U Srbiji nekad poslovalo 74, sad ih ima 20: Kakve promene donosi ukrupnjavanje banaka?
Trend ukrupnjavanja banaka u Srbiji se nastavlja i to kao rezultat globalnih procesa u okviru bankarskih grupacija, a banaka je iz godine u godinu sve manje uglavnom zbog spajanja.
Foto: Pixabay
U nekadašnjoj SRJ poslovale su 84 banke, od čega 74 u Srbiji. U proteklih dvadesetak godina broj banaka je smanjen za oko 50 do sada. Međutim, veruje se da će broj banaka i u narednim godinama biti još smanjen, a trenutno ih u Srbiji posluje 20.
Stručnjaci smatraju da građane, koji sve češće dobijaju poruke od svojih banaka o promeni njihovog vlasnika, ceo taj proces spajanja ne bi trebalo da plaši jer za njih uglavnom ne bude velikih promena. Banke su u obavezi da o promenama, kao što je i preuzimanje banaka, unapred obaveste svoje klijente, odnosno korisnike njihovih usluga o tome šta se dešava i kako će teći taj proces spajanja banaka.
"Ono što je najvažnije za klijente, na primer one koji su korisnici kredita, jeste to da se ništa u njihovom odnosu sa bankama neće promeniti zato što su banke koje preuzimaju druge u obavezi prema zakonu da zadrže postojeće uslove poslovanja prema postojećim klijentima, do trenutka isteka njihovih finansijskih obaveza", rekao je za Euronews Srbija ekonomista iz organizacije Libek Mihajlo Gajić.
Drugim rečima, kako navodi Gajić, do kraja otplate kredita sve ostaje onako kako je i bilo u dogovoru sa prethodnom bankom, ništa se ne može promeniti, osim ukoliko se ne promeni na bolje za korisnike kredita.
Gajić kaže da banke deluju tako da klijenti i ne primete da je došlo do neke promene.
"Vi ćete videti da vaša banka ima drugačiji logo na svom ulazu. Ukoliko imate samo održavanje računa, tu može doći do manjih promena, ali recimo ako ste korisnici kredita onako kako ste potpisali prvi ugovor, tako će ostati i do kraja njegove otplate. To je zapravo najvažnije za korisnike bankarskih usluga. U nekim slučajevima može doći do apdejtovanja ili daunlodovanja nove verzije mobilne aplikacije pošto se ona menja da bi se integrisali različiti onlajn servisi plaćanja, ali i to je verovatno, čini mi se, najveća stavka koju će većina ljudi moći da primeti u svom odnosu sa bankom", kaže Gajić.
Objasnio je da se nekada mora promeniti mobilna aplikacija koja se koristi za onlajn plaćanje i da klijenti banaka moraju unapred znati šta se dešava.
Upitan do kakvih promana može doći u vezi sa aplikacijama za plaćanje, Gajić je naveo da to zavisi od banke do banke jer, kako objašnjava, neke banke moraju da uvežu svoje sisteme koji su rađeni na potpuno različitim platformama tako da je to težak i ozbiljan posao. Prema njegovim rečima, ranije je bilo pritužbi klijenata nekih banaka u vezi sa promenama koje se odnose na aplikacije, ali se na kraju ispostavilo da se sve to može rešiti.
"Recimo, to je bilo preuzimanje nekih banaka tokom prethodne godine koje nije imalo baš najbolje rezultate na kratak rok, ali sada te aplikacije ponovo funkcionišu kako bi trebalo. U nekim slučajevima bilo je potrebno da sa plej stora skinete neke novu verziju postojeće aplikacije ili ako ste korisnik neke banke koja je prešla u drugu, morali biste da instalirate potpuno novu aplikaciju. U nekim slučajevima čak ste morali lično da odete u tu banku da bi vam oni pomogli preko nameštanja tokena, kako bi moglo da funkcioniše mobilno bankarstvo ili nešto slično tome. Ali, ti procesi su prilično laki, bezbolni, brzi i efikasni", kaže Gajić.
Bankarsko tržište sazrelo za ukrupnjavanje
Prema podacima sa sajta Narodne banke Srbije, u Srbiji trenutno posluje 20 banaka. Njihov broj se iz godine u godinu smanjuje jer se manje banke utapaju u one veće kroz spajanje. Na primer, na bankarskom tržištu Srbije na kraju 2019. godine poslovalo ukupno 26 banaka, osam manje nego 2009. godine. Stručnjaci smatraju da tržište diktira ukrupnjavanje.
"Bankarsko tržište je sazrelo za ovu vrstu ukrupnjavanja iz prostog razloga što je bankarstvo malo skuplje nego što je bilo prethodnih godina, ujedno je i manje isplativo jer okruženje i zasićenje tržišta sa jedne strane, kreditna sposobnost sa druge strane, nekako pritiskaju sve te troškove banaka, zato dolazi do ukrupnjavanja, ali to nema suštinskog značaja za klijente", rekao je za Euronews Srbija urednik portala Kamatica Dušan Uzelac.
Nekadašnji guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić razloge ukrupnjavanja vidi i u veličini srpskog tržišta. Navodi da je srpski finansijski sistem relativno mali i da finansijske usluge koje veće banke pružaju građanima i privredi mogu potencijalno da budu jeftinije. Veruje i da bi građani mogli da imaju i koristi od spajanja banaka.
"Srpski finansijski sistem je relativno mali i nije logično da tu ima previše banaka jer onda njihovo samo postojanje u tako velikom broju sprečava neke efikasnosti koje mogu proisteći iz ekonomije obima. Kad je jedna banka veća, ona može određene troškove da smanji i da na taj način finansijske usluge koje pruža za privredu i stanovništvo budu potencijalno jeftinije", rekao je Šoškić za Euronews Srbija.
S druge strane, ističe da bi morao da se pronađe balans kako ne bi došlo do situacije da se velike banke dogovore međusobno i tako stvore monopol.
Pročitaj još
Ukrupnjavanje prema Uzelcu neće mnogo promeniti trenutno stanje.
"To se nekako dešavalo i do sada, zato što je ovo bilo neko kvazi-konkurentno tržište, zato što je dominiralo par banaka sa preko 60 odsto tržišta, a ostatak je bio podeljen na neke manje banke", rekao je Uzelac.
Spajanja banaka, veruje Šoškić, ne treba se plašiti i u celom tom poslu bi trebalo paziti ko su vlasnici banaka, ali i da oni ne bi trebalo da budu isključivo iz EU, nego sa više strana.
"Dobro je imati i neke druge banke, pa nije loše imati neku državnu banku koja može ponekad ne samo da konkuriše privatnim bankama sa vlasnicima iz inostranstva, nego i da na neki način tu bude više prisutna u domenu sprovođenja nekih ekonomskih politika u kontekstu kreditiranja", rekao je Šoškić.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Data centar u Kragujevcu troši struje kao ceo grad
31.05.2026.•
0
Potrošnja električne energije koju zahtevaju savremeni data centri postaje jedno od ključnih pitanja digitalnog razvoja Srbije.
Srbija više nije lider u proizvodnji maline
31.05.2026.•
7
Decenijama je malina bila naše "crveno zlato", proizvod po kojem je Srbija bila prepoznata širom sveta. Ali, nije više tako.
U Srbiji duže radno vreme, ali niže plate nego u većini Evrope
31.05.2026.•
23
Građani Srbije i dalje imaju duže radno vreme od proseka Evropske unije, ali uprkos tome imaju niže plate i slabiji životni standard od većine evropskih zemalja.
Slovaci prodali reklamni biznis na Balkanu: Šabački biznismen kupio regionalnog marketinškog giganta
31.05.2026.•
9
Slovačka grupacija Across posle gotovo dve i po godine odlučila je da napusti reklamni biznis u Srbiji i regionu, a agencije koje su dosad posedovale, prešle su u ruke jednog srpskog biznismena.
Porast spoljnotrgovinske razmene Srbije za oko četiri odsto
30.05.2026.•
0
Spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za četiri meseca ove godine iznosila je oko 25,9 milijardi evra, što je rast od 3,9 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Vodeći ekonomisti očekuju slabljenje ekonomskog rasta ali ne i recesiju
30.05.2026.•
0
Svetske ekonomske perspektive znatno su pogoršane poslednjih nedelja i većina vodećih ekonomista očekuje slabljenje ekonomskog rasta u narednom periodu, ali ne i globalnu recesiju.
Stopa nezaposlenosti oko devet odsto
30.05.2026.•
6
Industrijska proizvodnja u Srbiji u aprilu veća je 3,4 odsto u odnosu na april 2025. godine, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Miodrag Zec o prosečnoj plati: Statistika ne oslikava realan život, šta za tu platu građani mogu da kupe
30.05.2026.•
41
Ekonomista i univerzitetski profesor u penziji Miodrag Zec ocenio je da podatak o prosečnoj zaradi u Srbiji ne oslikava realan životni standard građana.
Kompanije jače od država
29.05.2026.•
4
Prvih nekoliko decenija posle Drugog svetskog rata Dženeral Motors je bio daleko najglasovitija i najmoćnija firma.
Proizvođači mleka upozoravaju: Otkupne cene padaju, proizvodnja postaje neodrživa
29.05.2026.•
5
Svi otkupljivači mleka u Srbiji nastavili su da smanjuju otkupne cene mleka, pa prozvodnju treba prekinuti prodajom krava jer će posledice biti manje, rekao je vlasnik farme iz sela Metlić u opštini Šabac Milan Isailović
Uprava carine: Počela primena nove verzije tranzitnog sistema, mogući povremeni zastoji
29.05.2026.•
0
Primena nove verzije tranzitnog sistema NCTS, koji je usklađen sa carinskim propisima Evropske unije i Konvencijom o zajedničkom tranzitnom postupku, počela je danas, saopštila je Uprava carine.
Objavljene nove cene goriva
29.05.2026.•
14
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti do petka, 5. juna.
Posle Vučićeve posete Kini: Da li će Srbija zaista proizvoditi humanoidne robote u Šapcu?
29.05.2026.•
44
Državna delegacija već danima iz Kine šalje poruku o odličnim odnosima Beograda i Pekinga.
Volstrit obara rekorde dok profiti američkih kompanija rastu, nafta na klackalici
29.05.2026.•
1
Američka berza je u četvrtak dostigla nove rekorde, dok profiti kompanija poput Dolar Tri, Snouflejk i Hormel Fuds nastavljaju da rastu.
Kristin Lagard upozorila na smanjenu nezavisnost centralnih banaka
29.05.2026.•
0
Predsednica Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard upozorila je na smanjenu nezavisnost centralnih banaka.
Temu mora da plati 200 miliona evra zbog prodaje nelegalnih proizvoda
28.05.2026.•
3
Evropska komisija je izrekla novčanu kaznu kojom se određuje da Temu mora da plati 200 miliona evra zbog kršenja pravila EU o prodaji nelegalnih proizvoda.
Građevinski materijal svake nedelje ima novu cenu: To se prenosi i na cene stanova
28.05.2026.•
17
Cene građevinskog materijala u Srbiji ubrzale su rast u ovoj godini, posebno od izbijanja sukoba na Bliskom istoku, ali i zahvaljujući velikim potrebama za Ekspo 2027 i uopšte daljoj ekspanziji gradnje u Srbiji.
Propao tender za nadzor izgradnje solarnih elektrana
28.05.2026.•
1
Elektroprivreda Srbije (EPS) donela je odluku o obustavi javne nabavke za stručni nadzor i konsultantske usluge za potrebe izgradnje samobalansiranih solarnih elektrana.
Firma koja je dovozila fantomske birače iz Bosne i koja očitava brojila zaradila skoro milijardu dinara
27.05.2026.•
30
Firma koja je dovozila birače iz Bosne i Hercegovine u Beograd i koja očitava brojila, prošle godine zaradila je skoro milijardu dinara.
EU uvodi nova pravila za male pakete iz Kine: Poskupljuje kupovina sa Temua, Šejna i Aliekspresa
27.05.2026.•
12
Kupovina sitnica sa platformi poput "Temua", "Šejna" i "Aliekspresa" uskoro bi mogla značajno da poskupi, usled novih pravila Evropske unije (EU) za male pošiljke iz Kine.
Zlatno doba Srbije - a razlike sve veće
27.05.2026.•
13
Kasnije nego što je uobičajeno, prolećno sunce je i ove godine zasijalo. Ugodno vreme i starije izmamljuje na ulice, šetajući posmatraju kako se život budi.
Komentari 6
NN
Lopovske institucije.
A cirkusa
Sber racuni preko noci ugaseni i sve pare prebacene na nove Aik racune, Sber app prazna, Aik app radi kad se aktivira u banci, ma cirkus.
Naravno nista od ovoga iznad NIJE predoceno Sber klijentima.
Najbolje od svega, Sber kartice i dalje rade i Aik NECE da vam izdaje nove kartice, a Sber niko napolju nece da vam prihvati posto je "Sberbanka zabranjena?!?!"
we
Najbolje je da ih imamo 0. Zasto? Jer ih svaka vlast koristila za bezomucnu kradju drzavnih para. Deljenje nekim projektima, firmama, ti krediti ("razvojni") su deljeni sakom i kapom, ogromne pare su nestale, uhodanim varijantama. Setimo se skandala Razvojne banke Vojvodine i koliko para je tu nestalo.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar