Po čemu je inflacija u evrozoni drugačija od inflacije u Srbiji: Tri su razlike
Inflacija u Srbiji u martu ove godine je bila rekordnih 16,2 odsto, dok je u zemljama evrozone iznosila 6,9 odsto.
Foto: Pixabay
Za potrošače u Srbiji nimalo nije utešno što je u aprilu inflacija smanjena na 15,1 odsto, dok je u zemljama zajedničke evropske valute uvećana na sedam odsto, jer je neizvesno šta će se dalje dešavati pošto nisu otklonjeni osnovni uzroci zbog kojih je rast potrošačkih cena u Srbiji znatno veći nego u EU, piše portal Biznis i finansije.
Prema podacima Eurostata, statističke službe EU, Srbija je u aprilu imala najveću inflaciju u regionu, a u samo u dve države u Evropi je zabeležena veća stopa inflacije - u Letoniji 15 odsto i Mađarskoj 24,5 odsto.
Predstavnici Narodne banke Srbije tvrde da je u velikom rastu inflacije najveći deo "uvezen", odnosno da se visoki troškovni pritisci iz međunarodnog okruženja prenose u Srbiju, a na koje monetarna vlast ne može da utiče. Prema tumačenju NBS, međugodišnje posmatrano, rast cena energenata u aprilu iznosio je 13,1 odsto, a hrane i bezalkoholnih pića 23,1 odsto, dok su cene proizvoda i usluga u okviru bazne inflacije (indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta) imale rast od 11,1 odsto.
Prema aktuelnoj projekciji NBS, inflacija u drugom tromesečju će nastaviti da pada, posebno u drugoj polovini godine. Ulazak inflacije u granice cilja od tri odsto, sa odstupanjem plus ili minus 1,5 odsto, očekuje se sredinom 2024. godine.
Tri ključne razlike
Profesor FEFA fakulteta Goran Radosavljević smatra da je, s obzirom na to da inflacija u Srbiji ima dve komponente, uvoznu i domaću, vlast mogla mnogo toga da uradi, ali nije, i da je više razloga što se inflacija otela kontroli.
"Prvo, sistemsko uništavanje poljoprivrede usled smanjenja subvencija i kašnjenja u njihovoj isplati, neizvesnosti u pogledu politike podsticaja, te nedovoljna zaštita poljoprivrede, doveli su do velikog skoka cena hrane koji je u Srbiji bio u proseku dva puta veći nego u EU. Drugo, kriminal, pljačka i korupcija u EPS-u u prethodnoj deceniji doveli su do kraha ovog preduzeća krajem 2021. godine, što je stvorilo enormne gubitke koji se mere u milijardama evra, kako za EPS, tako i za građane i budžet. Jedan deo povećanja cene struje direktno je posledica tih dešavanja, a ne dešavanja na međunarodnom tržištu. Konačno, kada je došlo do rasta cena energije na međunarodnom tržištu, vlast nije uradila dovoljno da kontroliše cenu naftnih derivata, već je štitila svoj interes i interes naftnih kompanija. To pokazuje i istorijski visok profit NIS-a u 2022. godini, dok građani Srbije plaćaju najskuplji dizel u ovom delu sveta", kaže Radosavljević za Biznis i finansije.
On podseća da je značajniji rast cena u EU počeo u decembru 2021. godine, usled rasta cene energije. Međugodišnji rast cene energije je na svom vrhuncu, u periodu mart-oktobar 2022. godine, bio preko 40 odsto, nakon čega indeks potrošačkih cena u tom sektoru pada i u martu 2023. ima negativnu vrednost. Usled takvog delovanja cene energije, indeks potrošačkih cena u EU raste sa relativno skromnih 2,2 odsto u novembru 2021. godine, na 10,6 odsto u oktobru 2022, meren u odnosu na isti period prethodne godine.
"Nakon oktobra 2022. godine, inflacija u EU se vraća na oko sedam odsto u aprilu 2023. godine. Istovremeno, prosečni rast cena hrane je do maja 2022. godine bio ispod prosečnog rasta cena, nakon čega se troškovi energije snažno prelivaju i na ovaj sektor, što dovodi do rasta cena hrana od 15,5 odsto u martu 2023, u odnosu na isti period prethodne godine. S druge strane, indeks potrošačkih cena u Srbiji, koji je nekoliko godina bio na nivou ispod dva odsto, naglo raste od aprila 2021. godine i do kraja godine dolazi do 7,9 odsto. Rast inflacije se nastavlja sve do marta 2023. godine, kada ona dostiže za sada rekordan nivo od 16,2 odsto. Dakle, prva razlika u inflaciji u Srbiji i EU je u dinamici i visini, odnosno inflacija je u Srbiji počela da raste mnogo ranije nego u EU i dostigla je značajno viši nivo", objašnjava Radosavljević.
Druga razlika, prema njegovoj proceni, tiče se kretanja cene energenata u Srbiji. Naime, rast cena energenata je u čitavom ovom periodu niži od prosečne inflacije, a nekoliko puta manji od rasta u EU. To je i očekivano s obzirom da se cene energenata u EU, uz par izuzetaka, određuju na tržištu, dok su cene u Srbiji administrativno određene - do februara 2022. cene derivata u Srbiji su bile tržišne, nakon čega se i one određuju administrativno.
"Vlast je u Srbiji na taj način kontrolisala stopu inflacije u ovom periodu, ali je usled velikih gubitaka u elektroenergetskom i gasnom sistemu, naknadno korigovala cene više puta. To je dovelo do toga da je rast cena energenata, meren indeksom potrošačkih cena, u Srbiji u martu i aprilu 2023. bio dvocifren, dok je u istom periodu u EU bio negativan. Dakle, inflacija je u EU bila u najvećoj meri prouzrokovana rastom cena energije, dok se za Srbiju ne može izvesti isti zaključak", ističe Radosavljević.
Treća razlika između inflacije u Srbiji i EU, prema njegovom mišljenju, je u tome što je rast cena hrane u EU bio ispod prosečnog nivoa inflacije do maja 2022. godine, a rast cena hrane je u Srbiji bio dvocifren (10,6 odsto) još u oktobru 2021. godine, nakon čega nastavlja da raste do blizu 25 odsto u aprilu 2023. godine u odnosu na isti mesec 2022. godine.
"Kumulativno posmatrano, prosečan rast cena hrane u prethodne dve godine je zvanično bio preko 50 odsto! Postavlja se pitanje šta je dovelo do dvocifrenog rasta cena hrane u Srbiji u oktobru 2021. godine, gotovo pola godine pre nego što je u svetu došlo do energetske krize izazvane ratom u Ukrajini. Odgovor može da bude u sistemskom uništavanju poljoprivrede, posebno primarne proizvodnje, od strane vlasti, a čije posledice smo nedavno videli u vidu protesta poljoprivrednika, prosipanja mleka i sličnih dešavanja", navodi Radosavljević.
Deo standarda nepovratno izgubljen
Iako predstavnici vlasti stalno pričaju o rastu plata i penzija koji je veći od inflacije, na pitanje koliko je dvocifreni rast inflacije oborio standard stanovništva u Srbiji, pogotovo onih sa manjim primanjima, Radosavljević odgovara da je kumulativni rast cena u prethodne dve godine bio oko 30 odsto a rast prosečne zarade, kao i medijalne zarade na približno istom nivou, dok je nešto manji rast minimalne zarade.
"Dakle, ova kriza je najviše pogodila standard zaposlenih koji rade za minimalac, a kojih ima oko 20 odsto od ukupnog broja zaposlenih. Ako uzmemo u obzir da su u prosečnoj potrošačkoj korpi troškovi za hranu i stanovanje, uključujući troškove energije koji učestvuju sa više od 50 odsto, kumulativno porasli skoro 50 odsto, može se zaključiti da je standard prosečnog zaposlenog u Srbiji opao za 10-15 odsto u odnosu na period pre početka krize. Još lošija situacija je ako se posmatra standard penzionera, zatim nezaposlenih ili građana koji primaju socijalnu pomoć, iako je poslednji rast penzija donekle, makar za kratko, popravio taj položaj", napominje Radosavljević.
On dodaje da ga ne bi iznenadilo da inflacija nastavi da raste, imajući u vidu da se tokom ove godine planira još jedno povećanje cene struje i gasa.
Pročitaj još
"Međutim, realno je očekivati da smo na nekom piku i da bi inflacija u drugoj polovini godine trebalo da polako stagnira. Sve ovo, naravno, pod pretpostavkom da se ne desi neki novi krah na međunarodnom tržištu. Drugi problem je što se jednom povećane cene više nikad neće vratiti na nivo pre rasta, što znači da je jedan deo standarda građana nepovratno izgubljen", ukazuje Radosavljević.
I pored tolikog rasta cena i urušavanja standarda građana, Srbija, kako je upozorio, u ovom trenutku imamo mnogo veće probleme od inflacije.
"Mislim da je nemoguće da oni koji su direktno odgovorni za deo rasta cena usled uništavanja poljoprivrede, malverzacija u EPS-u i drugih promašaja, sada dovedu do stabilizacije i reforme u tim sektorima i spreče nova žarišta. U takvim uslovima svaka mera je samo gašenje požara, čija se cena gotovo uvek na kraju prelije preko leđa poreskih obveznika", zaključuje Radosavljević.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Najskuplji stan u Srbiji prodat za 2,6 miliona evra u Beogradu, rast prometa i u Novom Sadu
20.06.2026.•
15
Ukupna vrednost ostvarenog prometa na tržištu nepokretnosti u Srbiji dostigla je približno dve milijarde evra, što predstavlja najvišu zabeleženu vrednost za prvi kvartal od uspostavljanja Registra cena nepokretnosti.
Tržište nekretnina usporilo, ali kvadrat ne pojeftinjuje: Šta je razlog?
19.06.2026.•
41
Rast cena kvadrata u Srbiji više se ne izražava u dvocifrenim stopama kao prethodnih godina, ali pad za sada nije na vidiku. Nekretnine su i dalje prvi izbor za ulaganje.
NBS: Internet plaćanja u Srbiji nastavljaju snažan rast
19.06.2026.•
1
Broj plaćanja karticama i elektronskim novcem putem interneta nastavio je da beleži rast i u prvom tromesečju 2026. ukupan broj onlajn-kupovina povećan je za 39,7 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Đedović Handanović: Nadam se da će Gaspromnjeft i MOL uspeti da se dogovora o NIS-u, mi smo svoje završili
19.06.2026.•
14
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović izjavila je danas da je potpisivanjem ugovora između akcionara sa MOL-om srpska strana okončana svoj deo posla u pregovorima.
Džefri Saks: Srbija napravila dobar izbor što sarađuje sa kineskim kompanijama
19.06.2026.•
9
Prvi "Horizons" forum o održivosti i povezivanju počeo je juče u Beogradu, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ekonomista Džefri Saks danas su održali razgovor o srpskoj ekonomiji, geopolitici i prilikama za razvoj.
BMW: Na kineskom tržištu i dalje ima mesta za inostrane proizvođače
18.06.2026.•
0
Proizvođač automobila BMW objavio je da na kineskom tržištu i dalje postoji prostor za inostrane automobilske kompanije, uprkos sve većoj dominaciji domaćih proizvođača.
Visoki troškovi klimatskih promena
18.06.2026.•
2
Pre neki dan iz uprave Panamskog kanala je stigla vest da se od 3. jula uvodi novo ograničenje gaza.
Stelantisov dobavljač dobija 1,5 miliona evra od države Srbije za rekonstrukciju proizvodnog pogona
18.06.2026.•
1
PMC Automotive iz Kragujevca, firma koja je Stelantisov dobavljač, dobiće od države 1,45 miliona evra podsticaja.
Jorgić: Prodaja ruskog udela u NIS-u po važećim zakonima treba da se obavi na berzi
18.06.2026.•
5
Prodaja većinskog ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije po važećim zakonima trebalo bi da se obavi preko berze, rekao je stručnjak za berzansko poslovanje Branislav Jorgić.
Presek stanja: Izveštaj Ministarstva finansija o trošenjima za Ekspo
18.06.2026.•
4
Ministarstvo finansija je do kraja maja ove godine potrošilo skoro 7 milijardi dinara za projekat Ekspo 2027 od ukupno 42,5 milijardi dinara koliko je ovoj godini planirano za tu stavku.
Od sutra akcize umanjene samo 10 umesto 20 odsto, sledeće nedelje povratak na staro
18.06.2026.•
33
Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je da očekuje da će već u petak, 19. juna biti vraćen deo akcize na gorivo, koja je bila umanjena za 20 odsto, tako da umanjenje iznosi samo 10 odsto.
Drugi kineski ekonomski šok: Evropa na udaru kineskog izvoza, rizikuje probleme koje je nekada imala Amerika
18.06.2026.•
3
Kineski izvoz, koji je u Americi pre dve decenije izazvao ekonomski šok, a na čijem je udaru sada Evropa, bio je pri vrhu dnevnog reda sastanka lidera G7 ove sedmice u Evijan le Banu u Francuskoj.
Siva zona seoskog turizma: Inspektora malo, pa se i mali porez izbegava
17.06.2026.•
4
Seoska turistička domaćinstva oporezuju se od 2019. godine, porezi nisu visoki, ali kada kapaciteti nisu popunjeni cele godine, a inspektora nema dovoljno, poslovanje prelazi u sivu zonu.
Šta je sve država obećala MMF-u: Poskupljenja struje, putarine, otkaze u EPS-u i EDS-u...
17.06.2026.•
46
Vlada Srbije obećala je Međunarodnom monetarnom fondu da će do kraja godine povećati cenu struje i putarine i da neće biti jednokratnih davanja penzionerima.
SpaceX Ilona Maska pretekao Amazon Džefa Bezosa po vrednosti
17.06.2026.•
0
Kompanija najbogatijeg čoveka sveta Ilona Maska SpaceX pretekla je Amazon i postala peta najvrednija kompanija na svetu, zahvaljujući naglom rastu cene njenih akcija.
Tesla dostavila regulatorima u EU obmanjujuće podatke o bezbednosti vozila
17.06.2026.•
1
Američka kompanija Tesla predstavila je regulatorima u Švedskoj i Holandiji sopstvene statističke podatke o bezbednosti sistema za potpuno autonomnu vožnju (FSD).
SAD zabranile uvoz bakra iz Ziđin kopera: Sumnjaju na prinudni rad
17.06.2026.•
27
Američka Carinska i granična zaštita (CBP) izdala je nalog o zadržavanju bakra i proizvoda od bakra koje proizvodi kompanija "Serbia Zijin Copper D.O.O." (Ziđin Koper).
MOL nakon sporazuma sa Srbijom: NIS će postati snažnija kompanija
16.06.2026.•
6
Mađarska MOL Grupa je danas, povodom potpisivanja Akcionarskog sporazuma sa Vladom Srbije saopštila da će, ukoliko postane većinski vlasnik NIS-a, obezbediti njegov dalji razvoj.
Rekordan rast bogatstva: Top 500 milijardera uvećalo imovinu za 336 milijardi
16.06.2026.•
0
Petsto najbogatijih ljudi na svetu je u danu povećalo svoje ukupno bogatstvo za rekordnih 336 milijardi dolara, čime je njihova zajednička imovina dostigla 13,3 biliona dolara.
Vučić: Imam dojavu iz Vašingtona da će licenca NIS-u biti produžena za 15 dana
16.06.2026.•
38
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da očekuje da će licenca za rad Naftne industrije Srbije (NIS) biti produžena za 15 dana, navodeći da su to dojave koje on dobija iz Vašingtona.
Komentari 4
V.A.Lucky
V5
Desa
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar