Kolike su šanse da Srbija uvede POS terminale na celo tržište? Grčka je to od 2024. uvela
U eri digitalizacije iz godine u godinu sve više je onih koji plaćaju platnim karticama. Istovremeno, da bi uveli POS terminale, trgovce to košta pa se mnogi još nisu odlučili na taj korak.
Foto: Pixabay
Iako po zakonu ne postoji obaveza omogućavanja prihvatanja plaćanja platnim karticama na svim mestima, takav vid plaćanja uveden je već i na šest pijaca u Srbiji, ali i na pojedinim kioscima, piše Euronews Srbija.
Grčka je, međutim, otišla korak dalje pa je uvela obavezu proširivanja POS terminala na celo tržište.
To znači da će u svim sektorima maloprodajnih i potrošačkih usluga, od 1. januara 2024. godine, postojati obaveza da se prihvataju i kartična plaćanja (debitna i kreditna) i usluge direktnog plaćanja prenosom novca između bankovnih računa.
Postavlja se pitanje da li bi Srbija mogla da očekuje sličnu odluku u bliskoj budućnosti, odnosno da plaćanje karticama postane obavezno u svim delatnostima privrede.
Šta kažu u NBS?
U Narodnoj banci Srbije navode da su protiv administrativnog uvođenja obaveze za trgovce da prihvataju kartična plaćanja putem POS terminala ili sličnih uređaja.
"Propisima čija je primena u nadležnosti Narodne banke Srbije nije predviđeno obavezno omogućavanje prihvatanja plaćanja platnim karticama - ni Zakonom o platnim uslugama, niti Zakonom o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica, prevashodno iz razloga što su platne kartice instrumenti plaćanja za koje trgovci imaju troškove koje plaćaju bankama, odnosno kartičnim sistemima (npr. troškove po svakoj izvršenoj transakciji – trgovačka naknada, kao i troškove kupovine ili iznajmljivanja POS terminala)", kažu u NBS za Euronews Srbija.
Objašnjavaju da se zbog tih troškova u većini uređenih ekonomija takva obaveza nikada ne nameće već trgovac ima pravo da bira koji će platni instrument da koristi.
Smatraju da bi bilo kakvo nametanje obaveze prijema platnih kartica imalo povoljne efekte samo na zaradu kartičnih sistema na račun trgovaca i to pre svega inostranih kartičnih sistema – čije su naknade koje naplaćuju prema bankama i trgovcima daleko najviše.
"Kao ishod trgovac prenese trošak skupih kartičnih plaćanja na cenu robe i usluga i na kraju sve plate potrošač i društvo. Zbog toga, odgovorna centralna banka utiče na povećanje prijema kartičnih plaćanja kod trgovaca kroz uticaj na snižavanje troškova kartičnih plaćanja, u meri u kojoj je to moguće i u skladu sa mogućnostima koje joj stoje na raspolaganju, kao i uvođenjem platnih instrumenata koji u odnosu na platne kartice imaju značajno niže troškove za trgovce (instant plaćanja) i ne zahtevaju skupe uređaje kakvi su POS terminali", navode u NBS.
Dodaju da na primer postoji mogućnost da trgovci integrišu ova plaćanja u svoje fiskalne kase u kom slučaju ne postoji potreba za dodatnim uređajem kakav je POS terminal.
O uvođenju POS terminala odlučuju trgovci
Da li će trgovac prihvatati platne kartice i omogućiti svojim kupcima tu mogućnost je poslovna odluka trgovca.
Da bi omogućio plaćanje platnim karticama na prodajnom mestu neophodno je da trgovac uspostavi poslovni odnos sa bankom prihvatiocem koja će mu pružiti uslugu prihvatanja platnih kartica (postaviti POS uređaj ili instalirati SoftPOS aplikaciju), objašnjavaju u NBS.
Na tržištu Srbije postoji 11 banaka koje pružaju tu uslugu trgovcima i nude različite modele saradnje tako da trgovci mogu da se odluče koji je model u skladu sa njegovim potrebama.
"Trgovac koji prihvata platne kartice, u skladu sa propisima usaglašenim sa pravilima koja važe i u Evropskoj uniji, ima pravo izbora brenda (DinaCard, Visa, Mastercard i dr.) ili vrste platne kartice (npr. debitne, kreditne ili poslovne) koje će prihvatati na svom prodajnom mestu", navode u NBS.
Ako trgovac odluči da ne prihvati sve platne instrumente zasnovane na platnim karticama koje podrazumevaju plaćanja karticom, telefonom, satom, ako želi da prihvata samo debitne kartice određenog kartičnog brenda, ali ne i kreditne kartice tog brenda jer su mu preskupe, ili ne želi uopšte da prihvata sve kartice određenog kartičnog brenda, trgovac je dužan da o tome jasno i nedvosmisleno obavesti potrošača.
Obaveštenje treba da bude na ulazu u prodajni objekat, kao i na samom naplatnom mestu – kasi.
Zakonom snižene međubankarske naknade
Povećanje broja trgovaca koji će imati poslovni interes da prihvataju platne kartice jeste jedan od ciljeva Narodne banke Srbije.
U NBS tako navode da je Centralna banka sprovela brojne aktivnosti i nastavlja dalje da sprovodi mere i aktivnosti sa tim ciljem.
Podsećaju da je na inicijativu NBS u junu 2018. donet Zakon o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica kojim su međubankarske naknade snižene, što je za posledicu imalo sniženje trgovačke naknade za trgovce i povećanje broja prihvatnih mesta na fizičkim i internet prodajnim mestima.
Navode da je pre donošenja Zakona prosečna naplaćena trgovačka naknada u trećem kvartalu 2018. godine iznosila 2,11 odsto, dok na kraju trećeg kvartala 2023. godine iznosi 1,03 odsto, čime su značajno sniženi troškovi trgovcima i stvoreni preduslovi da i oni trgovci koji nisu omogućili prihvatanje platnih kartica to urade.
U NBS navode da se kao posledica smanjenja troškova povećalo interesovanje za uvođenje POS terminala, pa je tako pre primene Zakona bilo instalirano 79.486 POS terminala na prodajnim mestima trgovaca, dok na kraju trećeg tromesečja tekuće godine broj instaliranih POS terminala iznosi 132.799.
"Međutim, Narodna banka Srbije, kao i druge centralne banke, ne može da utiče do kraja na troškove platnih kartica, pre svega zbog tzv. troška kartičnog sistema koji određuju kartični sistemi, plate ga banke koje ga uračunaju u naknade trgovaca a trgovci u cenu roba i usluga", dodaju u NBS.
Šta je isplativije malim trgovcima?
NBS ponudila je tržištu dva jeftinija platna instrumenta kao konkurenciju skupim inostranim brendovima.
Za nacionalni kartični brend DinaCard definisani su najniži troškovi kartičnog sistema, višestruko niži u odnosu na troškove internacionalnih kartičnih sistema, kako bi banke mogle da ugovaraju sa trgovcima niže trgovačke provizije za prihvatanje nacionalne kartice, a sa ciljem da prihvatanje ovih kartica bude što povoljnije za trgovce u zemlji, i to naročito male trgovce.
Narodna banka Srbije je uvela i platni sistem za instant plaćanja, infrastrukturu koja omogućava prenos novčanih sredstava u svega nekoliko sekundi u režimu rada 24/7/365, uz niske troškove za banke koje učestvuju u ovom sistemu.
Pročitaj još
Za njihovo prihvatanje nisu neophodni POS terminali, odnosno skupi uređaji čije korišćenje na prodajnim mestima sa manjim prometom i niskom prosečnom transakcijom nije isplativo, dok je sa druge strane instant plaćanje moguće prihvatati na različitim uređajima.
Jedan od kanala je i trgovačka mobilna aplikacija koja se instalira na mobilni telefon ili tablet i praktično nema dodatnih troškova za skupe uređaj.
"Na taj način i najmanji trgovci imaju mogućnost da na svojim prodajnim mestima omoguće svojim kupcima bezgotovinska plaćanja", kažu u NBS.
Na taj način, kako dodaju, bez ulaganja u skupe uređaje, sa niskim troškovima procesiranja transakcija, a samim tim i nižom trgovačkom naknadom sada i najmanji trgovci poput trafika, pekara, pijačnih tezgi i sličnih privrednih subjekata mogu prihvatati bezgotovinska plaćanja.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Bajatović: Srbija će imati stabilno snabdevanje ruskim gasom do 2028.
31.03.2026.•
1
Generalni direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović izjavio je da će Srbija imati stabilno snabdevanje gasom do 2028. godine, bez poskupljenja za domaćinstva i uz mogućnost da gas za privredu bude i nešto jeftiniji.
"Nije NIS, nešto ne valja između Srbije i Rusije": Kratkoročni gasni ugovor znak da Putin ne veruje Vučiću?
31.03.2026.•
26
Srbija je dobila produženje gasnog aranžmana sa Rusijom, ali ponovo na samo na tri meseca.
Osnovana Svetska organizacija za podatke u Pekingu
30.03.2026.•
0
Svetska organizacija za podatke (WDO) održala je danas prvi generalni sastanak u Pekingu, čime je zvanično osnovana.
APR: Sutra ističe rok za dostavljanje redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja za 2025. godinu
30.03.2026.•
0
Agencija za privredne registre (APR) podsetila je da sutra ističe zakonski rok za dostavljanje redovnih godišnjih finansijskih izveštaja za 2025. godinu.
Srbija produžila ugovor za ruski gas za još tri meseca po "veoma povoljnim uslovima"
30.03.2026.•
14
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je razgovarao sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom i da je Srbija dobila produženje ugovora za gas na još tri meseca "po veoma povoljnim uslovima".
Euribor porastao na 2,5 odsto - poskupeće i krediti
30.03.2026.•
1
Šestomesečni euribor odnosno kamata koju banke najčešće zaračunavaju prilikom odobravanja kredita porastao je za pola procenta od početka meseca i iznosi 2,5 odsto.
Cene nafte prešle 115 dolara po barelu
30.03.2026.•
1
Cene nafte premašile su danas 115 dolara po barelu prilikom otvaranja tržišta u Aziji, dok se nastavljaju vazdušni udari u zemljama na Bliskom istoku, nešto više od mesec dana od početka rata u Iranu.
Cene plastike porasle zbog poskupljenja nafte
29.03.2026.•
1
Cene plastike skočile su zbog poskupljenja nafte, ali Srbija nije direktno pogođena pošto iz Persijskog zaliva uvozi malo sirovina, izjavio je sekretar Udruženja za hemijsku industriju PKS Dragan Stevanović.
Svetska trgovinska komora strahuje od najgore krize industrije
29.03.2026.•
0
Rat na Bliskom istoku mogao bi da pokrene najgoru krizu industrije u istoriji, upozorio je šef Svetske trgovinske komore.
Smanjenje akciza pravi rupu u budžetu od 40 miliona evra mesečno: Kako će država pokriti taj minus?
29.03.2026.•
25
Odluka Vlade Srbije da zbog rata u Iranu snizi akcizu za gorivo obradovala je vozače, ali je istovremeno izazvala i brigu u javnosti kako će se u budžetu "zakrpiti rupa" nastala zbog manjka planiranih sredstava.
APR: Rok za dostavljanje godišnjeg finansijskih izveštaja ističe 31. marta
28.03.2026.•
0
Agencija za privredne registre (APR) saopštila je da zakonski rok za dostavljanje redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja za prošlu godinu ističe u utorak, 31. marta.
Zlato je izgubilo petinu vrednosti od januara - zašto?
28.03.2026.•
8
Cene zlata i srebra izgledaju kao finansijski rolerkoster već nekoliko meseci. Posle drastičnog rasta, koji je započeo još sredinom januara, događaju se i drastični padovi.
Kako se cena nafte prilagođava Donaldu Trampu?
28.03.2026.•
2
Kretanje cena nafte poslednjih nedelja sve više prati izjave američkog predsednika Donalda Trampa, dok investitori pokušavaju da procene dalji tok sukoba na Bliskom istoku.
Arsić: Poskupljenje nafte imaće višestruke posledice na privredu i prihode budžeta Srbije
27.03.2026.•
7
Rast cena energenata zbog rata na Bliskom istoku imaće višestruke negativne posledice na privredu Srbije, kaže profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Milojko Arsić.
Poskupeo dizel: Nove cene goriva
27.03.2026.•
26
U narednih nedelju dana dizel će na pumpama u Srbiji biti skuplji za dinar, dok cena benzina ostaje nepromenjena.
Štandard: Evropa nije mnogo zavisna od nafte i gasa iz Persijskog zaliva
26.03.2026.•
10
Evropa ne spada u regione koji veoma zavise od nafte i gasa iz Persijskog zaliva odakle su isporuke poremećene zbog rata SAD i Izraela s Iranom, piše danas austrijski list Štandard.
Talas otpuštanja u IT sektoru: Za samo nekoliko dana 500 ljudi ostalo bez posla
26.03.2026.•
38
U Srbiji je u proteklih desetak dana nekoliko firmi iz IT sektora ugasilo poslovanje, pa je bez posla ostalo oko 500 radnika, a postoji bojazan da taj broj poraste.
Stručnjaci znali da će "Moravski koridor" poskupeti: Plaćamo 2,5 milijardi evra zbog vlasti
26.03.2026.•
10
Da će naprednjačka vlast za Moravski koridor platiti mnogo više od 745 miliona evra dalo se naslutiti još pre pet godina.
Posle rasta cene gasa i nafte očekuje se i poskupljenje struje
26.03.2026.•
9
Čak 25 odsto potrošnje električne energije u Evropi dolazi iz gasnih termoelektrana, a nova gasna kriza mogla bi znatno da oteža i tržište struje. Prirodno - očekuju se poskupljenja.
Izvršni direktor Šela upozorio: Evropi prete nestašice goriva već u aprilu
26.03.2026.•
5
Evropa bi mogla da se suoči sa ozbiljnim nestašicama energenata i goriva već u aprilu ukoliko se ne otvori Ormuski moreuz za transport nafte i gasa.
Evropska centralna banka: Cene bi mogle brže da rastu zbog krize na Bliskom istoku
25.03.2026.•
0
Šefica Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard izjavila je da bi preduzeća mogla brže da podignu cene kao odgovor na naftni šok zbog rata u Iranu, slično kao nakon početka rata u Ukrajini 2022. godine.
Komentari 20
Nn
Nemanja
Viktorija
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar