U Srbiji nekad poslovalo 74, sad ih ima 20: Kakve promene donosi ukrupnjavanje banaka?
Trend ukrupnjavanja banaka u Srbiji se nastavlja i to kao rezultat globalnih procesa u okviru bankarskih grupacija, a banaka je iz godine u godinu sve manje uglavnom zbog spajanja.
Foto: Pixabay
U nekadašnjoj SRJ poslovale su 84 banke, od čega 74 u Srbiji. U proteklih dvadesetak godina broj banaka je smanjen za oko 50 do sada. Međutim, veruje se da će broj banaka i u narednim godinama biti još smanjen, a trenutno ih u Srbiji posluje 20.
Stručnjaci smatraju da građane, koji sve češće dobijaju poruke od svojih banaka o promeni njihovog vlasnika, ceo taj proces spajanja ne bi trebalo da plaši jer za njih uglavnom ne bude velikih promena. Banke su u obavezi da o promenama, kao što je i preuzimanje banaka, unapred obaveste svoje klijente, odnosno korisnike njihovih usluga o tome šta se dešava i kako će teći taj proces spajanja banaka.
"Ono što je najvažnije za klijente, na primer one koji su korisnici kredita, jeste to da se ništa u njihovom odnosu sa bankama neće promeniti zato što su banke koje preuzimaju druge u obavezi prema zakonu da zadrže postojeće uslove poslovanja prema postojećim klijentima, do trenutka isteka njihovih finansijskih obaveza", rekao je za Euronews Srbija ekonomista iz organizacije Libek Mihajlo Gajić.
Drugim rečima, kako navodi Gajić, do kraja otplate kredita sve ostaje onako kako je i bilo u dogovoru sa prethodnom bankom, ništa se ne može promeniti, osim ukoliko se ne promeni na bolje za korisnike kredita.
Gajić kaže da banke deluju tako da klijenti i ne primete da je došlo do neke promene.
"Vi ćete videti da vaša banka ima drugačiji logo na svom ulazu. Ukoliko imate samo održavanje računa, tu može doći do manjih promena, ali recimo ako ste korisnici kredita onako kako ste potpisali prvi ugovor, tako će ostati i do kraja njegove otplate. To je zapravo najvažnije za korisnike bankarskih usluga. U nekim slučajevima može doći do apdejtovanja ili daunlodovanja nove verzije mobilne aplikacije pošto se ona menja da bi se integrisali različiti onlajn servisi plaćanja, ali i to je verovatno, čini mi se, najveća stavka koju će većina ljudi moći da primeti u svom odnosu sa bankom", kaže Gajić.
Objasnio je da se nekada mora promeniti mobilna aplikacija koja se koristi za onlajn plaćanje i da klijenti banaka moraju unapred znati šta se dešava.
Upitan do kakvih promana može doći u vezi sa aplikacijama za plaćanje, Gajić je naveo da to zavisi od banke do banke jer, kako objašnjava, neke banke moraju da uvežu svoje sisteme koji su rađeni na potpuno različitim platformama tako da je to težak i ozbiljan posao. Prema njegovim rečima, ranije je bilo pritužbi klijenata nekih banaka u vezi sa promenama koje se odnose na aplikacije, ali se na kraju ispostavilo da se sve to može rešiti.
"Recimo, to je bilo preuzimanje nekih banaka tokom prethodne godine koje nije imalo baš najbolje rezultate na kratak rok, ali sada te aplikacije ponovo funkcionišu kako bi trebalo. U nekim slučajevima bilo je potrebno da sa plej stora skinete neke novu verziju postojeće aplikacije ili ako ste korisnik neke banke koja je prešla u drugu, morali biste da instalirate potpuno novu aplikaciju. U nekim slučajevima čak ste morali lično da odete u tu banku da bi vam oni pomogli preko nameštanja tokena, kako bi moglo da funkcioniše mobilno bankarstvo ili nešto slično tome. Ali, ti procesi su prilično laki, bezbolni, brzi i efikasni", kaže Gajić.
Bankarsko tržište sazrelo za ukrupnjavanje
Prema podacima sa sajta Narodne banke Srbije, u Srbiji trenutno posluje 20 banaka. Njihov broj se iz godine u godinu smanjuje jer se manje banke utapaju u one veće kroz spajanje. Na primer, na bankarskom tržištu Srbije na kraju 2019. godine poslovalo ukupno 26 banaka, osam manje nego 2009. godine. Stručnjaci smatraju da tržište diktira ukrupnjavanje.
"Bankarsko tržište je sazrelo za ovu vrstu ukrupnjavanja iz prostog razloga što je bankarstvo malo skuplje nego što je bilo prethodnih godina, ujedno je i manje isplativo jer okruženje i zasićenje tržišta sa jedne strane, kreditna sposobnost sa druge strane, nekako pritiskaju sve te troškove banaka, zato dolazi do ukrupnjavanja, ali to nema suštinskog značaja za klijente", rekao je za Euronews Srbija urednik portala Kamatica Dušan Uzelac.
Nekadašnji guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić razloge ukrupnjavanja vidi i u veličini srpskog tržišta. Navodi da je srpski finansijski sistem relativno mali i da finansijske usluge koje veće banke pružaju građanima i privredi mogu potencijalno da budu jeftinije. Veruje i da bi građani mogli da imaju i koristi od spajanja banaka.
"Srpski finansijski sistem je relativno mali i nije logično da tu ima previše banaka jer onda njihovo samo postojanje u tako velikom broju sprečava neke efikasnosti koje mogu proisteći iz ekonomije obima. Kad je jedna banka veća, ona može određene troškove da smanji i da na taj način finansijske usluge koje pruža za privredu i stanovništvo budu potencijalno jeftinije", rekao je Šoškić za Euronews Srbija.
S druge strane, ističe da bi morao da se pronađe balans kako ne bi došlo do situacije da se velike banke dogovore međusobno i tako stvore monopol.
Pročitaj još
Ukrupnjavanje prema Uzelcu neće mnogo promeniti trenutno stanje.
"To se nekako dešavalo i do sada, zato što je ovo bilo neko kvazi-konkurentno tržište, zato što je dominiralo par banaka sa preko 60 odsto tržišta, a ostatak je bio podeljen na neke manje banke", rekao je Uzelac.
Spajanja banaka, veruje Šoškić, ne treba se plašiti i u celom tom poslu bi trebalo paziti ko su vlasnici banaka, ali i da oni ne bi trebalo da budu isključivo iz EU, nego sa više strana.
"Dobro je imati i neke druge banke, pa nije loše imati neku državnu banku koja može ponekad ne samo da konkuriše privatnim bankama sa vlasnicima iz inostranstva, nego i da na neki način tu bude više prisutna u domenu sprovođenja nekih ekonomskih politika u kontekstu kreditiranja", rekao je Šoškić.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Da li se "motači kablova" sele iz Srbije: "Sada je aktuelna severna Afrika"
27.09.2025.•
1
Kriza u evropskoj automobilskoj industriji koja traje već nekoliko godina počela je da se preliva i na našu industriju.
Stelantis u Kragujevcu: Za italijanske radnike 70 evra dnevno, za srpske 600 evra mesečno
27.09.2025.•
23
Zaposleni u kragujevačkom Fijatu, prema pisanju medija, rade za platu od oko 600 evra. Međutim, Stelantis nudi radnicima iz Italije da dođu da rade u Srbiju po daleko boljim uslovima.
Marković: Ako sankcije NIS-u potraju može doći do nestašice goriva
27.09.2025.•
13
Stručnjak za energetiku Željko Marković izjavio je da, ako stupe na snagu američke sankcije NIS-u, vidljivih posledica i nestašice goriva neće biti u prvom periodu.
Sankcije NIS-u odložene za još osam dana
27.09.2025.•
22
Početak primene sankcija NIS-u odložen je za još osam dana.
Direktor NIS-a: Spremne alternative za plaćanje na benzinskim pumpama
26.09.2025.•
46
Generalni direktor Naftne industrije Srbije (NIS) Kiril Tjurdenjev uputio je pismo zaposlenima povodom uvođenja američkih sankcija toj kompaniji koje će, po svemu sudeći, uslediti 1. oktobra.
Objavljene nove cene goriva
26.09.2025.•
1
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Tramp najavio novu rundu visokih carina
26.09.2025.•
0
Predsednik SAD Donald Tramp najavio je novu rundu carina, uključujući tarifu od 100 odsto na lekove, od 30 odsto na tapacirani nameštaj, od 50 odsto na kuhinjske i kupatilske elemente i od 30 odsto na teške kamione.
NIS: Obezbedili smo dovoljno zaliha sirove nafte za preradu
26.09.2025.•
12
Ministarstvo finansija SAD izdalo je novu posebnu licencu kojom su Naftnoj industriji Srbije (NIS) odložene sankcije do 1. oktobra, saopštio je danas NIS.
Radosavljević: Sankcije NIS-u mogu da zadaju udarac srpskoj ekonomiji
26.09.2025.•
41
Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS) kreću od 1. oktobra, ako se, kako je naveo, "ne desi neko čudo".
Ilija Ivetić pred Schneider Electric PowerIT konferenciju: Važno je da prihvatimo promene
25.09.2025.•
0
"Veštačka inteligencija (AI) neće zameniti čoveka, ali ljudi koji koriste AI će zameniti one koji je ne koriste", kaže VP za globalne operacije i inovacije Schneider Electric-a Ilija Ivetić povodom PowerIT konferencije.
Kina može da proizvede više automobila nego što tržištu treba - i to je problem
25.09.2025.•
3
Kineska automobilska industrija, jedna od najvećih i najdinamičnijih u svetu, trenutno se suočava sa ozbiljnim strukturnim problemom - viškom proizvodnih kapaciteta.
Primena Zakona o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika od 1. oktobra
24.09.2025.•
4
Zakon o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika počinje da se primenjuje 1. oktobra.
Ministarstvo poljoprivrede: Srbija spremna na saradnju sa zemljama regiona u suzbijanju svinjske kuge
24.09.2025.•
0
Ministarstvo poljoprivrede Srbije saopštilo je da Srbija odgovorno sprovodi mere protiv afričke svinjske kuge i da je spremna na saradnju sa zemljama regiona u suzbijanju te zarazne bolesti.
Prve kazne države zbog nepoštovanja marži, Delezeu kazna od 24,5 miliona
24.09.2025.•
36
Dosadašnja kontrola tržišne inspekcije trgovinskih lanaca pokazala je da se vladina uredba o ograničavanju marži nije poštovala u 76 objekta, od kojih su čak 73 Delezeova.
I Velja Ilić je najavljivao legalizaciju za 100 evra: "Danas svi grade i još problematičnije je gde sve grade"
23.09.2025.•
8
Od 1997. do danas menjali su se ministri i zakoni, a broj nelegalnih objekata samo je rastao – sa nekoliko stotina hiljada na skoro pet miliona.
Evropska automobilska industrija u krizi, to će uticati i na Srbiju
23.09.2025.•
15
Evropska automobilska industrija je u recesiji, jer je Evropa, umesto da se bavila sobom i svojim razvojem, štitila svoje tržište od Kine, a to će imati posledice i na Srbiju.
Tabaković: Građani uredno vraćaju kredite, nećemo olakšati kupovinu stanova za izdavanje
23.09.2025.•
9
Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković izjavila je da se Srbija nalazi na istorijskom minimumu kada je reč o učešću problematičnih, odnosno nenaplativih kredita.
Frilenseri u oktobru treba da podnesu poresku prijavu
23.09.2025.•
1
Frilenseri će od 1. do 30. oktobra moći da podnesu poreske prijave za treći kvartal u ovoj godini.
Bajatović: Novi gasni aranžman sa Rusima u oktobru
23.09.2025.•
1
Generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović izjavio je da će ove sedmice biti završeni pregovori o novom gasnom aranžmanu sa Rusijom i da će novi ugovor biti potpisan u oktobru.
Evropske zemlje ograničavaju programe "zlatnih viza" za strane investitore: Ovo su razlozi
23.09.2025.•
0
Evropske zemlje sve više ograničavaju programe "zlatnih viza" za strane investitore, što je u kontrastu sa politikom SAD koje uvode nove opcije za bogate kako bi ih privukle da se presele u zemlju.
Cena zlata na rekordnom nivou
23.09.2025.•
0
Cene zlata su skočile na rekordnih 3.728 dolara po unci, pre svega zbog mogućeg daljeg smanjenja kamatnih stopa u SAD i stalnom potražnjom za sigurnim utočištima od političke neizvesnosti.
Komentari 6
NN
Lopovske institucije.
A cirkusa
Sber racuni preko noci ugaseni i sve pare prebacene na nove Aik racune, Sber app prazna, Aik app radi kad se aktivira u banci, ma cirkus.
Naravno nista od ovoga iznad NIJE predoceno Sber klijentima.
Najbolje od svega, Sber kartice i dalje rade i Aik NECE da vam izdaje nove kartice, a Sber niko napolju nece da vam prihvati posto je "Sberbanka zabranjena?!?!"
we
Najbolje je da ih imamo 0. Zasto? Jer ih svaka vlast koristila za bezomucnu kradju drzavnih para. Deljenje nekim projektima, firmama, ti krediti ("razvojni") su deljeni sakom i kapom, ogromne pare su nestale, uhodanim varijantama. Setimo se skandala Razvojne banke Vojvodine i koliko para je tu nestalo.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar