD pokušavali da održe i šire upotrebu dolara, jače i zemlje sa sposobnijim političkim vođstvom su više insistirali da se trguje u domicilnim valutama. Tako se 2020. godine veći deo trgovine između Kine i Rusije prvi put obavio mimodolarski, protekle dve sezone ovakva trgovina se stalno uvećavala. Uostalom sve zemlje Briksa imaju cilj da kada god je moguće međusobno trguju domicilnim valutama, obično rusko-indijskim "patentom".

Juanom kupuju zlato

Po SAD je posebno neugodno kada se dolar suzbija u trgovini naftom, upravo tamo odakle je počela pomama za američkom valutom. Međutim, baš tu je pozicija zagovornika dedolarizacije najjača. Rusija, Iran i Venecuela proizvode oko 45 odsto proizvodnje naftnog kartela OPEK, pri tome se još i važne zemlje izvoznice nafte okreću i dedolarizaciji i Briksu.

Prošle godine Kina, najveći svetski kupac nafte, trećinu nabavke iz Saudijske Arabije je platila juanom. Decembarski susret čelnika Kine, Arabije i nekoliko manjih bliskoistočnih država, ali značajnih izvoznika "crnog zlata", imao je za cilj dalje uvećavanje međusobnu trgovinu u kineskoj valuti. U Pekingu procenjuju da bi već naredne 2024. dve trećine kupovine nafte sa ovog područja moglo biti plaćeno juanom.

Što je podjednako važno, sama operacija kupoprodaje bi trebalo da se obavi preko naftno-gasne berze u Šangaju. Primedbu da je tako nešto teško postići u slučaju nekonvertabilne kineske valute Kina je na osobeni način uvažila i omogućila konveruziju juana u zlato. Nešto slično kao što je Rusija nedavno omogućila kupovinu zlata za rublje po fiksnoj ceni.

Ovim se kineska valuta promoviše u svojevrstan "petrojuan", osnov trgovine naftom bar kada je u pitanju najmnogoljudnija i njoj po ovom pitanju bliske zemlje, što u ovom treutku obuhvata blizu pet i po milijardi ljudi.

Čipovi i veštačka inteligencija

Za dedolarizaciju trgovine naftom postoji snažan oslonac. Rusija, Iran i Venecuela proizvode blizu 50 odsto proizvodnje OPEK-a, dok zemlje članice OPEK-a, bliske ovoj ideji nose 60 odsto prodaje kartela. Drugim rečima, nije nerealno očekivanje da najveći proizvođači nafte već za koju godinu dve trećine dragocene sirovine prodaju za kinesku, samo jednu za američku valutu. S obzirom na to da je Rusija velik izvoznik pšenice, suncokreta i još nekih ratarskih sirovina, slično bi mogla da umanji ulogu dolara u trgovini poljoprivrednim usevima. Zapravo to već i radi.

Problem po nosioce novog trenda je što ne vladaju tehnologijama izrade čipa ili veštačke inteligencije koje bi u još većoj meri mogle poslužiti u širenju dedolarizacije. U svakom slučaju, godina koja je započela biće uzbudljiva, rat u Ukrajini jeste i za teritorije, ali potencijalno u sebi nosi mnogo dalekosežnije i krupnije od teritorijalnih promena.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

Komentari 7

Hronološki Najpopularniji

Uki

19.01.2023 • 15:57

Lajk! Veoma lepo objašnjeno

2 0 +2
/

09.01.2023 • 23:30

/

a jel srpske menjacnice primaju kartice za kupovinu tog petrojuana?
za evre i dolare samo kes primaju.
a djindjic ih je tako doveo u red

0 2 -2
Б

09.01.2023 • 21:33

Пар напомена

Прво: САД су 1971, не 1973, одлучиле да "одвежу" долар од злата.
Друго: "Петројуан" је кованица одређених кругова на Западу. Кина не жели (претерану) интернационализацију своје валуте, јер би се изложила међународним шпекулантима који су већ покушали да 1997 униште ХК долар, али их је интервенција Народне банке Кине у томе спречила. Политика (садашњег) кинеског вођства је сузбијање шпекулација, стабилност и контрола.
Утицај САД на Сауди Арабију је (био) толики да та земља нема централну банку, већ монетарну агенцију (Saudi Monetary Agency-SAMA) која инвестира, или је инвестирала, приходе од нафте тамо где Америка каже. Ипак, то се сад мења, покренути су први валутни свопови са Кином. Нисам сигуран да ће Кина дати злато за нафту, али је вероватно да ће га користити као референцу.
Мохамед бин Салман је покренуо велике промене, мора да се чува "пријатеља". Питање је како ће решити односе са Ираном и рат у Јемену. Утицај СА на цео исламски свет је огроман, то би могао бити мач са две оштрице.
САД су повећале своју производњу и више нису муштерија за саудијску нафту, сад је то Кина, сутра Индија и тако редом. У прошлости су САД изградиле огромне производне капацитете, наметнуле своје стандарде у многим областима живота. Још увек су војно присутне. Данас Кина гради брзе пруге и 5Г мрежу у огромној пустињској краљевини.

5 0 +5

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.