Smanjenje cena pojedinih namirnica: Gašenje požara čašom vode

Smanjivanje cene tridesetak osnovnih životnih potrepština nije dovoljno za povećanje kupovne moći građana u Srbiji, smatraju stručnjaci.
Smanjenje cena pojedinih namirnica: Gašenje požara čašom vode
Foto: 021.rs

Kako navode za Danas, paletu proizvoda koji pojeftinjuju trebalo bi proširiti, ali istovremeno i povećati plate i ograničiti cene marži trgovcima jer su nerealno visoke. Ovako, smatra stručna javnost, radi se samo o gašenju požara čašom vode, a ne o poboljšanju životnog standarda građana.

Ekonomski analitičar Branko Pavlović ističe za Danas da u konkretnom slučaju ne postoji razlog za bilo kakve pohvale na račun Vlade Srbije, jer su donete mere u potpunosti suprotne tvrdnjama nadležnih da se makroekonomska politika vodi na ispravan i zadovoljavajući način.
 
"Ako su nadležni nakon 11 godina vladavine u kontinuitetu došli u situaciju da moraju da subvencionišu cenu parizera, to je onda veoma jasan pokazatelj da nešto nije u redu sa ekonomskim potezima koje povlače. To je samo dokaz da, iako je potencijal poljoprivrede u Srbiji za proizvodnju prehrambenih proizvoda ogroman, odnosno takav da bi hrana mogla da se proizvodi u dovoljnim količinama, našli smo se u situaciji u kojoj to nije slučaj, već su poljoprivredni proizvođači suočeni sa gubicima ili da su, u najboljem slučaju, na nuli", objašnjava sagovornik Danasa.
Prema njegovim rečima, s obzirom na slabašnu kupovnu moć građana, mera smanjenja cene određenog broja proizvoda, koji inače spadaju u red jeftinijih, u interesu je potrošača ali istovremeno ni izbliza nije rešenje za otklanjanje problema niskog životnog standarda.
 
"Potrebno je da nadležni u državi analiziraju situaciju da je ekonomska politika koju vode omogućila ogromne marže trgovcima i isto tako veliki profit bankama koje posluju u našoj zemlji, dok se sa druge strane zbog lošeg standarda povlače potezi poput smanjenja cena osnovnih potrepština. Učinkovit potez koji bi trebalo povući je pak odluka Vlade Srbije o ograničavaju trgovačke marže uz racionalno obrazloženje da su one znatno veće nego u zemljama iz kojih dolaze vlasnici najvećih trgovinskih lanaca kod nas i da im omogućavaju ekstra profit", navodi Pavlović.
 
Predsednik Konfederacije slobodnih sindikata Ivica Cvetanović kaže za Danas da je u uslovima ekonomske krize i visokih trgovačkih marži smanjenje cena osnovnih životnih namirnica opravdan potez.
 
"Međutim, treba konstatovati i to da je paletu tih proizvoda potrebno proširiti i da bi na spisku trebalo da se nalazi znatno veći broj namirnica potrebnih u svakodnevnoj ishrani nego što je to slučaj u ovom trenutku. Isto tako Vlada Srbije bi trebalo da apeluje na trgovce, zbog toga što su marže izuzetno velike, da se one smanje kako bi se na taj način popravila kupovna moć građana. I što je najvažnije, definitivno je došao trenutak da se donese odluka o povećanju zarada u Srbiji, kako minimalne tako i svih drugih", zaključuje sagovornik Danasa.
 
Inače, prema podacima specijalizovanog portala Numbeo, građani naše zemlje 31,7 odsto sredstava troše u marketima. 
 
Milorad Filipović, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu kaže za Danas da, iako nije upoređivao cene namirnica okolnih zemalja i Srbije, po sopstvenom standardu itekako oseća da je inflacija na prehrambene proizvode značajno skočila u prethodne dve godine. S tim u vezi, mišljenja je da nije ključno upoređivati konkretne cene, već životni standard i kupovnu moć građana.
 
"Da su cene namirnica znatno povećane u prethodne dve godine je statistički evidentna činjenica. Da li su niže kod nas ili u Evropi nije toliko važno, parametar treba da bude standard i kupovna moć, a kako je kod drugih - to me ne zanima. Vidim da je, uprkos svim davanjima novca i merama koje se preduzimaju radi očuvanja standarda, ipak veliki minus kroz poskupljenja cena. Ako je hrana zaista poskupela za preko 50 odsto, kako se iznosi u javnosti, onda je to višestruko više od bilo kakvih davanja helikopterskog novca", ističe profesor.
 
Reagujući na izjavu ministra trgovine Tomislava Momirovića da su cene osnovnih životnih namirnica u Srbiji najniže u regionu i da su generalno cene u Srbiji među najjeftinijim u Evropi, Petar Bogosavljević iz Pokreta za zaštitu potrošača Srbije kaže za Danas da mu nije najjasnije na osnovu kojih dokaza ministar iznosi date tvrdnje.
 
"Žalim što ministar koji je odgovoran za stanje na tržištu nema pouzdane informacije na osnovu kojih bi govorio o tako osetljivim pitanjima. S tim u vezi, voleo bih da navede konkretne primere zemalja u kojima su osnovne namirnice skuplje nego u Srbiji. Niko ko vodi računa o svom ugledu i položaju ne bi izašao u javnost bez činjenica i dokaza. Evidentno je da su cene mnogih proizvoda u Srbiji znatno veće nego u okruženju, ali to nije parametar. Pokazatelj bi trebalo da bude realna kupovna moć potrošača, i kakvi su pariteti cena, da li su održive ili ne", kaže Bogosavljević.
 
Sagovornik danasa dodaje da je, radi sticanja utiska o skupoći namirnica, dovoljno da pogledamo cene voća i povrća sada u odnosu na ranije.
Željko Veselinović, predsednik Udruženih sindikata Srbije "Sloga", kaže za Danas da izjava ministra Momirovića nije tačna i dodaje da joj je cilj da dezinformiše javnost.
 
"Tvrdnja da su cene osnovnih životnih namirnica najniže u regionu jednostavno ne odgovara istini. USS 'Sloga' su svoju tradicionalnu manifestaciju sportskih susreta ove godine održali u Ohridu te smo imali priliku da se uverimo da su ne samo osnovne životne namernice, već i mnogobrojni drugi proizvodi u Severnoj Makedoniji znatno jeftiniji nego u Srbiji. I u Grčkoj se mogu naći proizvodi koji su jeftiniji nego u našoj zemlji. Paradoks je da je određeni broj namirnica jeftiniji u razvijenim evropskim zemljama nego u našoj zemlji. Tako da tvrdnja ministra Momirovića jednostavno predstavlja propagandu u predizborne svrhe koju vlast upražnjava a usmerena je na njene pristalice iz redova najsiromašnijih slojeva društva. Ti ljudi zbog svog lošeg materijalnog stanja nisu u mogućnosti da putuju u inostranstvo i da se sami uvere upoređivanjem cena da je ono što tvrdi vlast, u konkrentom slučaju ministar Momirović, apsolutna neistina", zaključuje sagovornik Danasa.
 
Da je kupovna moć stanovništva Srbije veoma mala najbolje ilustruju podaci da su iznosi minimalne zarade i prosečne penzije u zemlji niži od nivoa minimalne potrošačke korpe koja je u maju iznosila 52.000 dinara.
 
Takozvana medijalna zarada, odnosno ona koju prima najveći broj zaposlenih u Srbiji, iznosi oko 66.000 dinara, što je znatno niže od prosečne zarade u visini od oko 86.000 dinara.
  • Nova Detelinara

    19.09.2023 16:39
    Bolje cene
    Gde su te nalepnice , ja ih nisam pronašao u radnjama. Sad sam pitao trgovce u najvećem trgovačkom lancu i kažu da ne znaju o čemu pričam. Nikad čuli za pojam Bolje cene. Opet se vraćam na rad gradskih službi kojeg ili nema ili je u praznom hodu.
  • Dragan

    19.09.2023 08:32
    Ah
    Tako ke to u centralidyičkoj,diktatorskoj državi.U normalnoj ppstoji tržišna utakmica gde de cenom i kvalitetom bore za potrošače.U SFRJ postojale rasprodaje na ulici.Prijava zbog omalovažavanja korisnika
  • Kaja

    18.09.2023 18:59
    @pera
    Izgleda da ste u pravu. Mislila sam da u 21. veku svi zaslužujemo dostajanstven život. Pogrešila sam, ali bih se borila, svom snagom, za njega. Nisam više u godinama da budem na čelu kolone ali bih sigurno bila u koloni za život dostojan čoveka.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija

Naprednjaci zadužuju i vašu decu

Rebalans je u velikoj većini uređenih zemalja standardna aktivnost, ustaljena praksa kojom država pri kraju godine precizira i u neznatnoj meri koriguje budžetom planirane rashode do kraja godine.