Od priča o ekonomskom gigantu nema ništa: Minimalac u Hrvatskoj skoro kao naša prosečna plata
Minimalna zarada u Srbije porasla je na početku godine, ali naša zemlja i dalje kaska za pojedinim zemljama regiona, a minimalac kaska za minimalnom potrošačkom korpom i to za više od godinu dana.
Foto: Pixabay
Minimalna zarada u Srbiji od 1. januara povećana je za 17,8 odsto i sada iznosi oko 47.000 dinara, odnosno oko 401 evro mesečno.
To je u odnosu na prethodni minimalac povećanje od 60 evra, a u poređenju sa zemljama regiona Srbija se još uvek nalazi daleko ispod pojedinih zemalja kao što su Hrvatska, Rumunija, pa čak i Crna Gora, a veći minimalac ima i Republika Srpska, piše "Danas".
Ipak, državni zvaničnici pohvalili su se da je ovo najveće povećanje minimalca u Srbiji, iako je ova minimalna zarada još uvek daleko od minimalne potrošačke korpe.
Izvršni sekretar UGS Nezavisnost Miloš Miljković navodi da ovo jeste najveće povećanje minimalca do sada, ali da opet nije dovoljno za svakodnevno funkcionisanje i pokriće troškova ljudi sa najnižim zaradama.
"Mi smo u prvoj polovini prošle godine podneli inicijativu Socijalno-ekonomskom savetu da se izvrši korekcija minimalne cene rada zato što je inflacija bila velika, ali nismo dobili pozitivne odgovore na tu inicijativu", podseća on.
On naglašava da minimalna zarada uporno kasni za minimalnom potrošačkom korpom.
"Ako se uzme minimalac koji je sada 47.000 dinara za fond od 174 radna sata i pogledate minimalnu potrošačku korpu koja je u septembru prošle godine bila 52.000, mi automatski imamo zaostatak negde oko 5.000 dinara", navodi Miljković.
On dodaje da je ona do januara svakako još porasla.
"Iole normalni uslovi za život sa minimalnom potrošačkom korpom u tom iznosu i ovom minimalnom zaradom nisu mogući. Kada se sve uzme u obzir, tim građanima u toku godine fali još jedna minimalna plata da bi pokrili tu minimalnu potrošačku korpu", smatra Miljković.
On poredi minimalac sa onim u Hrvatskoj, koji sada iznosi 677 evra: "To je oko 80.000 dinara, to je skoro pa iznos naše prosečne zarade. U Severnoj Makedoniji je minimalac skoro kao i kod nas, ali je u Republici Srpskoj veći, jer je oko 450 evra, kao i u Crnoj Gori".
Kaže da sa iznosom trenutne minimalne zarade može da se pokrije minimalna potrošačka korpa iz septembra 2022. godine: "To znači da kasnimo godinu dana i nekoliko meseci sa usklađivanjem minimalne zarade i minimalne potrošačke korpe".
Navodi da će sindikat, nesumnjivo, zahtevati da se poveća minimalac tokom godine.
"Već sada imamo izjave naših zvaničnika sa nekim projekcijama koliki će biti minimalac u naredne četiri godine. Očigledno nama nedostaje dobar socijalni dijalog jer bi takve izjave i dogovori trebalo da budu ishod socijalnog dijaloga, a ne odluke pojedinaca", naglašava Miljković.
Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) Ranka Savić, pak ne veruje u te pregovore.
"Sa ovim sindikatima koji sede u Socijalno-ekonomskom savetu nema šanse da se bilo šta promeni. Problem je ta neka simbioza koja postoji između pojedinih sindikata tu i vlasti", smatra ona.
Savić je sigurna da neće doći ni do kakvih promena i da će ovo biti minimalac za 2024. godinu.
"Bez jačeg pritiska svih sinidkata ujedinjeno, ova vlast neće biti naterana da nešto suštinski menja", kaže ona za "Danas".
Pročitaj još
Ona smatra da ovo istorijsko povećanje, kao i sva prethodna istorijska povećanje, nije donelo ništa.
Šta znači minimalna cena rada danas u Srbiji, kako dodaje, najbolje govori podatak da su mnogim građanima samo u januaru došle duplo veće cene električne energije.
"Ono što je mnogo bitnije je ogroman broj ljudi koji prima minimalnu zaradu, to je masa ljudi koji ne prima minimalac kao što to predviđa zakon, u teškim uslovima po poslodavca. Kod nas je normalno stanje da neko ceo radni vek prima minimalnu zaradu, što je apsolutno suprotno zakonu i normama koje postoje", ukazuje Savić.
Ona podseća da Srbije imaju veći minimalac i Hrvatska i Republika Srpska i Crna Gora.
"Tako da od priča o ekonomskom gigantu, kada se pogledaju ovi podaci, nema ništa", zaključuje Savić.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Srbiji preti nova carina SAD od "skromnih" 500 odsto: Tramp podržao novi zakon
08.01.2026.•
5
Američki Senat razmatra predlog zakona koji predviđa uvođenje carina od najmanje 500 odsto na svu robu onim državama koje nastave da kupuju ruske energente.
Delatnosti u Srbiji kojima se (skoro) niko ne bavi
08.01.2026.•
5
Možda ne čudi previše što sa pretežnom delatnošću vađenje prirodnog gasa u Srbiji nije registrovano nijedno preduzeće. A prirodnog gasa nije da baš nema nimalo. Ima ga i eksploatišemo ga još od 1949. godine.
Broker: Srbija ne bi dobila dodatna prava sa pet odsto većim udelom u NIS-u, to je čista demagogija
08.01.2026.•
9
Srbija ne bi dobila dodatna prava kupovinom dodatnih pet odsto akcija u NIS-u ni po Zakonu o privrednim društvima ni po korporativnoj praksi, izjavio je glavni broker firme "Momentum sekjuritis" Nenad Gujaničić.
Ako je tržište Evrope u padu, kuda ide autoindustrija Srbije?
07.01.2026.•
12
Poslovni prihod domaće autoindustrije porastao je sa 7,2 milijarde evra u 2023. na 8,3 milijarde evra 2024, ali se predviđa da će 2025. biti lošija jer ovdašnje firme prvenstveno rade za tržište EU, koje je u padu.
Srbija će pokušati da otkupi bar pet odsto akcija u NIS-u "kako bi se bar oko nečega pitala"
07.01.2026.•
32
Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je da će Srbija u narednom periodu pokušati da kupi bar još pet odsto akcija u NIS-u, što bi državi omogućilo "da se pita oko nečega u toj kompaniji".
Vorner Bros odbio ponudu Paramaunta za preuzimanje, bolja im ona koju je dao Netfliks
07.01.2026.•
0
Upravni odbor američke kompanije za proizvodnju i distribuciju filmova Vorner Bros odbacio je najnoviju ponudu kompanije Paramaunt za preuzimanje.
Profesor Radosavljević objašnjava zašto je ekonomija Srbije na staklenim nogama: Više razloga za to
07.01.2026.•
9
Posledice upola manjeg rasta BDP-a Srbije u 2025. godini od oko dva odsto, umesto planiranih oko četiri odsto, odraziće se direktno na budžet i visinu prihoda, pa verovatno neke projekcije budžeta neće biti realizovane.
Đedović Handanović: Prijave za energetski ugrožene kupce od 1. januara, moguć popust i za grejanje
06.01.2026.•
8
Građani Srbije od 1. januara mogu da se prijave za sticanje statusa energetski ugroženog kupca.
Kolika je vrednost NIS-a?
06.01.2026.•
6
Berzanska cena NIS-a u iznosu od oko milijardu evra ne može se smatrati realnom tržišnom vrednošću, te kao reper treba uzeti knjigovodstvenu vrednost NIS-a koja iznosi 3,2 milijarde evra.
Stručnjak za energetiku: MOL-u na tacni ponuđeno celo tržište Srbije
06.01.2026.•
38
Profesor Mašinskog fakulteta i stručnjak za energetiku Miloš Banjac kaže za RTS da MOL svakako ima interes da uđe na ovo tržište, kao i da mu se na tacni pruža cela Srbija.
Rekordna cena bakra, zalihe se preusmeravaju u SAD
06.01.2026.•
2
Cena bakra je nastavila snažan rast nakon što je prvi put premašila nivo od 13.000 dolara po toni, pošto investitori računaju na ograničenu ponudu i pojačani apetit za rizikom na globalnim finansijskim tržištima.
Vulin: Srbija će potpisati dugoročni ugovor o gasu sa Rusima, oni nisu ništa krivi u celoj priči
06.01.2026.•
14
Predsednik Nadzornog odbora Srbijagasa Aleksandar Vulin izjavio je da očekuje potpisivanje dugoročnog gasnog aranžmana sa Rusijom, kao i da uskoro bude rešeno pitanje Naftne industrije Srbije.
Novosadski programeri razviju aplikaciju koja generiše desetine miliona dolara, ali malo toga ostaje u Srbiji
06.01.2026.•
21
Srbija se poslednjih godina pozicionirala kao regionalni lider u izvozu IKT usluga, sa prihodima koji su 2024. godine dostigli 4,1 milijardu evra, prema podacima Narodne banke Srbije.
Yettel najavio spajanje sa SBB-om i širenje 5G mreže u 2026. godini
05.01.2026.•
16
Generalni direktor kompanije Yettel Majk Mišel izjavio je danas da će kompanija u 2026. nastaviti širenje 5G mreže u Srbiji i najavio da je pravno spajanje sa kompanijom SBB planirano za 1. april ove godine.
Srbija će se zadužiti za 1,15 milijardi evra prodajom obveznica već u prvom kvartalu
05.01.2026.•
7
Ministarstvo finansija Srbije objavilo je plan aukcija za prva tri meseca 2026. godine prema kojem država planira da prikupi ukupno 111,6 milijardi dinara i 200 miliona evra.
Predstavnici MOL-a stigli u Srbiji, analiziraju poslovanje NIS-a
05.01.2026.•
2
Predstavnici mađarskog MOL-a stigli su u Srbiju i započeli dubinsku analizu poslovanja Naftne industrije Srbije (due diligence).
Da li u preduzetništvu postoje rodne razlike?
04.01.2026.•
7
Preduzetništvo se ne deli na muško i žensko, već na uspešno i neuspešno, ali podaci pokazuju da žene u Srbiji i dalje ulaze u biznis iz nepovoljnije startne pozicije.
Ekološke takse od početka godine - ko u Srbiji plaća SIBAM i šta je to?
04.01.2026.•
0
Od januara su u Srbiji na snazi dve nove ekološke takse koje direktno pogađaju privredu - nacionalni porez na emisije ugljen-dioksida i takozvana SIBAM taksa Evropske unije.
Generalni direktor Gastrejda: Srbija će transportovati tečni gas preko Grčke
04.01.2026.•
8
Potpredsednik i generalni direktor grčke kompanije "Gastrejd", Konstantinos Sifneos, izjavio je da je Srbija korisnik terminala te kompanije u Aleksandropolisu.
Sankcije, NIS i EU: Šta čeka srpsku ekonomiju u 2026. godini?
04.01.2026.•
10
Prošla 2025. godina završena je, sudeći prema proceni Republičkog zavoda za statistiku, sa privrednim rastom od dva odsto.
Predstavnici MOL-a sledeće nedelje dolaze u NIS i započinju dubinsku analizu
03.01.2026.•
1
Predstavnici mađarskog MOL-a će sledeće sedmice doći u Naftnu industriju Srbije i započeti dubinsku analizu poslovanja kompanije (due diligence).
Komentari 29
Platon
S
Meni
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar