Država najavila da će se i BIA obračunati sa onima koji podižu cene: "Da hoće, već je mogla"
Premijer Srbije Miloš Vučević najavio je "obračun" države sa onima koji pune svoje džepove dok cenu tog bogaćenja plaćaju krajnji potrošači, odnosno građani.
Foto: Pixabay
Ipak, podeljena su mišljenja struke oko toga da li država treba da se meša u tržište.
Vučević je poručio da se istražuje ko sve učestvuje u nadogradnji cena na rafovima.
"Želimo da pokažemo narodu da to nije politika Vlade, da ne psuju predsednika ili Vladu kada vide da nešto košta ovoliko ili onoliko, već da znaju da iza toga stoje neki drugi ljudi", objasnio je premijer u obraćanju povodom 100 dana rada Vlade Srbije.
Vučević je naglasio da će se u tu akciju uključiti i Narodna banka Srbije, kao i Bezbednosno-informativna agencija (BIA).
"Srbija jeste prihvatila tržišnu privredu, ali tržišna privreda nije anarhija i ona ima pravila, nije to bezobalno područje. Ne morate da zaradite 100 novaca, možete da zaradite 80 novaca. Da vidimo mi ko se uvek tu umeće između onih koji proizvode i onih koji prodaju, ko pravi te dodatke na cene koje na kraju građani plaćaju, i ko hoće da poništi sve ono što kao država radimo na makroekonomiji", naglasio je on.
Ostaje nejasno na koga su se ove "pretnje" premijera tačno odnosile i na koji način bi država mogla da utiče na stanje na tržištu.
Ipak, ovo nije prvi put da se država meša u stanje na tržištu, jer smo prošle godine imali akciju "Bolja cena", u kojoj je država ograničila cene desetina namirnica.
Ekonomista Dragovan Milićević za Danas objašnjava da se formiranje cena u trgovini na malo sastoji od proizvođačke cene, marže veletrgovca, marže maloprodaje i PDV-a.
"U sistemu slobodnog formiranja marži za bilo kakve intervencije države nema mesta, jer je proklamovala načelo slobodnog formiranja cena, osim za određene kontrolisane proizvode gde su marže limitirane", navodi on.
Srpsko tržište je, kako dodaje, cenovno i organizaciono deformisano.
"Ne vidim razlog da se BIA uključuje u ove poslove osim ako ne postoji osnovana sumnja da se značajan deo trgovine odvija nelegalnim i neevidentiranim kanalima. Takođe, i ako se roba iz nelegalnih tokova pretvara u legalno, to je onda posao za institucije", smatra Milićević.
On ne vidi ni razlog da se NBS uključuje u ovu akciju.
"Prema Zakonu o NBS, njena aktivnost nije ni u kom slučaju vezana za sektor trgovine i politiku marži. Ako je premijer mislio na sređivanje tokova i uspostavljanje pravila igre u ovoj oblasti, onda ima smisla", kaže sagovornik beogradskog lista.
On dodaje da je prostor za nelegalne tokove ogroman.
"Koliko poslodavaca isplaćuje zarade radnicima mimo zakona na ruke, na koje ne plaća poreze i doprinose čime istima umanjuje osnovice za buduće penzije. Šta mislite da li prosečna plata u kompaniji koja pravi veliku dobit treba da bude 60 ili 70 hiljada. Sigurno da ne treba", naglašava Milićević.
Predsednik Udruženja potrošača Efektiva Dejan Gavrilović naglašava da nam nisu potrebni ni NBS ni BIA da bi se otrkrilo "zašto su cene u Srbiji najveće u regionu, a i među većima i u Evropi".
"Ministar Momirović je pre oko godinu dana najavio da je napravio dogovor sa trgovcima i da će cene da krenu nadole. Znači da su trgovci ti koji se pitaju kako će se kretati cene i kolike će biti. Kada se uđe u bilans uspeha tih trgovaca vidi se da neki imaju maržu i višu od 40 odsto", ukazuje on.
Gavrilović dodaje da ne vidi da je to posao za BIA, jer se, prema njegovim rečima, to dešava godinama unazad.
"Više to deluje kao najava nekog odlučnog poteza, kao umešaće se i NBS i BIA, a zapravo se neće desiti ništa, jer to može lako da se otkrije. Država ima mehanizme da reaguje i da utiče na stanje stvari ili bar da nam saopšti ko i kolike marže ima", navodi ovaj sagovornik.
Pročitaj još
On podseća i da imamo i gorivo koje je među najskupljima u Evropi.
"Za to upravo Vlada Srbije diktira cenu, kada bi se te cene ujednačile sa cenama u regionu, možda bi to poguralo i neke druge cene nadole, posebno one gde udeo goriva ima neko značajnije učešće", smatra Gavrilović.
On dodaje da država ako hoće, može da promeni stvari.
"Vlada Srbije prvo treba da krene od tih stvari koje može lako da uradi. Ako tu pokažu da su odgovorni prema građanima, onda bismo mogli da poverujemo da hoće da urade i nešto više od toga", zaključuje Gavrilović.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
MAT: BDP Srbije porastao 3,6 odsto, inflacija i dalje u okviru cilja NBS
07.07.2026.•
1
Realni bruto domaći proizvod (BDP) Srbije u prvih pet meseci 2026. međugodišnje je uvećan za oko 3,6 odsto, navedeno je u poslednjem broju časopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT).
Nobelovac: Veštačka inteligencija neće vratiti eru brzog rasta produktivnosti
07.07.2026.•
1
Dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju i profesor na Londonskoj školi ekonomije Kristofer Pisaridis smatra da veštačka inteligencija (AI) neće vratiti zapadne ekonomije u eru brzog rasta produktivnosti.
Strah od nestašice kafe: Najviša cena u poslednjih šest meseci
07.07.2026.•
2
Cena kafe porasla je na najviši nivo u poslednjih šest meseci, dostigavši 3,57 dolara po funti (0,454 kg) kafe, usled zabrinutosti da bi vremenske neprilike u Brazilu i Vijetnamu mogle da smanje zalihe.
U Severnoj Makedoniji litar evrodizela za 54 dinara jeftiniji nego u Srbiji
07.07.2026.•
12
Litar evrodizela na pumpama u Severnoj Makedoniji od danas košta 82,5 denara, što je za 54 dinara jeftinije nego u Srbiji.
Microsoft otpušta 3.200 radnika u Xbox-u
07.07.2026.•
0
Američka kompanija Microsoft saopštila je da će ukinuti 3.200 radnih mesta u svojoj gejming diviziji Xbox, što znači da će bez posla ostati oko 20 odsto radnika u tom odeljenju.
Oni koji su investirali u Trampovu kriptovalutu izgubili 3,8 milijardi dolara
07.07.2026.•
1
Približno milion investitora u kriptovalute izgubilo je ukupno 3,8 milijardi dolara kupovinom mimkoina $TRUMP, koji je lansiran uoči inauguracije američkog predsednika Donalda Trampa 2025. godine.
Direktor Renoa: Evropska auto-industrija se bori za opstanak pod pritiskom kineske konkurencije
07.07.2026.•
2
Evropska auto-industrija se bori za opstanak pod pritiskom kineske konkurencije, ali je Reno spreman da odgovori na te izazove, izjavio je izvršni direktor kompanije Fransoa Provo u intervjuu za list Ekos.
Za pet meseci ove godine deficit budžeta 99,7 milijardi dinara
06.07.2026.•
4
U budžetu Srbije je, u periodu januar – maj ove godine, zabeležen deficit u iznosu od 99,7 milijardi dinara.
Porše bi mogao da ukine 4.000 radnih mesta
06.07.2026.•
1
Nemački proizvođač luksuznih automobila Porše mogao bi da ukine još do 4.000 radnih mesta pored već najavljenih otpuštanja, prenosi nemački Handelsblat, pozivajući se na izvore iz kompanije.
OPEK+ dogovorio dalje povećanje proizvodnje nafte
05.07.2026.•
2
Organizacija OPEK+ dogovorila je dalje povećanje kvota proizvodnje od avgusta, saopštila je ova grupa, usled čega raste globalna ponuda u vreme kada cene nafte padaju zbog postepenog otvaranja Ormuskog moreuza.
Jorgić: Kako je Srbija došla u situaciju da, iako je izgradila 'Đerdap 1', sada ne zna da gradi ni puteve
05.07.2026.•
36
Stručnjak za brokerske poslove, Branislav Jorgić, ocenio je da je pogrešna odluka države Srbije da proda svoj paket akcija od oko 34 odsto u Energoprojektu, Dobroslavu Bojoviću.
Cena nafte pada, ali vozači u Srbiji to još ne osećaju - pitanje je i da li će
05.07.2026.•
33
Iako su se prilike na svetskom tržištu nafte poslednjih nedelja stabilizovale, vozači u Srbiji to za sada ne osećaju na pumpama.
Skoro 22.000 automobila Fiat Grande Panda mora vanredno u servis
05.07.2026.•
1
Kompanija Fiat je pokrenula akciju povlačenja 21.691 primerka modela Grande Panda, proizvedenih u Kragujevcu između maja 2024. i septembra 2025. godine, zbog mogućeg kvara na sistemu za grejanje i ventilaciju.
Profesor Ekonomskog fakulteta: Srbija nema interes da naplaćuje naknadu za male pošiljke sa Temua i Sheina
05.07.2026.•
11
Ideja je izjednačavanje konkurentnosti, budući da su troškovi proizvodnje u Kini drastično niži nego u Evropi.
Nemačka menja pravila igre: Kako bi Mercove reforme mogle da utiču na srpsku ekonomiju?
04.07.2026.•
3
Odluke koje se ovih dana donose u Berlinu mogle bi da budu važne za deo srpske privrede.
Dugovi za struju i gas narasli na 143 milijarde dinara: Ko će ih na kraju platiti?
04.07.2026.•
19
Nagomilani dugovi, neplaćeni računi za struju i gas moraju doći na naplatu, čak i od državnih i javnih preduzeća, poručio je Međunarodni monterani fond (MMF) Vladi Srbije.
Zašto je teže doći do stana u Srbiji nego u Hrvatskoj i Sloveniji: Krediti skuplji i uslovi stroži
04.07.2026.•
16
Rešavanje stambenog pitanja u zemljama bivše Jugoslavije pokazuje sve veće razlike u troškovima zaduživanja.
EPS ušao u vlasničku strukturu "Politike": Postao najveći akcionar nakon nagomilanog duga za struju
03.07.2026.•
17
Elektroprivreda Srbije postala je, kroz konverziju duga u kapital, najveći akcionar Politike AD, sa udelom od 27,29 odsto.
Vladina uredba: Dizel za poljoprivrednike 184 dinara na svim pumpama
03.07.2026.•
6
Vlada Srbije usvojila je izmenu uredbe kojom se registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima omogućuje da kupuju evrodizel za 184 dinara po litru, ne samo u NIS-u, već i kod ostalih trgovaca motornim gorivom.
Poskupeli i dizel i benzin
03.07.2026.•
4
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 sati.
Sankcije NIS-u ponovo odložene: Zašto Vašington još ne povlači konačan potez?
03.07.2026.•
13
Kada je početkom juna OFAC, američka agencija za kontrolu imovine u inostranstvu, produžio NIS-u dozvolu za rad samo na dodatnih petnaestak dana, svi u Srbiju su počeli da 1. jul iščekuju gotovo kao sudbinski dan.
Komentari 69
U stvari
Telepčan NS
XY
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar