Smanjenje cena pojedinih namirnica: Gašenje požara čašom vode
Smanjivanje cene tridesetak osnovnih životnih potrepština nije dovoljno za povećanje kupovne moći građana u Srbiji, smatraju stručnjaci.
.jpg "Smanjenje cena pojedinih namirnica: Gašenje požara čašom vode")
Foto: 021.rs
Kako navode za Danas, paletu proizvoda koji pojeftinjuju trebalo bi proširiti, ali istovremeno i povećati plate i ograničiti cene marži trgovcima jer su nerealno visoke. Ovako, smatra stručna javnost, radi se samo o gašenju požara čašom vode, a ne o poboljšanju životnog standarda građana.
Ekonomski analitičar Branko Pavlović ističe za Danas da u konkretnom slučaju ne postoji razlog za bilo kakve pohvale na račun Vlade Srbije, jer su donete mere u potpunosti suprotne tvrdnjama nadležnih da se makroekonomska politika vodi na ispravan i zadovoljavajući način.
"Ako su nadležni nakon 11 godina vladavine u kontinuitetu došli u situaciju da moraju da subvencionišu cenu parizera, to je onda veoma jasan pokazatelj da nešto nije u redu sa ekonomskim potezima koje povlače. To je samo dokaz da, iako je potencijal poljoprivrede u Srbiji za proizvodnju prehrambenih proizvoda ogroman, odnosno takav da bi hrana mogla da se proizvodi u dovoljnim količinama, našli smo se u situaciji u kojoj to nije slučaj, već su poljoprivredni proizvođači suočeni sa gubicima ili da su, u najboljem slučaju, na nuli", objašnjava sagovornik Danasa.
Prema njegovim rečima, s obzirom na slabašnu kupovnu moć građana, mera smanjenja cene određenog broja proizvoda, koji inače spadaju u red jeftinijih, u interesu je potrošača ali istovremeno ni izbliza nije rešenje za otklanjanje problema niskog životnog standarda.
"Potrebno je da nadležni u državi analiziraju situaciju da je ekonomska politika koju vode omogućila ogromne marže trgovcima i isto tako veliki profit bankama koje posluju u našoj zemlji, dok se sa druge strane zbog lošeg standarda povlače potezi poput smanjenja cena osnovnih potrepština. Učinkovit potez koji bi trebalo povući je pak odluka Vlade Srbije o ograničavaju trgovačke marže uz racionalno obrazloženje da su one znatno veće nego u zemljama iz kojih dolaze vlasnici najvećih trgovinskih lanaca kod nas i da im omogućavaju ekstra profit", navodi Pavlović.
Predsednik Konfederacije slobodnih sindikata Ivica Cvetanović kaže za Danas da je u uslovima ekonomske krize i visokih trgovačkih marži smanjenje cena osnovnih životnih namirnica opravdan potez.
"Međutim, treba konstatovati i to da je paletu tih proizvoda potrebno proširiti i da bi na spisku trebalo da se nalazi znatno veći broj namirnica potrebnih u svakodnevnoj ishrani nego što je to slučaj u ovom trenutku. Isto tako Vlada Srbije bi trebalo da apeluje na trgovce, zbog toga što su marže izuzetno velike, da se one smanje kako bi se na taj način popravila kupovna moć građana. I što je najvažnije, definitivno je došao trenutak da se donese odluka o povećanju zarada u Srbiji, kako minimalne tako i svih drugih", zaključuje sagovornik Danasa.
Inače, prema podacima specijalizovanog portala Numbeo, građani naše zemlje 31,7 odsto sredstava troše u marketima.
Milorad Filipović, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu kaže za Danas da, iako nije upoređivao cene namirnica okolnih zemalja i Srbije, po sopstvenom standardu itekako oseća da je inflacija na prehrambene proizvode značajno skočila u prethodne dve godine. S tim u vezi, mišljenja je da nije ključno upoređivati konkretne cene, već životni standard i kupovnu moć građana.
"Da su cene namirnica znatno povećane u prethodne dve godine je statistički evidentna činjenica. Da li su niže kod nas ili u Evropi nije toliko važno, parametar treba da bude standard i kupovna moć, a kako je kod drugih - to me ne zanima. Vidim da je, uprkos svim davanjima novca i merama koje se preduzimaju radi očuvanja standarda, ipak veliki minus kroz poskupljenja cena. Ako je hrana zaista poskupela za preko 50 odsto, kako se iznosi u javnosti, onda je to višestruko više od bilo kakvih davanja helikopterskog novca", ističe profesor.
Reagujući na izjavu ministra trgovine Tomislava Momirovića da su cene osnovnih životnih namirnica u Srbiji najniže u regionu i da su generalno cene u Srbiji među najjeftinijim u Evropi, Petar Bogosavljević iz Pokreta za zaštitu potrošača Srbije kaže za Danas da mu nije najjasnije na osnovu kojih dokaza ministar iznosi date tvrdnje.
"Žalim što ministar koji je odgovoran za stanje na tržištu nema pouzdane informacije na osnovu kojih bi govorio o tako osetljivim pitanjima. S tim u vezi, voleo bih da navede konkretne primere zemalja u kojima su osnovne namirnice skuplje nego u Srbiji. Niko ko vodi računa o svom ugledu i položaju ne bi izašao u javnost bez činjenica i dokaza. Evidentno je da su cene mnogih proizvoda u Srbiji znatno veće nego u okruženju, ali to nije parametar. Pokazatelj bi trebalo da bude realna kupovna moć potrošača, i kakvi su pariteti cena, da li su održive ili ne", kaže Bogosavljević.
Sagovornik danasa dodaje da je, radi sticanja utiska o skupoći namirnica, dovoljno da pogledamo cene voća i povrća sada u odnosu na ranije.
Pročitaj još
Željko Veselinović, predsednik Udruženih sindikata Srbije "Sloga", kaže za Danas da izjava ministra Momirovića nije tačna i dodaje da joj je cilj da dezinformiše javnost.
"Tvrdnja da su cene osnovnih životnih namirnica najniže u regionu jednostavno ne odgovara istini. USS 'Sloga' su svoju tradicionalnu manifestaciju sportskih susreta ove godine održali u Ohridu te smo imali priliku da se uverimo da su ne samo osnovne životne namernice, već i mnogobrojni drugi proizvodi u Severnoj Makedoniji znatno jeftiniji nego u Srbiji. I u Grčkoj se mogu naći proizvodi koji su jeftiniji nego u našoj zemlji. Paradoks je da je određeni broj namirnica jeftiniji u razvijenim evropskim zemljama nego u našoj zemlji. Tako da tvrdnja ministra Momirovića jednostavno predstavlja propagandu u predizborne svrhe koju vlast upražnjava a usmerena je na njene pristalice iz redova najsiromašnijih slojeva društva. Ti ljudi zbog svog lošeg materijalnog stanja nisu u mogućnosti da putuju u inostranstvo i da se sami uvere upoređivanjem cena da je ono što tvrdi vlast, u konkrentom slučaju ministar Momirović, apsolutna neistina", zaključuje sagovornik Danasa.
Da je kupovna moć stanovništva Srbije veoma mala najbolje ilustruju podaci da su iznosi minimalne zarade i prosečne penzije u zemlji niži od nivoa minimalne potrošačke korpe koja je u maju iznosila 52.000 dinara.
Takozvana medijalna zarada, odnosno ona koju prima najveći broj zaposlenih u Srbiji, iznosi oko 66.000 dinara, što je znatno niže od prosečne zarade u visini od oko 86.000 dinara.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Spajaju se Vorner i Paramaunt: Postignut dogovor i za CNN
21.09.2026.•
0
Tužioci iz 12 američkih saveznih država koji su podneli tužbe sa namerom da spreče spajanje Vorner Bros-Diskaverija sa Paramaunt-Skajdensa postigli su sporazum.
Zima puna neizvesnosti za Srbiju
21.09.2026.•
6
Poslednjih dana Dubravka Dedović Handanović je našla za potrebno da u dva navrata najširoj javnosti predoči stanje u srpskoj energetici.
"Progres" i "Prosveta" među firmama koje čekaju privatizaciju
21.09.2026.•
1
Prema podacima Ministarstva privrede Srbije, na privatizaciju čeka još 40 kompanija, među njima nekadašnji giganti u svojim oblastima "Progres" i "Prosveta", objavio je Nedeljnik.
Šta je sve poskupelo, a koja nas poskupljenja tek čekaju?
20.09.2026.•
24
Svaki mesec - novo poskupljenje.
Stručnjak za energetiku: Glavni izazov za predstojeću zimu - visoka cena gasa
20.09.2026.•
12
Stručnjak za energetiku Željko Marković izjavio je da je jedan od glavnih izazova za predstojeću zimu visoka cena gasa.
Transportna zajednica: Bilateralni dogovori mogu rešiti problem boravka vozača kamionu u EU
20.09.2026.•
6
Bilateralni dogovori između država EU i zemalja Zapadnog Balkana, kojima bi profesionalnim vozačima bile omogućene dugoročne vize, mogli bi da budu kratkoročno rešenje za problem njihovog boravka u šengenskom prostoru.
Voren Bafet podneo ostavku sa mesta predsednika "Berkshire Hathaway"
18.09.2026.•
2
Uticajni investitor i jedan od najbogatijih ljudi na Zemlji Voren Bafet odstupio je sa mesta predsednika investicione kopmanije "Berkshire Hathaway", koju vodi od 1965. godine.
Skuplji i dizel i benzin
18.09.2026.•
33
Objavljene su nove cene goriva, koje će važiti od danas u 15 časova.
Cena nafte i kamate pritiskaju Vučića
18.09.2026.•
33
Parlamentarni izbori su raspisani i 25. oktobra glasači će odlučiti kojoj političkoj opciji će dati naredni četvorogodišnji mandat.
Plata od 1.200 evra do kraja godine: Struka kaže da neće moći
17.09.2026.•
30
Predsednik Aleksandar Vučić najavio je da će prosečna plata u decembru dostići 1.200 evra, odnosno da se u javnom sektoru očekuje povećanje od osam odsto, a za zaposlene u socijalnoj zaštiti povećanje od 12 odsto.
Gradu Beogradu iz budžetske rezerve skoro milijardu dinara
17.09.2026.•
10
Gradu Beogradu će biti preusmerena skoro milijarda dinara iz tekuće budžetske rezerve Srbije kako bi se izbeglo da tekuća likvidnost Grada bude ugrožena, odlučila je Vlada Srbije, objavio je Forbes Srbija.
Iako je Tramp tražio da se kamate smanje: Američka centralna banka podigla kamatnu stopu prvi put od 2023.
17.09.2026.•
1
Američka centralna banka Federalne rezerve (Fed) je, prvi put posle tri godine, povećala ključnu kamatnu stopu u nameri da ukroti uporno visoku inflaciju u SAD.
Da li Srbija raste najbrže u Evropi, posle Danske i Malte, kako tvrdi Vučić
16.09.2026.•
14
Ekonomski razvoj Srbije često je tema u društvu, a pored toga što se poredi sa zemljama regiona, često se uspoređuje i sa daljim državama.
Nova usluga RGZ-a: Lična karta nepokretnosti dostupna građanima besplatno
16.09.2026.•
14
Republički geodetski zavod uveo je novu uslugu "Lična karta Vaše nepokretnosti", koja građanima omogućava da na jednom dokumentu besplatno dobiju pregled najvažnijih podataka o svojoj nepokretnosti.
Izdate prve kazne za deljenje prevoza preko BlaBlaCar: Mogu iznositi i 150.000 dinara
16.09.2026.•
64
Popularna aplikacija za deljenje troškova prevoza BlaBlaCar, koja se koristi širom sveta, sve više je zastupljena u Srbiji. Reč je o platformi preko koje se ljudi povezuju kako bi podelili vožnju i na tome uštedeli.
Kupiti auto ili dugoročno zakupiti? Šta se firmama više isplati
16.09.2026.•
0
Kupovina automobila nije jedini način da firma obezbedi vozilo. Dugoročni zakup donosi drugačiju računicu, uz predvidivije troškove i manje brige o voznom parku.
Ekonomista: Većina građana ne prati ili ne razume - vlast govori da smo ekonomski tigar, a stalno se zadužuje
16.09.2026.•
38
Deficit budžeta Srbije za 2026. godinu, koji je povećan rebalansom sa tri odsto na 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), dodatno će porasti zbog pada prihoda od akciza smanjenih da bi se zaustavilo poskupljenje goriva
Hrana pojeftinila samo na papiru: Zašto građani ne osećaju pad cena?
15.09.2026.•
4
Dok zvanična statistika Republičkog zavoda pokazuje da su hrana i bezalkoholna pića u Srbiji u avgustu bili 6,3 odsto jeftiniji nego godinu dana ranije, generalni utisak građana je da taj pad cena ne osećaju na računima.
Još milijarda iz budžetske rezerve za izbore
15.09.2026.•
1
Narodnoj skupštini preusmerena je milijarda dinara iz tekuće budžetske rezerve za sprovođenje izbora za narodne poslanike koji su raspisani za 25. oktobar.
Rebalansom budžeta duplo više novca ide Putevima Srbije: Rupe na putevima, ali i u poslovnim knjigama
14.09.2026.•
8
Putevi Srbije među najvećim su dobitnicima novog rebalansa budžeta, a preduzeće već skoro dve decenije vodi Zoran Drobnjak, čiji se mandat v.d. direktora godinama produžava mimo zakonskih ograničenja.
Stanovi u Srbiji sve skuplji: Beograd prvi put prešao 3.000 evra po kvadratu, u Novom Sadu prosek 2.350 evra
14.09.2026.•
23
Tržište nekretnina u Srbiji nastavlja da beleži rast cena, a nove rekorde beleži i Beograd. Prosečna cena kvadrata u glavnom gradu prvi put je premašila 3.000 evra, dok je u Beogradu na vodi znatno viša.
Komentari 25
Nova Detelinara
Dragan
Kaja
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar