Srbija prepuna krntija

Nedavno je u Nemačkoj profesor istorije nauke i tehnike u jednoj srednjoj školi predložio da učenici u okviru ogledne nastave umesto specijalizovanih muzeja posete Srbiju.
Srbija prepuna krntija
Foto: 021.rs
Obrazloženje je da bi u "zemlji na brdovitom Balkanu" ne samo gledali (pra)stare modele automobila, već bi mogli i videti kako starudija funkcioniše u redovnom saobraćaju. 
 
Mada do realizacije plana nije došlo, vredi priznati da je profesor ne samom ispoljio smisao za "crni humor", već je i ukazao na neugodnu činjenicu da je "lider Zapadnog Balkana" prepun krntija kojima se hvale ne samo njihovi vlasnici već povremeno i političari. 
 
Tako je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, istina tek u dva maha, kao potvrdu rastućeg standarda istakao da sve češće "prosečna porodica ima dva automobila".
Evropski otpaci
 
Problem je u tome što, tačnije rečeno, srpska porodica ima dve krntije od kojih se često i ne zna koja je starija. Istina, poslednjih godina ubrzano se povećava broj automobila u Srbiji i krajem 2023. godine bilo ih je registrovano više od 2,3 miliona, odnosno 51.000 više nego godinu dana ranije. 
 
Sličnim ritmom povećava se broj automobila već desetak sezona, a razlog je što se usled prelaska na električna vozila Evropljani oslobađaju starih automobila na fosilna goriva, pogotovo "dizelaša".
 
U prvo vreme polovnjaci su iz razvijenih država preprodavani na jug i istok Starog kontinenta, međutim i ove zemlje počele su da ograničavaju, potom i zabranjuju uvoz prastarih vozila, posebno standarda Euro 3 i Euro 4. Tako je i BiH pre pet godina zabranila uvoz automobila klase Euro 4, koja su se proizvodila između 2005. i 2009. godine, nakon čega se u evropske zemlje mogu uvesti samo novija vozila. Inače, evropski proizvođači trenutno proizvode automobile klase Euro 6 i uskoro će preći na još savršenija vozila.
Izbori i uvoz starudije
 
Tako je Srbija ostala jedina zemlja u koju je moguće uvesti vozilo i standarda Euro 3, čije proizvodno vreme isteklo još 2005. godine. Još samo Crna Gora dopušta uvoz ovolike starudije, ali će i oni 1. jula zabraniti ovakvu mogućnost. 
 
Srbija je, takođe, planirala da zabrani uvoz ruina 1. januara 2024. godine, ali se, kada se počelo intenzivnije pričati o izborima, krajem prethodne godine odustalo od te namere. To je, inače, četvrti put kako se odlaže zabrana, pa Srbi i dalje za dve, tri hiljade evra mogu da nabave isluženo evropsko vozilo.
 
Nevolja je što je sa rastom uvoza polovnjaka došlo i do osetnog porasta starosti automobilskog voznog parka. Tako sada Srbi voze najstarija vozila, prosečna starost automobila registrovanog u Srbiji je dostigla 17,8 godina, dok je prosečna starost vozila u Evropi 11,2 godine. Podsetimo se, pre deset sezona prosečna starost vozila u Srbiji je iznosila 15,3 godine.
 
Samo sedam odsto
 
Možda je još veća nevolja što se povećava broj izrazito starih vozila, iznad 12 godina. Takvih je u Srbiji 74 odsto ukupnog voznog parka, dok u Evropi na "matorce" otpada manje od četvrtine svih vozila. Kako je u Srbiji tokom prva četiri meseca ove sezone kupljeno 9.714 novih automobila, 2.665 više nego lane u istom periodu, moglo bi se pomisliti da Srbi podmlađuju vozni park. Vraga, u nas je tek sedam odsto automobila mlađih od šest godina, dok je takvih u Evropi čak 44 odsto, gotovo svaki drugi.
 
Koliko su Srbi uporni u praksi da za sitne pare uvoze ono što Evropljani kao istrošeno odbacuju pokazuje i statistika za prva četiri meseca tekuće sezone. Stanovnici su uvezli čak 43.290 polovnih automobila, od kojih je 68 odsto prastarih dizelaša. Upravo ona kategorija vozila prema kojoj su, kao ekološki najspornijoj, u Evropi najstroži. Važno je samo što jeftinije kupiti vozilo, srpski propisi dopuštaju upotrebu i najgore starudije.
Smrt od zagađenja vazduha
 
U Evropi je drugačije, neprekidno se povećavaju standardi da bi se vozila mogla naći na evropskim putevima. Tako je i nedavno Unija pojačala kriterijume u vezi sa emisijom izduvnih, odnosno štetnih gasova. 
 
Ovoga puta pooštreni su kriterijumi u vezi i sa drugim otpacima koje automobil tokom funkcionisanja emituje. Tako se poprilično povećava kriterijum za emisiju guma prilikom trenja sa asfaltom, odnosno prilikom upotrebe kočnica. 
 
Novi kriterijumi stupaju na snagu već novembra 2026. za putnička vozila, dok će početak važenja za autobuse i kamione biti dve godine kasnije.
 
Razlog zašto Unija sve oštrije i ubrzanije povećava kriterijume emisije štetnih gasova i čestica je medicinske prirode. Sve više se umire od posledica zagađenja vazduha u čemu emisije iz vožnje automobilom igraju značajnu ulogu. Tako je lane u Evropi od posledica zagađenja vazduha umrlo preko 75.000 ljudi, pa su u Briselu odlučili da još više porade na ekološkom poboljšanju.
 
U Srbiji, pak, se drugačije razmišlja. Jeste da je i ovde lane od zagađenja umrlo preko 12.000 ljudi, ali ovdašnjim političarima i lokalnoj javnosti je, izgleda, najvažnije da se hvale sa "dva automobila u prosečnoj porodici". 
 
Makar i po cenu zdravlja nacije.
  • gradjaninX

    20.06.2024 17:32
    Mi nase djake mozemo u Nemacku da vodimo da vide fenomen kako izgleda zemlja sa vladajucom strankom Zelenih koja pogasi nuklearne elektrane, zabrani Ruski gas pa pocne da ponovo lozi ugalj za struju dok joj fabrike polako sele za Kinu.
  • Silver

    18.06.2024 17:35
    ako pridju blizu granice vikunuti samo forverc kinderjungen gledajte kod vas litijumska vozila cuvajte ekologiju kod nas a ne u faterlrndu.....
  • Ljubomir

    18.06.2024 15:17
    Eko drzava
    Do juce ste pravili nova auta sa euro 0 motorom a sada ste zabrinuti za ekologiju a u Vrbasu tece najzagadjeniji kanal u Evropi a pustaju u njega fabrike koje uopste ne terate da preciscavaju vodu ! Fuj

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija

Gde raste a gde opada broj milionera?

Najveći rast broja milionera na svetu u poslednjih deset godina zabeležio je Vijetnam, od evropskih zemalja u prvih deset ušle su Malta i Monako.

Sprema se štrajk u Diznilendu

Hiljade radnika Diznijevog tematskog parka i odmarališta u Kaliforniji izjasnilo se za štrajk zbog odugovlačenja pregovora o ugovoru vezanim za uslove rada.