Niko nije krivično odgovarao za namerno izazivanje stečaja: Zašto?
Iako se često u srpskim medijima piše da je nešto ili neko "oterao firmu u stečaj", za krivično delo namernog izazivanja stečaja niko nije odgovarao u Beogradu.
Foto: Pixabay
Kako piše Forbes Srbija, ni sudski postupak za ovo krivično delo nije se vodio.
Forbes Srbija pitao je beogradske osnovne sudove, kao i Viši sud u Beogradu, odnosno njegovo odeljenje za suzbijanje korupcije da li je bilo postupaka ili presuda po osnovu krivičnog dela iz članova 232 i 232a Krivičnog zakonika, a koji se odnose na prouzrokovanje stečaja i prouzrokovanje lažnog stečaja.
Prouzrokovanje stečaja već više od decenije je krivično delo i regulisano je Krivičnim zakonikom.
I za lažni stečaj je zaprećena kazna od šest meseci do pet godina s tim što se u situacijama kada zbog lažnog stečaja "nastupe teške posledice za poverioca", zatvorska kazna može biti i od dve do čak 10 godina.
Ovo krivično delo u nadležnosti je Viših sudova, odnosno njihovih odeljenja za suzbijanje korupcije, odgovorili su za Forbes Srbija u Prvom osnovnom sudu u Beogradu.
U Drugom i Trećem osnovnom sudu odgovaraju identično. Uvidom u njihove upisnice "nema podataka da su se pred ovim sudovima vodili postupci zbog krivičnog dela prouzrokovanja stečaja ili lažnog stečaja iz članova 232. i 232a Krivičnog zakonika", kažu u ovim beogradskim osnovnim sudovima.
Isti odgovor Forbes Srbija dobio je i iz Višeg suda u Beogradu.
"Obaveštavamo vas da je nakon izvršene pretrage utvrđeno da se pred Višim sudom nije vodio, niti vodi krivični postupak zbog krivičnog dela iz člana 232 i 232a Krivičnog zakonika, te da u skladu sa navedenim nije izrečena nijedna presuda", odgovaraju u Višem sudu.
Oni dalje pojašnjavaju da su odeljenja za suzbijanje korupcije formirana 1. marta 2018. godine i da od tada Viši sud nije imao nijedan postupak zbog ovog krivičnog dela.
Advokati kažu da je ovo krivično delo teško dokazivo zbog čega je i sudska praksa siromašna. S druge strane, nema sumnje da je bilo slučajeva da se na ovaj način izbegnu nagomilane obaveze, oštete poverioci ili pribavi sebi neka materijalna korist.
Advokat Nemanja Nikolić za Forbes Srbija kaže da ovo ne znači nužno da organi ne rade dobro svoj posao.
"Nema uređene zemlje na svetu koja ne reguliše institut stečaja na ovaj ili onaj način. Jednostavno rečeno, kada dužnik postane nesposoban za plaćanje, stečaj je tu da obezbedi ravnomerno kolektivno namirenje poverilačkih potraživanja u precizno regulisanom postupku. Ne bih rekao da pravosuđe šalje bilo kakvu poruku privredi zbog odsustva osuda za dela u vezi sa stečajem, jer tu postoji značajan broj faktora koji se moraju uzeti u obzir", odgovara Nikolić.
Ističe da je stečaj česta pojava pogotovo kada se dešavaju krize i veliki ekonomski potresi, odnosno kada dođe do poremećaja tržišnih procesa koji mogu prouzrokovati nesposobnost kompanija da na vreme izmiruju svoje obaveze, a što za posledicu može da ima pokretanja stečaja. Kao primer navodi eksploziju broja stečaja u Nemačkoj, ali i čitavoj Evropi.
"Drugim rečima, stečaj se u dominantnom broju slučajeva ne prouzrokuje namerno i sa ciljem nanošenja štete bilo kome", kaže Nikolić.
Na pitanje ko u ovim slučajevima pokreće postupak, odnosno tužbu sudovima, da li su to poverioci ili tužilaštvo, Nemanja Nikolić odgovara da se za ova krivična dela nadležni javni tužilac preduzima gonjenje po službenoj dužnosti.
"To radi po krivičnoj prijavi podnetoj od državnih i drugih organa ili pravnih i fizičkih lica. Krivičnu prijavu protiv lica koje je prouzrokovalo stečaj će najčešće podneti poverioci lica nad kojim je otvoren stečaj, budući da oni, kao oštećeni, imaju interes da se u krivičnom postupku odgovorno lice proglasi krivim", kaže naš sagovornik.
Pročitaj još
Nikolić upozorava da se za prouzrokovanje stečaja može odgovarati samo u slučaju postojanja namere, odnosno ova dela se ne mogu izvršiti iz nehata.
"Dokazivanje umišljaja znatno otežava posao tužilaštva. S druge strane, imamo i problem pravne kvalifikacije dela. Glava 22 Krivičnog zakonika predviđa čak 29 krivičnih dela protiv privrede. Među njima je i famozna zloupotreba položaja odgovornog lica kao jedno opšte delo protiv prirode koje je po diktatu zakona supsidijarnog karaktera i za isto se može odgovarati samo ako nisu ostvarena obeležja nekog drugog krivičnog dela. U praksi je čest slučaj da se primarno koristi upravo ova inkriminacija za koju i dalje postoji relativno visok broj osuda", objašnjava advokat.
Osim Krivičnim zakonikom, krivična dela u vezi sa stečajem regulišu se i Zakonom o stečaju.
Sagovornik Forbes Srbija objašnjava razliku. Dela propisana Krivičnim zakonikom odnose se na radnje odgovornog lica u pravnom licu koje su preduzete pre stečaja i koje za posledicu imaju pokretanje stečaja nad pravnim licem.
S druge strane, radnje koje se po prirodi stvari mogu preduzeti samo nakon što je stečajni postupak već pokrenut, poput prijavljivanja lažnog potraživanja ili raspolaganja imovinom stečajnog dužnika pre stupanja na dužnost stečajnog upravnika krivična su dela po Zakonu o stečaju.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Da li Vučić kopira Orbana: "Novac nije dovoljan da vrati ljude koji su otišli iz zemlje"
23.07.2026.•
0
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je projekat subvencionisanja i davanja podrške dijaspori koja hoće da se vrati u Srbiju.
Životni standard u Srbiji za 10 godina: Veće plate i BDP, ali zaostatak za EU ostaje
23.07.2026.•
20
Pre deset godina Srbija se po mnogim ekonomskim pokazateljima nalazila iza proseka Evropske unije, u međuvremenu neki su rezultati popravljeni, ali u nekim parametrima i dalje zaostajemo, prenosi Eurostat.
Zbog niskog Dunava otežan uvoz goriva, odobreno korišćenje rezervi: Šta kažu vlasnici benzinskih pumpi?
23.07.2026.•
8
Snabdevanje naftnim derivatima pumpi u Srbiji će se normalizovati jer je Ministarstvo rudarstva i energetike odobrilo Naftnoj industriji Srbije (NIS) i uvoznim kompanijama da koriste sopstvene operativne rezerve.
Šta donosi preskupi "Đerdap 3"?
23.07.2026.•
16
Započeta izgradnja energana na vetar, odnosno sunčevu energiju ukazuje da ćemo sve ubrzanije napuštati ekološki neprihvatljiv ugalj kao gorivo.
Google kažnjen sa 890 miliona evra zbog favorizovanja sopstvenih proizvoda
23.07.2026.•
2
Evropska komisija izrekla je kazne kompaniji Google u iznosu od 890 miliona evra zbog kršenja Zakona o digitalnim tržištima , pošto je utvrdila da je tehnološki gigant pomoću pretraživača favorizovao sopstvene proizvode.
Memorandum Srbije i Rumunije o Đerdapu 3: Obe strane se složile - sve da bude tajno
23.07.2026.•
20
Memorandumi nisu pravno obavezujući dokumenti. To potvrđuje i nedavno potpisani Memorandum o razumevanju o olakšavanju razmene informacija u vezi sa projektom reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3.
Đedović Handanović: Naftnim kompanijama dozvoljeno korišćenje operativnih rezervi
23.07.2026.•
3
Ministarstvo rudarstva i energetike odobrilo je naftnim kompanijama koje su podnele zahtev korišćenje operativnih rezervi evro dizela radi obezbeđivanja sigurnog snabdevanja domaćeg tržišta.
Amazon otpušta radnike u timu za razvoj opšte vestačke inteligencije
23.07.2026.•
0
Američka kompanija Amazon je otpustila deo zaposlenih u svom odeljenju za razvoj opšte veštačke inteligencije (AGI).
Poskupljenje struje neminovno: Ekonomista Đogović o tome čeka li nas inflatorni udar na jesen
23.07.2026.•
11
Srbija je u junu zabeležila pad inflacije koja je u odnosu na prethodni mesec porasla za svega 0,2 odsto i tako na kraju prve polovine godine iznosila 2,7 odsto međugodišnje, zahvaljujući pre svega iznenađujuće dobroj po
Više od 2.300 kredita dobilo olakšice u prvom tromesečju: Najčešći razlog gubitak posla
22.07.2026.•
0
U prvom tromesečju 2026. rešeni su zahtevi za olakšice koje su korisnici podneli za ukupno 2.321 partiju kredita, gde je ukupan dug po tim kreditima iznosio oko 2,3 milijarde dinara, saopštila je Narodna banka Srbije.
Srbija iznad proseka EU po broju radnika na određeno: Skoro svaki sedmi nema ugovor za stalno
22.07.2026.•
6
U Srbiji 14,5 odsto zaposlenih kod poslodavca radi po ugovoru na određeno, znatno više od proseka EU, koji iznosi 9,9 odsto, pokazali su podaci Eurostata za 2025, objavila je danas Nova ekonomija.
Srbija privatizuje "Jat apartmane" na Kopaoniku: Početna cena 5,16 miliona evra
22.07.2026.•
5
Ministarstvo privrede Srbije objavilo je poziv za privatizaciju preduzeća "Jat apartmani Kopaonik", po početnoj ceni od 5,2 miliona evra, a kupac mora da bude domaće pravno lice registrovano za hotelsku delatnost.
Tramp se sprema da uvede nove carine: To bi pogodilo 60 zemalja
22.07.2026.•
1
Američki predsednik Donald Tramp spreman je da već ove nedelje uvede nove carine desetinama zemalja, nakon što isteknu važeće carine od deset odsto.
Agencija Fič: Dug bogatih zemalja u 2026. dostići će rekordnih 75,8 biliona dolara
22.07.2026.•
1
Ukupan državni dug razvijenih ekonomija dostignuće do kraja 2026. godine rekordnih 75,8 biliona dolara (oko 65,2 biliona evra), usled trajno visokih budžetskih deficita, geopolitičkih tenzija i sve većih rashoda država.
Raspisan tender za dokumentaciju za RHE Đerdap 3 vredan 625 miliona dinara
21.07.2026.•
2
Ministartsvo rudarstva i energetike raspisalo je nabavku za Izradu planske i dela tehničke dokumentacije za realizaciju Projekta izgradnje reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3, objavljeno je na Portalu javnih nabavki.
Šta je sa Rio Tintom i projektom Jadar: Promenjeno rukovodstvo, ne odustaju od vađenja litijuma
21.07.2026.•
11
Australijanac Čed Bluit, dugogodišnji prvi čovek kompanije Rio Tinto, pre nedelju dana zvanično je napustio funkciju direktora Rio Sava Exploration, ćerke firme rudarskog giganta u Srbiji.
Tramp uvodi Kanadi dodatne carine od 50 odsto zbog "diskriminacije američkih proizvoda"
21.07.2026.•
6
Predsednik SAD Donald Tramp potpisao je uredbe kojima se uvode dodatne carine od 50 odsto na više kategorija proizvoda iz Kanade, zbog "diskriminatornog odnosa prema američkim proizvodima i industriji".
Sud privremeno pauzirao spajanje Vorner Brosa i Paramaunta
21.07.2026.•
1
Američki federalni sudija naredio je Paramaunt-Skajdensu i Vorner Bros-Diskaveriju da na barem dve sedmice zaustave svoje mega-spajanje vredno 81 milijardu dolara.
Evropska komisija kaznila Aliekspres sa 550 miliona evra
20.07.2026.•
4
Evropska komisija kaznila je Aliekspres zbog toga što platforma nije smanjivala rizike u vezi sa prodajom nelegalnih, nebezbednih i falsifikovanih proizvoda na tržištu Evropske unije.
Projekat star pola veka ponovo na stolu: Šta znamo o Đerdapu 3 i otkud Amerikanci?
20.07.2026.•
10
Gvozdena kapija 3, odnosno Đerdap 3, jedan je od strateških projekata Srbije, ali i jedna od ključnih tema strateškog dijaloga sa Sjedinjenim Američkim Državama.
Koje industrije Srbija štiti ove godine?
20.07.2026.•
2
Uobičajena narudžbina metalne žice iz Hrvatske jednu srpsku firmu krajem juna koštala je znatno više od očekivanog. Obračunata carina bila je nekoliko puta veća nego prilikom ranijih uvoza.
Komentari 12
Milan
Nina
Dok smo protestvovali,šetali ulicama, ukazivali na nepravdu i otimacinu svi su ćutali....kao i danas kad izvrsitelji krenu u ....
Ostali bez uplaćenih doprinosa,bez plata sa umanjenom penzijom...
Sad je kasno pričati i pisati...A bez M 1 obrasca ni uplate pronaci iako ih je bilo...
Sad treba pisati o uvodjenju reda da Srbija bude za sve ista. Da neko ne radi za sve praznike bogom dane praznika a neko ima 1.01. Božić i Uskrs neradnan a sve ostalo vreme radi...I još mi predsednik drzave kaze da je malo 40 sati nedeljno.Pa zasto svi na drzavnim jaslama ne rade kao i u privatnom sektoru? Banke?
Da i mi obavljamo nase obaveze
kad mi imamo vremena a ne da nam se nameću vreme i dani ..
Srbija bila i ostala zemlja dvojnih aršina....
/
eno company wall gde se moze videti da neki imaju desetak takvih firmi.
i onda kazu da im je kriv italijan ili nemac. nikada rus ili kinez
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar