.jpg "Brnabić rekla \"Građani i radnici svaki dan žive bolje\", deo publike napustio salu")
"Srbija kao Eldorado za loše poslodavce": Satnica u EU 39 evra, u Srbiji oko pet
U Srbiji je, prema proračunima Sindikata "Sloga", prosečna cena rada po satu oko 613 dinara, što je pet puta manje nego u zemljama EU.
Foto: Pixabay
Prema podacima Nemačkog Saveznog zavoda za statistiku (Destatis), prosečni troškovi rada po satu u toj zemlji su oko 39,50 evra. U zemljama, članicama EU iznose u proseku oko 30,50 evra.
"Velika razlika jasno ukazuje da se Srbija nalazi na samom dnu Evrope, a radnici zarobljeni u kandžama siromaštva, niske satnice i nepravde", kaže Sloga
U ovom sindikatu kažu da su komponente u ceni izračunjavanja satnice:
- bruto plate zaposlenih,
- topli obrok, dnevnice i regres,
- troškovi odlaska i dolaska na rad,
- plaćeni dani za državne praznike,
- porezi i socijalni doprinosi koje poslodavac plaća državi,
- izdaci poslodavca za profesionalno usavršavanje i obrazovanje radnika i drugi izdaci.
"Ovo su alarmantni podaci koji naglašavaju preku potrebu za ubrzanim procesom pridruživanja Srbije Evropskoj uniji, jer su povećanje satnice i unapređenje uslova rada od suštinskog značaja kako bi se sprečio masovni odlazak naših radnika u potrazi za boljim zaposlenjem u inostranstvu. Brža integracija u EU omogućila bi pristup fondovima i politikama koje bi podržale ekonomski rast i razvoj, istovremeno promovišući socijalnu koheziju i bolje uslove rada za sve građane Srbije", kažu u Slozi.
Dodaju da Srbija nema drugu alternativu, jer će u suprotnom ostati "Eldorado" za loše poslodavce i uvoz jeftine radne snage sa elementima trafikinga, a stanovništvo će nastaviti sa odlaskom iz zemlje zbog narastajućeg siromaštva.
Kako se kreće cena satnice u EU?
Poslodavci u industriji i uslužnim delatnostima u Evropskoj uniji plaćali su 2022. godine za sat rada u proseku 30,50 evra, a najskuplji su bili troškovi rada po satu u Luksemburgu, i to 50,90 evra.
Nemački Savezni zavod za statistiku Destatis saopštio je da je Nemačka, sa prosečnim troškovima rada po satu od 39,50 evra, bila na sedmom mestu među 27 članica EU. Na tom mestu se nalazi još od 2019. godine.
Prosek u 20 članica EU koje kao zajedničku valutu koriste evro bio je 34,30 evra po satu, prenosi portal Biznis.rs.
Odmah iza Luksemburga po visini troškova rada po satu je Danska, sa 46,80 evra, a sledi Belgija sa 43,50. Ispred Nemačke su, sa neznatno višom cenom sata rada Francuska, Holandija i Švedska, a odmah iza nje je Austrija sa 39 evra.
Na začelju je Bugarska u kojoj su poslodavci u 2022. u proseku plaćali po satu rada 8,20 evra. Ispred Bugarske su Rumunija (9,50), Mađarska (10,70) i Hrvatska (12,10 evra). Najbliža evropskom proseku je Italija sa 29,40 evra.
Cena radnog sata dobija se kada se troškovi proizvodnje u jednoj godini podele sa ukupnim brojem radnih sati.
Prema podacima Zavoda za statistiku, troškovi rada po satu su u proteklih deset godina u EU porasli u proseku za 25 odsto, ili 6,10 evra, ali je taj rast bio veoma različit među zemljama članicama. S obzirom na nisku polaznu osnovu, procentualno najveći rast bio je u zemljama istočne i jugoistočne Evrope. Tako je od 2012. u Bugarskoj iznosio plus 141,2 odsto, Rumuniji 131,7 odsto, Litvaniji 122 odsto i Letoniji 103,3 odsto.
U apsolutnom iznosu, troškovi sata rada su u tom periodu najviše porasli u Luksemburgu - 15,40 evra. U Švedskoj je rast iznosio 2,80 evra, odnosno 7,5 odsto, a u Italiji 1,70 evra, odnosno 6,1 odsto. U Nemačkoj su troškovi rada po satu od 2012. porasli za devet evra, onosno više od evropskog proseka.
Jedina zemlja u kojoj se cena rada po satu smanjila je Grčka, i to za 1,20 evra (7,6 odsto) u odnosu na 2012.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Ministarstvo poljoprivrede traži konsultacije sa EU o stanju na tržištu mleka
12.02.2026.•
3
Ministarstvo poljoprivrede Srbije saopštilo je danas da je zatražilo hitne konsultacije sa Evropskom komisijom (EK), povodom aktuelnih kretanja na tržištu mleka i mlečnih proizvoda.
NBS zadržala referentnu kamatnu stopu na istom nivou
12.02.2026.•
0
Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozitne, 4,5 odsto i kreditne olakšice, sedam odsto.
Burger king stiže u Srbiju: Ministarka privrede imala sastanak sa predstavnicima kompanije
12.02.2026.•
34
Ministarka privrede Adrijana Mesarović sastala se sa predstavnicima kompanije "Burger King" sa kojima je razgovarala o njihovim planovima o ulaganju u Srbiju i otvaranju većeg broja restorana.
Država otkočila cene dobavljača: Da li će proizvodi u marketima poskupeti?
11.02.2026.•
33
Poslednjom u nizu izmena Uredbe o ograničenju marži, odmrznute su cene dobavljača, što znači da one mogu da budu slobodno formirane.
Profesor Đukić: Zaduživanje Srbije prodajom obveznica jeftinije, ali nije utešno
11.02.2026.•
2
Zaduživanje države Srbije prodajom obveznica u ovom trenutku je povoljnije nego da se uzimaju krediti od banaka, ocenjuje profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Đorđe Đukić.
Hajneken ukida radna mesta: Manja potražnja za pivom
11.02.2026.•
4
Holandski proizvođač piva Hajneken je najavio da će ukinuti do 6.000 radnih mesta širom sveta od ukupno 85.000.
Gaspromnjeft otkrio nalazište rezervi nafte od 55 miliona tona
11.02.2026.•
4
Naftna kompanija Gaspromnjeft objavila je da je otkrila nalazište sa rezervama od 55 miliona tona nafte u ruskoj arktičkoj zoni Jamalo-neneckog autonomnog okruga.
Strane kompanije smanjuju investicije u Srbiji: Zbog čega je to tako?
11.02.2026.•
9
Sudeći po trendu u prva tri tromesečja, strane direktne investicije su se u Srbiji prošle godine gotovo prepolovile jer je za prvih devet meseci bruto priliv iznosio oko 2,5 milijardi evra.
Ministarstvo poljoprivrede: Pratićemo stanje na tržištu mleka i prilagođavati mere
11.02.2026.•
2
Država ostaje opredeljena za dijalog sa proizvođačima mleka i nastaviće da prati stanje na tržištu i prilagođava mere realnim uslovima, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede.
NBS: Bruto devizne rezerve u januaru skoro 29,4 milijarde evra
11.02.2026.•
2
Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je da su bruto devizne rezerve Srbije na kraju januara 2026. iznosile 29,39 milijardi evra i u odnosu na kraj decembra 2025. povećane su za 388,4 miliona evra.
Nauči kako da primeniš AI u digitalnom marketingu za dva dana
11.02.2026.•
0
Dok jedni samo pričaju o primeni veštačke inteligencije u digitalnom marketingu na domaćem tržištu, drugi je već uveliko primenjuju i ostvaruju zavidne rezultate.
"Logika pijanih milionera": Leteći taksiji će uvećati ionako velik javni dug, a isplativost upitna
11.02.2026.•
19
Srbija će za investiciju "leteći taksiji", vrednu oko 125 miliona evra, morati dodatno da se zaduži, jer će najmanje još toliko koštati i izgradnja prateće infrastrukture.
Fiskalni savet: Reforma platnih razreda u Srbiji podbacila u samoj koncepciji
10.02.2026.•
1
Reforma platnih razreda u Srbiji iz 2016. godine, od koje je država i formano odustala, podbacila je u samoj koncepciji, a ne u implementaciji.
Zašto raste cena zlata?
10.02.2026.•
3
Kako se udaljavamo od 2008. godine, postaje sve vidljivije da je finansijska kriza koja je te sezone zahvatila SAD, odakle se preselila na ceo svet, bila žestoka.
Bocan Harčenko o tome zašto Rusija pravi kratkoročne ugovore o snabdevabnju gasom sa Srbijom
10.02.2026.•
29
Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan Harčenko izjavio je da je, kada je reč o isporuci ruskog gasa Srbiji, ključno da je reč o dogovoru postignutom na najvišem nivou po ceni koja je prihvatljiva za obe strane.
Ilon Mask: Amerika će 1.000 odsto bankrotirati, mogu je spasiti samo veštačka inteligencija i roboti
10.02.2026.•
62
Direktor Tesle Ilon Mask je upozorio na eksploziju američkog javnog duga, poručivši da će finansijski slom SAD biti neizbežan ako veštačka inteligencija i robotika ne transformišu privredu i ne ublaže teret zaduženosti.
NBS: Porasla štednja i u dinarima i u devizama
09.02.2026.•
2
Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je danas da je u drugoj polovini 2025. godine, dinarska štednja povećana za 10,4 milijarde dinara (5,3 odsto) i da je krajem decembra 2025. godine iznosila 206,2 milijarde dinara.
Srbija je proizvođač beznačajnih proizvoda
09.02.2026.•
36
Ovih dana je predsednik Srbije neobično dugo i snažno promovisao državni razvojni plan "Skok u budućnost".
Uskoro primena SEPA sistema u Srbiji: Kakve će koristi od njega imati građani i privreda?
09.02.2026.•
7
Provizije od 20, 30 ili čak 40 evra za jedan bankarski transfer u evrima od maja mogle bi da se svedu na svega jedan ili dva evra.
Dug bankama na ime kredita za godinu dana povećan za 15 odsto
08.02.2026.•
1
Stanovništvo i privreda u Srbiji su 31. januara ove godine na ime kredita bankama dugovali 4.373,23 milijarde dinara.
Od narednog vikenda veće akcize na benzin, kafu, alkohol
08.02.2026.•
23
Vlada Srbije objavila je nove iznose akciza na derivate nafte, alkoholna pića, kafu i duvanske proizvode, usklađene sa prošlogodišnjom inflacijom.
Komentari 21
@Mile
marks
Aleksej
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar