Smanjenje cena pojedinih namirnica: Gašenje požara čašom vode
Smanjivanje cene tridesetak osnovnih životnih potrepština nije dovoljno za povećanje kupovne moći građana u Srbiji, smatraju stručnjaci.
.jpg "Smanjenje cena pojedinih namirnica: Gašenje požara čašom vode")
Foto: 021.rs
Kako navode za Danas, paletu proizvoda koji pojeftinjuju trebalo bi proširiti, ali istovremeno i povećati plate i ograničiti cene marži trgovcima jer su nerealno visoke. Ovako, smatra stručna javnost, radi se samo o gašenju požara čašom vode, a ne o poboljšanju životnog standarda građana.
Ekonomski analitičar Branko Pavlović ističe za Danas da u konkretnom slučaju ne postoji razlog za bilo kakve pohvale na račun Vlade Srbije, jer su donete mere u potpunosti suprotne tvrdnjama nadležnih da se makroekonomska politika vodi na ispravan i zadovoljavajući način.
"Ako su nadležni nakon 11 godina vladavine u kontinuitetu došli u situaciju da moraju da subvencionišu cenu parizera, to je onda veoma jasan pokazatelj da nešto nije u redu sa ekonomskim potezima koje povlače. To je samo dokaz da, iako je potencijal poljoprivrede u Srbiji za proizvodnju prehrambenih proizvoda ogroman, odnosno takav da bi hrana mogla da se proizvodi u dovoljnim količinama, našli smo se u situaciji u kojoj to nije slučaj, već su poljoprivredni proizvođači suočeni sa gubicima ili da su, u najboljem slučaju, na nuli", objašnjava sagovornik Danasa.
Prema njegovim rečima, s obzirom na slabašnu kupovnu moć građana, mera smanjenja cene određenog broja proizvoda, koji inače spadaju u red jeftinijih, u interesu je potrošača ali istovremeno ni izbliza nije rešenje za otklanjanje problema niskog životnog standarda.
"Potrebno je da nadležni u državi analiziraju situaciju da je ekonomska politika koju vode omogućila ogromne marže trgovcima i isto tako veliki profit bankama koje posluju u našoj zemlji, dok se sa druge strane zbog lošeg standarda povlače potezi poput smanjenja cena osnovnih potrepština. Učinkovit potez koji bi trebalo povući je pak odluka Vlade Srbije o ograničavaju trgovačke marže uz racionalno obrazloženje da su one znatno veće nego u zemljama iz kojih dolaze vlasnici najvećih trgovinskih lanaca kod nas i da im omogućavaju ekstra profit", navodi Pavlović.
Predsednik Konfederacije slobodnih sindikata Ivica Cvetanović kaže za Danas da je u uslovima ekonomske krize i visokih trgovačkih marži smanjenje cena osnovnih životnih namirnica opravdan potez.
"Međutim, treba konstatovati i to da je paletu tih proizvoda potrebno proširiti i da bi na spisku trebalo da se nalazi znatno veći broj namirnica potrebnih u svakodnevnoj ishrani nego što je to slučaj u ovom trenutku. Isto tako Vlada Srbije bi trebalo da apeluje na trgovce, zbog toga što su marže izuzetno velike, da se one smanje kako bi se na taj način popravila kupovna moć građana. I što je najvažnije, definitivno je došao trenutak da se donese odluka o povećanju zarada u Srbiji, kako minimalne tako i svih drugih", zaključuje sagovornik Danasa.
Inače, prema podacima specijalizovanog portala Numbeo, građani naše zemlje 31,7 odsto sredstava troše u marketima.
Milorad Filipović, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu kaže za Danas da, iako nije upoređivao cene namirnica okolnih zemalja i Srbije, po sopstvenom standardu itekako oseća da je inflacija na prehrambene proizvode značajno skočila u prethodne dve godine. S tim u vezi, mišljenja je da nije ključno upoređivati konkretne cene, već životni standard i kupovnu moć građana.
"Da su cene namirnica znatno povećane u prethodne dve godine je statistički evidentna činjenica. Da li su niže kod nas ili u Evropi nije toliko važno, parametar treba da bude standard i kupovna moć, a kako je kod drugih - to me ne zanima. Vidim da je, uprkos svim davanjima novca i merama koje se preduzimaju radi očuvanja standarda, ipak veliki minus kroz poskupljenja cena. Ako je hrana zaista poskupela za preko 50 odsto, kako se iznosi u javnosti, onda je to višestruko više od bilo kakvih davanja helikopterskog novca", ističe profesor.
Reagujući na izjavu ministra trgovine Tomislava Momirovića da su cene osnovnih životnih namirnica u Srbiji najniže u regionu i da su generalno cene u Srbiji među najjeftinijim u Evropi, Petar Bogosavljević iz Pokreta za zaštitu potrošača Srbije kaže za Danas da mu nije najjasnije na osnovu kojih dokaza ministar iznosi date tvrdnje.
"Žalim što ministar koji je odgovoran za stanje na tržištu nema pouzdane informacije na osnovu kojih bi govorio o tako osetljivim pitanjima. S tim u vezi, voleo bih da navede konkretne primere zemalja u kojima su osnovne namirnice skuplje nego u Srbiji. Niko ko vodi računa o svom ugledu i položaju ne bi izašao u javnost bez činjenica i dokaza. Evidentno je da su cene mnogih proizvoda u Srbiji znatno veće nego u okruženju, ali to nije parametar. Pokazatelj bi trebalo da bude realna kupovna moć potrošača, i kakvi su pariteti cena, da li su održive ili ne", kaže Bogosavljević.
Sagovornik danasa dodaje da je, radi sticanja utiska o skupoći namirnica, dovoljno da pogledamo cene voća i povrća sada u odnosu na ranije.
Pročitaj još
Željko Veselinović, predsednik Udruženih sindikata Srbije "Sloga", kaže za Danas da izjava ministra Momirovića nije tačna i dodaje da joj je cilj da dezinformiše javnost.
"Tvrdnja da su cene osnovnih životnih namirnica najniže u regionu jednostavno ne odgovara istini. USS 'Sloga' su svoju tradicionalnu manifestaciju sportskih susreta ove godine održali u Ohridu te smo imali priliku da se uverimo da su ne samo osnovne životne namernice, već i mnogobrojni drugi proizvodi u Severnoj Makedoniji znatno jeftiniji nego u Srbiji. I u Grčkoj se mogu naći proizvodi koji su jeftiniji nego u našoj zemlji. Paradoks je da je određeni broj namirnica jeftiniji u razvijenim evropskim zemljama nego u našoj zemlji. Tako da tvrdnja ministra Momirovića jednostavno predstavlja propagandu u predizborne svrhe koju vlast upražnjava a usmerena je na njene pristalice iz redova najsiromašnijih slojeva društva. Ti ljudi zbog svog lošeg materijalnog stanja nisu u mogućnosti da putuju u inostranstvo i da se sami uvere upoređivanjem cena da je ono što tvrdi vlast, u konkrentom slučaju ministar Momirović, apsolutna neistina", zaključuje sagovornik Danasa.
Da je kupovna moć stanovništva Srbije veoma mala najbolje ilustruju podaci da su iznosi minimalne zarade i prosečne penzije u zemlji niži od nivoa minimalne potrošačke korpe koja je u maju iznosila 52.000 dinara.
Takozvana medijalna zarada, odnosno ona koju prima najveći broj zaposlenih u Srbiji, iznosi oko 66.000 dinara, što je znatno niže od prosečne zarade u visini od oko 86.000 dinara.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Evropska centralna banka: Cene bi mogle brže da rastu zbog krize na Bliskom istoku
25.03.2026.•
0
Šefica Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard izjavila je da bi preduzeća mogla brže da podignu cene kao odgovor na naftni šok zbog rata u Iranu, slično kao nakon početka rata u Ukrajini 2022. godine.
Još jedna IT firma zatvara kancelariju u Srbiji
25.03.2026.•
0
Američka softverska kompanija Zendesk zatvoriće kancelarije u Srbiji sa više od 60 zaposlenih.
Vučić: Uradićemo sve da cene goriva ostanu iste
25.03.2026.•
5
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je večeras da će država uraditi sve da cene goriva na pumpama u Srbiji u petak budu na istom nivou na kojem su bile prethodne nedelje.
Gujaničić: Srbiji najmanje odgovara prolongiranje pregovora Gaspromnjefta i MOL-a
25.03.2026.•
2
Produženjem roka za zaključenje ugovora o prodaji većinskog udela u Naftnoj industriji Srbije mađarskom MOL-u nastavlja se neizvesnost, koja najmanje odgovara Srbiji, rekao je glavni broker Momentuma, Nenad Gujaničić.
MAPA: Kolike su cene goriva u regionu - razlika u odnosu na Srbiju
25.03.2026.•
7
Cene goriva u Srbiji su tema već duži vremenski period.
Za građane i privredu Srbije od maja lakše plaćanje u evrima
25.03.2026.•
7
Od 5. maja građani i privreda Srbije moći će da obavljaju plaćanja u evrima pod povoljnim i standardizovanim uslovima, kao korisnici država EU, saopštila je Delegacija EU u Srbiji.
"Jagma je svuda, bukvalno se kupuje gde god se može": Odakle NIS trenutno nabavlja naftu
25.03.2026.•
6
Ovakva jagma za sirovom naftom na svetskom tržištu ne pamti se odavno.
Epic games otpušta više od 1.000 ljudi zbog slabijih rezultata video-igre Fortnite
25.03.2026.•
2
Američka kompanija Epic games saopštila je da će otpustiti više od 1.000 zaposlenih pošto beleži pad angažovanja korisnika u svojoj najpoznatijoj video-igri Fortnite.
OFAC produžio rok MOL-u za kupovinu većinskog udela u NIS-u do maja 2026.
24.03.2026.•
5
Mađarski MOL saopštio je da je Kancelarija za kontrolu stranih sredstava (OFAC) Ministarstva finansija SAD prihvatila njihovu prijavu i produžila rok za pregovore o kupovini većinskog udela u NIS-u do 22. maja 2026.
Evropska komisija: Odluka Slovačke o dizelu protivna zakonima EU
24.03.2026.•
6
Odluka vlade Slovačke da dopusti benzinskim pumpama da ograniče prodaju dizela, kao i da ga skuplje naplaćuju vozačima sa stranim registarskim tablicama, protiv je zakona EU.
"Energetska kriza utiče na inflaciju preko tri kanala": Građani pred novim poskupljenjima?
24.03.2026.•
1
Energetska kriza će sasvim sigurno imati određeni uticaj na nivo inflacije u Srbiji, rekao je za Insajder profesor Ekonomskog fakulteta Nikola Fabris.
Đedović Handanović u obilasku pumpi: Dizel bi prema tržišnim uslovima bio 270, a građani ga plaćaju 212 dinara
24.03.2026.•
17
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović rekla je danas, prilikom obilaska više pumpi između Beograda i Smederevske Palanke, da je snabdevenost na malim i velikim pumpama redovna.
Danas ističe rok za prodaju ruskog udela u NIS-u: Šta podrazumeva transakcija i gde bi legle pare?
24.03.2026.•
3
Kancelarija za kontrolu stranih sredstava (OFAC) Ministarstva finansija SAD izdala je novu operativnu licencu NIS do 17. aprila, a danas, 24. marta ističe rok za podaju ruskog udela u toj kompaniji.
APR uveo virtuelnog agenta za brže rešavanje tehničkih pitanja
24.03.2026.•
1
Agencija za privredne registre (APR) uvela je novi kanal komunikacije - interaktivnog virtuelnog APR agenta za brže rešavanje tehničkih pitanja pri korišćenju eUsluga.
Propadaju transportna preduzeća u Srbiji: Samo od početka godine zatvoreno 258 firmi
24.03.2026.•
16
Od početka godine u Srbiji je zatvoreno ukupno 258 transportnih firmi.
Zašto je egipatska brza pruga upola jeftinija od srpske?
23.03.2026.•
29
"Poređenje sa drugima otkriva sistem u kom je novac važniji od života i koliko je strašna cena korupcije, neodgovornosti i improvizacije u upravljanju velikim infrastrukturnim projektima".
Kvartalni monitor: Rat na Bliskom Istoku usporiće privredni rast Srbije
23.03.2026.•
3
Produženje rata na Bliskom istoku i razaranje energetske infrastrukture uticaće na usporavanje rasta privrede Srbije u odnosu na planiranih tri odsto, navodi se u danas objavljenoj analizi izdanja Kvartalni monitor.
Fudbalskom i košarkaškom savezu ponovo novac iz budžetske rezerve: Ovaj put 529 miliona dinara
23.03.2026.•
3
Vlada Srbije izdvojila je 528.750.000 dinara (oko 4,5 miliona evra) iz budžetske rezerve za redovan rad Fudbalskog saveza Srbije i Košarkaškog saveza Srbije, objavljeno je u Službenom glasniku.
Polako ističe rok za prodaju ruskog udela u NIS-u: "Pojavio se novi scenario"
23.03.2026.•
10
Pojedini krugovi u američkom Ministarstvu finansija raspitivali su se kod pojedinih srpskih biznismena o tome da li bi neko od njih mogao da se uključi u takmičenje za kupovinu ruskog dela Naftne industrije Srbije (NIS).
Zašto je danas izrada sajta toliko "skupa"?
23.03.2026.•
0
Pre samo nekoliko godina je izrada sajtova bila nešto što se radi usput, a poslovanje preko Instagrama "must-have" koji je korektno radio posao.
Komentari 25
Nova Detelinara
Dragan
Kaja
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar