Problemi u industriji električnih automobila - šta ćemo sa baterijama?
Podatak da je u svetu krajem decembra 2023. godine bilo 42 miliona električnih vozila, skoro 45 odsto više nego 12 meseci ranije, samo na prvi pogled deluje impresivno.
Foto: Pixabay
Ako se zna da su dve trećine zapravo hibridna vozila, a da na Kinu otpada oko 24,5 miliona modernih automobila, postaje vidljivo da se na tržištu za novotariju od koje je globalna industrija mnogo očekivala stvari ne dešavaju prema planu.
Neuspeh najmoćnijih
Po izrazito agresivne zagovornike što bržeg prelaska na ekološki prihvatljivija vozila, porazno je događanje u prvih šest meseci tekuće sezone - prodaja je naglo usporila, pa se procenjuje da je rast ukupnog broja vozila od juna prošle do juna ove godine jedva 17 odsto.
Izgleda da je i prethodnih godina dosta bolja prodaja, premda ispod ranijih očekivanja, više bila izraz veoma visokih državnih subvencija nego realne tržišne potražnje. Tako je u Nemačkoj, evropskom lideru sa 2,7 miliona e-automobila, bilo dovoljno da država ukine podršku, pa da u decembru tržište kolabira, te je u poslednjih šest meseci prodato jedva 100.000 novih električnih automobila.
Iznenađuje da upravo najsnažniji automobilski koncerni doživljavaju teške neuspehe. Gotovo je neverovatno da je "Ford", u želji da spreči duboki pad prodaje svojih četvorotočkaša, toliko spustio cenu da sada gubi 15.000 dolara po svakom prodatom e-automobilu. Slična strategija umanjenja cene ne pomaže ni "Tesli", dok je "Mercedes" u julu doživeo još jedno krupno razočaranje - tržište nije prihvatilo ni najnoviji model e-vozila iz pogona legendarne fabrike.
Cena akcije "Barte", poznate po ulaganjima u baterije, u prethodna dva meseca izgubila je 75 odsto donedavne vrednosti. Razlog su mišljenja da će poznata kompanija morati zatražiti državnu pomoć kako ne bi bankrotirala jer ulaganja nisu donela veći rezultat.
Povratak na fosilna goriva
Istina, automobilski koncerni su još u fazi propagandnog pristupa lansiranja novog proizvoda, pa stvari zamagljuju korišćenjem segmentarnih podataka kojima se prilike prikazuju u mnogo lepšem svetlu nego što jesu.
Tako se Amerikanci hvale da su prošle godine imali rast prodaje od 40 odsto, ali kada se uzme u obzir da je u SAD tek zanemarljivih 3,4 miliona e-vozila, vidi se da bi za ozbiljnije zahvatanje tržišta procenat rasta prvih sezona morao biti iznad 150 odsto, pa i više. "Fordu" malo pomaže isticanje da je prodaja manjeg modela, namenjenog manje bogatima, lane porasla za 62 odsto, jer je plasirano tek 24.000 vozila tog tipa.
Možda su još porazniji podaci o ponašanju potencijalnih kupaca e-automobila. Tako je globalno istraživanje o ponašanju kupaca u Brazilu, Australiji, Južnoj Koreji, Nemačkoj, Norveškoj, Italiji i Francuskoj pokazalo da neočekivano velik broj korisnika e-vozila planira da svoj automobil položi kao ulog radi kupovine novog vozila sa pogonom na fosilna goriva. Takvih je 29,8 odsto vlasnika e-automobila. Pravo iznenađenje je, međutim, što istraživanje pokazuje da je razočaranih kupaca e-automobila u SAD čak 46 odsto.
Skupo i nedostupno
Glavni razlog nezadovoljstva kupaca je što su se troškovi održavanja i korišćenja pokazali primetno iznad očekivanih. Slaba tačka e-vozila, posmatrano iz ugla kupca, jeste baterija. Ogromnih je dimenzija i čini oko 40 odsto težine vozila. Kada joj se nešto dogodi, gotovo je nemoguća popravka, već se automobil stavlja kao ulog za kupovinu novog, bilo opet električnog, bilo klasičnog.
Izgleda da ni sama prodajna cena e-vozila ne samo da proizvođaču još uvek ne donosi profit, već predstavlja prepreku čak i kupcu srednje kupovne moći. Drastičan pad prodaje čim država smanji ili ukine subvencije, kao što se dogodilo u Nemačkoj, ukazuje da su e-automobili još uvek privilegija bogatijih.
Kupcima u SAD više smeta izrazit nedostatak javnih punjača i ne baš lak pristup punjenju ispražnjenih baterija. Samo 41 odsto stanovnika predgrađa, odnosno tek 17 odsto seoskog življa, ima javni punjač na rastojanju do jedne milje.
Pokazuje se i da je domet vozila na osnovu jednog punjenja uočljivo kraći nego što se u propagandnom materijalu navodi, a nije mali ni broj onih koji ocenjuju da vožnja e-vozilom u odnosu na vožnju klasičnim vozilom nudi znatno manju fleksibilnost. Naime, tradicionalna prednost automobila da čovek može skrenuti sa planirane trase ili zastati i bezbroj puta izaći iz vozila u slučaju e-automobila je neuporedivo manja.
Pročitaj još
Razočarani kupac
Posebno su u "Fordu" svesni da lično iskustvo stoji iza namere gotovo svakog drugog vlasnika e-vozila da se prilikom naredne kupovine vrati klasičnom autu. Razumeju da je takva odluka donesena nakon duže vožnje sopstvenim e-vozilom.
Znaju i da je teže nekoga, pogotovo razočaranog kupca, ponovo privući e-vozilu nego što je u slučaju prve kupovine. Praktično, za izvesno, ne baš kratko vreme, gube ne mali segment kupaca, i to onih koji su bili i voljni i finansijski spremni da se okrenu električnom vozilu.
Naravno da ni države, ni koncerni nisu radi otvoreno priznati da izrazito agresivna kampanja prelaska na e-vozila nije donela rezultate ni približno očekivanim. Međutim, činjenica je da evropske firme, već uloživši preko 85 milijardi evra u e-vozila, doživljavaju taj novac kao sredstva koja se ne mogu vratiti. Samo u programe proizvodnje baterija je uloženo blizu pet milijardi evra, a da još nema niti jedne evropske fabrike u kojoj bi se izrađivao ključni element e-automobila.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
.jpg "Kako će izgledati današnji protest u Novom Sadu: Šest meseci od tragedije i Dan rada")
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Evropljani sve više kupuju kineske električne automobile: Prodaja Tesli značajno opala
02.05.2025.•
0
Prodaja automobila Tesla u Evropi značajno je opala u aprilu ove godine, a u Švedskoj čak za 81 odsto što je najniži nivo u poslednje dve i po godine.
Javni dug Japana 235 odsto BDP-a: Pogledajte spisak ostalih država
02.05.2025.•
1
Kada se objavljuju podaci javnog duga neke zemlje, osim njegovog apsolutnog iznosa i rasta u određenom vremenskom periodu, kao relevantan podatak uzima se odnos javnog duga i bruto domaćeg proizvoda.
Ohrabrenje sa Beogradske berze
02.05.2025.•
4
Posle više od decenije totalne marginalnosti, Beogradska berza se nedavno ponovo našla u fokusu javnosti: po prvi put na njoj su emitovane korporativne obveznice, dužničke hartije od vrednosti.
U javnom sektoru radi više od četvrtine zaposlenih u Srbiji
02.05.2025.•
6
Od ukupno 2,36 miliona zaposlenih u Srbiji u prvom kvartalu, više od četvrtine njih, preciznije 612.586 radilo je u javnom sektoru, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.
Kad dišeš arsen za 150 evra više: U Srbiji plate najbolje tamo gde se truje vazduh
02.05.2025.•
3
Van Beograda i Novog Sada, u Srbiji su plate najbolje tamo gde se rudari i truje vazduh.
Radnici u Srbiji: Nezakoniti otkazi i neisplaćene plate, a presude sve češće u korist poslodavca
02.05.2025.•
12
U Srbiji su najčešći problemi u svetu rada nezakoniti otkazi, neisplaćene zarade, mobing i nedovoljna zaštita uzbunjivača.
Mask ukinuo hiljade radnih mesta i priznao poraz
01.05.2025.•
4
Najbogatiji čovek na svetu Ilon Mask priznao je da njegova kampanja za smanjenje američke savezne potrošnje nije u potpunosti ostvarila svoje početne ciljeve.
Pogledajte šta su nagrade: Novi krug nagradne igre "Uzmi račun i pobedi"
01.05.2025.•
11
Počeo je novi krug nagradne igre "Uzmi račun i pobedi" koju organizuje država Srbija.
Radni sat u Evropi i u Srbiji - ispod proseka
01.05.2025.•
15
Tokom 2024. godini cena rada po satu se u zemljama Evropske unije kretala se od 10,6 evra u Bugarskoj do 55,2 evra u Luksemburgu.
NIS: Dobit manja 16 odsto u prvom kvartalu ove godine
30.04.2025.•
1
Neto dobit Naftne industrije Srbije (NIS) u prvom kvartalu iznosila je 1,5 milijardi dinara, što je 16 odsto slabiji rezultat u odnosu na isti period prošle godine, saopštila je danas ta kompanija.
Srbija će se nakon praznika zadužiti za 372 miliona evra
30.04.2025.•
21
Uprava za javni dug najavila je za 13. maj treću emisiju 10,5 godišnje obveznice u vrednosti od 43,5 milijardi dinara (oko 372 miliona evra), a koje su preostale od 180 milijardi emisije iz januara.
Objavljeno koliko će koštati gorivo do narednog petka
30.04.2025.•
3
Cena evrodizela do narednog petka biće jeftinija za jedan dinar i koštaće 188 dinara, dok će cena benzina biti nepromenjena 176 dinara, prenosi RTS.
Zbog zaliha mleka obustavljeno izdavanje dozvola za uvoz
29.04.2025.•
16
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić izjavio je da je zbog povećanih zaliha mleka obustavljeno izdavanje dozvola za uvoz mleka, proizvoda od mleka i proizvoda od palminog ulja, koji zamenjuju mleko.
Bečki institut smanjio procenu ekonomskog rasta Srbije za 2025, ali povećao za naredne dve godine
29.04.2025.•
2
Bečki institut za međunarodne ekonomske studije smanjio je procenu ekonomskog rasta Srbije za 2025. godinu sa 3,7 na 3,0 odsto, dok ju je za naredne dve godine povećao na četiri odsto.
Dve kineske kompanije na srpskim rudama ostvarile dobit od skoro milijardu evra
29.04.2025.•
9
Kineske kompanije Ziđin koper i Ziđin majning su prošle godine ostvarile neto dobit od skoro milijardu evra.
Radosavljević: Vučićeva tvrdnja da će blokade smanjiti plate i penzije je netačna, ovo su razlozi
29.04.2025.•
13
Najava Aleksandra Vučića da će plate i penzije manje rasti nego što je planirano nema veze sa blokadama studenata, već modelom rasta koji je udario u "plafon" pa nema doboljno para u budžetu.
Svetska banka: Očekivani privredni rast Srbije narednih godina od 3,5 do četiri odsto
28.04.2025.•
2
Očekivana stopa privrednog rasta Srbije u narednim godinama biće oko 3,5 do četiri odsto, saopštila je Svetska banka.
Šejn povećao cene za potrošače u SAD i do 377 odsto
28.04.2025.•
0
Kineski gigant onlajn prodaje Šejn povećao je cene svojih proizvoda za potrošače u SAD i do 377 odsto uoči uvođenja američkih carina na manje pakete.
Počelo dostavljanje poreskih rešenja onima koji izdaju stan na dan
28.04.2025.•
2
Poreska uprava Srbije najavila je da svi poreski obveznici, koji ostvaruju prihod od pružanja ugostiteljskih usluga (tzv. stan na dan) u narednom periodu mogu da očekuju poreska rešenja.
Apple planira da u 2026. preseli proizvodnju svih telefona za američko tržište u Indiju
27.04.2025.•
3
Američka tehnološka kompanija Apple planira da do kraja sledeće godine premesti proizvodnju svih iPhone-a za američko tržište u Indiju.
Globalna kriza za domaću upotrebu: Lošija prognoza MMF-a za Srbiju zbog protesta ili carinskog rata?
27.04.2025.•
3
Ovogodišnji prolećni sastanak Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke dolazi u vreme velikih globalnih geopolitičkih neizvesnosti.
Komentari 32
B&B
Jedan čovek
jesi za gej paradu ili ne.
Ko hoće hoće ko neće ne mora. Ali nemoj da me ubedjuješ. Ista priča je bila za vakcine protiv kovida. JA imam moju računicu i JA odlučujem šta ću. A priče o zagadjenoj atmosferi su smešne. Zapad do skoro razvijao industriju i sad svi da je čuvamo ali će oni da nam prodaju čistu tehnologiju. Umalo im nisam poverovao
em
dečko je sam spomenuo ZR pa sam se ja nadovezao jer sam baš ovih dana imao situaciju da sam pre podne bio na poslu, a popodne išao nešto privatno da obavim u ZR i uveče odveo decu kod bake i vratio se za NS. otprilike svake dve nedelje imam takvu akciju da moram negde van NS a sa el. autom od 15000e to nije izvodljivo.
@Petar
koliko je to km i koliko vremena ti treba za taj put do nemačke? ja sam do Paralie stigao za 8 i po sati sa uračunatim pauzama i granicama.
i da se razumemo, ne bezim od el.auta, samo dok ne naprave nešto univerzalno, kao iz SF filmova, da mogu da zamenim na pumpi moju praznu za napunjenu bateriju od 2-3kg i "vozi Miško" mene el.auto neće videti. ja vremena da se puni baterija nemam. dok to ne smisle ostajem ja na 2.0 benz/plin, pa ako baš zatreba onda sa oba puna rezervoara preko 1000km
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar