Odakle stiže najviše stranih investicija u Srbiju: Rusija nije ni u prvih pet

Prošle godine u Srbiju je ušlo više od 4,5 milijardi evra stranih direktnih investicija, pokazuju podaci Narodne banke Srbije (NBS).
Odakle stiže najviše stranih investicija u Srbiju: Rusija nije ni u prvih pet
Foto: Pixabay
To je za oko 100 miliona evra više nego 2022, kada je njihova vrednost bila 4,4 milijarde.
 
Najviše ovakvih investicija tokom 2023. godine stiglo je iz Evropske unije (EU) i to nešto manje od pola ukupnih, odnosno oko 2,2 milijarde evra, piše "Danas"
Ipak, to nije bio slučaj godinu dana ranije.
 
Tada je iz EU stiglo znatno manje stranih direktnih investicija i to za oko 800 miliona evra, jer je njihova ukupna vrednost iznosila oko 1,4 milijarde.
Pojedinačno gledano po zemljama, ubedljivo najveći priliv stranih direktnih investicija u Srbiju dolazi iz Kine, odakle se tokom prošle godine slilo oko 1,4 milijarde evra. Istu vrednost ovih investicija Kina je ostvarila i tokom 2022. 
 
Na drugom mestu nalazi pomalo neočekivano Holadnija, iz koje je u Srbiju tokom 2023. godine stiglo više od 738 miliona evra, dok je vrednost tih investicija samo godinu pre iznosila nešto više od 148 miliona evra. To znači da su one prošle godine porasle za čak 590 miliona.
 
Iza nje, sa gotovo dvostruko manje stranih direktnih investicija, našla se Velika Britanija sa uložena 383 miliona evra. Za razliku od Holandije, iz ove zemlje su investicije smanjene, jer su u 2022. godini iznosile oko 330 miliona evra.
 
Na četvrtom mestu našla se Austrija sa 308 miliona evra, dok je iz te zemlje godinu dana ranije stiglo značajno manje investicija, odnosno 245 miliona evra.
 
Nemačka, iako slovi za izuzetno važnog investitora u našoj zemlji, našla se na petom mestu sa oko 179 miliona evra i značajnim padom u odnosu na 2022. godinu. Naime, tada je iz ove zemlje u Srbiju stiglo 282 miliona evra stranih direktnih investicija.
 
Nakon ovih prvih pet zemalja sa najvećim ulaganjima, na šestom mestu se našla Rusija sa doprinosom od nešto više od 162 miliona evra u stranim direktnim investicijama. Ovo je značajna promena u odnosu na godinu pre, kada su strane direktne investicije iz ove zemlje iznosile čak 464 miliona evra.
 
Iz kojih delatnosti stiže najviše stranih direktnih investicija?
 
Ubedljivo najviše stranih direktnih investicija stiže iz prerađivačke industrije i to nešto manje od 1,2 milijarde evra. Od toga najviše novca u prošloj godini donela je proizvodnja proizvoda od gume i plastike i to 476 miliona evra. Na drugom mestu bila je proizvodnja motornih vozila, prikolica i poluprikolica, što je donelo strane direktne investicije u vrednosti od 288 miliona evra.
 
Druga delatnost po broju ovih investicija jeste građevinarstvo, čija je vrednost u 2023. godini iznosila 853 miliona evra.
 
Odmah iza građevinarstva sledi i rudarstvo sa oko 705 miliona evra.
 
Na četvrtom mestu našla se trgovina na veliko i trgovina na malo, kao i popravka motornih vozila i motocikala, čija je vrednost bila 396 miliona evra.
 
Stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti našle su se na petom mestu sa 362 miliona evra.
  • fq

    16.05.2024 07:09
    y
    to. koliko su brintaci ulozili toliko je i srpski telekom ulozio u britaniju za prenos premijer lige
  • Aleksa

    13.05.2024 16:51
    Zato sto rusima nedaju politicari.
  • 000

    13.05.2024 12:36
    Sigurno ti ne ulazu da im se debelo ne isplati i da ne iznose veliki kapital

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija

Srbija prepuna krntija

Nedavno je u Nemačkoj profesor istorije nauke i tehnike u jednoj srednjoj školi predložio da učenici u okviru ogledne nastave umesto specijalizovanih muzeja posete Srbiju.