Evropa usporava prelazak na električna vozila
Procenjuje se da se evrounijskim drumovima već kreće oko 2,9 miliona električnih automobila.
Foto: Pixabay
Međutim, upućeni u veliku energetsku transformaciju sve više ukazuju na to da su nedovoljan broj mesta za punjenje baterija i previše utrošenih retkih metala teško rešivi problemi kako bi se plan o zabrani kupovine vozila na naftna goriva realizovao već 2035. godine.
Broj e-vozila uključenih u saobraćaj imponuje, ali to je tek 1,15 odsto od ukupno 260 miliona automobila na ovom prostoru. Kako su e-vozila, zavisno od klase, dva do tri puta skuplja od klasičnih vozila iste kategorije, dosadašnja prodaja umnogome se zasnivala na subvencijama koje se u pojedinim državama kreću i do 30 odsto cene vozila.
Dodatni podsticaj bila je niska cena struje, tako da su tekući troškovi korišćenja e-vozila bili i do četiri, pet puta niži od troškova klasičnoga. Prošle godine je ova povoljnost izgubljena usled krupnih promena na energetskom tržištu.
Lepa zamisao, ali...
Mnogostruko uvećanje cene struje kao da je mnogima u Uniji pomoglo da realnije sagledaju duže vreme popularnu "zelenu agendu" kojoj je prelazak na električna vozila glavni oslonac. Reč je o planu da u EU već 2035. godine prestane kupoprodaja vozila na motor sa unutrašnjim sagorevanjem. Petnaest sezona kasnije klasični automobili više se ne bi kretali evropskim putevima.
Još pri donošenju plana bilo je dosta primedbi da je reč o prijemčivoj ideji čija realizacija podrazumeva savladavanje teških tehnoloških problema i donosi niz ne baš ugodnih društvenih novina. Ipak, privlačnost sna da živimo skoro bez emisije ugljen-diokisida bila je tolika da su i precizno argumentovani prigovori ignorisani ili relativizovani.
Nedostatak punionica i retkih metala
Ovoga puta primedbe, pre svega na realnost veoma kratkog roka za ostvarivanje plana, dolaze iz samog sedišta Unije, baš iz Evropske komisije, neke vrste vlade najlukrativnije asocijacije. Reč je o potpredsedniku Komisije Teri Bretonu, ujedno zaduženom i za interno tržište Unije, koji je uspeo da u program ubaci da se 2026. godine ponovo sagleda realizacija plana, pri čemu bi kriterijum uspešnosti najviše zavisio od broja mesta za punjenje baterija i rasta proizvodnje retkih metala.
U pitanju je čovek koji je na visoku političku poziciju došao nakon izuzetne menadžerske karijere. Počevši osnivanjem sopstvene softverske firme uspeo je da bude prvi čovek francuskog Telekoma i poznate privatne kompanije Atos. Svuda je bio retko uspešan i tako zadobio poverenje i poslovnog sveta i šire javnosti.
Francuski stručnjak podseća da su električna vozila mnogo jednostavnija za izradu s obzirom na to da nemaju karburator i menjač, dok je sistem za upravljanje znatno jednostavniji. U odnosu na klasični automobil, električni ima gotovo 1.000 delova manje. Takođe, pri održavanju ne koristi se motorno ulje, već samo tečnosti za kočioni sistem i za hlađenje baterije.
Preteška baterija
Ključni element e-vozila je baterija za čiju izradu su potrebni retki metali litijum, kobalt, grafit i nikl, čije rudarenje i potonja prerada su ekološki poprilično sporni i izazivaju brojne proteste širom sveta. Ukoliko bi EU realizovala plan o zabrani kupovine benzinaca i dizelaša već 2035. godine to bi podrazumevalo uvećanje potrošnje litijuma za penatest, kobalta za pet, nikla za tri puta.
Međutim, mada je cena ovih sirovina unazad pet godina uvećana za deset, odnosno četiri puta, godišnje uvećanje proizvodnje je minimalno, daleko ispod planiranih potreba. Uvećanje ne samo da bi odrazumevalo mnogostruko veća ulaganja kako u rudarenje tako i u preradu retkih metala, već i pridobijanje naklonosti u javnom mnenju.
Baterija je i veoma teška, za prosečan automobil oko 400 kilograma, te su stoga i e-automobili, mada sa znatno manje delova, oko 40 odsto teži od klasičnog. Takođe i povećanje kapaciteta baterija raste mnogo sporije nego što se procenjivalo, pa se kao naročit problem pokazalo punjenje ovog pogonskog osnova. Traje suviše dugo, zavisno od kapaciteta baterije i snage vozila, i satima.
Pročitaj još
Ugrožena polovina radnih mesta
Praktično, u najboljoj su poziciji vlasnici privatne kuće ili garaže koji bateriju pune noću, trošeći "jeftinu struju". Punjenje na ovaj način traje i do sedam, osam sati, inače ni u najpovoljnijoj varijanti nije ispod 25 minuta. Tako dolazimo da je za funkcionisanje 37 miliona e-vozila, što je tek sedmina ukupnog broja vozila, potrebno čak osam i po miliona punjača. Trenutno je u Uniji tek oko 450.000, od čega je 70 odsto u Nemačkoj, Francuskoj i Holandiji. Podizanje novih pokazuje se kao sve teži finansijski i urbanistčki problem.
Prelazak na e-vozila ima za posledicu i gašenje većeg broja radnih mesta, baš u onim segmentima industrije koja su do sada važila za bastion zapošljavanja. Kako je broj delova primetno manji, broj radnika potreban za izradu e-vozila je bar 30 odsto manji nego kod klasičnog automobila. Ne samo u fabrikama za sklapanje vozila, već i u kooperantskim proizvođačima od kojih bi mnogi, pošto za njihovom proizvodom prestaje potreba, morali prestati sa radom. Tako je FAS-ova fabrika u Kragujevcu model "Fijat 500" proizvodila sa 3.100 zaposlenih, dok će za najavljenu izradu električnog vozila biti dovoljno i 1.500 radnika. U Uniji egzistencija oko 670.000 porodica zavisi od autroindustrije, prelazak na e-vozila znači gubitak radnog mesta bezmalo za polovinu.
Obiman posao
Breton ukazuje i da se pojedine neželjene nuspojave e-vozila ignorišu. Tako se ne govori da je trenje između automobilskih guma i asfalta u slučaju e-vozila, usled težine, mnogo snažnije nego kod klasičnog vozila, čime se i emisija čestice bar udvostručava.
Ipak, možda je najjači argument potpredsednika Bretona sam obim posla: Ako bi svi evropski automobli bili na struju to bi zahtevalo jačanje kapaciteta elektromreže za 150 gigavata. Kako dekarbonizacija podrazumeva i prelazak grejanja i nekih industrijih procesa na struju, kapacitet energo mreže bi trebalo da bude uvećan za najmanje 350 gigavata. Golem posao za odveć kratko vreme ističe Breton, čiji je možda najveći oponent upravo prvi potpredsednik Evropske komisije Frank Timermans, veliki pobornik "zelene agende".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
U trećem kvartalu 2025. nešto veća prodaja stanova
26.12.2025.•
0
Republički geodetski zavod (RGZ) objavio je da je u trećem kvartalu ove godine potpisan 11.741 ugovor o kupoprodaji stanova u Srbiji, što je bilo 0,5 odsto više nego u istom periodu prošle godine.
Ministarstvo poljoprivrede: Ako bude prekomernog uvoza mleka, uvode se prelevmani
26.12.2025.•
7
Ministarstvo poljoprivrede je saopštilo da će, ako dođe do ozbiljnih poremećaja na tržištu zbog prekomernog uvoza mleka po damping cenama, uvesti prelevmane.
_najvaznije_ekonomske_vesti_godine.jpg "Sankcije NIS-u, zatvaranje fabrika,")
Sankcije NIS-u, zatvaranje fabrika, "legalizacija" objekata: Najvažniji ekonomski događaji u Srbiji u 2025.
26.12.2025.•
0
Od sankcija NIS-u, preko uvođenja 5G mreže u Srbiju do otvaranja pruge Novi Sad-Subotica, ovo su ekonomske vesti koje su obeležile prethodnu godinu u Srbiji.
Forbs Srbija: Vital napravio gubitak od 2,2 miliona evra, privremeno blokirani računi
26.12.2025.•
3
Kompanija Vital iz Vrbasa zabeležila je u 2024. godini neto gubitak od 2,2 miliona evra, dok su joj tokom decembra privremeno blokirani računi, zbog čega je bila među najpretraživanijim firmama u poslovnim registrima.
Produženo ograničenje rasta poreske osnovice za preduzetnike paušalce
26.12.2025.•
1
Poreska uprava Srbije saopštila je da je do kraja 2027. godine, produženo ograničenje rasta poreske osnovice za preduzetnike paušalce, do najviše 10 odsto godišnje.
Gorivo jeftinije za dva dinara
26.12.2025.•
5
Cene goriva u narednoj nedelji biće za dva dinara manje u odnosu na prethodnih sedam dana.
Dok se čeka kupac: "Traži se rešenje za NIS u duhu prijateljskih odnosa Rusije i Srbije"
26.12.2025.•
17
Ambsador Rusije Aleksandar Bocan-Harčenko izjavio je da se traži rešenje za Naftnu industriju Srbije (NIS) koje će biti u duhu i okviru prijateljskih odnosa dve zemlje.
Premijer Macut: Dijalog jedini put za rešavanje krize mleka u Srbiji
25.12.2025.•
10
Predsednik Vlade Srbije, Đuro Macut razgovarao je danas sa predstavnicima mlekara i trgovinskih lanaca o prevazilaženju posledica krize proizvodnje mleka na evropskom tržištu, po srpsko tržište.
Ranđelović: Usled domaćih faktora privreda Srbije raste sporije od planiranog
25.12.2025.•
1
Privreda Srbije ovu godinu završava u uslovima očekivane makroekonomske stabilnosti, ali uz rezultate koji su slabiji od očekivanih.
Evo kako je protekla ova sezona za proizvođače duvana: Rekordan prinos virdžinije, stabilnost, velika ulaganja
25.12.2025.•
0
Kraj godine u proizvodnji duvana uvek je pravi trenutak da se sagledaju rezultati, uporede iskustva sa terena i vidi šta je sezona iza nas donela.
Prosečna plata u oktobru oko 111.000 dinara, polovina zaposlenih radila za manje od 87.000
25.12.2025.•
8
Prosečna zarada u oktobru iznosila je 110.670 dinara, objavio je Republički zavod za statistiku.
Šta piše u licenci koja je izdata NIS-u: Mađarski Mol, datum za pregovore i uslovi za transakcije
25.12.2025.•
23
Američka kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) pri Ministarstvu finansija izdala je licencu NIS-u za pregovore do 24. marta, ali nije omogućila nastavak rada kompaniji.
Bajatović: Srbija obezbedila više nego dovoljno gasa do kraja grejne sezone
25.12.2025.•
2
Srbija je obezbedila više nego dovoljne količine gasa do kraja grejne sezone i ulazi u proleće sa stabilnim snabdevanjem, rastućim zalihama i bez najave poskupljenja za građane, kaže direktor Srbijagasa Dušan Bajatović.
Javna preduzeća u Srbiji prebačena u doo: Koji su pozitivni, a koji negativni aspekti?
24.12.2025.•
10
Dugo najavljivana odluka je konačno doneta, pa je šest javnih preduzeća promenilo pravnu formu u "društvo sa ograničenom odgovornošću". Ovakva promena ima će neke pozitivne efekte, ali i neke izuzetno negativne.
Istorijska cena zlata: Premašila 4.500 dolara po unci
24.12.2025.•
5
Cena zlata premašila je prvi put u istoriji 4.500 dolara po unci (jedinica za masu plemenitih metala - 28,3 grama), dok su srebro i platina takođe dostigli nove rekordne nivoe.
Predstavnik Udruženja "Naše mleko": Nemamo drugo rešenje, uskoro izlazimo na proteste
24.12.2025.•
2
Dejan Trajković iz Udruženja "Naše mleko" istakao je da je protest poljoprivrednika jedino rešenje u situaciji u kojoj su proizvođači prinuđeni da prosipaju mleko jer mlekare ne žele da ga otkupe.
Amerika produžila NIS-u rok za pregovore o prodaji ruskog udela do 24. marta
24.12.2025.•
13
Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) izdala je novu licencu Naftnoj industriji Srbije.
Vlasnici pumpi u Srbiji: Naftni derivati NIS-a skuplji od uvoznih, ne možemo da ih odbijemo
24.12.2025.•
34
Gorivo koje isporučuje Naftna industrija Srbije (NIS) skuplje je od uvoznog oko četiri - pet dinara po litru, rekli su vlasnici benzinskih pumpi.
Radosavljević: Ne treba preterano slaviti oko ruskog gasa, tri meseca će brzo proći, a nismo rešili ni NIS
24.12.2025.•
12
Profesor na Fakultetu ekonomiju, finansije i administraciju Goran Radosavljević izjavio je da je dobra vest ako je tačno da je postignut sporazum o produženju snabdevanja Srbije gasom do 31. marta sledeće godine.
Vlast Srbije obećala MMF-u poskupljenje struje u sledećoj godini, a zatraženo i hitno rešenje za NIS
24.12.2025.•
25
U najnovijem Izveštaju MMF-a o sprovođenju aktuelnog aranžmana navodi se da se Vlada Srbije obavezala na nastavak rasta cena električne energije za domaćinstva tokom sledeće godine.
Srebro nastavlja snažan rast, cilj 75 dolara po unci
23.12.2025.•
3
Cena srebra je danas nastavila snažan rast i prvi put dostigla nivo od 70 dolara po unci (jedinica za masu plemenitih metala - 28,3 grama).
Komentari 14
Nemanja
Ovde zastadoh sa čitanjem mišljenja "stručnjaka", spomenuti karburator 2023. je otprilike kao da je rekao da se konji mogu svuda napasati...
Borat
Na pomolu je suvi akumulator, koji ne koristi litijum, ne koristi ni posebne metale, tehnologija se usavrsava, duplu energiju u istoj dimenziji moze da se skladisti a i punjenje je mnogo brze.
Infrastruktura punjaca se razvija sve brze.
Ja sam kupio full EV i ponosan sam na tu cinjenicu jer doprinosim cistijem vazduhu pri putovanju, a energetska kompanija je odgovorna za izvor elektricne energije da bude iz obnovivih izvora, ne ja.
Drugo, mnogo bajki se prica o CO2 emisiji prilikom proizvodnje EV-a a namerno se pritom precutkuje 30% veca emisija CO2 samo za transport nafte preko svetskih mora do rafinerija.......a tek prlikom proizvodnje hiljade autodelova i tokom voznje u autoveku........Ne poredite babe i zabe, tehnologija napreduje i bar u naprednom zapadnom svetu sve je veci udeo obnovivih izvora energije.
Map
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar