Država najavila da će se i BIA obračunati sa onima koji podižu cene: "Da hoće, već je mogla"
Premijer Srbije Miloš Vučević najavio je "obračun" države sa onima koji pune svoje džepove dok cenu tog bogaćenja plaćaju krajnji potrošači, odnosno građani.
Foto: Pixabay
Ipak, podeljena su mišljenja struke oko toga da li država treba da se meša u tržište.
Vučević je poručio da se istražuje ko sve učestvuje u nadogradnji cena na rafovima.
"Želimo da pokažemo narodu da to nije politika Vlade, da ne psuju predsednika ili Vladu kada vide da nešto košta ovoliko ili onoliko, već da znaju da iza toga stoje neki drugi ljudi", objasnio je premijer u obraćanju povodom 100 dana rada Vlade Srbije.
Vučević je naglasio da će se u tu akciju uključiti i Narodna banka Srbije, kao i Bezbednosno-informativna agencija (BIA).
"Srbija jeste prihvatila tržišnu privredu, ali tržišna privreda nije anarhija i ona ima pravila, nije to bezobalno područje. Ne morate da zaradite 100 novaca, možete da zaradite 80 novaca. Da vidimo mi ko se uvek tu umeće između onih koji proizvode i onih koji prodaju, ko pravi te dodatke na cene koje na kraju građani plaćaju, i ko hoće da poništi sve ono što kao država radimo na makroekonomiji", naglasio je on.
Ostaje nejasno na koga su se ove "pretnje" premijera tačno odnosile i na koji način bi država mogla da utiče na stanje na tržištu.
Ipak, ovo nije prvi put da se država meša u stanje na tržištu, jer smo prošle godine imali akciju "Bolja cena", u kojoj je država ograničila cene desetina namirnica.
Ekonomista Dragovan Milićević za Danas objašnjava da se formiranje cena u trgovini na malo sastoji od proizvođačke cene, marže veletrgovca, marže maloprodaje i PDV-a.
"U sistemu slobodnog formiranja marži za bilo kakve intervencije države nema mesta, jer je proklamovala načelo slobodnog formiranja cena, osim za određene kontrolisane proizvode gde su marže limitirane", navodi on.
Srpsko tržište je, kako dodaje, cenovno i organizaciono deformisano.
"Ne vidim razlog da se BIA uključuje u ove poslove osim ako ne postoji osnovana sumnja da se značajan deo trgovine odvija nelegalnim i neevidentiranim kanalima. Takođe, i ako se roba iz nelegalnih tokova pretvara u legalno, to je onda posao za institucije", smatra Milićević.
On ne vidi ni razlog da se NBS uključuje u ovu akciju.
"Prema Zakonu o NBS, njena aktivnost nije ni u kom slučaju vezana za sektor trgovine i politiku marži. Ako je premijer mislio na sređivanje tokova i uspostavljanje pravila igre u ovoj oblasti, onda ima smisla", kaže sagovornik beogradskog lista.
On dodaje da je prostor za nelegalne tokove ogroman.
"Koliko poslodavaca isplaćuje zarade radnicima mimo zakona na ruke, na koje ne plaća poreze i doprinose čime istima umanjuje osnovice za buduće penzije. Šta mislite da li prosečna plata u kompaniji koja pravi veliku dobit treba da bude 60 ili 70 hiljada. Sigurno da ne treba", naglašava Milićević.
Predsednik Udruženja potrošača Efektiva Dejan Gavrilović naglašava da nam nisu potrebni ni NBS ni BIA da bi se otrkrilo "zašto su cene u Srbiji najveće u regionu, a i među većima i u Evropi".
"Ministar Momirović je pre oko godinu dana najavio da je napravio dogovor sa trgovcima i da će cene da krenu nadole. Znači da su trgovci ti koji se pitaju kako će se kretati cene i kolike će biti. Kada se uđe u bilans uspeha tih trgovaca vidi se da neki imaju maržu i višu od 40 odsto", ukazuje on.
Gavrilović dodaje da ne vidi da je to posao za BIA, jer se, prema njegovim rečima, to dešava godinama unazad.
"Više to deluje kao najava nekog odlučnog poteza, kao umešaće se i NBS i BIA, a zapravo se neće desiti ništa, jer to može lako da se otkrije. Država ima mehanizme da reaguje i da utiče na stanje stvari ili bar da nam saopšti ko i kolike marže ima", navodi ovaj sagovornik.
Pročitaj još
On podseća i da imamo i gorivo koje je među najskupljima u Evropi.
"Za to upravo Vlada Srbije diktira cenu, kada bi se te cene ujednačile sa cenama u regionu, možda bi to poguralo i neke druge cene nadole, posebno one gde udeo goriva ima neko značajnije učešće", smatra Gavrilović.
On dodaje da država ako hoće, može da promeni stvari.
"Vlada Srbije prvo treba da krene od tih stvari koje može lako da uradi. Ako tu pokažu da su odgovorni prema građanima, onda bismo mogli da poverujemo da hoće da urade i nešto više od toga", zaključuje Gavrilović.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
.jpg "Kako će izgledati današnji protest u Novom Sadu: Šest meseci od tragedije i Dan rada")
.jpg "Ukinuto rešenje o zadržavanju studenta FTN zbog navodnog napada na dekana DIF-a")
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Mask ukinuo hiljade radnih mesta i priznao poraz
01.05.2025.•
0
Najbogatiji čovek na svetu Ilon Mask priznao je da njegova kampanja za smanjenje američke savezne potrošnje nije u potpunosti ostvarila svoje početne ciljeve.
Pogledajte šta su nagrade: Novi krug nagradne igre "Uzmi račun i pobedi"
01.05.2025.•
6
Počeo je novi krug nagradne igre "Uzmi račun i pobedi" koju organizuje država Srbija.
Radni sat u Evropi i u Srbiji - ispod proseka
01.05.2025.•
8
Tokom 2024. godini cena rada po satu se u zemljama Evropske unije kretala se od 10,6 evra u Bugarskoj do 55,2 evra u Luksemburgu.
NIS: Dobit manja 16 odsto u prvom kvartalu ove godine
30.04.2025.•
1
Neto dobit Naftne industrije Srbije (NIS) u prvom kvartalu iznosila je 1,5 milijardi dinara, što je 16 odsto slabiji rezultat u odnosu na isti period prošle godine, saopštila je danas ta kompanija.
Srbija će se nakon praznika zadužiti za 372 miliona evra
30.04.2025.•
19
Uprava za javni dug najavila je za 13. maj treću emisiju 10,5 godišnje obveznice u vrednosti od 43,5 milijardi dinara (oko 372 miliona evra), a koje su preostale od 180 milijardi emisije iz januara.
Objavljeno koliko će koštati gorivo do narednog petka
30.04.2025.•
2
Cena evrodizela do narednog petka biće jeftinija za jedan dinar i koštaće 188 dinara, dok će cena benzina biti nepromenjena 176 dinara, prenosi RTS.
Zbog zaliha mleka obustavljeno izdavanje dozvola za uvoz
29.04.2025.•
16
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić izjavio je da je zbog povećanih zaliha mleka obustavljeno izdavanje dozvola za uvoz mleka, proizvoda od mleka i proizvoda od palminog ulja, koji zamenjuju mleko.
Bečki institut smanjio procenu ekonomskog rasta Srbije za 2025, ali povećao za naredne dve godine
29.04.2025.•
2
Bečki institut za međunarodne ekonomske studije smanjio je procenu ekonomskog rasta Srbije za 2025. godinu sa 3,7 na 3,0 odsto, dok ju je za naredne dve godine povećao na četiri odsto.
Dve kineske kompanije na srpskim rudama ostvarile dobit od skoro milijardu evra
29.04.2025.•
9
Kineske kompanije Ziđin koper i Ziđin majning su prošle godine ostvarile neto dobit od skoro milijardu evra.
Radosavljević: Vučićeva tvrdnja da će blokade smanjiti plate i penzije je netačna, ovo su razlozi
29.04.2025.•
13
Najava Aleksandra Vučića da će plate i penzije manje rasti nego što je planirano nema veze sa blokadama studenata, već modelom rasta koji je udario u "plafon" pa nema doboljno para u budžetu.
Svetska banka: Očekivani privredni rast Srbije narednih godina od 3,5 do četiri odsto
28.04.2025.•
2
Očekivana stopa privrednog rasta Srbije u narednim godinama biće oko 3,5 do četiri odsto, saopštila je Svetska banka.
Šejn povećao cene za potrošače u SAD i do 377 odsto
28.04.2025.•
0
Kineski gigant onlajn prodaje Šejn povećao je cene svojih proizvoda za potrošače u SAD i do 377 odsto uoči uvođenja američkih carina na manje pakete.
Počelo dostavljanje poreskih rešenja onima koji izdaju stan na dan
28.04.2025.•
2
Poreska uprava Srbije najavila je da svi poreski obveznici, koji ostvaruju prihod od pružanja ugostiteljskih usluga (tzv. stan na dan) u narednom periodu mogu da očekuju poreska rešenja.
Apple planira da u 2026. preseli proizvodnju svih telefona za američko tržište u Indiju
27.04.2025.•
3
Američka tehnološka kompanija Apple planira da do kraja sledeće godine premesti proizvodnju svih iPhone-a za američko tržište u Indiju.
Globalna kriza za domaću upotrebu: Lošija prognoza MMF-a za Srbiju zbog protesta ili carinskog rata?
27.04.2025.•
3
Ovogodišnji prolećni sastanak Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke dolazi u vreme velikih globalnih geopolitičkih neizvesnosti.
Kompanije će početi da zapošljavaju virtuelne AI radnike već od 2026.
27.04.2025.•
2
Velike korporacije će već od sledeće godine početi da zapošljavaju virtuelne zaposlene koje je stvorila veštačka inteligencija (AI) i to na puno radno vreme.
Kalifornija postala četvrta najjača globalna ekonomska sila, pretekla Japan
27.04.2025.•
4
Američka savezna država Kalifornija zvanično je pretekla ekonomiju Japana i trenutno je četvrta najjača globalna ekonomska sila.
Janafu na još 60 produžena licenca za transport nafte u Srbiji
27.04.2025.•
1
Društvo Jadranski naftovod (JANAF) saopštilo je da mu je na 60 dana produžena licenca za transport nafte u rafineriju u Pančevu u Srbiji koja je u vlasništvu Naftne industrije Srbije (NIS).
Zašto je malo odobrenih kredita za mlade: Nepoverenje naroda ili nestašica odgovarajućih stanova?
27.04.2025.•
10
Ugovoreno je 165 kredita za stanove, još 256 je odobreno, a 579 zahteva je u obradi, prema rečima Aleksandra Vučića.
Četiri srpska grada potencijalni magneti za strane investicije: Među njima i Novi Sad
27.04.2025.•
1
Na osnovu najnovijeg izveštaja fDi Intelligence za 2025, četiri srpska grada našla su se među najatraktivnijim destinacijama za strane direktne investicije (FDI).
Šejn i Temu podigli cene zbog Trampovih carina: Evo šta treba znati
27.04.2025.•
0
Šejn i Temu, veliki internet prodavci poznati po izuzetno niskim cenama, podigli su cene određenih proizvoda nakon što je Donald Tramp uveo visoke carine na kinesku robu.
Komentari 69
U stvari
Telepčan NS
XY
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar