Ekonomski stručnjaci analizirali: Srbija ulaže milijardu evra u rudnik litijuma - a ostaje na nuli
Ekonomski efekti rudnika litijuma u dolini Jadra za Srbiju krajnje su neizvesni, a u najpovoljnijem scenariju, ravni nuli.
Foto: 021.rs
Kako piše Danas, to se zaključuje u stručnoj analizi srpskih ekonomista pod nazivom "Koliko bi Srbija dobila od projekta Jadar?".
Analizu su radili Zoran Drakulić, predsednik kluba Privrednik, vlasnik Point grupe, ali i prvog rudnika litijuma na svetu, profesor na ekonomskom fakultetu Dejan Šoškić, profesorka ekonomije u penziji Danica Popović i ekonomista Boško Mijatović.
Na osnovu ekonomske i finansijke analize, kao i zbog ogromnih rizika u vezi sa njegovim eventualnim sprovođenjem, njihov zaključak je da projekat "Jadar" nije opravdan i treba da bude obustavljen.
Srbija bi, kako piše u analizi, po projekcijama Rio Tinta imala zanemarljive prihode po svim osnovama: 17,4 miliona evra godišnje zarade predstavlja tek 2,6 evra po glavi stanovnika.
S druge strane, Srbija bi uz to sama finansirala celokupnu infrastrukturu, vrednu nekoliko stotina miliona evra (puteve, prugu, vodovod, gasovod, strujnu infrastrukturu, itd.).
"Srbija ne bi imala ni najmanji udeo u vlasništvu rudnika i Rio Tinto bi u poptunosti raspolagao sa iskopanim litijumom. U slučaju ekološke katastrofe (poplave, izlivanje jalovine..) Srbija bi ogromne izdatke za sanaciju, potencijalno stotine miliona evra, morala da plati sama", piše u članku, a prenosi Danas.
Autori ističu da je studiju ekonomskog efekta ovog projekta za Rio Tinto uradila malo poznata londonska konsalting kompanija "Ergo Strategy Group".
Na strani 45 njihove studije pominje se procena od jedne milijarde godišnjih prihoda celokupnog posla. Dalje se navodi da se od ukupnog prihoda odbija 305 miliona evra troškova za dobra i usluge, uključujući i plate.
"Treba napomenuti da bi ti troškovi bili isplaćeni skoro isključivo stranim dobavljačima za mašine i ostalu opremu, hemijske reagense, tehničke konsultacije.. bez značajnih prihoda i skoro nikakve koristi za Srbiju. Raspodelu preostale procenjene godišnje bruto dodate vrednosti od 695 miliona evra, Rio Tinto predviđa da inkasira 450 miliona evra, odnosno da za svoj uloženi kapital uzme dve trećine operativne dobiti projekta Jadar", stoji u analizi.
Kako piše dalje, tokom prvih pet godina rada Rio Tinto predviđa da investira oko 2,55 milijarde evra, potom očekuje pokretanje proizvodnje te prihode od ukupno 13,95 milijarde evra. Čista zarada bila bi 11,4 milijardi evra.
Rio Tinto bi tako u potpunosti pokrio sopstveni rizik posle manje od četvrtine života rudnika, te ostvarivao profite od jedanaeste godine i tokom preostalih trideset godina njegovog rada.
Koliko bi od svega zaradila Srbija?
Prihodi za naš budžet svode na 184,5 miliona evra godišnje, što je, kako smatraju autori analize, "izuzetno malo za projekat ovog obima i ovakvog ekološkog rizika".
Odvajanje 30 miliona evra bruto godišnje za plate deluje lepo, ali iz iskustva Ziđina u Boru, gde se zbog nedostatka domaće radne snage masovno zapošljavaju radnici iz Kine, ni tu se ne može očekivati dobitak za Srbiju.
Rudna renta ukupno ne predstavlja, prema studiji londonske kompanije, više od 40 miliona evra godišnje i to u momentu maksimalne proizvodnje, posle desete godine rada rudnika, ali uz napomenu autora analize da je Vlada Ziđin-u u Boru i Majdanpeku smanjila ovu stopu, što se može desiti i ovde.
Najveći predviđeni prihod bi zapravo bio porez na dobit preduzeća na godišnjem nivou od 85 miliona evra, ali bi Rio Tinto u skladu sa domaćim propisima imao mogućnost da plaća porez na dobit samo tokom 12 od ukupno 40 godina projekta.
Pročitaj još
"Treba napomenuti da bi celokupna dividenda išla Rio Tintu, odnosno Srbija ne bi imala nikakvo vlasništvo nad projektom. To je još jedna veoma zabrinjavajuća činjenica koja odudara od dogovora koji su postignuti u mnogim rudarskim projektima, pa čak i ove kompanije. Srbija u najboljem slučaju, za 40 godina rada rudnika, mogla bi ukupno da inkasira oko 696 miliona evra, u proseku svega 17,4 miliona ili 2,6 evra po glavi stanovnika godišnje", piše u analizi.
Sa druge strane, kada se sabere koliko će Srbija da uloži u obimne infrastrukturne radove, dolazi se do nule.
Ceo tekst možete pročitati OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Cene nafte porasle zbog eskalacije sukoba SAD i Irana
17.07.2026.•
0
Cene nafte porasle su danas nakon što su Sjedinjene Američke Države i Iran pojačali međusobne napade u Persijskom zalivu, dok narušeno primirje ograničava protok nafte kroz Ormuski moreuz.
Šta je Akcionarski fond i koliko para bi moglo da bude podeljeno građanima?
16.07.2026.•
11
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ovih dana je javnosti približio jedan fond koji postoji još od 2010. godine, a čiji su vlasnici građani Srbije i to ne posredno, preko države, već direktno, kao vlasnici akcija.
Vlada usvojila: Akcize na gorivo 20 odsto niže
16.07.2026.•
7
Vlada Srbije usvojila je na sednici Odluku o privremenom smanjenju iznosa akciza na derivate nafte, koja podrazumeva dodatno smanjenje akciza za ukupno 20 odsto.
Svoje probleme sa strujom Srbija rešava ogromnim uvozom iz Hrvatske i Bosne
16.07.2026.•
5
Finalni podaci za spoljnu trgovinu u prošloj godini potvrđuju da se izvoz Srbije oporavlja naročito u oblasti eksploatacije ruda i proizvodnje automobila, ali i struje.
Nacionalni fudbalski stadion najverovatnije neće biti gotov za "Expo 2027": Više razloga za to
16.07.2026.•
22
Uprkos nedavnim izjavama predstavnika vlasti da će Nacionalni fudbalski stadion biti završen do početka "Expo 2027", izvesno je da se to neće dogoditi.
Broker objašnjava kako se formiraju cene goriva u Srbiji - što je i razlog zašto neće ići nadole
16.07.2026.•
4
Od petka bi država ponovo mogla da spusti akcize na gorivo i to ovoga puta za 20 odsto. Predsednik Srbije je rekao da će to predložiti Vladi i ministru finansija, kako bi se održala "pristojna cena" za građane.
Srbija se zadužila 500 miliona evra za modernizaciju Vojske
15.07.2026.•
19
Forbs Srbija dobio je potvrdu Ministarstva finansija da je Srbija realizovala emisiju šestogodišnjih obveznica u iznosu od 500 miliona evra koji je namenjen Vojsci Srbije.
Beograd prednjači u novogradnji, u maju izdato 2.329 građevinskih dozvola
15.07.2026.•
2
U Srbiji je u maju ove godine izdato 2.329 građevinskih dozvola, što je bilo 4,6 odsto više nego u istom periodu prethodne godine, saopštio je danas Republički zavod za statistiku (RZS).
Arsić: Zbog visokih akciza gorivo neće značajnije pojeftiniti
15.07.2026.•
3
Profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Milojko Arsić izjavio je danas da gorivo neće značajnije pojeftiniti i pored odluke Vlade Srbije o smanjenju akciza za dodatnih pet odsto.
Podneta tužba protiv Mete: Koristila AI da otpusti porodilje i osobe sa invaliditetom
15.07.2026.•
3
Grupa zaposlenih u kompaniji Meta podnela je tužbu saveznom sudu u Kaliforniji, tvrdeći da je kompanija koristila alate veštačke inteligencije za izbor radnika za otpuštanje.
Kineski izvoz automobila prvi put premašio milion vozila mesečno
15.07.2026.•
2
Kineski izvoz automobila dostigao je u junu novi rekord, prvi put premašivši milion vozila za jedan mesec, dok je ukupan izvoz ove zemlje porastao za 27 odsto i dodatno povećao trgovinski suficit Kine sa ostatkom sveta.
Srbija se zadužila za još 500 miliona evra i to na "neobičan" način
15.07.2026.•
20
Srbija se u ponedeljak, 14. jula, kroz takozvani privatni plasman obveznica (private bond placement) zadužila za 500 miliona evra.
Penzionerima pomoć do 15. septembra, u planu popusti i u privatnim zdravstvenim ustanovama
14.07.2026.•
8
Pomoć za penzionere biće isplaćena najkasnije do 15. septembra, najavio je direktor PIO fonda Relja Ognjenović.
Prodaja telefona na najnižem nivou još od 2013: Nestašica memorijskih čipova zbog AI
14.07.2026.•
2
Globalne isporuke pametnih telefona pale su u drugom tromesečju 2026. za 11 odsto i dostigle najniži nivo još od 2013, pre svega zbog dugotrajnog nedostatka memorijskih čipova koji je povećao cene uređaja.
Međugodišnja inflacija u junu 2,7 odsto
13.07.2026.•
2
Međugodišnja inflacija u Srbiji u junu ove godine iznosila je 2,7 odsto, a mesečna 0,2 odsto, objavio je danas Republički zavod za statistiku.
Rojters: Evropi preti nestašica goriva zbog sukoba SAD i Irana
13.07.2026.•
4
Evropa je najizloženiji region posledicama rata između SAD i Irana kada je reč o snabdevanju energentima, navodi Rojters u analizi.
Koliko će Srbija ove godine platiti novčanih kazni i penala po tužbama?
13.07.2026.•
7
Srbija je prošle godine po osnovu novčanih kazni, penala po rešenju sudova i naknadne štete iz budžeta platila 24,2 milijarde dinara.
Evropa u prvoj polovini godine uvezla ruski LNG iz Jamala vredan šest milijardi evra
13.07.2026.•
2
Evropa je u prvoj polovini ove godine uvezla količine tečnog prirodnog gasa (LNG) iz ruskog postrojenja Jamal u vrednosti od šest milijardi evra.
Cene nafte skočile nakon novih američkih napada na Iran
13.07.2026.•
1
Cene nafte naglo su porasle, dok su azijske berze uglavnom zabeležile pad nakon novih američkih vazdušnih udara na Iran, javio je danas Asošijeted pres (AP).
Predstavnici Viz Era predali 21.000 zahteva građana da bi ostali u Srbiji
13.07.2026.•
1
Predstavnici kompanije VIz Er danas su predali više od 21.000 potpisa građana Direktoratu civilnog vazduhoplovstva, kako bi očuvali poslovanje u Beogradu.
Od "Osmeha Vojvodine" do javnog duga: Koliko košta razvoj izgradnjom puteva?
13.07.2026.•
25
Nema šta, Aleksandar Vučić ne prestaje graditi moderne puteve. Nedavno je najavio nove, preciznije prve ozbiljnije drumske investicije u Vojvodini.
Komentari 17
Fića
Ko bi plaćao Obeptećebhebi uklanjanje nastale štete...?!
RT, zagovornici rudarenja ili građani Srbije...?!
Posebno je Priča potencijalna ucenjivanja zlonamernika da će to namerno da izazovu, a ima ih nakon ratova '90 - tih, na ovim prostorima.
313z
Goran
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar