Ekonomski stručnjaci analizirali: Srbija ulaže milijardu evra u rudnik litijuma - a ostaje na nuli
Ekonomski efekti rudnika litijuma u dolini Jadra za Srbiju krajnje su neizvesni, a u najpovoljnijem scenariju, ravni nuli.
Foto: 021.rs
Kako piše Danas, to se zaključuje u stručnoj analizi srpskih ekonomista pod nazivom "Koliko bi Srbija dobila od projekta Jadar?".
Analizu su radili Zoran Drakulić, predsednik kluba Privrednik, vlasnik Point grupe, ali i prvog rudnika litijuma na svetu, profesor na ekonomskom fakultetu Dejan Šoškić, profesorka ekonomije u penziji Danica Popović i ekonomista Boško Mijatović.
Na osnovu ekonomske i finansijke analize, kao i zbog ogromnih rizika u vezi sa njegovim eventualnim sprovođenjem, njihov zaključak je da projekat "Jadar" nije opravdan i treba da bude obustavljen.
Srbija bi, kako piše u analizi, po projekcijama Rio Tinta imala zanemarljive prihode po svim osnovama: 17,4 miliona evra godišnje zarade predstavlja tek 2,6 evra po glavi stanovnika.
S druge strane, Srbija bi uz to sama finansirala celokupnu infrastrukturu, vrednu nekoliko stotina miliona evra (puteve, prugu, vodovod, gasovod, strujnu infrastrukturu, itd.).
"Srbija ne bi imala ni najmanji udeo u vlasništvu rudnika i Rio Tinto bi u poptunosti raspolagao sa iskopanim litijumom. U slučaju ekološke katastrofe (poplave, izlivanje jalovine..) Srbija bi ogromne izdatke za sanaciju, potencijalno stotine miliona evra, morala da plati sama", piše u članku, a prenosi Danas.
Autori ističu da je studiju ekonomskog efekta ovog projekta za Rio Tinto uradila malo poznata londonska konsalting kompanija "Ergo Strategy Group".
Na strani 45 njihove studije pominje se procena od jedne milijarde godišnjih prihoda celokupnog posla. Dalje se navodi da se od ukupnog prihoda odbija 305 miliona evra troškova za dobra i usluge, uključujući i plate.
"Treba napomenuti da bi ti troškovi bili isplaćeni skoro isključivo stranim dobavljačima za mašine i ostalu opremu, hemijske reagense, tehničke konsultacije.. bez značajnih prihoda i skoro nikakve koristi za Srbiju. Raspodelu preostale procenjene godišnje bruto dodate vrednosti od 695 miliona evra, Rio Tinto predviđa da inkasira 450 miliona evra, odnosno da za svoj uloženi kapital uzme dve trećine operativne dobiti projekta Jadar", stoji u analizi.
Kako piše dalje, tokom prvih pet godina rada Rio Tinto predviđa da investira oko 2,55 milijarde evra, potom očekuje pokretanje proizvodnje te prihode od ukupno 13,95 milijarde evra. Čista zarada bila bi 11,4 milijardi evra.
Rio Tinto bi tako u potpunosti pokrio sopstveni rizik posle manje od četvrtine života rudnika, te ostvarivao profite od jedanaeste godine i tokom preostalih trideset godina njegovog rada.
Koliko bi od svega zaradila Srbija?
Prihodi za naš budžet svode na 184,5 miliona evra godišnje, što je, kako smatraju autori analize, "izuzetno malo za projekat ovog obima i ovakvog ekološkog rizika".
Odvajanje 30 miliona evra bruto godišnje za plate deluje lepo, ali iz iskustva Ziđina u Boru, gde se zbog nedostatka domaće radne snage masovno zapošljavaju radnici iz Kine, ni tu se ne može očekivati dobitak za Srbiju.
Rudna renta ukupno ne predstavlja, prema studiji londonske kompanije, više od 40 miliona evra godišnje i to u momentu maksimalne proizvodnje, posle desete godine rada rudnika, ali uz napomenu autora analize da je Vlada Ziđin-u u Boru i Majdanpeku smanjila ovu stopu, što se može desiti i ovde.
Najveći predviđeni prihod bi zapravo bio porez na dobit preduzeća na godišnjem nivou od 85 miliona evra, ali bi Rio Tinto u skladu sa domaćim propisima imao mogućnost da plaća porez na dobit samo tokom 12 od ukupno 40 godina projekta.
Pročitaj još
"Treba napomenuti da bi celokupna dividenda išla Rio Tintu, odnosno Srbija ne bi imala nikakvo vlasništvo nad projektom. To je još jedna veoma zabrinjavajuća činjenica koja odudara od dogovora koji su postignuti u mnogim rudarskim projektima, pa čak i ove kompanije. Srbija u najboljem slučaju, za 40 godina rada rudnika, mogla bi ukupno da inkasira oko 696 miliona evra, u proseku svega 17,4 miliona ili 2,6 evra po glavi stanovnika godišnje", piše u analizi.
Sa druge strane, kada se sabere koliko će Srbija da uloži u obimne infrastrukturne radove, dolazi se do nule.
Ceo tekst možete pročitati OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Potoci prosutog mleka ubrzavaju odumiranje srpskog sela
18.02.2026.•
9
Srbija se suočava sa tišim, ali opasnijim egzodusom od onog migratornog - nestankom mlečnog govedarstva koji direktno ugrožava prehrambeni suverenitet zemlje.
NALED: Privredni rast Srbije u 2025. godini usporen
18.02.2026.•
0
U Srbiji je u 2025. godini bruto domaći proizvod (BDP) porastao za dva odsto, što je ispod ranijih projekcija, te označava usporavanje privrednog rasta.
Tender za naftovod od Novog Sada do Mađarske produžen do 26. februara
18.02.2026.•
4
Tender za izgradnju naftovoda između Mađarske i Srbije produžen je do 26. februara.
"Skok u budućnost" kao konkretan plan ne postoji, ali ga građani Srbije poprilično plaćaju
18.02.2026.•
16
Građani Srbije plaćaju 14 do 18 milijardi evra na nešto što postoji samo kao naziv - "Skok u budućnost".
EU pokreće istragu protiv Šeina zbog prodaje spornih proizvoda i "zavisničkog dizajna" platforme
17.02.2026.•
1
Evropska unija pokrenuće zvaničnu istragu protiv kineskog internet-trgovca Šein zbog sumnje na višestruka kršenja evropskih zakona, uključujući prodaju seksualnih lutaka koje liče na decu i oružja.
Ministar Glamočić se sastaje sa poljoprivrednicima: Dogovor o svemu što je realno
17.02.2026.•
7
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić sastaće se u 13 časova sa poljoprivrednicima koji protestuju.
Đedović Handanović: Očekujem do kraja nedelje odgovor na zahtev za produženje licence NIS-u
17.02.2026.•
6
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović očekuje do kraja nedelje odgovor na zahtev za produženje licence NIS-u.
ByteDance obećava zaštitu autorskih prava na AI video alatu nakon pretnji Diznija
16.02.2026.•
1
Kineska tehnološka kompanija ByteDance saopštila je da će preduzeti korake kako bi sprečila neovlašćeno korišćenje autorskih prava na svom novom AI alatu za generisanje videa, nakon pretnji pravnim postupkom iz američke
Metla Group kupila Nišku pivaru
16.02.2026.•
3
Domaća kompanija Metla Group iz Leskovca zvanično je preuzela Nišku pivaru, čime je završen proces promene vlasničke strukture, saopštio je novi vlasnik.
EU do 2028. zabranjuje rusku naftu i gas: Koliko će to uticati na energetsku bezbednost Srbije?
16.02.2026.•
16
EU je na putu da do kraja 2027. godine u potpunosti ukine uvoz ruskog gasa i nafte, a većina zemalja članica ima izlaz na more i problem snabdevanjem gasom mogle bi da reše izgradnjom sopstvenih LNG terminala.
Hiljade poslodavaca u Nemačkoj odbile prošle godine da isplate minimalnu platu
15.02.2026.•
1
Hiljade poslodavaca u Nemačkoj odbile su da isplate minimalnu platu tokom 2025. godine.
Voće u Srbiji u 2025. bilo skuplje 68 odsto nego prethodne godine
15.02.2026.•
2
Najveći uticaj na rast cena u grupi proizvoda poljoprivrede i ribarstva u prošloj godini imalo je poskupljenje voća od 68,2 odsto i žita od 12,3 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Čekaju li nas nova poskupljenja: Uredba o ograničenju trgovačkih marži ističe 1. marta
15.02.2026.•
19
Iako uredba o ograničenim trgovačkim maržama ističe 1. marta, deo nabavnih cena je već odmrznut, a kompanija Delez najavila je tužbu protiv Srbije.
Evropska centralna banka proširuje pristup svom fondu za likvidnost u evrima
15.02.2026.•
0
Evropska centralna banka (ECB) saopštila je da namerava da proširi pristup svom fondu za likvidnost u evrima, kako bi bio globalno dostupan u cilju jačanja jedinstvene evropske valute na međunarodnom planu.
Pošto prodaja e-automobila nije išla po planu: Stelantis ipak uvodi nova dizel vozila u Evropu
15.02.2026.•
15
Kompanija Stelantis ponovo uvodi dizel verzije najmanje sedam modela automobila i putničkih kombija širom Evrope, što predstavlja zaokret od ranije snažne orijentacije ka električnim vozilima (EV).
Srbija se zadužila za još 200 miliona evra: Svaki građanin "duguje" oko 6.000 evra
15.02.2026.•
29
Srbija se u četvrtak zadužila za još 200 miliona evra, za koliko je prodala petnaestogodišnje državne obveznice po stopi prinosa od pet odsto.
Na kraju prošle godine zabeležen porast broja građevinskih dozvola
14.02.2026.•
1
U Srbiji je u decembru prošle godine izdato 2.948 građevinskih dozvola, što je 10,8 odsto više u odnosu na isti mesec prethodne godine, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Odbor za poljoprivredu usvojio da 10 do 15 odsto mleka koje se otkupljuje bude prerađeno u mleko u prahu
13.02.2026.•
4
Parlamentarni Odbor za poljoprivredu usvojio je danas predloge da 10 do 15 odsto količine mleka koje se otkupljuje bude prerađeno u mleko u prahu i da država dotira 1,5 evra na bazi skladištenja.
NIS podneo zahtev za novu licencu Ministarstva finansija SAD
13.02.2026.•
1
Naftna industrija Srbije uputila je 12. februara Ministarstvu finansija SAD novi zahtev za izdavanje posebne licence kojom se omogućava nesmetano obavljanje operativnih aktivnosti kompanije i posle 20. februara.
Šta se najviše prodaje u Srbiji: Polovnjaci, "škoda", "tojota", "reno"...
13.02.2026.•
8
U Srbiji je u 2025. godini zabeležen rast prodaje novih vozila za 13,8 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Komentari 17
Fića
Ko bi plaćao Obeptećebhebi uklanjanje nastale štete...?!
RT, zagovornici rudarenja ili građani Srbije...?!
Posebno je Priča potencijalna ucenjivanja zlonamernika da će to namerno da izazovu, a ima ih nakon ratova '90 - tih, na ovim prostorima.
313z
Goran
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar