Ruski gas podelio Evropljane
Otkako je pre bezmalo tri i po godine počeo sukob u Ukrajini, Evropska unija je brzo počela da drastično smanjuje uvoz gasa iz Rusije.
Foto: 021.rs
Do 2027. godine planira i prestati nabavljati ovaj energent od donedavno najvećeg svetskog izvoznika.
Sve u cilju da se što više umanje prihodi kojima Moskva finansira rat. U nekim boljim vremenima zemlje Unije su iz Rusije godišnje uvozile i po 160 milijardi kubika plina, što čini više od 40 odsto potrošnje, pa je jasno da je reč o krupnom zaokretu kakav ostavlja duboki trag na oba partnera.
Evropa je odavno potrošila sopstvene rezerve gasa i danas na domaćim poljima proizvodi jedva 20 odsto od oko 490 milijardi kubika godišnjih potreba. Ostatak je uvozila, najviše iz Rusije, potom iz Norveške i Alžira, ali putem LNG brodova i iz dvadesetak proizvođača sa kojima nije povezana gasovodima.
Preskupa preorijentacija
Može se samo zamisliti koliko je bilo teško, komplikovano i, pre svega, skupo promeniti strukturu dobavljača. Izgrađeno je desetak novih terminala za regasifikaciju utečnjenog plina koji pristiže brodovima, udvostručen je uvoz iz Norveške i Alžira, pa, ipak, do sada nije uspeo plan da se Evropa u celosti odrekne ruskog gasa. Lane je iz Rusije, što gasovodom, što LNG brodovima, pristiglo čak 18,5 odsto u Evropi utrošenog gasa, otprilike koliko i iz SAD. Dvostruko više pristiglo je iz Norveške.
No, kako je krajem prošle godine u potpunosti prekinut transport gasa iz Rusije, procenjuje se da će tekuće sezone udeo ruskog gasa pasti na ispod osam odsto evropskog konzuma. Robu koju je po veoma povoljnim cenama Unija decenijama pribavljala iz Rusije, poslednjih sezona nabavlja na tržištu tečnog gasa, a tu su SAD najprisutnije, pa su Amerikanci lane na Stari kontinent brodovima isporučili preko 78 milijardi kubika.
Ove godine isporuka će biti i uvećana. Zadovoljni su i u Vašingtonu i u Briselu, a kako bi se što pre realizovala namera o potpunoj obustavi korišćenja ruskih energenata, u središtu Unije uveliko traže pravne načine kako da evropski uvoznici raskinu dugoročne ugovore sa ruskim dobavljačima, a da ne plate velike penale.
Odlaganje datuma objave
Tako je nedavno glasnogovornica Unije Ana-Kaisa Itkinen potvrdila da se već najmanje pola godine radi na iznalaženju po kompanije relativno povoljne pravne forme raskida ugovora i da je još u februaru trebalo da se javno obelodane načini kako će se to postići.
Ipak, promocija plana je dva puta odlagana, da bi, napokon, 6. maj bio naznačen kao datum kada će Unija precizno predočiti koje će pravne procedure preporučiti evropskim uvoznicima.
Mada su u Briselu veoma zadovoljni što se, kako ocenjuju, približava prestanak energetske saradnje sa Rusijom, u većem broju najvećih korisnika gasa raste nezadovoljstvo razvojem događaja. Naime, gas dopremljen putem LNG brodova je znatno, ponekad i trostruko, skuplji od gasovodom dopremljenog plina iz Rusije, pa je oslonac na nove dobavljače predstavljao veliko finansijsko opterećenje, pogotovo za kompanije iz hemijske i farmaceutske branše, poznatim po izrazito velikom konzumu gasa.
Trend pada zaposlenosti
Naravno da je drastično i naglo poskupljenje gasa itekako opteretilo poslovanje i najboljih preduzeća, a sve je naročito izraženo u Nemačkoj, Austriji i Italiji gde je oslonac na ruski gas bio najizraženiji. I ako je tokom tri i po godine ratnih zbivanja u Ukrajini širom Unije razvijena potpuno fobična predstava o Rusiji, direktori i vodećih kompanija hemijske branše počeli su otvoreno protestovati protiv preorijentacije na gas dobavljen LNG brodovima i sve glasnije zahtevaju povratak na kupovinu ruskog gasa.
Tako su direktori svetski vodeće hemijske firme Dau Chemical otvoreno tražili da se čim se primirje u Ukrajini uspostavi obnovi i saradnja sa Rusijom. Jednostavno, gas kupljen iz SAD je toliko skup da i najprofitabilnija preduzeća postaju gubitaši.
Koliko je ne samo za ekonomiju značajno da se firme što pre vrate ruskom gasu pokazuje i kriza koja je zahvatila hemijsku branšu Nemačke, tradicionalno vodeću na svetu. Već pet uzastopnih kvartala u ovoj delatnosti opada broj zaposlenih, što se ranije nije dešavalo više od pola veka.
Sa naročito velikim problemima suočavaju se proizvođači đubriva kojima je gas ne samo energent, već i nezamenjiva sirovina iz koje se preradom dobija finalni proizvod. Poskupljenje đubriva je toliko, cirka 70 odsto spram cena pre sukoba u Ukrajini, da je upotreba prepolovljena.
Katar izneverio
Didi Olije, izvršni direktor Engie, najvećeg francuskog trgovca gasom poznatom baš po velikoj kupovini kako ruskog, tako i američkog gasa, smatra da će mnogim evropskim proizvođačima biti teško opstati ako se ne revitalizuje energetska saradnja sa Rusijom. Ističe da nije realno očekivati da će u skorijoj budućnosti iz Rusije u Uniju pristizati nekadašnjih 160 milijardi kubika gasa, ali veoma brzo bi se mogla realizovati isporuka 70 do 80 milijardi kubika. Bio bi to spas za čitave industrijske grane.
Da će Evropa, uprkos dosta čudnom samozadovoljstvu briselske birokratije, imati problema sa nabavkom gasa pokazuje i nedavni prekid pregovora sa Katarom, uz Rusiju najvećim izvoznikom gasa. Ispostavilo se da ova zemlja pažljivo čuva tradicionalne kupce – Kinu, Japan i Južnu Koreju, te stoga nije u mogućnosti ozbiljnije uvećati isporuku zemljama Unije, bar ne dok se ne otvori novo gasno polje, a što se planira tek za četiri, pet sezona.
Očekivanja glasača
Praktično, zemlje Unije će sve dok se ne vrate ruskom gasu kupovati preskupi američki LNG gas, a u takvim uslovima poslovanje velikog broja danas renomiranih kompanija postaje upitno. Dodatni problem je nagli razvoj data centara i veštačke inteligencije u SAD, a što iziskuje potrošnju enormnih količina energije.
U takvim uslovima može se dogoditi da SAD povremeno i prekinu izvoz energenata kako bi zadovoljile domaće potrebe za koje se predviđa utrostručenje već za tri decenije. Naravno, da bi u tom slučaju najgore prošli oni koji su zavisni od američkih isporuka.
Glas o neophodnosti obnove evropsko-ruske energetske saradnje je naročito izražen u regijama gde se nalaze važni gasovodni objekti. Tako u pokrajini Meklenburg, gde Severni tok 1, nakon što prođe po dnu Baltika, izranja na površinu, čak 59 odsto stanovništva traži ponovnu kupovinu ruskog gasa.
Uostalom, na februarskim saveznim izborima trećinu glasova dobile su stranke koje zagovaraju uravnoteženiju politiku i hitnu obnovu ekonomske saradnje sa najvećim partnerom na istoku Starog kontinenta.
Očito da u Uniji ima zagovornika i izrazito oštre politike prema Rusiji, ali i onih koji su za odmereniji pristup i obnovu ekonomske saradnje. Čuju se i jedni i drugi, ostaje da se vidi čije će zalaganje biti snažnije politički artikulisano.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Ekonomista Milićević: Netačne tvrdnje da su štete od studentskih blokada ogromne
19.05.2025.•
5
Nisu tačne tvrdnje vlasti da su ekonomske štete od blokada ogromne i da je srpski turizam u prva tri meseca "uništen", ocenio je ekonomista Dragovan Milićević.
Dva udruženja mlekara: Uvoz mleka prekomeran i nekontrolisan
18.05.2025.•
8
Mlekari iz Udruženja "Naše mleko" i "Udruženja za spas i opstanak stočara Zapadne Srbije" smtraju da je uvoz mleka "prekomeran i nekontrolisan".
Bajatović: Sledeće nedelje nastavljamo pregovore sa Rusima o gasnom aranžmanu
18.05.2025.•
5
Generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović najavio je da će naredne sedmice nastaviti pregovore o gasnom aranžmanu sa Rusijom.
Srbija se zadužuje 1,9 milijardi evra za kupovinu rafala: Evo kako će i kome plaćati
18.05.2025.•
22
Srbija je dogovorila kredit od 1.921.500.000 evra sa nekoliko francuskih banaka i finansijskih instutucija za plaćanje 12 rafal aviona i sa njima povezanih proizvoda i usluga.
Blagi pad broja frilensera u Srbiji: Više je razloga za to
18.05.2025.•
1
Iako su prvi meseci 2025. godine doneli velike izazove u globalnom i domaćem kontekstu, Srbija beleži solidan ekonomski rast.
Avio-kompanija "Swiss" otkazuje 1.400 letova zbog manjka pilota
18.05.2025.•
0
Podružnica Lufthanse, "Swiss", ukida 1.400 letova ovog leta zbog manjka pilota.
Za kineski "Minth" najviše subvencija u prva tri meseca 2025.
17.05.2025.•
2
U Srbiji je, na ime ugovora o dodeli podsticaja domaćim i stranim investitorima, za prva tri meseca ove godine isplaćeno 4,2 milijarde dinara, odnosno oko 36 miliona evra.
Menja se zakon o stambenim kreditima za mlade
17.05.2025.•
5
Vlada Srbije usvojila je predlog izmene zakona o subvencionisanom kreditiranju mladih za kupovinu prve nekretnine.
Nuklearna elektrana u Srbiji: Evo šta kažu stručnjaci
16.05.2025.•
15
Vlast u Srbiji zalaže se za izgradnju nuklearnih elektrana u Srbiji.
Najskuplji kvadrat stana u Srbiji u četvrtom kvartalu 2024. bio 11.668 evra
16.05.2025.•
0
Najveće cene za stanove u Srbiji u četvrtom kvartalu prošle godine su postignute u Beogradu, gde je najskuplji kvadrat prodat za 11.668 evra na lokaciji Beograd na vodi.
Mohamed Alabar objasnio šta je mislio pod greškom Beograda na vodi
16.05.2025.•
3
Izjava investitora iz Ujedinjenih Arapskih Emirata Mohameda Alabara o greškama u vezi sa projektom "Beograd na vodi" privukla je pažnju javnosti.
Objavljene nove cene goriva
16.05.2025.•
7
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Vlada Srbije usvojila uredbu o kreditnim sredstvima za turističku ponudu
15.05.2025.•
1
Vlada Srbije usvojila je danas Uredbu o uslovima i načinu dodele i korišćenja kreditnih sredstava za podsticanje kvaliteta turističke ponude u iznosu od ukupno 10 miliona dinara.
Alabar iz Emirata: Greške sa Beogradom na vodi, Srbiji plaćamo dvesta hiljada evra dnevno
15.05.2025.•
34
Investitor iz UAE Mohamed Alabar, vlasnik kompanija "Emaar Properties" i "Eagle Hills", izjavio je da je pravio greške u Srbiji i Albaniji.
Srbija se zadužila još 15 milijardi dinara, ali interesovanje za državne obveznice sve manje
14.05.2025.•
5
Od početka godine Srbija je najavila izdavanje dinarskih obveznica s rokom dospeća od 10,5 godina.
Tabaković: Protesti i blokade odlažu investicije u Srbiji
14.05.2025.•
52
Rast bruto domaćeg proizvoda za 2025. u Srbiji je smanjen sa 4,5 na 3,5 odsto usled dešavanja na globalnom tržištu, ali i u zemlji, kaže guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković.
Odgajivači svinja: Uvoz mesa uništio domaće svinjarstvo
13.05.2025.•
12
Proizvođači svinjskog mesa u Srbiji saopštili su danas da su uvoznici i trgovci uništili fond svinja u Srbiji, jer je sada manji za oko 70 odsto nego pre nekoliko godina.
Od mraza Srbija izgubila 300.000 tona voća: Kako će nepogode uticati na cene?
13.05.2025.•
12
Nakon što je martovski mraz uništio do 95 odsto roda kajsije, početak maja doneo je novi udarac voćarima nakon što je nevreme sa gradom pogodilo mnoge krajeve Srbije.
Novi zakon za korisnike kredita od 1. jula: Stvarne olakšice ili još jedna kozmetička promena?
13.05.2025.•
4
Nove mere, uključujući ograničenje kamata i mogućnost lakše prodaje nekretnine, trebalo bi da olakšaju položaj dužnika. Ipak, iz Efektive upozoravaju da je sve moglo ranije - i bolje.
Srbija sa Rusijom dogovorila nastavak gasnog aranžmana
13.05.2025.•
1
Generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović izjavio je da je dogovoren nastavak gasnog aranžmana sa Rusijom i da će biti povećan sa dve na 2,5 milijardi kubnih metara gasa godišnje.
Šta ćemo kad nestane struje?
12.05.2025.•
7
Sredinom aprila vest pristigla iz Španije oduševila je ekologe, posebno poklonike "zelene energije".
Komentari 8
Plaćač poreza
Particulare matter
Zamenik zamenika
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar