Ko gubi dok banke dobijaju: "Gubimo svi, ali promena bi ugrozila mnoge pozicije"
Banke su kod nas skoro pa jedini izvor finansiranja privrednih tokova, preduzetništva, poslovnih poduhvata i zauzimaju više od 90 odsto ovog tržišta.
Foto: Pixabay
Drugi načini da dođete do neophodnog kapitala, pogotovo ako ste mali ili na početku, skoro pa i ne funkcionišu. Berza je godinama na izdisaju, a penzijski i investicioni fondovi opet su, dobrim delom, produžena ruka bankarskih grupacija, piše Forbes Srbija.
Takva situacija ima svojih prednosti, jer bi banke trebalo da na finansijskom tržištu obezbeđuju stabilnost, smatra Milko Štimac, nekadašnji predsednik Komisije za hartije od vrednosti. Ipak, kako kaže, one su samo jedan od segmenata finansijskog tržišta i ne bi trebalo da budu jedini.
"Drugi segment, podjednako važan, trebalo bi da bude tržište kapitala, sa mrežom posrednika i investicionih fondova. Taj segment bi trebalo da obezbeđuje dinamiku. Uostalom, nema razvijene ekonomije bez berze i funkcionalnog tržišta kapitala", kaže Štimac.
S druge strane, Milan Marinković, partner u konsultantskoj kući WM Equity Partners ukazuje da ne postoje instrumenti kojima se može izmeniti činjenica da je naše tržište maleno, plitko i nelikvidno.
U razgovoru sa finansijskim analitičarima, Forbes Srbija je istraživao ima li za ovu situaciju adekvatnog rešenja. Da li se nešto može promeniti na domaćem tržištu novca i pod kojim uslovima? Ko je odgovoran za postojeću situaciju? Ko gubi, a ko dobija zbog sadašnjeg stanja?
"Gubi država, jer bi se, primera radi, finansiranjem poljoprivredne proizvodnje preko berze smanjili inflatorni pritisci na budžet. Gubi privreda, jer bi se projekti koji sada zavise od države mogli finansirati emisijom hartija od vrednosti. Gube preduzetnici, jer su im banke jedina mogućnost da finansiraju svoje aktivnosti. Gube građani, jer bi na tržištu kapitala mogli da aktiviraju male iznose preko aktivne štednje u investicionim fondovima. Gubimo svi", odgovara Štimac.
On kaže da su banke neophodne radi stabilnosti, ali ako se ona prenaglasi onda na duži rok zamire privatna inicijativa.
Teško je utvrditi koliko se gubi zbog izrazito bankocentričnog tržišta, odnosno koliko su "teške" te propuštene investicione prilike, ali je sigurno da se veliki broj projekata nije pojavio na tržištu baš zbog nemogućnosti finansiranja, smatra Nenad Gujaničić, berzanski analitičar iz kuće Momentum sekjuritis.
S druge strane, kaže, banke su lagerovale desetak i više milijardi evra i taj novac nije se prelio na investicione prilike.
"Prelivanje se desilo tek na tržište nekretnina i delimično na novčane investicione fondove što je bio prenos 'iz levog u desni džep' bankarskih ustanova", navodi Gujaničić.
Milan Marinković, kaže da je štetu teško kvantifikovati, ali da istovremeno postoje argumenti da nje i nema.
"Kompanije koje ne mogu da pronađu finansiranje u zemlji, mogu ga potražiti u inostranstvu. Postoje različite platforme za to, od crowd funding platformi koje su razvijene u Estoniji, Poljskoj i Rumuniji, do velikog broja alternativnih investicionih fondova koji posluju iz Luksemburga i Holandije. Ovi izvori su u današnje vreme mnogo dostupniji nego pre samo pet ili šest godina, a imovina kojom raspolažu je daleko veća od potreba", tvrdi Marinković.
Sagovornici Forbes Srbija ističu da je najveća mana tržišta kapitala, kada je reč o nepostojanju alternative banakama, nerazvijena berza.
Marinković smatra da berza u Srbiji nikada nije ni zaživela kao mesto na kojem se investiciona ponuda susreće sa privrednom tražnjom.
Ima li rešenja?
"Dostupnost alternativnih izvora finansiranja od izuzetnog je značaja za dugoročni razvoj privrede. Mladim, startap kompanijama, na primer, potpuno su nedostupni bankarski proizvodi, zbog profila rizika, a što je i slučaj sa mnogim drugim investicijama čiji profil ne odgovara bankarskom šablonu", upozorava Marinković.
On, međutim, dodaje da se ovo ne može promeniti izmenama regulative ili nekakvim merama stimulacije.
"Moraju se pronalaziti alternativni načini da se postigne cilj. Na primer, puna liberalizacija spoljnotrgovinskih i deviznih poslova omogućila bi domaćim kompanijama i investitorima da još lakše izađu van granica Srbije i tamo potraže rešenje za svoje probleme", objašnjava Marinković.
Štimac kaže da kod nas postoji osnovna infrastruktura tržišta kapitala.
"Imamo brokerske kuće, investicione i penzijske fondove. Tržište kapitala funkcionisalo je na zavidnom i obimu. Tu osnovnu infrastrukturu valjalo bi dograditi klirinškom kućom, koja bi, u punom kapacitetu, postala univerzalni kupac i prodavac u svakoj transakciji. To je finansijski zahtevan poduhvat, ali je neophodan, jer bi obezbedilo i trgovanje finansijskim ugovorima na poljoprivredne proizvode", navodi on.
Odgovarajući na pitanje koliko je za ovo presudna politička volja, on odgovara: "Politička volja potrebna je i da se najvrednije kompanije nađu listirane na berzi, jer bi to obezbedilo neophodnu dubinu tržišta".
Sve zajedno, omogućilo bi prelazak iz dogovorne ekonomije na model okrenut profitu, razvoju, preduzetništvu i slobodnoj privatnoj inicijativi.
"Promena modela, međutim, dovela bi do ugrožavanja mnogih stečenih pozicija, pa i samu bankocentričnost. Eto, zato se bez čvrstog opredeljenja ne može krenuti u takvu reformu", zaključuje Štimac.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
.jpg "Presečeni kablovi na pruzi Novi Sad - Beograd: Vozovi saobraćaju sporije")
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Vučić rekao da nam odlično ide: "Zaduživanje, visoka inflacija, skupa hrana, rasprodaja resursa..."
14.10.2024.•
9
Privrednik Zoran Drakulić izjavio je da je Srbija jedna od najsiromašnijih evropskih zemalja zato što se njen privredni razvoj nije zasnivao na domaćim resursima i domaćim privrednicima.
Srpska vlast i bankari: Država se ustručava da oporezuje ekstraprofit
14.10.2024.•
5
Ovih dana se u svetu finansija dosta priča o pripremi za donošenje novog zakona kojim bi se ograničila visina kamate u Srbiji.
Vučić nakon sastanka sa MMF-om: Potvrđen dogovor o održavanju budžetskog deficita od tri odsto
14.10.2024.•
1
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić danas je u Beogradu sa delegacijom Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) potvrdio dogovor o održavanju budžetskog deficita.
"Britiš ervejz" protiv Srbije pred Evropskim sudom: Tražena nadoknada štete zbog pada aviona 1976.
14.10.2024.•
9
Evropski sud za ljudska prava doneo je odluku na žalbu kompanije "Britiš ervejz" protiv Srbije zbog pada aviona 1976. godine.
NBS: Septembarsku inflaciju obeležili rast cena hrane i komunalnih usluga
13.10.2024.•
1
Međugodišnja inflacija u septembru je blago usporila u odnosu na avgust i iznosila 4,2 odsto, a cene su na mesečnom povećane za 0,1 odsto, objavila je Narodna banka Srbije (NBS).
Ministar turizma: Razmišljali smo da ugasimo booking.com, strane platforme kod nas rade nelegalno
13.10.2024.•
43
Ministar turizma Srbije Husein Memić izjavio je da je u turizmu dosta i sive ekonomije a da su najveći problem korisnici privatnog smeštaja i strane platfome koje kod nas rade nelegalno.
Ako želite da podignete stambeni kredit za kupovinu vikendice - to nećete moći
13.10.2024.•
5
U ovom trenutku u Srbiji je nemoguće dobiti stambeni kredit za kupovinu vikendice.
Uvoz meda u Srbiju porastao tri puta
13.10.2024.•
7
Srbija je šesta u svetu po potrošnji meda, a učestvuje tek sa 0,4 odsto u ukupnoj svetskoj proizvodnji i dva odsto u Evropi.
Ove zemlje bi prve mogle da postanu društva bez gotovine
13.10.2024.•
3
Digitalni napredak je mnoge zemlje širom sveta katapultirao ka društvu bez gotovine.
"Moleri traže oko 12 evra po kvadratu": Tražene zanatlije se najteže vraćaju u Srbiju
13.10.2024.•
12
Na tržištu rada evidentan je raskorak između potreba poslodavaca i želja učenika, a zanatske, mašinske i građevinske škole upisuje nedovoljno đaka.
Srbija sklopila sporazum sa SAD o strateškoj saradnji u energetici: Šta to znači za našu zemlju?
13.10.2024.•
18
Srbija i SAD potpisale su pre manje od mesec dana prvi sporazum o strateškoj saradnji, i to u oblasti energetike.
Boing otpušta deset odsto svojih radnika
13.10.2024.•
0
Boing planira da u narednim mesecima otpusti desetak odsto svojih radnika jer i dalje gubi novac, a i pokušava da se izbori sa štrajkom koji kompaniju onemogućava u proizvodnji najprodavanijih aviona
Počela prodaja električne fijat pande iz Kragujevca, za sada dostupna samo u dve zemlje
13.10.2024.•
1
Kompanija Stelantis je objavila da je počela prodaja električne grande pande koja se proizvodi u fabrici u Kragujevcu.
Temu pod lupom EU zbog sumnje da prodaje ilegalne proizvode
13.10.2024.•
1
Evropska komisija saopštila je da je poslala zahtev za informacijama platformi za kupovinu Temu, u skladu s Aktom o digitalnim uslugama (DSA).
Pregovori Kine i EU o carinama na električna vozila bez rezultata
12.10.2024.•
0
Pregovori u Briselu o carinama koje je Evropska unija uvela na električna vozila uvezena iz Kine završeni su velikim neslaganjem, saopštilo je Ministarstvo trgovine Kine.
Od početka godine tržišna inspekcija obavila oko 6.000 kontrola
12.10.2024.•
1
Ministar trgovine Srbije Tomislav Momirović izjavio je da je u perodu od januara do oktobra ove godine obavljeno 6.098 inspekcijskih nadzora sa cijem suzbijanja sive ekonomije.
Maloprodajni lanac Stokomak iz Severne Makedonije stiže u Srbiju
12.10.2024.•
9
Jedan od najvećih makedonskih maloprodajnih lanaca Stokomak, planira da uđe na srpsko tržište.
Komisija za zaštitu konkurencije: Četiri prodajna lanca u Srbiji dogovarala cene
11.10.2024.•
19
Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula je postupak protiv četiri maloprodajna lanca u Srbiji zbog povrede konkurencije na tržištu dogovaranjem cena za određene proizvode.
.jpg "I dizel i benzin skuplji za tri dinara")
I dizel i benzin skuplji za tri dinara
11.10.2024.•
9
Objavljene su nove cene goriva i važiće narednih nedelju dana.
.jpg "Inflacija u septembru na godišnjem nivou iznosila 4,2 odsto")
Inflacija u septembru na godišnjem nivou iznosila 4,2 odsto
11.10.2024.•
4
Inflacija u Srbiji u septembru ove godine na godišnjem nivou iznosila je 4,2 odsto, dok je mesečni rast bio 0,1 odsto, saopštio je danas Republički zavod za statistiku.
Kazna od tri milijarde dolara za američku banku: Nije propisno pratila pranje novca narko kartela
11.10.2024.•
1
Američka TD banka platiće tri milijarde dolara zbog toga što nije na propisani način pratila pranje novca narko kartela, objavili su regulatori.
Komentari 5
Nesa
Zemlja čudesa
Razočaran korisnik
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar