Evropa usporava prelazak na električna vozila
Procenjuje se da se evrounijskim drumovima već kreće oko 2,9 miliona električnih automobila.
Foto: Pixabay
Međutim, upućeni u veliku energetsku transformaciju sve više ukazuju na to da su nedovoljan broj mesta za punjenje baterija i previše utrošenih retkih metala teško rešivi problemi kako bi se plan o zabrani kupovine vozila na naftna goriva realizovao već 2035. godine.
Broj e-vozila uključenih u saobraćaj imponuje, ali to je tek 1,15 odsto od ukupno 260 miliona automobila na ovom prostoru. Kako su e-vozila, zavisno od klase, dva do tri puta skuplja od klasičnih vozila iste kategorije, dosadašnja prodaja umnogome se zasnivala na subvencijama koje se u pojedinim državama kreću i do 30 odsto cene vozila.
Dodatni podsticaj bila je niska cena struje, tako da su tekući troškovi korišćenja e-vozila bili i do četiri, pet puta niži od troškova klasičnoga. Prošle godine je ova povoljnost izgubljena usled krupnih promena na energetskom tržištu.
Lepa zamisao, ali...
Mnogostruko uvećanje cene struje kao da je mnogima u Uniji pomoglo da realnije sagledaju duže vreme popularnu "zelenu agendu" kojoj je prelazak na električna vozila glavni oslonac. Reč je o planu da u EU već 2035. godine prestane kupoprodaja vozila na motor sa unutrašnjim sagorevanjem. Petnaest sezona kasnije klasični automobili više se ne bi kretali evropskim putevima.
Još pri donošenju plana bilo je dosta primedbi da je reč o prijemčivoj ideji čija realizacija podrazumeva savladavanje teških tehnoloških problema i donosi niz ne baš ugodnih društvenih novina. Ipak, privlačnost sna da živimo skoro bez emisije ugljen-diokisida bila je tolika da su i precizno argumentovani prigovori ignorisani ili relativizovani.
Nedostatak punionica i retkih metala
Ovoga puta primedbe, pre svega na realnost veoma kratkog roka za ostvarivanje plana, dolaze iz samog sedišta Unije, baš iz Evropske komisije, neke vrste vlade najlukrativnije asocijacije. Reč je o potpredsedniku Komisije Teri Bretonu, ujedno zaduženom i za interno tržište Unije, koji je uspeo da u program ubaci da se 2026. godine ponovo sagleda realizacija plana, pri čemu bi kriterijum uspešnosti najviše zavisio od broja mesta za punjenje baterija i rasta proizvodnje retkih metala.
U pitanju je čovek koji je na visoku političku poziciju došao nakon izuzetne menadžerske karijere. Počevši osnivanjem sopstvene softverske firme uspeo je da bude prvi čovek francuskog Telekoma i poznate privatne kompanije Atos. Svuda je bio retko uspešan i tako zadobio poverenje i poslovnog sveta i šire javnosti.
Francuski stručnjak podseća da su električna vozila mnogo jednostavnija za izradu s obzirom na to da nemaju karburator i menjač, dok je sistem za upravljanje znatno jednostavniji. U odnosu na klasični automobil, električni ima gotovo 1.000 delova manje. Takođe, pri održavanju ne koristi se motorno ulje, već samo tečnosti za kočioni sistem i za hlađenje baterije.
Preteška baterija
Ključni element e-vozila je baterija za čiju izradu su potrebni retki metali litijum, kobalt, grafit i nikl, čije rudarenje i potonja prerada su ekološki poprilično sporni i izazivaju brojne proteste širom sveta. Ukoliko bi EU realizovala plan o zabrani kupovine benzinaca i dizelaša već 2035. godine to bi podrazumevalo uvećanje potrošnje litijuma za penatest, kobalta za pet, nikla za tri puta.
Međutim, mada je cena ovih sirovina unazad pet godina uvećana za deset, odnosno četiri puta, godišnje uvećanje proizvodnje je minimalno, daleko ispod planiranih potreba. Uvećanje ne samo da bi odrazumevalo mnogostruko veća ulaganja kako u rudarenje tako i u preradu retkih metala, već i pridobijanje naklonosti u javnom mnenju.
Baterija je i veoma teška, za prosečan automobil oko 400 kilograma, te su stoga i e-automobili, mada sa znatno manje delova, oko 40 odsto teži od klasičnog. Takođe i povećanje kapaciteta baterija raste mnogo sporije nego što se procenjivalo, pa se kao naročit problem pokazalo punjenje ovog pogonskog osnova. Traje suviše dugo, zavisno od kapaciteta baterije i snage vozila, i satima.
Pročitaj još
Ugrožena polovina radnih mesta
Praktično, u najboljoj su poziciji vlasnici privatne kuće ili garaže koji bateriju pune noću, trošeći "jeftinu struju". Punjenje na ovaj način traje i do sedam, osam sati, inače ni u najpovoljnijoj varijanti nije ispod 25 minuta. Tako dolazimo da je za funkcionisanje 37 miliona e-vozila, što je tek sedmina ukupnog broja vozila, potrebno čak osam i po miliona punjača. Trenutno je u Uniji tek oko 450.000, od čega je 70 odsto u Nemačkoj, Francuskoj i Holandiji. Podizanje novih pokazuje se kao sve teži finansijski i urbanistčki problem.
Prelazak na e-vozila ima za posledicu i gašenje većeg broja radnih mesta, baš u onim segmentima industrije koja su do sada važila za bastion zapošljavanja. Kako je broj delova primetno manji, broj radnika potreban za izradu e-vozila je bar 30 odsto manji nego kod klasičnog automobila. Ne samo u fabrikama za sklapanje vozila, već i u kooperantskim proizvođačima od kojih bi mnogi, pošto za njihovom proizvodom prestaje potreba, morali prestati sa radom. Tako je FAS-ova fabrika u Kragujevcu model "Fijat 500" proizvodila sa 3.100 zaposlenih, dok će za najavljenu izradu električnog vozila biti dovoljno i 1.500 radnika. U Uniji egzistencija oko 670.000 porodica zavisi od autroindustrije, prelazak na e-vozila znači gubitak radnog mesta bezmalo za polovinu.
Obiman posao
Breton ukazuje i da se pojedine neželjene nuspojave e-vozila ignorišu. Tako se ne govori da je trenje između automobilskih guma i asfalta u slučaju e-vozila, usled težine, mnogo snažnije nego kod klasičnog vozila, čime se i emisija čestice bar udvostručava.
Ipak, možda je najjači argument potpredsednika Bretona sam obim posla: Ako bi svi evropski automobli bili na struju to bi zahtevalo jačanje kapaciteta elektromreže za 150 gigavata. Kako dekarbonizacija podrazumeva i prelazak grejanja i nekih industrijih procesa na struju, kapacitet energo mreže bi trebalo da bude uvećan za najmanje 350 gigavata. Golem posao za odveć kratko vreme ističe Breton, čiji je možda najveći oponent upravo prvi potpredsednik Evropske komisije Frank Timermans, veliki pobornik "zelene agende".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Održan jednosatni štrajk zbog visokih normi u fabrici Elard u Vlasotincu
17.09.2025.•
3
Radnici fabrike "Elrad" u Vlasotincu su na jedan sat obustavili proizvodnju zbog strogih normi i otpuštanja radnika uz 1.500 evra, bez zakonske otpremnine, a za petak, 19. septembar najavili su celodnevnu obustavu rada.
Bitkoin blago porastao na više od 98.000 evra, itirijum vredi 3.800 evra
17.09.2025.•
0
Vrednost bitkoina je danas u 15 časova na najvećoj svetskoj berzi kriptovaluta Bajnens blago porasla za 0,61 odsto na 98.097,15 evra.
Tramp produžio rok za prodaju Tiktoka
17.09.2025.•
0
Predsednik SAD Donald Tramp potpisao je ukaz kojim se do 16. decembra produžava rok kineskoj matičnoj kući Tiktoka BajtDens za prodaju te popularne društvene mreže nekome ko nije u vezi s Kinom.
Zbog slabe prodaje električnih vozila: Ford gasi još 1.000 radnih mesta u Kelnu
17.09.2025.•
0
Američki proizvođač automobila Ford je saopštio da će ukinuti dodatnih 1.000 radnih mesta u svom nemačkom pogonu u Kelnu, jer prodaja električnih vozila ne ispunjava očekivanja.
Nekoliko modela automobila povlači se sa tržišta Srbije
17.09.2025.•
1
Putničko vozilo Citroen modeli Berlingo, C3 Aircross, C3, C4, Cactus, C5 Aircross, Celysee, Jumpy Jumper povlače se sa tržišta Srbije, objavilo je Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine (NEPRO).
Kalas: Evropska komisija predlaže carine na izraelsku robu
16.09.2025.•
3
Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas izjavila je da Evropska komisija predlaže da se ponovo uvedu carine na izraelsku robu zbog rata u Gazi i kršenja prava na Zapadnoj obali.
Za one koji imaju poteškoće u otplati kredita: Od 15. oktobra važiće olakšice
16.09.2025.•
2
Narodna banka Srbije usvojila je Odluku o olakšicama u otplati kredita, kojom se bliže uređuju uslovi pod kojima su davaoci kredita dužni da korisnicima koji imaju poteškoće u otplati kredita ponude određene olakšice.
Torlak bio u blokadi: Vlada brzometno preko tekuće budžetske rezerve prebacila 100 miliona dinara
16.09.2025.•
3
Gotovo 100 miliona dinara, tačnije 98,6 prebacila je Vlada Srbije preko tekuće budžetske rezerve Institutu za virusologiju, vakcine i serume Torlak.
Na jednom mestu objavljene ponude banaka za povoljnije kredite građanima: Pogledajte šta se nudi
16.09.2025.•
1
Narodna banka Srbije (NBS) objavila je svoje posebne ponude kredita za zaposlene i penzionere s redovnim mesečnim primanjima do 100.000 dinara.
U julu izdato 4,6 odsto manje građevinskih dozvola nego u isto vreme 2024.
15.09.2025.•
1
U Srbiji su u julu ove godine izdate 2.532 građevinske dozvole, što je 4,6 odsto manje u odnosu na isti period 2024. godine, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Mask kupio deonice Tesle za milijardu dolara, porasle akcije firme
15.09.2025.•
0
Akcije američke kompanije Tesla porasle su danas za oko šest odsto.
SAD: Sa Kinom postignut okvirni sporazum o vlasništvu nad TikTokom
15.09.2025.•
1
Postignut je okvirni sporazum o vlasništvu nad popularnom društvenom platformom TikTok, rekao je danas ministar finansija SAD Skot Besent.
Ministarstvo: Uljare će po završetku žetve objaviti otkupnu cenu suncokreta
15.09.2025.•
0
Predstavnici Ministarstva poljoprivrede Srbije dogovorili su danas sa proizvođačima suncokreta i predstavnicima uljara da uljare u narednih mesec dana, po završetku žetve, objave konačnu otkupnu cenu suncokreta.
VIDEO: Svoč na svojim satovima zamenio mesta brojevima tri i devet zbog Trampovih carina
15.09.2025.•
2
Švajcarski proizvođač časovnika Svoč podstaknut američkim carinama od 39 odsto na američki uvoz iz Švajcarske počeo je prodaju specijalne serije satova na kojima je brojevima tri i devet zamenio mesta.
Sve banke obavezne da ponude kredite po nižnim kamatama: Računica na primeru od pola miliona dinara
15.09.2025.•
5
Sve banke u Srbiji su od danas, 15. septembra u obavezi da klijentima ponude potrošačke, gotovinske i stambene kredite po novim, nižim kamatama.
Ponovo menjana Uredba o ograničenju trgovačkih marži: Jedna izmena se tiče svežeg voća i povrća
14.09.2025.•
7
Vlada Srbije je na sednici u četvrtak, 11. septembra usvojila izmene Uredbe o posebnim uslovima za obavljanje trgovine.
Kamiondžije iz Srbije od 12. oktobra u problemu: Upozoravaju na moguću lančanu reakciju
14.09.2025.•
11
Evropska komisija najavila je da će od 12. oktobra početi postepena primena novog Sistema ulaska i izlaska (EES) u zemlje Šengen zone.
Na računima nemačkih banaka 4,2 milijarde evra koje ne pripadaju nikome
14.09.2025.•
2
Na računima nemačkih banaka nalazi se čak 4,2 milijarde evra koji nemaju vlasnika, pokazuje novo istraživanje sprovedeno na zahtev Ministarstva obrazovanja i istraživanja Nemačke.
Investicioni fondovi u Srbiji upravljaju sa više od dve milijarde evra
12.09.2025.•
0
Predsednik Komisije za hartije od vrednosti Srbije Marko Janković izjavio je da su krajem avgusta ove godine investicioni fondovu koji posluju u Srbiji upravljali sa više od dve milijarde evra.
RZS: Potrošačke cene 4,7 odsto više nego prošle godine
12.09.2025.•
3
Cene proizvoda i usluga lične potrošnje u avgustu ove godine, u poređenju sa istim mesecom 2024. godine, povećane su 4,7 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Sindikat Zastava oružja: Zabrana izvoza ugrozila isplatu plata kragujevačkim oružarima
12.09.2025.•
2
Samostalni sindikat fabrike "Zastava oružje" iz Kragujevca upozorio je da je "zbog zabrane izvoza naoružanja najdirektnije ugrožena isplata zarada zaposlenima" i zatražio hitan sastanak sa nadležnim organima.
Komentari 14
Nemanja
Ovde zastadoh sa čitanjem mišljenja "stručnjaka", spomenuti karburator 2023. je otprilike kao da je rekao da se konji mogu svuda napasati...
Borat
Na pomolu je suvi akumulator, koji ne koristi litijum, ne koristi ni posebne metale, tehnologija se usavrsava, duplu energiju u istoj dimenziji moze da se skladisti a i punjenje je mnogo brze.
Infrastruktura punjaca se razvija sve brze.
Ja sam kupio full EV i ponosan sam na tu cinjenicu jer doprinosim cistijem vazduhu pri putovanju, a energetska kompanija je odgovorna za izvor elektricne energije da bude iz obnovivih izvora, ne ja.
Drugo, mnogo bajki se prica o CO2 emisiji prilikom proizvodnje EV-a a namerno se pritom precutkuje 30% veca emisija CO2 samo za transport nafte preko svetskih mora do rafinerija.......a tek prlikom proizvodnje hiljade autodelova i tokom voznje u autoveku........Ne poredite babe i zabe, tehnologija napreduje i bar u naprednom zapadnom svetu sve je veci udeo obnovivih izvora energije.
Map
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar