Kraj ere "petrodolara" - šta to znači?
Zanesena fudbalskom vrevom, svetska javnost je sredinom juna propustila da zabeleži dan koji u budućnosti lako može biti prekretnica u globalnim ekonomskim, time i političkim, odnosima.
Foto: Pexels (Harrison Haines)
Naime, 9. juna je okončano važenje ugovora između SAD i Saudijske Arabije po kojem je najveći svetski trgovac fosilnim gorivima bio obavezan da sirovu naftu prodaje isključivo za dolare. Nakon pedeset godina trajanja, ugovor nije produžen pa je prestao da važi.
Time se, praktično, okončava period žargonski, ali veoma precizno, nazvan petrodolarskim, čime se naglašava uloga nafte u održavanju vrednosti američke valute koja je tokom ovih pola veka imala ulogu svetskog novca.
Istorijski ugovor
Kada su 9. juna 1974. američki predsednik Ričard Nikson i saudijski prestolonaslednik Fejsal potpisali ugovor po kojem će Saudijci sirovu naftu prodavati isključivo za dolare, a višak prihoda ulagati u obveznice američke države, ceo svet je shvatio izuzetan značaj dogovora.
Zauzvrat, Rijad je dobio snažnu ekonomsku i, što je možda i važnije, ukupnu bezbednosnu sigurnost. Dogovor je bio i da Arabija kupuje najnovije naoružanje sa druge strane Atlantika, a SAD su i zvanično preuzele obavezu vojnog zaštitnika.
Da bi se razumela kolosalnost ugovora u čijoj je pozadini stajao neprevaziđeni ministar spoljnih poslova SAD Henri Kisindžer, valja znati da je Arabija u to vreme kontrolisala gotovo polovinu svetskih viškova sirove nafte, a još 25 odsto kontrolisale su bliskoistočne zemlje korektnih političkih odnosa sa Rijadom. SAD su bile neto uvoznik nafte, pojedinih sezona američka potrošnja je i za 35 odsto nadmašivala domaću proizvodnju. U prvo vreme SAD su bile i najvažniji kupac saudijske nafte.
Ratni pobednik
Ipak, pogrešno bi bilo isticati samo trgovačku stranu ugovora u prvi plan. Bilo je to vreme kada se napuštao Bretonvudski dogovor iz jula 1944. godine koji je dolaru omogućio privilegovanu poziciju. Cilj poznate konferencije krajem rata bio je urediti monetarne odnose među državama kako bi se usled Velike svetske krize minimalizovana trgovina oporavila.
Težilo se i obnovi "Zlatnog standarda", odnosno fiksnih međusobnih pariteta valuta. Na predlog malo poznatog američkog ekonomiste litvanskog porekla Henrija Vajta odabrana je strategija da se američka valuta veže za zlato fiksnom cenom unce "žutog metala" od 35 dolara. Sve ostale valute zapadnih država vezane su paritetom za dolar, a dopuštene oscilacije su bile u rasponu od plus do minus jedan odsto.
Mada neubičajeno, favorizovanje američke valute nije bilo nelogično. Posledica je Drugog svetskog rata nakon koga su Ameri po vrednosti ostvarivali polovinu ukupne svetske proizvodnje. Međutim, ovakvim rešenjem dolar je postao privilegovan, radi međunarodne trgovine bio je neophodan i drugim državama.
To se prvih godina, dok je ostatak sveta snažno uvozio iz SAD, nije previše negativno odrazilo na svetsku trgovinu. Sve do 1958. godine trajao je period nestašice, za trgovinu neophodnih, dolara. No, Ameri shvataju da usled privilegovane pozicije svoje valute trgovački deficit u velikoj meri mogu pokrivati štampanjem dolara.
Dominacija dolara
Ubrzo se mnoge zemlje oporavljaju od ratnih razaranja i razvijaju proizvodnju, Ameri počevši od 1958. postaju neto uvoznici i njihov minus iz godinu u godinu postaje sve veći. Kada su počeli voditi sve skuplje ratove po Vijetnamu i ostatku jugoistočne Azije deficit pokrivaju sve većom emisijom dolara.
Time američka valuta gubi u vrednosti, mada je, naravno, i dalje vezana pravilom od 35 dolara za uncu zlata. Partneri shvataju da slabljenjem dolara Ameri troškove rata dobrim delom prebacuju na evropske prijatelje. Nemci i, naročito, Francuzi reaguju, menjaju dolare u zlato i žuti metal povlače iz SAD. Naravno, američke zlatne rezerve se brzo tope, te je Nikson prinuđen da 15. avgusta 1971. ukine vezanost dolara za zlato. Bio je to najznačajniji potez u istoriji američke monetarne politike, a gotovo je iste težine i za ceo svet.
Međutim, Ameri su znali da svoju valutu moraju zadržati i svetskom. Vezanost za zlato, kao mamac da se sve valute ostalih država vežu za dolar, iščezla je i tražio se drugi razlog kako bi dolar i dalje bio neophodan i drugima. Kako se ceo svet ubrzano motorizovao i drastično povećavao potrošnju svih formi energije, uloga nafte postaje odlučujuća. Otuda plan Amerikanaca da prodaju "crnog zlata" vežu za dolar. Time američka valuta postaje svima neophodna za tako reći svakodnevne poslove, te dolar (p)ostaje i svetski novac.
Navikli da troše
Još veća dobit po Amere je što brdo dolara izvan američkih granica vodi sve intenzivnijem inoulaganju na Njujoršku berzu. Prodajući sopstvene obveznice SAD prodaju svoj dug. Naravno, da ulaganja sa svih strana na američko tržište omogućava Amerima da se lako zadužuju. Snažan priliv dolara iz inostranstva vodi niskim kamatnim stopama i niskoj inflaciji. Upravo je neprekidan i sve veći dotok inodolara ono što je jačalo Njujoršku berzu učinivši je daleko najlikvidnijom na svetu.
Tek nakon finansijske krize iz 2008. godine Amerima se prvi put posle Velike krize dogodilo da ni preko berze nisu mogli prodati obveznice države SAD. Berza nije radila četiri dana i nastavila je sa trgovinom tek nakon što su FED, neka vrsta nacionalne banke SAD, ubacile u igru četiri hiljade milijardi dolara.
Pozicija dolara kao svetske valute je ono što dopušta Amerima da troše primetno više nego što proizvedu. Štampanjem dolara se pokrivao sve veći trgovački deficit a posledica po američke građane nije bilo jer se doštampani novac brzo nađe u upotrebi van SAD.
Šta činiti
No, tokom decenija dosta komotne pozicije, u mnogo čemu se preteralo. Tako je javni dug SAD prošle godine dostigao 24.700 milijardi dolara, što je oko 96 odsto nacionalnog BDP-a, dok je budžetski deficit dostigao 1.600 milijardi.
Još je gore što, prema Kongresnom odboru SAD za budžet, dosadašnji put vodi rastu budžetskog deficita na 2.600 milijardi i zaduženosti od 172 odsto nacionalnog BDP-a najdalje do 2045. godine. Po vodećim finansijskim stručnjacima, tolika zaduženost je neizdrživa i vodi takozvanoj monetizaciji, odnosno situaciji kada imovina zasnovana na zaduženju u potpunosti izgubi vrednost.
Saudijska Arabija je dugo merkala šta da čini u novim okolnostima. Ako ne pre, posle finansijske krize iz 2008. postalo je jasno da se mnogo toga u ekonomiji ove zemlje mora menjati. Mada je po barelima, prodaja nafte ove države i veća nego pre pola veka, sada je to tek šestina svetske trgovine.
Amerikanci su odavno domaću proizvodnju uvećali iznad potrošnje, Kina, Japan i Indija su već godinama najveći kupci saudijskog "crnog zlata". Menja se i energetska strategija celog sveta, nafta gubi u poređenju sa obnovljivim izvorima energije. Što se tiče naoružanja, novcem koji potiče iz trgovine sa bilo kojom zemljom, uvek se može kupiti.
Pročitaj još
Moda digitalnih valuta
Novi momenti u poslovanju, baš kao i novi trendovi na političkoj sceni, nagnali su Saudijce da godinama unazad počnu preorijentaciju. Kina i Indija su ne samo najveći kupci, već se istovremeno iz obe države može mnogo toga uvesti.
Već neko vreme je svetski trend da se trguje u lokalnim valutama, a sve popularnije postaju i digitalne valute iza kojih stoji centralna banka globalno velike i značajne države. Tako je poslednjih godina popularna digitalna valuta iza koje stoji kineska nacionalna banka, a podržavaju je i nacionalne banke tri azijske države srednje veličine. Poznato je i da grupacija BRIKS razvija svoju digitalnu valutu.
Saudijci nisu jedini koji se sve više okreću kako regionalnim, tako i digitalnim valutama. Poznato ekonomsko glasilo "Financial Times" je objavio kako su Saudijci krajem maja i početkom juna, pre nego što su definitivno odlučili da ne produžuju ugovor sa SAD, širok asortiman roba razmenjivali plaćajući digitalnom valutom osmišljenom u Kini.
Nesporno je da dolazi kraj "petrodolaru". Bilo bi, međutim, pogrešno očekivati da će doći do kraha dolara. Američku valutu u predstojećem periodu očekuju ne male poteškoće, međutim, još uvek je jaka i neophodna za deo sveta koji se sve češće naziva "Kolektivni Zapad".
To je najrazvijeniji i poprilično brojan deo sveta. Ali, ostaje pitanje da li će nova pozicija dolara zadovoljavati Amerikance navikle da iz privilegovane pozicije svoje valute izvlače korist širom globusa, naravno, na štetu drugih.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Košta: EU radi na zajedničkom odgovoru na Trampovu najavu dodatnih carina
17.01.2026.•
0
Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta rekao je da koordinira zajednički odgovor EU na najavu predsednika SAD Donalda Trampa da će uvesti carine od 10 odsto na robu iz osam evropskih zemalja, piše britanski Gardijan.
Potpisan sporazum između EU i latinoameričkog bloka Merkosur, posle 25 godina pregovora
17.01.2026.•
1
Sporazum između Evropske unije i latinoameričkog bloka Merkosur potpisan je danas u glavnom gradu Paragvaja Asunsionu, posle 25 godina pregovora, saopštila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.
Tramp uvodi carine za osam evropskih zemalja zbog Grenlanda
17.01.2026.•
6
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Donald Tramp izjavio je danas da će od februara uvesti taksu od 10 odsto na robu uvezenu iz osam evropskih zemalja, jer se protive postupanju Vašingtona prema Grenlandu.
Čadež: Potrebno uključivanje u jedinstveno evropsko tržište i pre članstva u EU
17.01.2026.•
3
Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež rekao je da je važno što hitnije uključivanje Srbije i regiona u jedinstveno evropsko tržište i pre punopravnog članstva u EU.
"Kao da će sutra smak sveta": Država u decembru trošila 4,6 miliona evra na sat
17.01.2026.•
8
Vlada Srbije je u decembru prošle godine napravila minus u državnoj kasi od 1,6 milijardi evra, odnosno trošila je skoro 4,6 miliona evra na sat.
Mali: Američka kompanija "Sisko" postaće strateški partner "Ekspa"
17.01.2026.•
3
Ministar finansija Siniša Mali kaže da će američka kompanija za digitalnu tehnologiju komunikacija "Sisko" postati strateški partner kompanije "Ekspo 2027", osnovane povodom održavanja te međunarodne izložbe u Beogradu.
Premijer Kanade: Kina postala predvidljiviji partner od SAD, dogovoreno smanjenje carina
17.01.2026.•
1
Kanada se saglasila da smanji 100 odsto carine na kineske električne automobile u zamenu za niže carine na kanadske poljoprivredne proizvode, izjavio je premijer Mark Karni.
Vlada Srbije usvojila uredbu koja omogućava isplatu zaostalih premija za mleko
17.01.2026.•
0
Vlada Srbije usvojila je Uredbu o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju za 2026. godinu.
Pregovori oko NIS-a: Kako Srbija može iskoristiti pravo preče kupovine?
17.01.2026.•
7
Ako Rusi i Mađari ne uspeju da se dogovore, vlast bi morala da ima spremna alternativna rešenja, a jedno od njih je raskid ugovora o prodaji NIS-a iz 2008. i usvajanje leks specijalisa.
Dva potencijalna kupca NIS-a: "Mol bi mogao da kupi maloprodajnu mrežu, a ADNOC rafineriju"
16.01.2026.•
8
Pregovori o kupovini ruskog udela u NIS-u ulaze u završnicu. U kontekstu pregovora između mađarskog MOL-a i NIS-a pominje se i arapska naftna kompanija ADNOC kao potencijalni kupac, ali i - fond iz Emirata.
Srbija uvela kvote na uvoz gvožđa i čelika iz BiH
16.01.2026.•
0
Spoljnotrgovinska komora Bosne i Hercegovine (STK BiH) je tražila hitan odgovor vlasti BIH povodom informacije da je Vlada Srbije od 1. januara do 30. juna ograničila uvoz pojedinih proizvoda od gvožđa i čelika.
Vučić o NIS-u: Nisu laki pregovori sa MOL-om
16.01.2026.•
6
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da nisu laki razgovori ni sa mađarskim MOL-om o preuzimanju ruskog udela u NIS-u.
Srbiji još 56,5 miliona evra iz EU Plana rasta za Zapadni Balkan
16.01.2026.•
1
Srbiji je odobrena isplata 56,5 miliona evra, u okviru predfinansiranja iz Plana rasta za Zapadni Balkan Evropske unije, saopštilo je Ministarstvo finansija.
Poskupelo gorivo u Srbiji
16.01.2026.•
9
Gorivo u Srbiji poskupelo je za jedan dinar u odnosu na cenu u prethodnih nedelju dana.
U novembru izdato oko tri odsto građevinskih dozvola manje nego godinu dana ranije
15.01.2026.•
1
U Srbiji su u novembru 2025. godine izdate 2.724 građevinske dozvole, što je 3,1 odsto manje u odnosu na novembar 2024. godine, saopštio je danas Republički zavod za statistiku (RZS).
EU smanjila plaćanja za ruski gas na najniži nivo u poslednjih pet godina
15.01.2026.•
3
Evropska unija (EU) je u novembru platila najmanji iznos u poslednjih pet godina za ruski gas koji se isporučuje gasovodima i za tečni prirodni gas (LNG).
Sijarto: Bez Mađarske nema energetske bezbednosti u Srbiji - i obrnuto
15.01.2026.•
5
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović rekla je da je cilj da se razgovori između ruske strane i MOL-a završe do kraja nedelje, i da se potpiše obavezujući sporazum.
Petrović: Motor privrednog rasta Srbije bili motači kablova i jeftina radna snaga, a toga više nema
15.01.2026.•
16
Prvi strukturni problem privrede Srbije je usporavanje stranih direktnih investicija, koje su jedan od osnovnih motora privrednog rasta do sada, rekao je član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) Pavle Petrović.
SAD produžile ovlašćenje za transakcije sa Lukoilom
15.01.2026.•
2
Američko ministarstvo finansija produžilo je dozvolu za transakcije sa Lukoilom do 28. februara, navodi se u dokumentu Ministarstva finansija SAD.
MMF traži kontrolu trošenja para iz budžeta Beograda: Skoro nema novca za investicije
14.01.2026.•
10
Vlada Srbije je na zahtev MMF-a prihvatila da se finansijsko poslovanje grada Beograda i njegovih preduzeća "stavi pod nadzor" i da se uradi eksterna revizija.
Nakon sedam meseci: Evropska komisija uplaćuje Srbiji prvih 57 miliona evra iz Plana rasta
14.01.2026.•
18
Evropska komisija je posle sedmomesečnog odlaganja odlučila da Srbiji uplati prvu tranšu sredstava iz Plana rasta u iznosu od 57 miliona evra.
Komentari 15
Syracuse
Naravno tihi akcenat je da USA polako
pada na nekoj lestvici dominantnih sila. U vrhu su i ne daju se tako lako.
Ako ikada budu hteli da se povuku sa svetske scene mirno mogu to da urade gospodski jer ne zavise ni od koga. Mogu sve sami da proizvedu od hrane do energije, malo ce im faliti nafte ali nadoknadice oni to. Nama malima ostaje samo da se nadamo da ce svetske vodje da rese ove probleme mirno i bez upotrebe sile.
Nikola
Куп је битан
А шта би било са земљама Антанте, укључујући и Србију, да Вилсон није "увукао" САД у рат? Да подсетим, бољшевици су извели Русију из рата. Британија и Француска су остале саме против Немачке и Аустроугарске које су све ресурсе могле да преусмере ка западном и балканском фронту.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar