Seljak u Srbiji uzima kredit za setvu i jedva preživljava - tako ne idemo nikuda
Pre četiri-pet godina manja banka u Srbiji je učinila neuobičajen potez i prestala da finansira zanatlije i mala preduzeća.
Foto: 021.rs
Iznenađenje je bilo tim veće što se nepune dve decenije ranije, kada je dolazila na ove prostore, usmerila upravo na ovaj sloj očekujući snažan napredak preduzetništva.
Da apsurd bude veći, sitan poslovan svet je veoma uredno ispunjavao obaveze prema banci, tek u tri i po odsto odobrenih pozajmica banka je nastale teškoće morala da rešava prolongiranjem kreditnog roka.
Izostao razvoj
Objašnjenje banke je u prvi mah začudilo. Preduzeća jesu uredno i odgovorno vraćala novac, ali banka je uočila da nije došlo do razvoja - obim poslovanja, tehnološki nivo, broj zaposlenih, profitabilnost, ostali su na približno istom nivou kao i pre upotrebe pozajmice. Čak i kod firmi koje su i po tri puta uzastopno koristile dugoročni, petogodišnji kredit. Takva rabota se bankarima učinila jalovom i okrenuli su se vitalnijim delatnostima.
Ima osnova da se ovih dana podsećamo zanimljivog slučaja. Srpski poljoprivrednici, zadruge, kombinati i agrarna preduzeća masovno podižu kredite. Prolećna setva je u toku, treba kupiti seme, đubrivo, poneku mašinu, na vreme se snabdeti zaštitnim sredstvima... Naravno sve se mora platiti, pa je potražnja za novcem izrazito velika.
Ogoljen do kože
Međutim, zar nije logično da je seljak proteklih godina zaradio dovoljno da bi narednih imao bar za setvu? Jeste da je lane bila nezapamćena suša, pa su podbacili gotovo svi ratarski usevi, baš kao i proizvodnja mleka. Primetno ispod prosečnog bio je i rod kod mnogih vrsta povrća i voća i seljak je malo prihodovao.
Ali, ranije sezone bile su veoma solidne, cene natprosečne, profiti pristojni. Moralo je preostati za setvu. U Evropi seljaci se kreditima koriste prvenstveno kada se odlučuju na razvoj farme pa im je lova potrebna da bi proširili ratarske površine, uvećali voćnjake, povećali stado, posebno kada se reše da na agrarnu delatnost nadovežu prve faze prerade i podizanje manjih prerađivačkih pogona.
Problem i jeste u tome što je naš seljak decenijama ogoljen do kože. Narodski kazano, nema ni pas za šta da ga ujede. Novac mu je potreban, često neophodan, i za setvu, prvu fazu nove proizvodne godine. Dok uspešniji evropski paor novac za narednu setvu obezbedi iz ovogodišnjeg prihoda, srpski jedva uspe da sa porodicom nekako preživi 12 meseci.
Tako evropski rival kredit podiže prvenstveno da razvije farmu, srpski bi, pak, bez pozajmice i setvu jedva nekako "skrpio". A upravo je setva možda i najvažnija etapa uzgoja kvalitetnog i roda dovoljnog obima. Ne kaže se uludo da se "na semenu ne štedi".
Robska vezanost
Decenijama seljak se već i za samo početnu aktivnost u Srbiji oslanja na bankarske kredite, iz godine u godinu. Kako za vreme socijalističkog perioda, tako i tokom dve, tri poslednje tranzicione decenije. Upravo nemogućnost da malo ozbiljnije prihoduje i otkači se od robske vezanosti za kredit ukazuje na potpuno siromaštvo seljaka. Posledica je to niza neuspešnih agrarnih politika u ovoj zemlji, a sve traje toliko dugo da se ni najstariji ne sećaju boljih vremena.
Bankarska odluka od pre nekoliko godina da se oslonac ne traži u večnom kreditiranju za osnovne potrebe govori nam da na duži rok nema koristi od podržavanja "jalovog posla". Bez razvoja seljak propada. Večito odobravanje kredita već i za samu setvu jeste potreba, ali problem je baš u tome što paor decenijama nije uspeo da privredi nešto više. Pozajmicama bi trebalo da se koristi samo za razvoj privređivanja, setvu bi seljak morao da finansira iz prihoda pređašnjih sezona.
Pročitaj još
Podrška usmerena na budućnost
Očito da prihod nije dovoljan. I tu bi trebalo da se pomogne. Mnogo veću korist od "setvenih kredita" seljak bi imao ako bi država kreirala povoljniji ambijent za bavljenje agrarom. Tako bi, recimo, morala da učini ono što rade druge evropske države i odustane od akciza za naftu utrošenu u poljoprivrednim radovima.
Umesto skromnih tri ili četiri odsto ukupnog, agrarni budžet bi morao da bude i dvostruko veći. Kod evropskih država određuje se u odnosu na izvoz poljoprivredne robe, a tu srpski agrar sa otprilike 1,6 milijardi evra godišnjeg deviznog prihoda stoji sasvim pristojno. Potencijali su mu, doduše, dvostruko, pa i više, veći.
Potez banke, na prvi mah upitan, mogao bi biti i poučan. Bavljenje jalovim poslom, čak i kada ima nekih trenutnih rezultata, ne vodi nikuda. Agrar, pogotovo u zemlji u kojoj je decenijama oslonac, podrazumeva finiju i izdašniju podršku države, usmerenu na stalnu i dugoročnu dobit od bavljenja poljoprivredom.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Folksvagen povlači više hiljada električnih vozila zbog rizika od požara
16.10.2026.•
0
Nemački proizvođač automobila Folksvagen priprema opoziv nekoliko hiljada električnih vozila u Nemačkoj zbog neispravnih ćelija visokonaponskih baterija.
Objavljene nove cene goriva
16.10.2026.•
1
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Besparica u agraru donela nove finansijere - organizatore proizvodnje
16.10.2026.•
0
Broj poljoprivrednih apoteka se smanjuje u poslednjih nekoliko godina od kada su češće suše zbog klimatskih promena, a njihove poslove sve više preuzimaju "organizatori proizvodnje", piše časopis Biznis i finansije.
SAD produžile licencu Lukoilu za poslovanje u inostranstvu do aprila 2027.
15.10.2026.•
0
Američko Ministarstvo finansija produžilo je do 24. aprila 2027. godine licencu koja dozvoljava Lukoilu da obavlja određene transakcije koje uključuju njegovu stranu imovinu.
Iako je poslovanje uspešno: Netfliks otpušta 1.000 ljudi
15.10.2026.•
4
Američka kompanija Netfliks otpustiće oko 1.000 zaposlenih, što predstavlja približno šest odsto njene radne snage, uglavnom u sektorima razvoja proizvoda, tehnologije, ljudskih resursa i pravnih poslova.
Manjak dizela u Evropi
14.10.2026.•
11
Ratovi na obodu Evrope i na Bliskom istoku sve više počinju da utiču i na svakodnevni život na Starom kontinentu.
Vlada Srbije objedinjuje podatke o svim taksama i naknadama na jednom mestu
14.10.2026.•
1
Vlada Srbije objedinjuje podatke o taksama i naknadama na jednom mestu.
Nivoi rizika "polovnjaka" u Srbiji: Više od 40 odsto prodatih automobila imalo udes ili skrivena oštećenja
14.10.2026.•
11
Srbija se nalazi na 18. mestu, od ukupno 23, prema nivou rizika s kojim se kupci suočavaju prilikom kupovine polovnih automobila, što je napredak za jedno mesto u odnosu na prethodnu godinu.
Vlada Srbije iz budžetske rezerve preusmerila 2,2 milijarde dinara na projekte i izbore
13.10.2026.•
5
Vlada Srbije je iz tekuće budžetske rezerve preusmerila 2,2 milijarde dinara na različite projekte, izbore i pomoć opštinama, objavio je Forbs Srbija.
Radiće se Studija o proceni uticaja na životnu sredinu za naftovod od Novog Sada do Mađarske
13.10.2026.•
0
Ministarstvo zaštite životne sredine donelo je rešenje kojim se daje saglasnost na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu za projekat izgradnje budućeg magistralnog naftovoda koji će spajati Mađarsku i Srbiju.
Vlast se zaduživala, sada rastu kamate
13.10.2026.•
7
Prema donedavnom predsedniku države, 41,93 milijarde dolara javnog duga je tek 43,7 odsto nacionalnog BDP-a, pa je Srbija primetno ispod u Evropskoj uniji dopuštene zaduženosti od 60 odsto.
EU ograničava uvoz hibridnih vozila iz Kine
13.10.2026.•
11
Evropska unija ograničiće od decembra uvoz hibridnih automobila iz Kine na 350.000 vozila godišnje.
Međugodišnja inflacija u Srbiji u septembru bila 4,1 odsto
12.10.2026.•
7
Međugodišnja inflacija u Srbiji u septembru ove godine bila je 4,1 odsto, a mesečna 0,2 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.
Bruto devizne rezerve u septembru smanjene za 946 miliona evra
12.10.2026.•
4
Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je danas da su bruto devizne rezerve na kraju septembra ove godine iznosile 29,8 milijardi evra i da su u odnosu na kraj avgusta smanjene za 946,2 miliona evra.
Hladniji dani i skuplji gas
12.10.2026.•
6
Hladne noći i jutra početkom oktobra su nas podsetile da dolaze hladniji dani i sezona grejanja.
Vlada produžila smanjenje akciza na derivate nafte do 18. oktobra
11.10.2026.•
2
Vlada Srbije u tehničkom mandatu produžila je odluku o smanjenju akciza na derivate nafte, koje iznosi 25 odsto.
Kristofer Hil: Srbija posle izbora više neće moći da kupuje vreme za NIS, opcija B je nacionalizacija
11.10.2026.•
57
Srbija uoči predstojećih izbora neće biti pod velikim pritiskom Trampove administracije po pitanju NIS-a, ali nakon izbornog dana treba očekivati drugačiju dinamiku u kojoj više neće biti beskonačnog odlaganja.
Mala statistika: Koliko je registrovano novih vozila ove godine, koja su najprodavanija...
11.10.2026.•
3
U prvih devet meseci ove godine u Srbiji je prvi put registovano 33.448 novih putničkih i lakih komercijalnih vozila.
Đedović Handanović: Đerdap 3 može da postane strateški energetski projekat Srbije i SAD
10.10.2026.•
9
Ministarka rudarstva i energetike u tehničkom mandatu Dubravka Đedović Handanović izjavila je da projekat reverzibilne hidroelektrane (RHE) "Đerdap 3" može da postane strateški energetski projekat Srbije i SAD.
Arsić: Otkazivanje Ekspo izložbe bilo bi politički i ekonomski neprihvatljivo, Srbiji prete i tužbe
10.10.2026.•
25
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić ocenio je da bi otkazivanje specijalizovane izložbe Ekspo bilo politički i ekonomski neprihvatljivo, jer je Srbija preuzela međunarodnu obavezu da je organizuje.
Koliko će nas koštati grejanje ove zime: Od 60.000 do 250.000 dinara za stan od 60 kvadrata
10.10.2026.•
16
Grejanje stana od 60 kvadratnih metara tokom šest meseci moglo bi da košta od oko 60.000 do čak 250.000 dinara, u zavisnosti od energenta i načina grejanja, pokazuje analiza Agencije za energetiku Srbije.
Komentari 14
savche
Selo
Ako mozes proizvodit
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar