Ekonomski stručnjaci analizirali: Srbija ulaže milijardu evra u rudnik litijuma - a ostaje na nuli
Ekonomski efekti rudnika litijuma u dolini Jadra za Srbiju krajnje su neizvesni, a u najpovoljnijem scenariju, ravni nuli.
Foto: 021.rs
Kako piše Danas, to se zaključuje u stručnoj analizi srpskih ekonomista pod nazivom "Koliko bi Srbija dobila od projekta Jadar?".
Analizu su radili Zoran Drakulić, predsednik kluba Privrednik, vlasnik Point grupe, ali i prvog rudnika litijuma na svetu, profesor na ekonomskom fakultetu Dejan Šoškić, profesorka ekonomije u penziji Danica Popović i ekonomista Boško Mijatović.
Na osnovu ekonomske i finansijke analize, kao i zbog ogromnih rizika u vezi sa njegovim eventualnim sprovođenjem, njihov zaključak je da projekat "Jadar" nije opravdan i treba da bude obustavljen.
Srbija bi, kako piše u analizi, po projekcijama Rio Tinta imala zanemarljive prihode po svim osnovama: 17,4 miliona evra godišnje zarade predstavlja tek 2,6 evra po glavi stanovnika.
S druge strane, Srbija bi uz to sama finansirala celokupnu infrastrukturu, vrednu nekoliko stotina miliona evra (puteve, prugu, vodovod, gasovod, strujnu infrastrukturu, itd.).
"Srbija ne bi imala ni najmanji udeo u vlasništvu rudnika i Rio Tinto bi u poptunosti raspolagao sa iskopanim litijumom. U slučaju ekološke katastrofe (poplave, izlivanje jalovine..) Srbija bi ogromne izdatke za sanaciju, potencijalno stotine miliona evra, morala da plati sama", piše u članku, a prenosi Danas.
Autori ističu da je studiju ekonomskog efekta ovog projekta za Rio Tinto uradila malo poznata londonska konsalting kompanija "Ergo Strategy Group".
Na strani 45 njihove studije pominje se procena od jedne milijarde godišnjih prihoda celokupnog posla. Dalje se navodi da se od ukupnog prihoda odbija 305 miliona evra troškova za dobra i usluge, uključujući i plate.
"Treba napomenuti da bi ti troškovi bili isplaćeni skoro isključivo stranim dobavljačima za mašine i ostalu opremu, hemijske reagense, tehničke konsultacije.. bez značajnih prihoda i skoro nikakve koristi za Srbiju. Raspodelu preostale procenjene godišnje bruto dodate vrednosti od 695 miliona evra, Rio Tinto predviđa da inkasira 450 miliona evra, odnosno da za svoj uloženi kapital uzme dve trećine operativne dobiti projekta Jadar", stoji u analizi.
Kako piše dalje, tokom prvih pet godina rada Rio Tinto predviđa da investira oko 2,55 milijarde evra, potom očekuje pokretanje proizvodnje te prihode od ukupno 13,95 milijarde evra. Čista zarada bila bi 11,4 milijardi evra.
Rio Tinto bi tako u potpunosti pokrio sopstveni rizik posle manje od četvrtine života rudnika, te ostvarivao profite od jedanaeste godine i tokom preostalih trideset godina njegovog rada.
Koliko bi od svega zaradila Srbija?
Prihodi za naš budžet svode na 184,5 miliona evra godišnje, što je, kako smatraju autori analize, "izuzetno malo za projekat ovog obima i ovakvog ekološkog rizika".
Odvajanje 30 miliona evra bruto godišnje za plate deluje lepo, ali iz iskustva Ziđina u Boru, gde se zbog nedostatka domaće radne snage masovno zapošljavaju radnici iz Kine, ni tu se ne može očekivati dobitak za Srbiju.
Rudna renta ukupno ne predstavlja, prema studiji londonske kompanije, više od 40 miliona evra godišnje i to u momentu maksimalne proizvodnje, posle desete godine rada rudnika, ali uz napomenu autora analize da je Vlada Ziđin-u u Boru i Majdanpeku smanjila ovu stopu, što se može desiti i ovde.
Najveći predviđeni prihod bi zapravo bio porez na dobit preduzeća na godišnjem nivou od 85 miliona evra, ali bi Rio Tinto u skladu sa domaćim propisima imao mogućnost da plaća porez na dobit samo tokom 12 od ukupno 40 godina projekta.
"Treba napomenuti da bi celokupna dividenda išla Rio Tintu, odnosno Srbija ne bi imala nikakvo vlasništvo nad projektom. To je još jedna veoma zabrinjavajuća činjenica koja odudara od dogovora koji su postignuti u mnogim rudarskim projektima, pa čak i ove kompanije. Srbija u najboljem slučaju, za 40 godina rada rudnika, mogla bi ukupno da inkasira oko 696 miliona evra, u proseku svega 17,4 miliona ili 2,6 evra po glavi stanovnika godišnje", piše u analizi.
Sa druge strane, kada se sabere koliko će Srbija da uloži u obimne infrastrukturne radove, dolazi se do nule.
Ceo tekst možete pročitati OVDE.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Objavljene nove cene goriva - dizel skuplji
08.11.2024.•
2
U narednih nedelju dana cena dizela po litru biće skuplja za dva dinara, objavilo je Ministarstvo trgovine.
Bajatović: Neće biti promene cene gasa za građane
08.11.2024.•
0
Generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović izjavio je da neće biti promene cene gasa za građane, a za privredu će biti "u koridoru".
Odluke Vlade Srbije: Usklađivanje penzija biće u decembru, predlog izmena Zakona o igrama na sreću
07.11.2024.•
5
Vlada Srbije je danas usvojila predlog izmena Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju kojim je predviđeno da se penzija ubuduće usklađuje jedan mesec ranije.
Mali: Sve smo razjasnili sa Fiskalnim savetom oko cene Nacionalnog stadiona
07.11.2024.•
7
Ministar finansija Siniša Mali izjavio je, govoreći o Predlogu budžeta za 2025, da je ovo prvi predlog budžeta koji Srbija radi kao zemlja sa investicionim rejtingom.
Nisan uvodi "bolne" rezove: Otpušta 9.000 radnika jer ne može da proda svoje automobile
07.11.2024.•
6
Japanski proizvođač automobila Nisan saopštio je da je prinuđen da otpusti 9.000 zaposlenih i da će smanjiti proizvodnju za 20 odsto zato što je prodaja njegovih automobila značajno pala u SAD.
NBS zadržala referentnu kamatnu stopu na istom nivou - ne menja se rata kredita
07.11.2024.•
0
Izvršni odbor Narodne banke Srbije je odlučio da referentnu kamatnu stopu zadrži na 5,75 odsto, a i da ostanu nepromenjene kamatne stope na depozitne (4,5 odsto) i kreditne olakšice (sedam odsto).
Za lakše elektronsko poslovanje: Uveden ePečat u klaudu
07.11.2024.•
1
Kancelarija za IT i eUpravu uvela je ePečat u klaudu, novu uslugu za upravljanjem kvalifikovanim sredstvom za kreiranje elektronskog pečata na daljinu.
Poreska ustanovila: Veliki broj apoteka ne izdaje fiskalne račune
07.11.2024.•
11
Poreska uprava Srbije proteklog meseca je utvrdila da je 65,52 odsto kontrolisanih apoteka postupalo suprotno zakonskim odredbama i nije izdavalo fiskalne račune.
Nacionalni stadion će koštati (bar) 960 miliona evra, a u Fiskalnoj strategiji nema plana štednje
06.11.2024.•
27
Fiskalni savet ocenjuje da je država propustila priliku da napravi štedljiviji plan potrošnje a da će budžetski deficit skočiti za oko tri odsto BDP-a zbog projekata Ekspo, naoružanja i puteva.
Rekordna vrednost bitkoina zbog Trampa
06.11.2024.•
0
Bitkoin je zabeležio rekordnu vrednost u azijskoj trgovini pošto su investitori smatrali da će republikanski predsednički kandidat Donald Tramp pobediti na izborima u SAD.
Znak ogromnog apetita za AI: Nvidia pretekla Apple i po kapitalizaciji postala najveća na svetu
06.11.2024.•
1
Američki gigant poluprovodnika, kompanija Nvidia završila je na poziciji najveće kapitalizacije u svetu pošto je pretekla Apple što je znak ogromnog apetita za opremom za veštačku inteligenciju.
Fabrika Džinsi u Leskovcu oglasila prodaju imovine: Hoće li otpušteni radnici naplatiti deo duga?
05.11.2024.•
1
Fabrika Džinsi Srbija u Leskovcu koja je u stečaju oglasila je prodaju dela imovine javnim nadmetanjem, a procenjena vrednost zemljišta sa objektima iznosi 124,8 miliona dinara.
DDOR među prvih 10 finansijskih institucija u Srbiji
05.11.2024.•
0
Kompanija DDOR zauzela je 58. mesto na prestižnoj listi Top 100 Employer Brands u Srbiji za 2024/25 godinu, u konkurenciji od skoro 450.000 poslodavaca.
Postoji li dilema EU ili BRIKS? Evo šta kažu brojke
05.11.2024.•
12
Kako se u Srbiji, posebno u vreme održavanja samita u Kazanju, uopšte nametnula dilema: EU ili BRIKS kada su to dva potpuno različita, neuporediva stepena organizovanja?
Radnici Boinga prekinuli sedmonedeljni štrajk: Prihvatili ponudu menadžmenta za povećanje plata
05.11.2024.•
0
Radnici američke avio-kompanije Boing prihvatili su ponudu menadžmenta za povećanje plata od 13 odsto i tako okončali sedmonedeljnu obustavu rada koja je do sada bila najskuplji štrajk u Americi.
Uskoro stižu nova poreska pravila: Oporezivanje pomoraca, registar fizičkih lica...
05.11.2024.•
7
Ministarstvo finansija predložilo je oko petnaest novih zakona ili dopuna, a među novinama su i oporezivanja pomoraca i registar fizičkih lica.
Vučić: U Srbiji nema jeftine radne snage
05.11.2024.•
20
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio je da u Srbiji više nema jeftine radne snage i dodao da će u decembru 2026. godine prosečna plata u zemlji biti 1.150 evra.
Kina uložila žalbu Svetskoj trgovinskoj organizaciji zbog carina EU na električna vozila
04.11.2024.•
5
Vlasti u Pekingu su danas zvanično uložile žalbu Svetskoj trgovinskoj organizaciji zbog dodatnih carina Evropske unije na električna vozila koja su proizvedena u Kini.
Institut nemačke privrede: Pobeda Trampa - potencijalni trgovinski rat SAD i EU
04.11.2024.•
2
Institut nemačke privrede navodi da će, bez obzira na ishod izbora u SAD, Evropska unija morati da diversifikuje svoje trgovinske odnose i uspostavi tešnje odnose sa drugim trgovinskim partnerima.
Švajcarsko "baštovanstvo": Građani ne veruju bankama, zlato zakopavaju u dvorištu
04.11.2024.•
5
Prema poslednjim istraživanjima, pet odsto Švajcaraca je zakopalo zlato u bašti a procena je da je pod zemljom trenutno oko deset tona ovog plemenitog metala vrednog 750 miliona franaka.
Srbija će postati deo jedinstvenog platnog sistema sa EU: Evo kada i šta to donosi građanima
04.11.2024.•
9
Prilikom posete Srbiji, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen istakla je da je Srbija na dobrom putu da postane deo SEPE, odnosno Jedinstvenog platnog područja Evrope.
Komentari 17
Fića
Ko bi plaćao Obeptećebhebi uklanjanje nastale štete...?!
RT, zagovornici rudarenja ili građani Srbije...?!
Posebno je Priča potencijalna ucenjivanja zlonamernika da će to namerno da izazovu, a ima ih nakon ratova '90 - tih, na ovim prostorima.
313z
Goran
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar