Fiskalni savet protiv najavljenih isplata: Finansirane zaduživanjem, po vrlo nepovoljnim uslovima
Fiskalni savet Srbije je saopštio da se protivi najavljenim vanrednim isplatama iz budžeta jer predstavljaju "nesistematsko i rastrošno" upravljanje javnim finansijama.
Foto: Pixabay
Kako navode, koštaće oko 550 miliona evra, a biće finansirane zaduživanjem države, po vrlo nepovoljnim uslovima.
"Državni zvaničnici najavili su znatne promene fiskalne politike mimo standardne budžetske procedure i planova iz Fiskalne strategije. Nove mere, vanredno povećanje penzija i plata u javnom sektoru, isplata 10.000 dinara za svako dete do 16 godina starosti, izdavanja dodatnih 100.000 vaučera za turizam, vođenje fiskalne politike izmeštaju iz uređenog sistema upravljanja javnim finansijama", naveo je Savet u oceni novih mera.
Ukazano je da vođenje fiskalne politike od danas do sutra, na osnovu diskrecionih odluka državnih zvaničnika, predstavlja već veoma ozbiljan problem javnih finansija Srbije.
"Nove mere, ne samo što u dobroj meri obesmišljavaju budžetski proces, već su i ekonomski veoma upitne. Zajedničko za sve te mere je to da nijedna od njih nije bila predviđena nacrtom Fiskalne strategije", ukazao je Savet.
Ocenjeno je da je, verovatno najproblematičnija od svih novih mera vanredno povećanje penzija od 5,5 odsto, najavljeno od septembra ove godine.
"Iako veličina ovog vanrednog povećanja penzija nema težinu da neposredno ugrozi stabilnost javnih finansija, ovo povećanje u principu je veoma opasno i samim tim neprihvatljivo. Penzije su zbog svoje veličine ključne za održivost javnih finansija Srbije, uz plate u javnom sektoru, i zato povećanje penzija ne sme da se određuje proizvoljno, već samo na osnovu objektivnih ekonomskih parametara koji uzimaju u obzir sposobnost domaće privrede da ih finansira", naveo je Savet.
Dodaje se da se vanrednim povećanjem zarada u određenim delovima javnog sektora dodatno unosi nered u ionako neodgovarajući sistem zarada u javnom sektoru i da je ponovno neselektivno deljenje novca građanima ekonomski veoma štetna i socijalno neodgovorna politika.
Srbija, kao i druge uređene zemlje, ima u svom zakonodavstvu, kako je navedeno, precizno definisana pravila za indeksaciju penzija. Ta pravila se, međutim, ovim vanrednim povećanjem penzija grubo narušavaju.
"Koliko narušavanje objektivnih pravila o povećanju penzija može biti opasno, građani Srbije osetili su kada je krajem 2014. u sklopu fiskalne konsolidacije moralo da dođe do njihovog (neizbežnog) umanjenja i kasnijih vrlo skromnih povećanja", podsetio je Savet.
Savet je dodao da se iz godine u godinu ponavlja praksa da se određenim delovima javnog sektora (obično vojska, policija, zdravstvo) daju veća povećanja zarada od drugih, bez bilo kakvih objektivnih analiza i kriterijuma.
Sad je, kako je istaknuto, došao red da se vanrednim povećanjem zarada nagrade zaposleni u delu prosvete i zdravstva, ali se opet ne zna tačno na osnovu čega je Vlada donela baš takvu odluku.
Posle višegodišnjeg zapostavljanja prosvete i zdravstva, nesporno je, ocenio je Savet, da oni zaslužuju posebnu pažnju, ali se rešavanju problema zaposlenosti i zarada u ovim velikim i važnim sektorima mora pristupiti na sistematski način.
Jedan od loših primera do kakvih posledica može dovesti nesistematski pristup u rešavanju ovih problema je Poreska uprava koja već ima velike probleme zbog manjka ljudskih kapaciteta koji prete da ugroze urednu naplatu javnih prihoda.
"Ponovno neselektivno deljenje novca građanima je ekonomski veoma štetna i socijalno neodgovorna politika. Srbiji je nesporno potrebna reforma usmerena na povećanje obuhvata i izdataka za socijalnu zaštitu, tim pre što izuzetno visok rast cena hrane i energenata naročito ugrožava najsiromašnije građane Srbije", naveo je Savet.
Dodaje se da, umesto da se problemima socijalno najugroženijih građana Srbije pristupi ozbiljno, temeljno i odgovorno, Vlada ponovo najavljuje jednokratnu isplatu sredstava, ovaj put, svoj deci mlađoj od 16 godina, ne ulazeći u to da li im je ovakva pomoć objektivno potrebna ili ne.
"Trenutno je najveći makroekonomski problem Srbije visoka inflacija, uz nizak privredni rast, pa neselektivna podela novca građanima može da dolije ulje na vatru visoke inflacije, a pritom nema kapacitet da ubrza privredni rast. Što je još gore, podsticanje rasta cena neodgovarajućim fiskalnim politikama moglo bi dodatno da ugrozi životni standard najsiromašnijih građana Srbije", naveo je Fiskalni savet.
Budući da je budžet Srbije, kako je ocenio Savet, već duže vreme u deficitu, odnosno nema viška sredstava iz kojih bi se plaćale nove politike, sve mere će se finansirati isključivo zaduživanjem zemlje.
To zaduživanje jedan je, po oceni Saveta, od važnih negativnih aspekata novih rastrošnih mera i dodatni razlog zbog kojih ih Fiskalni savet ocenjuje kao neopravdane i nepotrebne.
"Ova ocena pojačana je i činjenicom da se država trenutno na finansijskom tržištu zadužuje po visokoj kamatnoj stopi od oko 6,5 odsto, a kod nekih od poslednjih kredita s varijabilnom kamatnom stopom ona dostiže i oko osam odsto", naveo je Savet.
Savet je ocenio da je uvođenjem novih mera, po svemu sudeći, propuštena dobra prilika da se fiskalni deficit Srbije u 2023. spusti na oko ili ispod dva odsto BDP-a, a u 2024. na ispod 1,5 odsto BDP-a, što je moglo primetno da uspori zaduživanje zemlje.
Fiskalni savet je naveo da u Mišljenju o nacrtu Fiskalne strategije zapravo Vladi preporučuje u osnovi suprotne fiskalne politike od ovih koje su sada najavljene.
"Mada je Vlada novim merama fiskalne politike u velikoj meri obesmislila nacrt Fiskalne strategije na koju je Fiskalni savet dao mišljenje, preporuke Fiskalnog saveta iz ovog mišljenja i dalje su više nego relevantne", naveo je Savet.
Pročitaj još
Nacrt Fiskalne strategije, po mišljenju Saveta, predviđa skromno unapređenje fiskalne politike u narednim godinama.
Nacrt Fiskalne strategije za 2024. s projekcijama za 2025. i 2026. potvrđuje, kako je navedeno, nameru Vlade da u srednjem roku postepeno ide u smeru uravnotežavanja javnih finansija.
Kvantitativni ciljevi Strategije predviđaju smanjivanje fiskalnog deficita sa tri odsto BDP-a iz 2023. na 2,2 odsto BDP-a u 2024, pa zatim na 1,5 odsto BDP-a u 2025. godini.
Posle toga, kako je naveo Savet, identičan deficit od 1,5 odsto BDP-a zadržao bi se i u 2026. godini.
Strategijom je takođe predviđeno smanjivanje učešća javnog duga u BDP-u sa 55,6 odsto (na kraju 2022. godine) na 51,9 odsto na kraju 2026. godine.
"Iako je ovaj smer fiskalne politike nesporno dobar, Fiskalni savet ocenjuje da je Strategija mogla i morala da predvidi ambicioznije uravnoteženje javnih finansija. U reformskom delu Strategije nisu dobro prepoznate sve važne politike kojima bi se unapredile javne finansije, ali i poboljšao kvalitet života velikog broja građana Srbije", naveo je Savet.
Dodao je da Strategija ne prepoznaje da je potrebna izdašnija i efikasnija socijalna politika, tim pre što visok rast cena hrane i energenata naročito ugrožava životni standard najsiromašnijih građana.
Ne nude se, kako je naveo Savet, ni odgovarajuća rešenje za uređenje lošeg sistema zarada i zaposlenosti u javnom sektoru koji preti da ugrozi sprovođenje važnih funkcije države, kao što je naplata poreza.
Izostavljene su i potrebne reforme: poreskog sistema, zdravstva, prosvete, odabira i upravljanja javnim investicijama, a za reformu javnih preduzeća je napravljen iskorak, ali su konkretni planovi još u izradi.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Mol prijavio JANAF Evropskoj komisiji: Zbog zloupotrebe monopolskog položaja
04.03.2026.•
1
Mađarski MOL i njegova slovačka podružnica Slovnaft prijavili su Generalnom direktoratu za konkurenciju Evropske komisije glavnog operatera naftovoda JANAF zbog zloupotrebe monopolskog položaja.
Glamočić posle sastanka sa poljoprivrednicima: Počeo dijalog, ali neki ne žele da se dogovore
04.03.2026.•
2
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić izjavio je posle sastanka sa dva poljoprivredna udruženja da je "počeo pravi dijalog", da misli da su se razumeli, dogovorili i da veruje da neće više biti blokada.
Akademijski odbori SANU: Srpskim domaćinima nije mesto u zatvoru
04.03.2026.•
5
Akademijski odbori za selo i za energetiku Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) oglasili su se povodom hapšenja poljoprivrednika tokom protesta.
Veća tražnja za gorivom na pumpama u Srbiji, kupuje se na kante i pune rezervoari
04.03.2026.•
35
Na benzinskim pumpama u Srbiji raste tražnja dizela i benzina, pune se rezervoari vozila, a poljoprivrednici kupuju na kante i burad jer cena u veleprodaji zbog rata na Bliskom istoku vrtoglavo raste.
Cene benzina u SAD naglo porasle zbog napada na Iran
04.03.2026.•
5
Cena galona benzina u SAD porasla je 11 centi preko noći, a gorivo je poskupelo i u nekim evropskim zemljama zbog višestrukih sukoba na Bliskom istoku, kojima je onemogućena isporuka nafte preko Persijskog zaliva.
Kako će rat u Iranu uticati na ekonomiju: Dva scenarija, Evropa najizloženija
03.03.2026.•
9
Vojna akcija na Bliskom istoku ima potencijal da preoblikuje region - ali bi mogla da ima i značajne posledice po globalnu ekonomiju i finansijska tržišta.
Inflacija u zoni evra može rasti zbog sukoba na Bliskom istoku, upozorava ekonomista
03.03.2026.•
1
Produžetak rata na Bliskom istoku mogao bi da dovede do naglog rasta inflacije u zoni evra i da uspori ekonomski rast, ocenio je glavni ekonomista Evropske centralne banke Filip Lejn za britanski list Fajnenšel tajms.
Gorivo u Srbiji već skupo, a rat sa Iranom bi to mogao da pogorša
03.03.2026.•
22
Posledice sukoba na Bliskom istoku mogle bi da se osete u rezervoarima građana Srbije.
Otkup automobila - Kako prodati auto za jedan dan?
03.03.2026.•
0
Prodaja polovnog automobila u teoriji deluje lako - postavite oglas, sačekate kupca i to je to. U praksi, taj proces često traje nedeljama, uz beskrajne pozive, poruke, cenkanje i neozbiljne kupce koji "dolaze sutra".
Prošle godine u Srbiju uvezeno cveća za 42 miliona evra
02.03.2026.•
4
Vrednost spoljnotrgovinske razmene cveća i drugog ukrasnog bilja u prošloj godini u Srbiji iznosila je 49 miliona evra, od čega je vrednost izvoza bila 6,7 miliona evra, a uvoza 42,3 miliona evra.
Vlahović: Model razvoja Srbije nedovoljan za sustizanje privreda Srednje i Istočne Evrope
02.03.2026.•
13
Predsednik Saveze ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović ocenio je da je model razvoja Srbije obezbedio privredni rast, ali je nedovoljan za sustizanje zemalja Srednje i Istočne Evrope.
Raspisan poziv za subvencije poljoprivrednicima od 18.000 dinara po hektaru
02.03.2026.•
2
Ministarstvo poljoprivrede raspisalo je danas Javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji koji će biti otvoren do 1. aprila.
Država daje skoro 16 miliona evra za izgradnju jednog hotela za Expo
02.03.2026.•
7
Kompanija Euro KB Rent dobiće 15,9 miliona evra iz budžeta Srbije za izgradnju hotela internacionalnog brenda "Swissotel" iz grupacije "Accor" na lokaciji EXPO u Beogradu, vidi se iz ugovora o subvenciji.
Zbog rata sa Iranom: Cena nafte skočila najviše za četiri godine, a gas u Evropi 28 odsto skuplji
02.03.2026.•
7
Cene nafte su danas zabeležile najveći rast za poslednje četiri godine zbog sukoba na Bliskom istoku nakon što SAD i Izrael napale Iran tokom vikenda.
Kada Mađarska nema more (a ni Srbija)
02.03.2026.•
21
Nekada se znalo reći "kada Mađarska nema mora".
Posledica rata SAD, Izraela i Irana: Nafta bi mogla da poskupi na 100 dolara za barel
02.03.2026.•
5
Američko-izraelski napad na Iran, kao i odgovor Teherana, uznemirili su tržišta nafte. Mnogi predviđaju veliki skok cena.
Non stop štednja - prvi korak ka finansijskom miru
02.03.2026.•
0
Ako čekate kraj meseca da na štednju stavite novac koji vam je ostao na računu, velika je šansa da ta štednja neće brzo napredovati jer troškovi se nekako uvek prilagode iznosu koji tokom meseca imate na računu.
Osiguravajuće kuće otkazuju pokriće ratnog rizika za brodove zbog sukoba u Iranu
02.03.2026.•
3
Nekoliko agencija za osiguranje saopštilo je da otkazuje pokriće ratnog rizika za brodove, zbog sukoba u Iranu i Persijskom zalivu.
Industrijska proizvodnja u Srbiji u januaru manja devet odsto nego pre godinu dana
01.03.2026.•
6
Industrijska proizvodnja u Srbiji u januaru ove godine manja je za 9,1 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, a u odnosu na prošlogodišnji prosek manja je za 14,4 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.
OPEK+ povećava proizvodnju nafte zbog sukoba na Bliskom istoku
01.03.2026.•
2
Osam članica Organizacije zemalja izvoznica nafte i njihovi saveznici (OPEK+) odlučile su danas da povećaju svoje kvote za proizvodnju nafte na 206.000 barela dnevno za april.
Finansijski forenzičar: Put novca od javnih nabavki u investicione fondove i nazad u budžet
01.03.2026.•
1
Investicioni fondovi su prilično nepoznat pojam u Srbiji, ali nažalost poslednjih godinu dana u žižu interesovanja dolaze iz pogrešnih razloga.
Komentari 10
Samo pitam
Pozajmljen komentar
Velja
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar