U Srbiji nekad poslovalo 74, sad ih ima 20: Kakve promene donosi ukrupnjavanje banaka?
Trend ukrupnjavanja banaka u Srbiji se nastavlja i to kao rezultat globalnih procesa u okviru bankarskih grupacija, a banaka je iz godine u godinu sve manje uglavnom zbog spajanja.
Foto: Pixabay
U nekadašnjoj SRJ poslovale su 84 banke, od čega 74 u Srbiji. U proteklih dvadesetak godina broj banaka je smanjen za oko 50 do sada. Međutim, veruje se da će broj banaka i u narednim godinama biti još smanjen, a trenutno ih u Srbiji posluje 20.
Stručnjaci smatraju da građane, koji sve češće dobijaju poruke od svojih banaka o promeni njihovog vlasnika, ceo taj proces spajanja ne bi trebalo da plaši jer za njih uglavnom ne bude velikih promena. Banke su u obavezi da o promenama, kao što je i preuzimanje banaka, unapred obaveste svoje klijente, odnosno korisnike njihovih usluga o tome šta se dešava i kako će teći taj proces spajanja banaka.
"Ono što je najvažnije za klijente, na primer one koji su korisnici kredita, jeste to da se ništa u njihovom odnosu sa bankama neće promeniti zato što su banke koje preuzimaju druge u obavezi prema zakonu da zadrže postojeće uslove poslovanja prema postojećim klijentima, do trenutka isteka njihovih finansijskih obaveza", rekao je za Euronews Srbija ekonomista iz organizacije Libek Mihajlo Gajić.
Drugim rečima, kako navodi Gajić, do kraja otplate kredita sve ostaje onako kako je i bilo u dogovoru sa prethodnom bankom, ništa se ne može promeniti, osim ukoliko se ne promeni na bolje za korisnike kredita.
Gajić kaže da banke deluju tako da klijenti i ne primete da je došlo do neke promene.
"Vi ćete videti da vaša banka ima drugačiji logo na svom ulazu. Ukoliko imate samo održavanje računa, tu može doći do manjih promena, ali recimo ako ste korisnici kredita onako kako ste potpisali prvi ugovor, tako će ostati i do kraja njegove otplate. To je zapravo najvažnije za korisnike bankarskih usluga. U nekim slučajevima može doći do apdejtovanja ili daunlodovanja nove verzije mobilne aplikacije pošto se ona menja da bi se integrisali različiti onlajn servisi plaćanja, ali i to je verovatno, čini mi se, najveća stavka koju će većina ljudi moći da primeti u svom odnosu sa bankom", kaže Gajić.
Objasnio je da se nekada mora promeniti mobilna aplikacija koja se koristi za onlajn plaćanje i da klijenti banaka moraju unapred znati šta se dešava.
Upitan do kakvih promana može doći u vezi sa aplikacijama za plaćanje, Gajić je naveo da to zavisi od banke do banke jer, kako objašnjava, neke banke moraju da uvežu svoje sisteme koji su rađeni na potpuno različitim platformama tako da je to težak i ozbiljan posao. Prema njegovim rečima, ranije je bilo pritužbi klijenata nekih banaka u vezi sa promenama koje se odnose na aplikacije, ali se na kraju ispostavilo da se sve to može rešiti.
"Recimo, to je bilo preuzimanje nekih banaka tokom prethodne godine koje nije imalo baš najbolje rezultate na kratak rok, ali sada te aplikacije ponovo funkcionišu kako bi trebalo. U nekim slučajevima bilo je potrebno da sa plej stora skinete neke novu verziju postojeće aplikacije ili ako ste korisnik neke banke koja je prešla u drugu, morali biste da instalirate potpuno novu aplikaciju. U nekim slučajevima čak ste morali lično da odete u tu banku da bi vam oni pomogli preko nameštanja tokena, kako bi moglo da funkcioniše mobilno bankarstvo ili nešto slično tome. Ali, ti procesi su prilično laki, bezbolni, brzi i efikasni", kaže Gajić.
Bankarsko tržište sazrelo za ukrupnjavanje
Prema podacima sa sajta Narodne banke Srbije, u Srbiji trenutno posluje 20 banaka. Njihov broj se iz godine u godinu smanjuje jer se manje banke utapaju u one veće kroz spajanje. Na primer, na bankarskom tržištu Srbije na kraju 2019. godine poslovalo ukupno 26 banaka, osam manje nego 2009. godine. Stručnjaci smatraju da tržište diktira ukrupnjavanje.
"Bankarsko tržište je sazrelo za ovu vrstu ukrupnjavanja iz prostog razloga što je bankarstvo malo skuplje nego što je bilo prethodnih godina, ujedno je i manje isplativo jer okruženje i zasićenje tržišta sa jedne strane, kreditna sposobnost sa druge strane, nekako pritiskaju sve te troškove banaka, zato dolazi do ukrupnjavanja, ali to nema suštinskog značaja za klijente", rekao je za Euronews Srbija urednik portala Kamatica Dušan Uzelac.
Nekadašnji guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić razloge ukrupnjavanja vidi i u veličini srpskog tržišta. Navodi da je srpski finansijski sistem relativno mali i da finansijske usluge koje veće banke pružaju građanima i privredi mogu potencijalno da budu jeftinije. Veruje i da bi građani mogli da imaju i koristi od spajanja banaka.
"Srpski finansijski sistem je relativno mali i nije logično da tu ima previše banaka jer onda njihovo samo postojanje u tako velikom broju sprečava neke efikasnosti koje mogu proisteći iz ekonomije obima. Kad je jedna banka veća, ona može određene troškove da smanji i da na taj način finansijske usluge koje pruža za privredu i stanovništvo budu potencijalno jeftinije", rekao je Šoškić za Euronews Srbija.
S druge strane, ističe da bi morao da se pronađe balans kako ne bi došlo do situacije da se velike banke dogovore međusobno i tako stvore monopol.
Pročitaj još
Ukrupnjavanje prema Uzelcu neće mnogo promeniti trenutno stanje.
"To se nekako dešavalo i do sada, zato što je ovo bilo neko kvazi-konkurentno tržište, zato što je dominiralo par banaka sa preko 60 odsto tržišta, a ostatak je bio podeljen na neke manje banke", rekao je Uzelac.
Spajanja banaka, veruje Šoškić, ne treba se plašiti i u celom tom poslu bi trebalo paziti ko su vlasnici banaka, ali i da oni ne bi trebalo da budu isključivo iz EU, nego sa više strana.
"Dobro je imati i neke druge banke, pa nije loše imati neku državnu banku koja može ponekad ne samo da konkuriše privatnim bankama sa vlasnicima iz inostranstva, nego i da na neki način tu bude više prisutna u domenu sprovođenja nekih ekonomskih politika u kontekstu kreditiranja", rekao je Šoškić.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Počelo korišćenje sistema e-Otpremnica
31.12.2025.•
0
Ministarstvo finansija saopštilo je da je sistem e-Otpremnica počeo sa radom i najavilo da sutra, 1. januara počinje primena prve obaveze propisane Zakonom o elektronskim otpremnicama.
Objavljene nove cene goriva koje će važiti do 9. januara
31.12.2025.•
2
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti do petka, 9. januara.
Prosvetarima od 1. januara plate veće 5,1 odsto: Evo koliko je to tačno u dinarima
31.12.2025.•
10
Od 1. januara cena rada u obrazovanju biće povećana za 5,1 odsto i iznosiće 5.838,5 dinara.
Bocan-Harčenko: Nacionalizacija NIS-a bi bila suprotna sporazumu Srbije i Rusije
31.12.2025.•
53
Moguća nacionalizacija Naftne industrije Srbije pod sankcijama SAD bila bi suprotna međuvladinom sporazumu između Rusije i Srbije o energetskoj saradnji.
Izvoz ruskog gasa u Evropu drastično opao
30.12.2025.•
6
Izvoz ruskog gasa u Evropu putem gasovoda opao je ove godine za 44 odsto, na najniži nivo od sredine 1970-ih.
Proizvodnja dronova u Srbiji - kakve veze češki milijarder ima sa tim?
30.12.2025.•
6
Masovna proizvodnja municije za Ukrajinu, a uskoro i dronovi - pogoni u Srbiji igraju bitnu ulogu u imperiji mladog češkog fabrikanta oružja Mihala Strnada, piše Frankfurter algemajne cajtung.
Đedović Handanović: Nije istina da nas Rusija i Putin ponižavaju u vezi sa NIS-om
30.12.2025.•
51
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je kako su netačne tvrdnje da su ruski predsednik Vladimir Putin i Rusija ponižavali Srbiju u pregovorima u vezi sa NIS-om.
Srpska energetika u klinču između sankcija SAD i kalkulacija Rusije: Srbija u 2026. ulazi sa dva pitanja
30.12.2025.•
5
Uzdrman američkim sankcijama i ruskim kalkulisanjem - sektor energetike Srbije se sprema da uđe u 2026. bez odgovora na dva ključna pitanja - šta će biti sa NIS-om i hoće li Srbija moći da kupuje ruski gas.
SAD zbog trgovinskih tenzija sa Kinom oživljavaju rudnike grafita
29.12.2025.•
0
U SAD je većina rudnika grafita zatvorena još pre sedam decenija zbog jeftinog uvoza iz drugih zemalja, pretežno iz Kine.
Nemačkoj nedostaje najmanje 120.000 vozača kamiona
29.12.2025.•
3
Nemačkoj trenutno nedostaje najmanje 120.000 vozača kamiona, a mnoge transportne kompanije sve više otkazuju isporuke jer nemaju dovoljno vozača.
Kina u novembru izvezla skoro 200.000 električnih vozila
29.12.2025.•
0
Kineski izvoz električnih vozila (EV) širom sveta porastao je u novembru za 87 odsto međugodišnje na 199.836 vozila, pokazuju najnoviji podaci Generalne uprave carina Kine.
Bugarska od 1. januara prelazi na evro: Građani podeljenog stava da li je to dobro ili loše
29.12.2025.•
3
Bugarska će od 1. januara zvanično uvesti evro kao nacionalnu valutu.
Od dijaspore više novca nego od stranih investicija: Od rođaka i familije u Srbiju stiglo 4,34 milijarde evra
29.12.2025.•
26
Poslednjih godina priliv doznaka u Srbiju iznosio je oko pet milijardi evra godišnje.
Đogović: Rusija blefira sa kratkoročnim ugovorima o gasu, treba izaći iz ruskih manipulativnih šema
28.12.2025.•
15
Iako dugoročni sporazum još nije postignut, gas iz Rusije i dalje će pristizati u Srbiju zahvaljujući još jednom kratkoročnom dogovoru koji je Beograd postigao sa Moskvom.
Profesor Lukić: Uslov za prodaju NIS-a je i da nema strategije Trojanskog konja
28.12.2025.•
3
Ministar finansija Siniša Mali rekao je da će Srbija morati da reaguje ako se do 15. januara ne pronađe rešenje za Naftnu industriju Srbije (NIS).
Vlasnici benzinskih pumpi Lukoil u SAD u problemima zbog sankcija
28.12.2025.•
3
Vlasnici Lukoil benzinskih pumpi u Sjedinjenim Američkim Državama suočavaju se sa ozbiljnim problemima usled sankcija koje je administracija predsednika Donalda Trampa uvela ruskoj naftnoj kompaniji Lukoil PJSC.
Doneta uredba o podsticajima za hotele
28.12.2025.•
1
Vlada Srbije usvojila je Uredbu o uslovima, načinu dodele i korišćenja sredstava podsticaja radi unapređenja kvaliteta hotelskog smeštaja.
Kreće procena vrednosti NIS-a: Srbija nije poželjan kupac - poznato zašto
28.12.2025.•
23
Ako je verovati onome što kaže resorna ministarka Dubravka Đedović Handanović, pregovori NIS-a i MOL-a o kupovini ruskog udela u srpskoj naftnoj kompaniji su u toku.
U 2025. ukradene kriptovalute u rekordnoj vrednosti od 2,7 milijardi dolara
28.12.2025.•
0
Sajber kriminalci su ove godine ukrali kriptovalute za rekordnih 2,7 milijardi dolara.
Ministarstvo: Neutemeljeno smanjenje otkupne cene mleka i pritisci neće ostati bez odgovora
27.12.2025.•
5
Ministarstvo poljoprivrede je saopštilo da neće ignorisati, niti ostaviti bez institucionalnog odgovora bilo kakvo nekorektno ponašanje pojedinih otkupljivača mleka, a posebno manjih mlekara, prema domaćim proizvođačima.
Poljoprivrednici traže da se ne uslovljavaju subvencije
27.12.2025.•
13
Poljoprivrednici više udruženja traže od ministra da ne menja politiku subvencija u 2026. i ne uslovljava da direktna davanja od 18.000 dinara po hektaru moraju biti iskorišćena za investicije u mehanizaciju i objekte.
Komentari 6
NN
Lopovske institucije.
A cirkusa
Sber racuni preko noci ugaseni i sve pare prebacene na nove Aik racune, Sber app prazna, Aik app radi kad se aktivira u banci, ma cirkus.
Naravno nista od ovoga iznad NIJE predoceno Sber klijentima.
Najbolje od svega, Sber kartice i dalje rade i Aik NECE da vam izdaje nove kartice, a Sber niko napolju nece da vam prihvati posto je "Sberbanka zabranjena?!?!"
we
Najbolje je da ih imamo 0. Zasto? Jer ih svaka vlast koristila za bezomucnu kradju drzavnih para. Deljenje nekim projektima, firmama, ti krediti ("razvojni") su deljeni sakom i kapom, ogromne pare su nestale, uhodanim varijantama. Setimo se skandala Razvojne banke Vojvodine i koliko para je tu nestalo.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar