Niko nije krivično odgovarao za namerno izazivanje stečaja: Zašto?
Iako se često u srpskim medijima piše da je nešto ili neko "oterao firmu u stečaj", za krivično delo namernog izazivanja stečaja niko nije odgovarao u Beogradu.
Kako piše Forbes Srbija, ni sudski postupak za ovo krivično delo nije se vodio.
Forbes Srbija pitao je beogradske osnovne sudove, kao i Viši sud u Beogradu, odnosno njegovo odeljenje za suzbijanje korupcije da li je bilo postupaka ili presuda po osnovu krivičnog dela iz članova 232 i 232a Krivičnog zakonika, a koji se odnose na prouzrokovanje stečaja i prouzrokovanje lažnog stečaja.
Prouzrokovanje stečaja već više od decenije je krivično delo i regulisano je Krivičnim zakonikom.
I za lažni stečaj je zaprećena kazna od šest meseci do pet godina s tim što se u situacijama kada zbog lažnog stečaja "nastupe teške posledice za poverioca", zatvorska kazna može biti i od dve do čak 10 godina.
Ovo krivično delo u nadležnosti je Viših sudova, odnosno njihovih odeljenja za suzbijanje korupcije, odgovorili su za Forbes Srbija u Prvom osnovnom sudu u Beogradu.
U Drugom i Trećem osnovnom sudu odgovaraju identično. Uvidom u njihove upisnice "nema podataka da su se pred ovim sudovima vodili postupci zbog krivičnog dela prouzrokovanja stečaja ili lažnog stečaja iz članova 232. i 232a Krivičnog zakonika", kažu u ovim beogradskim osnovnim sudovima.
Isti odgovor Forbes Srbija dobio je i iz Višeg suda u Beogradu.
"Obaveštavamo vas da je nakon izvršene pretrage utvrđeno da se pred Višim sudom nije vodio, niti vodi krivični postupak zbog krivičnog dela iz člana 232 i 232a Krivičnog zakonika, te da u skladu sa navedenim nije izrečena nijedna presuda", odgovaraju u Višem sudu.
Oni dalje pojašnjavaju da su odeljenja za suzbijanje korupcije formirana 1. marta 2018. godine i da od tada Viši sud nije imao nijedan postupak zbog ovog krivičnog dela.
Advokati kažu da je ovo krivično delo teško dokazivo zbog čega je i sudska praksa siromašna. S druge strane, nema sumnje da je bilo slučajeva da se na ovaj način izbegnu nagomilane obaveze, oštete poverioci ili pribavi sebi neka materijalna korist.
Advokat Nemanja Nikolić za Forbes Srbija kaže da ovo ne znači nužno da organi ne rade dobro svoj posao.
"Nema uređene zemlje na svetu koja ne reguliše institut stečaja na ovaj ili onaj način. Jednostavno rečeno, kada dužnik postane nesposoban za plaćanje, stečaj je tu da obezbedi ravnomerno kolektivno namirenje poverilačkih potraživanja u precizno regulisanom postupku. Ne bih rekao da pravosuđe šalje bilo kakvu poruku privredi zbog odsustva osuda za dela u vezi sa stečajem, jer tu postoji značajan broj faktora koji se moraju uzeti u obzir", odgovara Nikolić.
Ističe da je stečaj česta pojava pogotovo kada se dešavaju krize i veliki ekonomski potresi, odnosno kada dođe do poremećaja tržišnih procesa koji mogu prouzrokovati nesposobnost kompanija da na vreme izmiruju svoje obaveze, a što za posledicu može da ima pokretanja stečaja. Kao primer navodi eksploziju broja stečaja u Nemačkoj, ali i čitavoj Evropi.
"Drugim rečima, stečaj se u dominantnom broju slučajeva ne prouzrokuje namerno i sa ciljem nanošenja štete bilo kome", kaže Nikolić.
Na pitanje ko u ovim slučajevima pokreće postupak, odnosno tužbu sudovima, da li su to poverioci ili tužilaštvo, Nemanja Nikolić odgovara da se za ova krivična dela nadležni javni tužilac preduzima gonjenje po službenoj dužnosti.
"To radi po krivičnoj prijavi podnetoj od državnih i drugih organa ili pravnih i fizičkih lica. Krivičnu prijavu protiv lica koje je prouzrokovalo stečaj će najčešće podneti poverioci lica nad kojim je otvoren stečaj, budući da oni, kao oštećeni, imaju interes da se u krivičnom postupku odgovorno lice proglasi krivim", kaže naš sagovornik.
Pročitaj još
Nikolić upozorava da se za prouzrokovanje stečaja može odgovarati samo u slučaju postojanja namere, odnosno ova dela se ne mogu izvršiti iz nehata.
"Dokazivanje umišljaja znatno otežava posao tužilaštva. S druge strane, imamo i problem pravne kvalifikacije dela. Glava 22 Krivičnog zakonika predviđa čak 29 krivičnih dela protiv privrede. Među njima je i famozna zloupotreba položaja odgovornog lica kao jedno opšte delo protiv prirode koje je po diktatu zakona supsidijarnog karaktera i za isto se može odgovarati samo ako nisu ostvarena obeležja nekog drugog krivičnog dela. U praksi je čest slučaj da se primarno koristi upravo ova inkriminacija za koju i dalje postoji relativno visok broj osuda", objašnjava advokat.
Osim Krivičnim zakonikom, krivična dela u vezi sa stečajem regulišu se i Zakonom o stečaju.
Sagovornik Forbes Srbija objašnjava razliku. Dela propisana Krivičnim zakonikom odnose se na radnje odgovornog lica u pravnom licu koje su preduzete pre stečaja i koje za posledicu imaju pokretanje stečaja nad pravnim licem.
S druge strane, radnje koje se po prirodi stvari mogu preduzeti samo nakon što je stečajni postupak već pokrenut, poput prijavljivanja lažnog potraživanja ili raspolaganja imovinom stečajnog dužnika pre stupanja na dužnost stečajnog upravnika krivična su dela po Zakonu o stečaju.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Spajaju se Vorner i Paramaunt: Postignut dogovor i za CNN
21.09.2026.•
0
Tužioci iz 12 američkih saveznih država koji su podneli tužbe sa namerom da spreče spajanje Vorner Bros-Diskaverija sa Paramaunt-Skajdensa postigli su sporazum.
Zima puna neizvesnosti za Srbiju
21.09.2026.•
6
Poslednjih dana Dubravka Dedović Handanović je našla za potrebno da u dva navrata najširoj javnosti predoči stanje u srpskoj energetici.
"Progres" i "Prosveta" među firmama koje čekaju privatizaciju
21.09.2026.•
1
Prema podacima Ministarstva privrede Srbije, na privatizaciju čeka još 40 kompanija, među njima nekadašnji giganti u svojim oblastima "Progres" i "Prosveta", objavio je Nedeljnik.
Šta je sve poskupelo, a koja nas poskupljenja tek čekaju?
20.09.2026.•
24
Svaki mesec - novo poskupljenje.
Stručnjak za energetiku: Glavni izazov za predstojeću zimu - visoka cena gasa
20.09.2026.•
12
Stručnjak za energetiku Željko Marković izjavio je da je jedan od glavnih izazova za predstojeću zimu visoka cena gasa.
Transportna zajednica: Bilateralni dogovori mogu rešiti problem boravka vozača kamionu u EU
20.09.2026.•
6
Bilateralni dogovori između država EU i zemalja Zapadnog Balkana, kojima bi profesionalnim vozačima bile omogućene dugoročne vize, mogli bi da budu kratkoročno rešenje za problem njihovog boravka u šengenskom prostoru.
Voren Bafet podneo ostavku sa mesta predsednika "Berkshire Hathaway"
18.09.2026.•
2
Uticajni investitor i jedan od najbogatijih ljudi na Zemlji Voren Bafet odstupio je sa mesta predsednika investicione kopmanije "Berkshire Hathaway", koju vodi od 1965. godine.
Skuplji i dizel i benzin
18.09.2026.•
33
Objavljene su nove cene goriva, koje će važiti od danas u 15 časova.
Cena nafte i kamate pritiskaju Vučića
18.09.2026.•
33
Parlamentarni izbori su raspisani i 25. oktobra glasači će odlučiti kojoj političkoj opciji će dati naredni četvorogodišnji mandat.
Plata od 1.200 evra do kraja godine: Struka kaže da neće moći
17.09.2026.•
30
Predsednik Aleksandar Vučić najavio je da će prosečna plata u decembru dostići 1.200 evra, odnosno da se u javnom sektoru očekuje povećanje od osam odsto, a za zaposlene u socijalnoj zaštiti povećanje od 12 odsto.
Gradu Beogradu iz budžetske rezerve skoro milijardu dinara
17.09.2026.•
10
Gradu Beogradu će biti preusmerena skoro milijarda dinara iz tekuće budžetske rezerve Srbije kako bi se izbeglo da tekuća likvidnost Grada bude ugrožena, odlučila je Vlada Srbije, objavio je Forbes Srbija.
Iako je Tramp tražio da se kamate smanje: Američka centralna banka podigla kamatnu stopu prvi put od 2023.
17.09.2026.•
1
Američka centralna banka Federalne rezerve (Fed) je, prvi put posle tri godine, povećala ključnu kamatnu stopu u nameri da ukroti uporno visoku inflaciju u SAD.
Da li Srbija raste najbrže u Evropi, posle Danske i Malte, kako tvrdi Vučić
16.09.2026.•
14
Ekonomski razvoj Srbije često je tema u društvu, a pored toga što se poredi sa zemljama regiona, često se uspoređuje i sa daljim državama.
Nova usluga RGZ-a: Lična karta nepokretnosti dostupna građanima besplatno
16.09.2026.•
14
Republički geodetski zavod uveo je novu uslugu "Lična karta Vaše nepokretnosti", koja građanima omogućava da na jednom dokumentu besplatno dobiju pregled najvažnijih podataka o svojoj nepokretnosti.
Izdate prve kazne za deljenje prevoza preko BlaBlaCar: Mogu iznositi i 150.000 dinara
16.09.2026.•
64
Popularna aplikacija za deljenje troškova prevoza BlaBlaCar, koja se koristi širom sveta, sve više je zastupljena u Srbiji. Reč je o platformi preko koje se ljudi povezuju kako bi podelili vožnju i na tome uštedeli.
Kupiti auto ili dugoročno zakupiti? Šta se firmama više isplati
16.09.2026.•
0
Kupovina automobila nije jedini način da firma obezbedi vozilo. Dugoročni zakup donosi drugačiju računicu, uz predvidivije troškove i manje brige o voznom parku.
Ekonomista: Većina građana ne prati ili ne razume - vlast govori da smo ekonomski tigar, a stalno se zadužuje
16.09.2026.•
38
Deficit budžeta Srbije za 2026. godinu, koji je povećan rebalansom sa tri odsto na 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), dodatno će porasti zbog pada prihoda od akciza smanjenih da bi se zaustavilo poskupljenje goriva
Hrana pojeftinila samo na papiru: Zašto građani ne osećaju pad cena?
15.09.2026.•
4
Dok zvanična statistika Republičkog zavoda pokazuje da su hrana i bezalkoholna pića u Srbiji u avgustu bili 6,3 odsto jeftiniji nego godinu dana ranije, generalni utisak građana je da taj pad cena ne osećaju na računima.
Još milijarda iz budžetske rezerve za izbore
15.09.2026.•
1
Narodnoj skupštini preusmerena je milijarda dinara iz tekuće budžetske rezerve za sprovođenje izbora za narodne poslanike koji su raspisani za 25. oktobar.
Rebalansom budžeta duplo više novca ide Putevima Srbije: Rupe na putevima, ali i u poslovnim knjigama
14.09.2026.•
8
Putevi Srbije među najvećim su dobitnicima novog rebalansa budžeta, a preduzeće već skoro dve decenije vodi Zoran Drobnjak, čiji se mandat v.d. direktora godinama produžava mimo zakonskih ograničenja.
Stanovi u Srbiji sve skuplji: Beograd prvi put prešao 3.000 evra po kvadratu, u Novom Sadu prosek 2.350 evra
14.09.2026.•
23
Tržište nekretnina u Srbiji nastavlja da beleži rast cena, a nove rekorde beleži i Beograd. Prosečna cena kvadrata u glavnom gradu prvi put je premašila 3.000 evra, dok je u Beogradu na vodi znatno viša.
Komentari 12
Milan
Nina
Dok smo protestvovali,šetali ulicama, ukazivali na nepravdu i otimacinu svi su ćutali....kao i danas kad izvrsitelji krenu u ....
Ostali bez uplaćenih doprinosa,bez plata sa umanjenom penzijom...
Sad je kasno pričati i pisati...A bez M 1 obrasca ni uplate pronaci iako ih je bilo...
Sad treba pisati o uvodjenju reda da Srbija bude za sve ista. Da neko ne radi za sve praznike bogom dane praznika a neko ima 1.01. Božić i Uskrs neradnan a sve ostalo vreme radi...I još mi predsednik drzave kaze da je malo 40 sati nedeljno.Pa zasto svi na drzavnim jaslama ne rade kao i u privatnom sektoru? Banke?
Da i mi obavljamo nase obaveze
kad mi imamo vremena a ne da nam se nameću vreme i dani ..
Srbija bila i ostala zemlja dvojnih aršina....
/
eno company wall gde se moze videti da neki imaju desetak takvih firmi.
i onda kazu da im je kriv italijan ili nemac. nikada rus ili kinez
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar