Stanarine i komunalije u EU: Ovo su zemlje u kojima su troškovi stanovanja najviši i najniži
Cene nekretnina u EU porasle su za 48 odsto između 2010. i 2023. godine, dok su troškovi stanovanja, uključujući kirije, naglo porasli u nekim državama članicama.
Foto: Pixabay
To, kako prenosi Euronews Srbija, pokazuje najnoviji izveštaj o stanovanju u Evropi koji je objavio Eurostat.
Ljudi u Irskoj su se suočili sa najvišim troškovima stanovanja, uključujući vodu, struju i gas, u 2023. godini, što je bilo dvostruko više od proseka EU, prema Eurostatu.
Drugo najskuplje mesto za život bio je Luksemburg (86 odsto iznad proseka EU), a potom Danska (80 odsto iznad) prošle godine.
U međuvremenu, ljudi u Bugarskoj i Poljskoj imali su najjeftinije troškove života u Bloku, ispod proseka EU za 61 i 56 odsto.
Gledajući evoluciju cena, Eurostat primećuje da su između 2010. i 2023. godine troškovi stanovanja u Irskoj porasli 17 odsto iznad proseka EU na 101 odsto, na kraju se udvostručivši.
Troškovi su porasli u 17 država članica tokom istog perioda, dok su opali u devet, uključujući Grčku, Kipar i Španiju. Troškovi stanovanja ostali su nepromenjeni u Poljskoj.
Dok stambene krize muče različite zemlje u Evropi, uključujući Irsku, Portugal i Španiju, trend naglog rasta cena nekretnina je blago pauziran prošle godine, kada su cene nekretnina u Evropi opale u proseku za 0,3 odsto.
Međutim, gledajući širu sliku, primećuje se da su u ukupnom zbiru cene nekretnina porasle 48 odsto između 2010. i 2023. godine u proseku u bloku, a najveći porast zabeležen je u Estoniji (+209 odsto), Mađarskoj (+191 odsto) i Litvaniji (+154 odsto). Cene nekretnina su opale u samo dve države članice (nema podataka za Grčku), u Italiji i na Kipru za -8 odsto i -2 odsto.
U međuvremenu, troškovi zakupa su postepeno porasli, ukupno 22 odsto u periodu od 2010. do 2023. godine, pri čemu su gotovo sve države članice zabeležile porast, osim Grčke. Ukupna inflacija u EU za isti period iznosila je 36 odsto.
Međutim, bile su zemlje u kojima su cene zakupa rasle daleko iznad proseka. U Estoniji, gde je zabeležen najveći porast cena zakupa, trošak je skočio +211 odsto, u Litvaniji je došlo do skoka od +169 odsto, a zakupnina u Irskoj se udvostručila u istom periodu.
Da li su kirije pristupačne u EU?
U proseku, ljudi u EU su prošle godine trošili oko petine (19,7 odsto) svog raspoloživog prihoda na stanovanje, sa najvišim udelima u Grčkoj (35,2 odsto), Luksemburgu (27,6 odsto) i Danskoj (25,9 odsto).
U Norveškoj, Švajcarskoj i Nemačkoj ljudi troše otprilike četvrtinu svog raspoloživog prihoda na stanovanje.
Za one koji se mogu smatrati u riziku od siromaštva u EU ova stopa bila je znatno viša, u proseku 38,2 odsto.
Foto: Pixabay
Ima poboljšanja, ipak, u udelu ljudi koji akumuliraju dugovanja po hipotekama, zakupninama ili računima za komunalne usluge - ova stopa u EU smanjila se na 9,3 odsto u 2023. godini sa 12,4 odsto u 2010. godini, pri čemu je samo pet država članica zabeležilo neki porast. Međutim, jedna zemlja, Grčka, značajno se razlikuje od ovog poboljšavajućeg trenda, gde skoro polovina stanovništva ima neka dugovanja.
Više od dve trećine ljudi koji žive u domaćinstvima u EU posedovalo je svoj dom prošle godine.
Postoje ogromne razlike u bloku kada je u pitanju vlasništvo nad nekretninom. U Rumuniji, na primer, više od 95 odsto stanovništva poseduje svoju nekretninu. Ova zemlja je rame uz rame sa Slovačkom, Hrvatskom i Mađarskom, gde više od 90 odsto ljudi poseduje svoje domove.
Iznajmljivanje je najčešće u Švajcarskoj i Nemačkoj, gde više od polovine stanovništva čine podstanari.
U bloku, više od dve trećine, 69 odsto stanovništva posedovalo je svoj dom, dok je preostalih 31 odsto živelo u iznajmljenom prostoru u 2023. godini.
Kuća ili stan?
U EU u 2023. godini, više od polovine stanovništva živelo je u kući, dok je gotovo 48 odsto stanovalo u stanu, a mali procenat od 0,6 odsto izabrao je alternativne tipove smeštaja, kao što su kućice na vodi i kamperi.
Iako izbor između kuće i stana može biti u velikoj meri određen time da li je dom u gradu ili na selu, kada se upoređuju zemlje, Irska daleko prednjači, sa 90 odsto stanovništva koje živi u kući.
Zemlja sa drugim najvećim brojem kuća bila je Holandija (79 odsto), dok su Belgija i Hrvatska (obe 77 odsto) delile treće mesto.
U međuvremenu, Španija je imala najveći udeo stanova (66 odsto), dok su je pratili Letonija (65 odsto, podaci iz 2021. godine), Malta (63 odsto) i Nemačka (61 odsto).
Pročitaj još
Gde su ljudi najviše ulagali u nekretnine?
Ljudi na Kipru su prošle godine investirali ekvivalent od 8,6 odsto BDP-a zemlje u nekretnine, prema Eurostatu. U Italiji, ova stopa je iznosila sedam odsto, što je nešto više nego u Nemačkoj (6,9 odsto) i Francuskoj (6,4 odsto).
Najniža stopa registrovana je u Poljskoj (2,2 odsto BDP-a) i Grčkoj (2,3 odsto).
Prosečno ulaganje u stanovanje u EU iznosilo je 5,8 osto BDP-a u 2023. godini, što je otprilike oko trilion evra.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
.jpg "UniCredit želi da preuzme Commerzbank, Berlin oštro protiv: Šolc potez nazvao")
UniCredit želi da preuzme Commerzbank, Berlin oštro protiv: Šolc potez nazvao "neprijateljskim napadom"
16.03.2026.•
0
Dve velike evropske banke našle su se u centru preuzimanja vrednog oko 35 milijardi evra, nakon što je italijanski UniCredit pojačao pokušaj da preuzme nemački Commerzbank, uprkos snažnom protivljenju nemačke vlade.
Profesor Musabegović: Ne očekujem drastičan rast rata kredita uprkos skoku euribora
16.03.2026.•
0
Dvanaestomesečni euribor zabeležio je najveći jednodnevni skok u poslednjih 18 godina, dok je šestomesečni euribor porastao najviše u poslednje tri godine, ipak, profesor misli da to neće značajno uticati na građane.
"Ako ne rade nemačke, neće raditi ni srpske fabrike": Kako se kriza iz Evrope preliva na Srbiju
16.03.2026.•
13
Zbog sve manje porudžbina i pada aktivnosti na evropskom tržištu automobilske industrije, a posebno u Nemačkoj, i fabrike u Srbiji suočavaju se sa smanjenjem obima proizvodnje.
Barel nafte dostigao cenu od skoro 105 dolara
16.03.2026.•
0
Sirova nafta Brent dostigla je danas cenu od skoro 105 dolara po barelu, što je porast od više od 40 odsto od početka rata u Iranu.
Opredeljeno 150 miliona za unapređenje ruralnog turizma: Rok za zahteve 31. mart
15.03.2026.•
1
Za realizaciju Uredbe Vlade Srbije o uslovima, načinu dodele i korišćenja sredstava podsticaja za razvoj i unapređenje ruralnog turizma i ugostiteljstva iz budžeta je opredeljeno 150 miliona dinara.
MEA: Strateške rezerve nafte biće odmah odblokirane u Aziji i Okeaniji
15.03.2026.•
0
Nafta iz strateških rezervi biće puštena odmah u Aziji i Okeaniji, a počev od kraja marta u Americi i Evropi, saopštila je danas Međunarodna agencija za energiju, preneo je pariski list Mond.
Bliži se rok za prodaju ruskog udela u NIS-u: Finalizacija dogovora ili novi produžeci?
15.03.2026.•
8
Kao što je više puta odlagano stupanje na snagu američkih sankcija NIS-u, čija primena je počela 9. oktobra prošle godine, tako je više puta ta kompanija slala zahtev OFAK-u za produženje operativne licence za rad.
NBS u SEPA registru: Plaćanje moguće od 5. maja
15.03.2026.•
1
Narodna banka Srbije (NBS) dobila je pozitivnu ocenu Evropskog platnog saveta u postupku prijave za učešće u platnoj šemi SEPA Credit Transfer i operativnog izvršenja transakcija za potrebe budžetskih korisnika.
Kompanija Meta planira da otpusti 20 odsto zaposlenih
15.03.2026.•
2
Kompanija Meta planira da otpusti 20 ili više odsto zaposlenih, kako bi nadoknadila skupi razvoj veštačke inteligencije i pripremila se za veću efikasnost koju će doneti novi način rada uz pomoć AI.
Svet do sada video dva naftna šoka, jedan doveo do izgubljene decenije u SFRJ: Da li smo pred trećim?
15.03.2026.•
3
Kada je 9. marta cena nafte skočila na skoro 120 dolara po barelu mnogi su pomislili da se svet suočava sa trećim naftnim šokom.
Akcize smanjene, gorivo poskupelo: Koliko bi mogao da košta benzin?
14.03.2026.•
22
Vlada Srbije donela je odluku da privremeno smanji akcize na naftne derivate, kako bi sprečila drastičan rast cena na pumpama zbog skoka cena nafte na svetskom tržištu usled rata na Bliskom istoku.
Nema uredbe o maržama, nema ni transparentnosti: Država više ne objavljuje cenovnike trgovinskih lanaca
14.03.2026.•
7
Ministarstvo trgovine više ne objavljuje cenovnike trgovinskih lanaca na Portalu otvorenih podataka, s obzirom na to da je Uredba o ograničenju marži, kojom je to bilo propisano, prestala da važi.
MOL i Slovnaft podneli novu žalbu protiv Janafa
14.03.2026.•
2
Mađarska MOL grupa i slovački Slovnaft podneli su novu žalbu Generalnom direktoratu za konkurenciju Evropske komisije, ovaj put zbog toga što Jadranski naftovod (Janaf) zloupotrebljava cene, saopšteno je iz MOL grupe.
Vučić najavljuje penzije od 750 evra: Penzionerske organizacije upozoravaju na populizam
14.03.2026.•
49
Više od milion penzionera u Srbiji bori se sa egzistencijom, dok skoro trećina njih živi na ivici siromaštva.
Španski projektanti predlagali Adu Huju za Nacionalni stadion, vlast izabrala Surčin
14.03.2026.•
37
Vlast SNS-a će iz kase građana potrošiti 1,2 milijarde evra na izgradnju Nacionalnog stadiona u Surčinu, ali problem nije samo ekstremno visoka cena.
Savić: Građani ne mogu očekivati da se država sama odrekne akciza i PDV-a
13.03.2026.•
26
Zbog sukoba na Bliskom istoku došlo je do poskupljenja cena sirove nafte. Država je stoga donela odluku da smanji akcize za 20 odsto, što znači da će se negde 16, 17 dinara po litru manje slivati u budžet Srbije.
Kladionice pune budžet: Više od 28 milijardi dinara uplaćeno prošle godine
13.03.2026.•
40
Tržište igara na sreću nastavlja da raste, a samim tim, rastu i prihodi koje država ostvaruje od kladionica. Samo u prošloj godini, kladionice u Srbiji su u državnu kasu uplatile više od 28 milijardi dinara.
Glamočić: Više od 10 milijardi dinara isplaćeno poljoprivrednicima
13.03.2026.•
1
Ministar poljoprivrede Srbije Dragan Glamočić rekao je da je do sada država isplatila više od 10 milijardi dinara poljoprivrednicima po odnovu podsticaja od 18.000 dinara po hektaru, od ukupno planiranih 36 milijardi.
Nove cene goriva: Dizel pet dinara skuplji
13.03.2026.•
20
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti narednih nedelju dana.
Znatno smanjene akcize na gorivo, evo kolike su sada
13.03.2026.•
16
Vlada Srbije smanjila je akcize na naftne derivate za 20 odsto.
Epska frka: Ide li gas?
13.03.2026.•
4
Agresija na Iran, poetski nazvana "Epski bes", od prvog dana ostavlja posledice na daleko širem prostoru od ratne zone.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar