Evropa usporava prelazak na električna vozila
Procenjuje se da se evrounijskim drumovima već kreće oko 2,9 miliona električnih automobila.
Foto: Pixabay
Međutim, upućeni u veliku energetsku transformaciju sve više ukazuju na to da su nedovoljan broj mesta za punjenje baterija i previše utrošenih retkih metala teško rešivi problemi kako bi se plan o zabrani kupovine vozila na naftna goriva realizovao već 2035. godine.
Broj e-vozila uključenih u saobraćaj imponuje, ali to je tek 1,15 odsto od ukupno 260 miliona automobila na ovom prostoru. Kako su e-vozila, zavisno od klase, dva do tri puta skuplja od klasičnih vozila iste kategorije, dosadašnja prodaja umnogome se zasnivala na subvencijama koje se u pojedinim državama kreću i do 30 odsto cene vozila.
Dodatni podsticaj bila je niska cena struje, tako da su tekući troškovi korišćenja e-vozila bili i do četiri, pet puta niži od troškova klasičnoga. Prošle godine je ova povoljnost izgubljena usled krupnih promena na energetskom tržištu.
Lepa zamisao, ali...
Mnogostruko uvećanje cene struje kao da je mnogima u Uniji pomoglo da realnije sagledaju duže vreme popularnu "zelenu agendu" kojoj je prelazak na električna vozila glavni oslonac. Reč je o planu da u EU već 2035. godine prestane kupoprodaja vozila na motor sa unutrašnjim sagorevanjem. Petnaest sezona kasnije klasični automobili više se ne bi kretali evropskim putevima.
Još pri donošenju plana bilo je dosta primedbi da je reč o prijemčivoj ideji čija realizacija podrazumeva savladavanje teških tehnoloških problema i donosi niz ne baš ugodnih društvenih novina. Ipak, privlačnost sna da živimo skoro bez emisije ugljen-diokisida bila je tolika da su i precizno argumentovani prigovori ignorisani ili relativizovani.
Nedostatak punionica i retkih metala
Ovoga puta primedbe, pre svega na realnost veoma kratkog roka za ostvarivanje plana, dolaze iz samog sedišta Unije, baš iz Evropske komisije, neke vrste vlade najlukrativnije asocijacije. Reč je o potpredsedniku Komisije Teri Bretonu, ujedno zaduženom i za interno tržište Unije, koji je uspeo da u program ubaci da se 2026. godine ponovo sagleda realizacija plana, pri čemu bi kriterijum uspešnosti najviše zavisio od broja mesta za punjenje baterija i rasta proizvodnje retkih metala.
U pitanju je čovek koji je na visoku političku poziciju došao nakon izuzetne menadžerske karijere. Počevši osnivanjem sopstvene softverske firme uspeo je da bude prvi čovek francuskog Telekoma i poznate privatne kompanije Atos. Svuda je bio retko uspešan i tako zadobio poverenje i poslovnog sveta i šire javnosti.
Francuski stručnjak podseća da su električna vozila mnogo jednostavnija za izradu s obzirom na to da nemaju karburator i menjač, dok je sistem za upravljanje znatno jednostavniji. U odnosu na klasični automobil, električni ima gotovo 1.000 delova manje. Takođe, pri održavanju ne koristi se motorno ulje, već samo tečnosti za kočioni sistem i za hlađenje baterije.
Preteška baterija
Ključni element e-vozila je baterija za čiju izradu su potrebni retki metali litijum, kobalt, grafit i nikl, čije rudarenje i potonja prerada su ekološki poprilično sporni i izazivaju brojne proteste širom sveta. Ukoliko bi EU realizovala plan o zabrani kupovine benzinaca i dizelaša već 2035. godine to bi podrazumevalo uvećanje potrošnje litijuma za penatest, kobalta za pet, nikla za tri puta.
Međutim, mada je cena ovih sirovina unazad pet godina uvećana za deset, odnosno četiri puta, godišnje uvećanje proizvodnje je minimalno, daleko ispod planiranih potreba. Uvećanje ne samo da bi odrazumevalo mnogostruko veća ulaganja kako u rudarenje tako i u preradu retkih metala, već i pridobijanje naklonosti u javnom mnenju.
Baterija je i veoma teška, za prosečan automobil oko 400 kilograma, te su stoga i e-automobili, mada sa znatno manje delova, oko 40 odsto teži od klasičnog. Takođe i povećanje kapaciteta baterija raste mnogo sporije nego što se procenjivalo, pa se kao naročit problem pokazalo punjenje ovog pogonskog osnova. Traje suviše dugo, zavisno od kapaciteta baterije i snage vozila, i satima.
Ugrožena polovina radnih mesta
Praktično, u najboljoj su poziciji vlasnici privatne kuće ili garaže koji bateriju pune noću, trošeći "jeftinu struju". Punjenje na ovaj način traje i do sedam, osam sati, inače ni u najpovoljnijoj varijanti nije ispod 25 minuta. Tako dolazimo da je za funkcionisanje 37 miliona e-vozila, što je tek sedmina ukupnog broja vozila, potrebno čak osam i po miliona punjača. Trenutno je u Uniji tek oko 450.000, od čega je 70 odsto u Nemačkoj, Francuskoj i Holandiji. Podizanje novih pokazuje se kao sve teži finansijski i urbanistčki problem.
Prelazak na e-vozila ima za posledicu i gašenje većeg broja radnih mesta, baš u onim segmentima industrije koja su do sada važila za bastion zapošljavanja. Kako je broj delova primetno manji, broj radnika potreban za izradu e-vozila je bar 30 odsto manji nego kod klasičnog automobila. Ne samo u fabrikama za sklapanje vozila, već i u kooperantskim proizvođačima od kojih bi mnogi, pošto za njihovom proizvodom prestaje potreba, morali prestati sa radom. Tako je FAS-ova fabrika u Kragujevcu model "Fijat 500" proizvodila sa 3.100 zaposlenih, dok će za najavljenu izradu električnog vozila biti dovoljno i 1.500 radnika. U Uniji egzistencija oko 670.000 porodica zavisi od autroindustrije, prelazak na e-vozila znači gubitak radnog mesta bezmalo za polovinu.
Obiman posao
Breton ukazuje i da se pojedine neželjene nuspojave e-vozila ignorišu. Tako se ne govori da je trenje između automobilskih guma i asfalta u slučaju e-vozila, usled težine, mnogo snažnije nego kod klasičnog vozila, čime se i emisija čestice bar udvostručava.
Ipak, možda je najjači argument potpredsednika Bretona sam obim posla: Ako bi svi evropski automobli bili na struju to bi zahtevalo jačanje kapaciteta elektromreže za 150 gigavata. Kako dekarbonizacija podrazumeva i prelazak grejanja i nekih industrijih procesa na struju, kapacitet energo mreže bi trebalo da bude uvećan za najmanje 350 gigavata. Golem posao za odveć kratko vreme ističe Breton, čiji je možda najveći oponent upravo prvi potpredsednik Evropske komisije Frank Timermans, veliki pobornik "zelene agende".
Podrži 021
021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
.jpg "Lađar koji je spasio devojčicu: Telo je plutalo po vodi, našao sam je oko 300 metara daleko od mosta")
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Naučni savet EPS-a protiv predloga Ministarstva o transformaciji: Ugrožava opšte interese
31.03.2023.•
6
Većina članova Naučnog saveta Elektroprivrede Srbije na vanrednoj sednici usvojila je stav po kome predlažu obustavu najavljene transformacije EPS-a u akcionarsko društvo.
Industrijska proizvodnja u februaru manja za 4,8 odsto u odnosu na prošlogodišnji prosek
31.03.2023.•
0
Industrijska proizvodnja u Srbiji u februaru bila je veća za 1,9 odsto u odnosu na februar 2022. godine, a u odnosu na prosek cele prošle godine manja za 4,8 odsto.
.jpg "Dizel jeftiniji, benzin skuplji: Kada će cene biti")
Dizel jeftiniji, benzin skuplji: Kada će cene biti "normalizovane" kao pre rata u Ukrajini?
31.03.2023.•
14
Objavljene su nove cene goriva.
Đedović: Neće biti privatizacije EPS-a
31.03.2023.•
3
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović izjavila je danas za TV Pink da neće biti privatizacije Elektroprivrede Srbije.
Kada će cena neuvođenja sankcija Rusiji postati prevelika za Srbiju?
30.03.2023.•
40
Nakon što je ministar Basta zatražio izjašnjavanje o sankcijama Rusiji zbog cene koja se plaća, u Privrednoj komori navode da bi pogoršanje odnosa sa EU zbog neuvođenja sankcija moglo skupo da košta.
Euribor na "crnoj granici" - teško do nižih rata kredita
30.03.2023.•
3
Euribor, kamata za koju su vezani svi krediti u evrima, dostigla je "crnu granicu" od tri odsto.
Za projekte nerazvijenih opština u Srbiji 245 miliona dinara iz budžeta
29.03.2023.•
2
Predsednici 38 izrazito nerazvijenih opština u Srbiji potpisali su danas u Nišu ugovore o realizaciji projekata za koje će iz državnog budžeta biti izdvojeno ukupno 245 miliona dinara.
Inflacijom sada "plaćamo" državnu pomoć mladima i penzionerima za vreme i posle korone?
29.03.2023.•
28
Inflacija treba da uđe u zonu smirivanja, a njen rast treba da stane do kraja drugog kvartala ove godine, procenjuje profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i nekadašnji guverner NBS Dejan Šoškić.
Računovođe zbog napada na APR ne mogu da dostave izveštaje na vreme, traže odlaganje roka
29.03.2023.•
2
Računovođe traže da se rok za predaju godišnjih finansijskih izveštaja odloži pet dana, do 5. aprila, kaže predsednica Računovodstvene komore Srbije Snežana Mitrović.
Honda povlači više od 330.000 vozila zbog problema s retrovizorom
29.03.2023.•
2
Honda povlači više od 330.000 vozila, jer jastučići za grejanje iza oba bočna retrovizora možda nisu pravilno pričvršćeni, što bi moglo dovesti do ispadanja stakla retrovizora.
Ko je prošle godine prihodovao više od 3,7 miliona dinara mora da prijavi porez do 15. maja
28.03.2023.•
4
Godišnji porez na dohodak na prihode ostvarene u 2022. godini, u 2023. obračunava se i plaća po sistemu samooporezivanja, umesto po rešenju poreskog organa kako je to bilo do sada, kažu u Poreskoj.
Luk skuplji od banana: "Savetujem svakom građaninu da za vikend ode do nekog sela"
28.03.2023.•
22
Cena luka se udvostručila za prva tri meseca ove godine, a prema predviđanjima proizvođača, neće se zaustaviti ni u narednih mesec dana.
Od 18. maja prijave APR-u za osnivanje firme samo elektronski
28.03.2023.•
1
Ministarstvo privrede Srbije saopštilo je da će prijave za osnivanje privrednog društva od 18. maja ove godine APR-u moći da se predaju isključivo u elektronskom obliku.
Živinari tvrde: Jaja pred Uskrs neće biti 50 dinara komad
28.03.2023.•
10
Jaja za Uskrs ipak neće koštati 50 dinara, što bi bilo stopostotno poskupljenje u odnosu na trenutnu cenu.
Frilenseri imaju novi obrazac za podnošenje poreske prijave
28.03.2023.•
4
Poreska uprava saopštila je da će frilenseri porez na prihode koje budu ostvarili od 1. aprila do 30. juna prijavljivati na novom obrascu PP OPO-K.
Banka First Citizen otkupljuje propalu Banku Silicijumske doline
27.03.2023.•
0
Američka banka Frst Sitizen (First Citizen) otkupiće ukupne depozite i zajmove banke SVB (Banke Silicijumske doline) koja je bankrotirala početkom marta, objavila je američka bankarska uprava FDIC.
Procurio dokument Ilona Maska: Tviter sada vredi upola manje nego kada ga je on kupio
27.03.2023.•
3
Vrednost kompanije Tviter manja je od polovine iznosa koji Ilon Mask platio kada ju je 2022. godine kupio.
Auto-gas čistiji od ostalih goriva, ali mu država ne ograničava cenu: Akcize uvećane čak 169 odsto
27.03.2023.•
14
Na spisku cena derivata koje se svakih sedam dana menjaju, već godinu dana izostaje cena auto-gasa ili tečnog naftnog gasa - TNG.
Bankarski problemi guraju svet u novu inflaciju
27.03.2023.•
8
Kako bi sprečila dalji kolaps banaka, Federalne rezerve su pristale da preuzmu trošak isplate svih depozita, osiguranih i neosiguranih, za šta je potrebno oko 900 milijardi dolara.
Da li je crnogorski recept za obaranje inflacije dobar i da li bi mogao da se primeni u Srbiji?
26.03.2023.•
7
Cene ne divljaju samo u Srbiji, a crnogorska vlada rešila je da se uhvati ukoštac sa poskupljenjima tako što će da kreira "antiinflacionu korpu", odnosno da ograniči cene 25 proizvoda.
Plate u Srbiji i regionu: Ispred Makedonije i BiH, za Slovenijom zaostajemo 700 evra
26.03.2023.•
20
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna januarska plata u Srbiji ove godine bila je 82.769 dinara.
Komentari 14
Nemanja
Ovde zastadoh sa čitanjem mišljenja "stručnjaka", spomenuti karburator 2023. je otprilike kao da je rekao da se konji mogu svuda napasati...
Borat
Na pomolu je suvi akumulator, koji ne koristi litijum, ne koristi ni posebne metale, tehnologija se usavrsava, duplu energiju u istoj dimenziji moze da se skladisti a i punjenje je mnogo brze.
Infrastruktura punjaca se razvija sve brze.
Ja sam kupio full EV i ponosan sam na tu cinjenicu jer doprinosim cistijem vazduhu pri putovanju, a energetska kompanija je odgovorna za izvor elektricne energije da bude iz obnovivih izvora, ne ja.
Drugo, mnogo bajki se prica o CO2 emisiji prilikom proizvodnje EV-a a namerno se pritom precutkuje 30% veca emisija CO2 samo za transport nafte preko svetskih mora do rafinerija.......a tek prlikom proizvodnje hiljade autodelova i tokom voznje u autoveku........Ne poredite babe i zabe, tehnologija napreduje i bar u naprednom zapadnom svetu sve je veci udeo obnovivih izvora energije.
Map
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar