Zašto Evropljani već sada razmišljaju o zimi?
Od srede 9. avgusta stanovnici Evrope "ne znaju" šta ih više muči, nezapamćene vreline protkane čestim olujnim nevremenima ili briga za grejanje tokom dolazeće zime.
Foto: Pixabay
I dok su nevolje zbog letnje jare uobičajene, zabrinutost za život tokom zimskih dana iznenađuje. Međutim, razlog je veoma konkretan.
Tog dana cena gasa na evropskim berzama je narasla za preko 40 odsto. Dok je u utorak megavatsat gasa koštao 30 evra, dan kasnije za istu snagu je trebalo da se izdvoji 43 evra. Bio je to udar koji je žitelje Berlina, Pariza, Rima, Amsterdama, podsetio na prošlu godinu kada je cena povremeno dostizala i 250 evra po megavatsatu.
Štrajk u Australiji
Ipak, mora da postoji neki direktan razlog za toliki skok cene? Postoji, a dogodio se, gotovo neverovatno, u Australiji.
Radnici nekoliko tamošnjih naftnih kompanija su najavili štrajk za početak septembra zahtevajući povećanje zarada i sigurnosti radnih mesta. U suprotnom, umanjuju rad za četvrtinu radnog vremena, potom, ukoliko poslodavci ne uvaže zahteve, postupno bi pojačavali intenzitet bojkota rada.
Na čuđenje otkud da jedna najava u osnovi lokalnog događaja, kakav je štrajk, u nekoliko australijskih kompanija tako dramatično utiče na 11.000 kilometara udaljeni Stari kontinent, objašnjenje je u činjenici da je Australija sa 82,3 miliona tona godišnje najveći izvoznik tečnog naftnog gasa (LNG). Za njom slede SAD sa 81,2 i Katar sa 79,8 miliona tona. Potonjih dvadesetak zemalja većih izvoznika su neuporedivo manji.
Kvar u Norveškoj, spor u Sahari
Sa druge strane, Evropska unija je gotovo sasvim prekinula dugogodišnji uvoz gasovodima iz Rusije, pa bi trebalo da se pronađe zamena za otprilike 180 milijardi kubika gasa koliko je prosečno svake godine stizalo sa ruskih gasnih polja. Ogromnu količinu treba nadomestiti, to nije lako uprkos silnim naporima i ulaganjima evropskih država.
Pojačan je uvoz gasovodima iz Norveške, ali, kao i lane, i ovog leta kasne radovi na održavanju izvozne gasne mreže ove severne zemlje, što je za 20 odsto umanjilo tekuću isporuku. Cilj je da se uveća uvoz iz Alžira i tu su mogućnosti znatno veće.
Međutim, suprotstavljeni stavovi o Zapadnoj Sahari između Alžira i Maroka, preko koga ide važan gasovod iz Iberijskog poluostrva, doveo je do stopiranja gasovoda i svođenja alžirskih isporuka za Španiju i Portugaliju na trećinu ranijih, pa će Alžir moći jedino da Italiji, umesto dosadašnjih 9,5 milijardi kubika godišnje, isporuči i više od 22 miljarde.
Oslonac na LNG
Nevolja po Evropljane je i što je voda Atlantskog okeana sve toplija, predviđaju se duži periodi nepogoda tokom jeseni, čime će dolazak LNG tankera iz SAD biti bitno usporen. Pokušaj da se energija štedi doveo je do pada potrošnje gasa od samo tri odsto - suviše dugo se živelo lagodno da bi se sada štedelo na osnovnoj potrebi kakva je energija. Potreba za gasom umanjena je desetak odsto prelaskom na druge izvore energije tamo gde se moglo, mnogo manje nego što se očekivalo.
Stoga je Evropa izlaz našla u osloncu na tečni naftni gas. Lane je umesto nekadašnjih 17, 18 milijardi kubika, na ovaj način pribavljeno više od 75 milijardi kubika. LNG tankeri stižu sa raznih strana, i iz Rusije, ali nema ih dovoljno, pa su evropske države uspele da obezbede nabavku LNG-a približnu prošlogodišnjoj.
To je lane bilo dovoljno samo zahvaljujući rekordno blagoj zimi i poprilično prinudnoj uštedi učinjenoj pomoću ekstremno visoke cene gasa na tržištu, povremeno i 250 evra po megavatsatu. Čini se da će cena i ove zime ići primetno naviše. I pre aktuelnih nedaća predviđalo se da će do januara dostići 62, a sada su prognoze uvećane za dodatnih petnaestak evra po megavatsatu.
Pročitaj još
.jpg "Nove cene goriva: Benzin skuplji za četiri, dizel za pet dinara")
Skupo bez ruskog gasa
Prodavci LNG zameraju Evropljanima da su previše verovali u priču "zelenih" o vodoniku koji će već do 2030. godine u velikoj meri zameniti gas. Godinama su Evropljani izbegavali da sklapaju dugogodišnje ugovore, pa su se stalni veći LNG izvoznici usmerili prema azijskim zemljama, tim pre što su Kina, Japan i Severna Koreja pouzdani i izuzetno veliki kupci, dok se Brisel oslonio na spot tržišta, gde je cena obično viša i svakodnevno snažno osciluje.
Sada je, međutim, i vodećim izvoznicima teško da veće kolčine preusmere ka Starom kontinentu i tako dovedu u pitanje puno i redovno snabdevanje najvećih i višedecenijskih azijskih kupaca.
Ni to što će u narednih nekoliko sezona najveći eksporteri povećati izvoz, Katar za deset, Australija za jednaest miliona tona godišnje, neće mnogo pomoći Evropljanima. Stare mušterije iz Azije već su najavile povećanje potražnje.
Očigledno, Evropljanima preostaje da štede i strahuju za hladne zimske dane. Napuštanje gasa iz Rusije izvedeno je prebrzo. Nisu usamljena ni mišljenja da Stari kontinent nema boljeg i odgovornijeg dobavljača gasa od Rusije, te da će svako drugo rešenje biti nepovoljnije, manje pouzdano i znatno skuplje.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
.jpg "Kako će izgledati današnji protest u Novom Sadu: Šest meseci od tragedije i Dan rada")
.jpg "Ukinuto rešenje o zadržavanju studenta FTN zbog navodnog napada na dekana DIF-a")
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Mask ukinuo hiljade radnih mesta i priznao poraz
01.05.2025.•
0
Najbogatiji čovek na svetu Ilon Mask priznao je da njegova kampanja za smanjenje američke savezne potrošnje nije u potpunosti ostvarila svoje početne ciljeve.
Pogledajte šta su nagrade: Novi krug nagradne igre "Uzmi račun i pobedi"
01.05.2025.•
6
Počeo je novi krug nagradne igre "Uzmi račun i pobedi" koju organizuje država Srbija.
Radni sat u Evropi i u Srbiji - ispod proseka
01.05.2025.•
8
Tokom 2024. godini cena rada po satu se u zemljama Evropske unije kretala se od 10,6 evra u Bugarskoj do 55,2 evra u Luksemburgu.
NIS: Dobit manja 16 odsto u prvom kvartalu ove godine
30.04.2025.•
1
Neto dobit Naftne industrije Srbije (NIS) u prvom kvartalu iznosila je 1,5 milijardi dinara, što je 16 odsto slabiji rezultat u odnosu na isti period prošle godine, saopštila je danas ta kompanija.
Srbija će se nakon praznika zadužiti za 372 miliona evra
30.04.2025.•
19
Uprava za javni dug najavila je za 13. maj treću emisiju 10,5 godišnje obveznice u vrednosti od 43,5 milijardi dinara (oko 372 miliona evra), a koje su preostale od 180 milijardi emisije iz januara.
Objavljeno koliko će koštati gorivo do narednog petka
30.04.2025.•
2
Cena evrodizela do narednog petka biće jeftinija za jedan dinar i koštaće 188 dinara, dok će cena benzina biti nepromenjena 176 dinara, prenosi RTS.
Zbog zaliha mleka obustavljeno izdavanje dozvola za uvoz
29.04.2025.•
16
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić izjavio je da je zbog povećanih zaliha mleka obustavljeno izdavanje dozvola za uvoz mleka, proizvoda od mleka i proizvoda od palminog ulja, koji zamenjuju mleko.
Bečki institut smanjio procenu ekonomskog rasta Srbije za 2025, ali povećao za naredne dve godine
29.04.2025.•
2
Bečki institut za međunarodne ekonomske studije smanjio je procenu ekonomskog rasta Srbije za 2025. godinu sa 3,7 na 3,0 odsto, dok ju je za naredne dve godine povećao na četiri odsto.
Dve kineske kompanije na srpskim rudama ostvarile dobit od skoro milijardu evra
29.04.2025.•
9
Kineske kompanije Ziđin koper i Ziđin majning su prošle godine ostvarile neto dobit od skoro milijardu evra.
Radosavljević: Vučićeva tvrdnja da će blokade smanjiti plate i penzije je netačna, ovo su razlozi
29.04.2025.•
13
Najava Aleksandra Vučića da će plate i penzije manje rasti nego što je planirano nema veze sa blokadama studenata, već modelom rasta koji je udario u "plafon" pa nema doboljno para u budžetu.
Svetska banka: Očekivani privredni rast Srbije narednih godina od 3,5 do četiri odsto
28.04.2025.•
2
Očekivana stopa privrednog rasta Srbije u narednim godinama biće oko 3,5 do četiri odsto, saopštila je Svetska banka.
Šejn povećao cene za potrošače u SAD i do 377 odsto
28.04.2025.•
0
Kineski gigant onlajn prodaje Šejn povećao je cene svojih proizvoda za potrošače u SAD i do 377 odsto uoči uvođenja američkih carina na manje pakete.
Počelo dostavljanje poreskih rešenja onima koji izdaju stan na dan
28.04.2025.•
2
Poreska uprava Srbije najavila je da svi poreski obveznici, koji ostvaruju prihod od pružanja ugostiteljskih usluga (tzv. stan na dan) u narednom periodu mogu da očekuju poreska rešenja.
Apple planira da u 2026. preseli proizvodnju svih telefona za američko tržište u Indiju
27.04.2025.•
3
Američka tehnološka kompanija Apple planira da do kraja sledeće godine premesti proizvodnju svih iPhone-a za američko tržište u Indiju.
Globalna kriza za domaću upotrebu: Lošija prognoza MMF-a za Srbiju zbog protesta ili carinskog rata?
27.04.2025.•
3
Ovogodišnji prolećni sastanak Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke dolazi u vreme velikih globalnih geopolitičkih neizvesnosti.
Kompanije će početi da zapošljavaju virtuelne AI radnike već od 2026.
27.04.2025.•
2
Velike korporacije će već od sledeće godine početi da zapošljavaju virtuelne zaposlene koje je stvorila veštačka inteligencija (AI) i to na puno radno vreme.
Kalifornija postala četvrta najjača globalna ekonomska sila, pretekla Japan
27.04.2025.•
4
Američka savezna država Kalifornija zvanično je pretekla ekonomiju Japana i trenutno je četvrta najjača globalna ekonomska sila.
Janafu na još 60 produžena licenca za transport nafte u Srbiji
27.04.2025.•
1
Društvo Jadranski naftovod (JANAF) saopštilo je da mu je na 60 dana produžena licenca za transport nafte u rafineriju u Pančevu u Srbiji koja je u vlasništvu Naftne industrije Srbije (NIS).
Zašto je malo odobrenih kredita za mlade: Nepoverenje naroda ili nestašica odgovarajućih stanova?
27.04.2025.•
10
Ugovoreno je 165 kredita za stanove, još 256 je odobreno, a 579 zahteva je u obradi, prema rečima Aleksandra Vučića.
Četiri srpska grada potencijalni magneti za strane investicije: Među njima i Novi Sad
27.04.2025.•
1
Na osnovu najnovijeg izveštaja fDi Intelligence za 2025, četiri srpska grada našla su se među najatraktivnijim destinacijama za strane direktne investicije (FDI).
Šejn i Temu podigli cene zbog Trampovih carina: Evo šta treba znati
27.04.2025.•
0
Šejn i Temu, veliki internet prodavci poznati po izuzetno niskim cenama, podigli su cene određenih proizvoda nakon što je Donald Tramp uveo visoke carine na kinesku robu.
Komentari 4
Brat Putin i brat Si
Anonimus
Realista
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar