Stanarine i komunalije u EU: Ovo su zemlje u kojima su troškovi stanovanja najviši i najniži

Autor: Euronews Srbija

Info

07.01.2025.

05:21

Cene nekretnina u EU porasle su za 48 odsto između 2010. i 2023. godine, dok su troškovi stanovanja, uključujući kirije, naglo porasli u nekim državama članicama.

Stanarine i komunalije u EU: Ovo su zemlje u kojima su troškovi stanovanja najviši i najniži

Foto: Pixabay

To, kako prenosi Euronews Srbija, pokazuje najnoviji izveštaj o stanovanju u Evropi koji je objavio Eurostat.

Ljudi u Irskoj su se suočili sa najvišim troškovima stanovanja, uključujući vodu, struju i gas, u 2023. godini, što je bilo dvostruko više od proseka EU, prema Eurostatu.

Drugo najskuplje mesto za život bio je Luksemburg (86 odsto iznad proseka EU), a potom Danska (80 odsto iznad) prošle godine.

U međuvremenu, ljudi u Bugarskoj i Poljskoj imali su najjeftinije troškove života u Bloku, ispod proseka EU za 61 i 56 odsto.

Gledajući evoluciju cena, Eurostat primećuje da su između 2010. i 2023. godine troškovi stanovanja u Irskoj porasli 17 odsto iznad proseka EU na 101 odsto, na kraju se udvostručivši.

Troškovi su porasli u 17 država članica tokom istog perioda, dok su opali u devet, uključujući Grčku, Kipar i Španiju. Troškovi stanovanja ostali su nepromenjeni u Poljskoj.

Dok stambene krize muče različite zemlje u Evropi, uključujući Irsku, Portugal i Španiju, trend naglog rasta cena nekretnina je blago pauziran prošle godine, kada su cene nekretnina u Evropi opale u proseku za 0,3 odsto.

Međutim, gledajući širu sliku, primećuje se da su u ukupnom zbiru cene nekretnina porasle 48 odsto između 2010. i 2023. godine u proseku u bloku, a najveći porast zabeležen je u Estoniji (+209 odsto), Mađarskoj (+191 odsto) i Litvaniji (+154 odsto). Cene nekretnina su opale u samo dve države članice (nema podataka za Grčku), u Italiji i na Kipru za -8 odsto i -2 odsto.

U međuvremenu, troškovi zakupa su postepeno porasli, ukupno 22 odsto u periodu od 2010. do 2023. godine, pri čemu su gotovo sve države članice zabeležile porast, osim Grčke. Ukupna inflacija u EU za isti period iznosila je 36 odsto.

Međutim, bile su zemlje u kojima su cene zakupa rasle daleko iznad proseka. U Estoniji, gde je zabeležen najveći porast cena zakupa, trošak je skočio +211 odsto, u Litvaniji je došlo do skoka od +169 odsto, a zakupnina u Irskoj se udvostručila u istom periodu.

Da li su kirije pristupačne u EU?

U proseku, ljudi u EU su prošle godine trošili oko petine (19,7 odsto) svog raspoloživog prihoda na stanovanje, sa najvišim udelima u Grčkoj (35,2 odsto), Luksemburgu (27,6 odsto) i Danskoj (25,9 odsto).

U Norveškoj, Švajcarskoj i Nemačkoj ljudi troše otprilike četvrtinu svog raspoloživog prihoda na stanovanje.

Za one koji se mogu smatrati u riziku od siromaštva u EU ova stopa bila je znatno viša, u proseku 38,2 odsto.

Foto: Pixabay

Ima poboljšanja, ipak, u udelu ljudi koji akumuliraju dugovanja po hipotekama, zakupninama ili računima za komunalne usluge - ova stopa u EU smanjila se na 9,3 odsto u 2023. godini sa 12,4 odsto u 2010. godini, pri čemu je samo pet država članica zabeležilo neki porast. Međutim, jedna zemlja, Grčka, značajno se razlikuje od ovog poboljšavajućeg trenda, gde skoro polovina stanovništva ima neka dugovanja.

Više od dve trećine ljudi koji žive u domaćinstvima u EU posedovalo je svoj dom prošle godine.

Postoje ogromne razlike u bloku kada je u pitanju vlasništvo nad nekretninom. U Rumuniji, na primer, više od 95 odsto stanovništva poseduje svoju nekretninu. Ova zemlja je rame uz rame sa Slovačkom, Hrvatskom i Mađarskom, gde više od 90 odsto ljudi poseduje svoje domove.

Iznajmljivanje je najčešće u Švajcarskoj i Nemačkoj, gde više od polovine stanovništva čine podstanari.

U bloku, više od dve trećine, 69 odsto stanovništva posedovalo je svoj dom, dok je preostalih 31 odsto živelo u iznajmljenom prostoru u 2023. godini.

Kuća ili stan?

U EU u 2023. godini, više od polovine stanovništva živelo je u kući, dok je gotovo 48 odsto stanovalo u stanu, a mali procenat od 0,6 odsto izabrao je alternativne tipove smeštaja, kao što su kućice na vodi i kamperi.

Iako izbor između kuće i stana može biti u velikoj meri određen time da li je dom u gradu ili na selu, kada se upoređuju zemlje, Irska daleko prednjači, sa 90 odsto stanovništva koje živi u kući.

Zemlja sa drugim najvećim brojem kuća bila je Holandija (79 odsto), dok su Belgija i Hrvatska (obe 77 odsto) delile treće mesto.

U međuvremenu, Španija je imala najveći udeo stanova (66 odsto), dok su je pratili Letonija (65 odsto, podaci iz 2021. godine), Malta (63 odsto) i Nemačka (61 odsto).

Gde su ljudi najviše ulagali u nekretnine?

Ljudi na Kipru su prošle godine investirali ekvivalent od 8,6 odsto BDP-a zemlje u nekretnine, prema Eurostatu. U Italiji, ova stopa je iznosila sedam odsto, što je nešto više nego u Nemačkoj (6,9 odsto) i Francuskoj (6,4 odsto).

Najniža stopa registrovana je u Poljskoj (2,2 odsto BDP-a) i Grčkoj (2,3 odsto).

Prosečno ulaganje u stanovanje u EU iznosilo je 5,8 osto BDP-a u 2023. godini, što je otprilike oko trilion evra.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

nekretnine troškovi života

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.