Ruski gas podelio Evropljane
Otkako je pre bezmalo tri i po godine počeo sukob u Ukrajini, Evropska unija je brzo počela da drastično smanjuje uvoz gasa iz Rusije.
Foto: 021.rs
Do 2027. godine planira i prestati nabavljati ovaj energent od donedavno najvećeg svetskog izvoznika.
Sve u cilju da se što više umanje prihodi kojima Moskva finansira rat. U nekim boljim vremenima zemlje Unije su iz Rusije godišnje uvozile i po 160 milijardi kubika plina, što čini više od 40 odsto potrošnje, pa je jasno da je reč o krupnom zaokretu kakav ostavlja duboki trag na oba partnera.
Evropa je odavno potrošila sopstvene rezerve gasa i danas na domaćim poljima proizvodi jedva 20 odsto od oko 490 milijardi kubika godišnjih potreba. Ostatak je uvozila, najviše iz Rusije, potom iz Norveške i Alžira, ali putem LNG brodova i iz dvadesetak proizvođača sa kojima nije povezana gasovodima.
Preskupa preorijentacija
Može se samo zamisliti koliko je bilo teško, komplikovano i, pre svega, skupo promeniti strukturu dobavljača. Izgrađeno je desetak novih terminala za regasifikaciju utečnjenog plina koji pristiže brodovima, udvostručen je uvoz iz Norveške i Alžira, pa, ipak, do sada nije uspeo plan da se Evropa u celosti odrekne ruskog gasa. Lane je iz Rusije, što gasovodom, što LNG brodovima, pristiglo čak 18,5 odsto u Evropi utrošenog gasa, otprilike koliko i iz SAD. Dvostruko više pristiglo je iz Norveške.
No, kako je krajem prošle godine u potpunosti prekinut transport gasa iz Rusije, procenjuje se da će tekuće sezone udeo ruskog gasa pasti na ispod osam odsto evropskog konzuma. Robu koju je po veoma povoljnim cenama Unija decenijama pribavljala iz Rusije, poslednjih sezona nabavlja na tržištu tečnog gasa, a tu su SAD najprisutnije, pa su Amerikanci lane na Stari kontinent brodovima isporučili preko 78 milijardi kubika.
Ove godine isporuka će biti i uvećana. Zadovoljni su i u Vašingtonu i u Briselu, a kako bi se što pre realizovala namera o potpunoj obustavi korišćenja ruskih energenata, u središtu Unije uveliko traže pravne načine kako da evropski uvoznici raskinu dugoročne ugovore sa ruskim dobavljačima, a da ne plate velike penale.
Odlaganje datuma objave
Tako je nedavno glasnogovornica Unije Ana-Kaisa Itkinen potvrdila da se već najmanje pola godine radi na iznalaženju po kompanije relativno povoljne pravne forme raskida ugovora i da je još u februaru trebalo da se javno obelodane načini kako će se to postići.
Ipak, promocija plana je dva puta odlagana, da bi, napokon, 6. maj bio naznačen kao datum kada će Unija precizno predočiti koje će pravne procedure preporučiti evropskim uvoznicima.
Mada su u Briselu veoma zadovoljni što se, kako ocenjuju, približava prestanak energetske saradnje sa Rusijom, u većem broju najvećih korisnika gasa raste nezadovoljstvo razvojem događaja. Naime, gas dopremljen putem LNG brodova je znatno, ponekad i trostruko, skuplji od gasovodom dopremljenog plina iz Rusije, pa je oslonac na nove dobavljače predstavljao veliko finansijsko opterećenje, pogotovo za kompanije iz hemijske i farmaceutske branše, poznatim po izrazito velikom konzumu gasa.
Trend pada zaposlenosti
Naravno da je drastično i naglo poskupljenje gasa itekako opteretilo poslovanje i najboljih preduzeća, a sve je naročito izraženo u Nemačkoj, Austriji i Italiji gde je oslonac na ruski gas bio najizraženiji. I ako je tokom tri i po godine ratnih zbivanja u Ukrajini širom Unije razvijena potpuno fobična predstava o Rusiji, direktori i vodećih kompanija hemijske branše počeli su otvoreno protestovati protiv preorijentacije na gas dobavljen LNG brodovima i sve glasnije zahtevaju povratak na kupovinu ruskog gasa.
Tako su direktori svetski vodeće hemijske firme Dau Chemical otvoreno tražili da se čim se primirje u Ukrajini uspostavi obnovi i saradnja sa Rusijom. Jednostavno, gas kupljen iz SAD je toliko skup da i najprofitabilnija preduzeća postaju gubitaši.
Koliko je ne samo za ekonomiju značajno da se firme što pre vrate ruskom gasu pokazuje i kriza koja je zahvatila hemijsku branšu Nemačke, tradicionalno vodeću na svetu. Već pet uzastopnih kvartala u ovoj delatnosti opada broj zaposlenih, što se ranije nije dešavalo više od pola veka.
Sa naročito velikim problemima suočavaju se proizvođači đubriva kojima je gas ne samo energent, već i nezamenjiva sirovina iz koje se preradom dobija finalni proizvod. Poskupljenje đubriva je toliko, cirka 70 odsto spram cena pre sukoba u Ukrajini, da je upotreba prepolovljena.
Katar izneverio
Didi Olije, izvršni direktor Engie, najvećeg francuskog trgovca gasom poznatom baš po velikoj kupovini kako ruskog, tako i američkog gasa, smatra da će mnogim evropskim proizvođačima biti teško opstati ako se ne revitalizuje energetska saradnja sa Rusijom. Ističe da nije realno očekivati da će u skorijoj budućnosti iz Rusije u Uniju pristizati nekadašnjih 160 milijardi kubika gasa, ali veoma brzo bi se mogla realizovati isporuka 70 do 80 milijardi kubika. Bio bi to spas za čitave industrijske grane.
Da će Evropa, uprkos dosta čudnom samozadovoljstvu briselske birokratije, imati problema sa nabavkom gasa pokazuje i nedavni prekid pregovora sa Katarom, uz Rusiju najvećim izvoznikom gasa. Ispostavilo se da ova zemlja pažljivo čuva tradicionalne kupce – Kinu, Japan i Južnu Koreju, te stoga nije u mogućnosti ozbiljnije uvećati isporuku zemljama Unije, bar ne dok se ne otvori novo gasno polje, a što se planira tek za četiri, pet sezona.
Očekivanja glasača
Praktično, zemlje Unije će sve dok se ne vrate ruskom gasu kupovati preskupi američki LNG gas, a u takvim uslovima poslovanje velikog broja danas renomiranih kompanija postaje upitno. Dodatni problem je nagli razvoj data centara i veštačke inteligencije u SAD, a što iziskuje potrošnju enormnih količina energije.
U takvim uslovima može se dogoditi da SAD povremeno i prekinu izvoz energenata kako bi zadovoljile domaće potrebe za koje se predviđa utrostručenje već za tri decenije. Naravno, da bi u tom slučaju najgore prošli oni koji su zavisni od američkih isporuka.
Glas o neophodnosti obnove evropsko-ruske energetske saradnje je naročito izražen u regijama gde se nalaze važni gasovodni objekti. Tako u pokrajini Meklenburg, gde Severni tok 1, nakon što prođe po dnu Baltika, izranja na površinu, čak 59 odsto stanovništva traži ponovnu kupovinu ruskog gasa.
Uostalom, na februarskim saveznim izborima trećinu glasova dobile su stranke koje zagovaraju uravnoteženiju politiku i hitnu obnovu ekonomske saradnje sa najvećim partnerom na istoku Starog kontinenta.
Očito da u Uniji ima zagovornika i izrazito oštre politike prema Rusiji, ali i onih koji su za odmereniji pristup i obnovu ekonomske saradnje. Čuju se i jedni i drugi, ostaje da se vidi čije će zalaganje biti snažnije politički artikulisano.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Atanacković: Poskupljenja na pumpama delom posledica očekivanja da će skakati nabavna cena
18.03.2026.•
3
Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković izjavio je da je nagli rast cena nafte posledica sukoba na Bliskom istoku i da bi poremećaji u snabdevanju mogli da potraju ukoliko se rat nastavi.
Najoštriji rast Euribora u poslednjih nekoliko godina: Šta da očekuju korisnici stambenih kredita?
18.03.2026.•
3
Ekonomista Milan Beslać izjavio je da nije neočekivano to što je šestomesečni Euribor zabeležio najoštriji dnevni rast u poslednjih nekoliko godina od 7,3 odsto.
Otvoreni "DDOR BG car show" i Međunarodni sajam motocikala, kvadova, skutera i opreme
18.03.2026.•
0
"DDOR BG car show" 09 i 18. Međunarodni sajam motocikala, kvadova, skutera i opreme "Motopassion" otvoreni su danas u hali 1 Beogradskog sajma.
Hitno povlačenje sa tržišta: Rizik od povreda kod "Škoda Kodiaq"
17.03.2026.•
2
Nacionalna organizacija za potrošače (NEPRO) objavila je danas na sajtu Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine da se hitno povlači sa tržišta putničko vozilo "Škoda Kodiaq".
Kako se obećana prosečna plata sa 1.400 evra u 2027. istopila na 1.320 u 2030.
17.03.2026.•
25
Prosečna plata će 2030. godine iznositi 1.320 evra - tako je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstavljajući strategiju "Srbija 2030".
Honda odustala od električnih vozila u SAD: Sledi joj gubitak od 16 milijardi dolara
17.03.2026.•
4
Japanska kompanija Honda je zvanično potvrdila da obustavlja razvoj i planirano lansiranje tri ključna električna modela koja je trebalo da se proizvode u Sjedinjenim Američkim Državama.
Ponovo poskupelo gorivo u Severnoj Makedoniji
17.03.2026.•
3
Litar benzina u Severnoj Makedoniji skuplji je od danas za sedam denara (oko 14 dinara), a dizela za 6,5 denara (oko 13 dinara).
Kreditni rejting Srbije po S&P - na investicionom nivou sa stabilnim izgledima
17.03.2026.•
0
Narodna banka Srbije saopštila je da je agencija "Standard & Poor's Global Ratings - S&P" objavila periodični izveštaj o kreditnom rejtingu Srbije, koji je na investicionom nivou "BBB-" sa stabilnim izgledima.
.jpg "UniCredit želi da preuzme Commerzbank, Berlin oštro protiv: Šolc potez nazvao")
UniCredit želi da preuzme Commerzbank, Berlin oštro protiv: Šolc potez nazvao "neprijateljskim napadom"
16.03.2026.•
0
Dve velike evropske banke našle su se u centru preuzimanja vrednog oko 35 milijardi evra, nakon što je italijanski UniCredit pojačao pokušaj da preuzme nemački Commerzbank, uprkos snažnom protivljenju nemačke vlade.
Profesor Musabegović: Ne očekujem drastičan rast rata kredita uprkos skoku euribora
16.03.2026.•
0
Dvanaestomesečni euribor zabeležio je najveći jednodnevni skok u poslednjih 18 godina, dok je šestomesečni euribor porastao najviše u poslednje tri godine, ipak, profesor misli da to neće značajno uticati na građane.
"Ako ne rade nemačke, neće raditi ni srpske fabrike": Kako se kriza iz Evrope preliva na Srbiju
16.03.2026.•
18
Zbog sve manje porudžbina i pada aktivnosti na evropskom tržištu automobilske industrije, a posebno u Nemačkoj, i fabrike u Srbiji suočavaju se sa smanjenjem obima proizvodnje.
Barel nafte dostigao cenu od skoro 105 dolara
16.03.2026.•
0
Sirova nafta Brent dostigla je danas cenu od skoro 105 dolara po barelu, što je porast od više od 40 odsto od početka rata u Iranu.
Opredeljeno 150 miliona za unapređenje ruralnog turizma: Rok za zahteve 31. mart
15.03.2026.•
1
Za realizaciju Uredbe Vlade Srbije o uslovima, načinu dodele i korišćenja sredstava podsticaja za razvoj i unapređenje ruralnog turizma i ugostiteljstva iz budžeta je opredeljeno 150 miliona dinara.
MEA: Strateške rezerve nafte biće odmah odblokirane u Aziji i Okeaniji
15.03.2026.•
0
Nafta iz strateških rezervi biće puštena odmah u Aziji i Okeaniji, a počev od kraja marta u Americi i Evropi, saopštila je danas Međunarodna agencija za energiju, preneo je pariski list Mond.
Bliži se rok za prodaju ruskog udela u NIS-u: Finalizacija dogovora ili novi produžeci?
15.03.2026.•
9
Kao što je više puta odlagano stupanje na snagu američkih sankcija NIS-u, čija primena je počela 9. oktobra prošle godine, tako je više puta ta kompanija slala zahtev OFAK-u za produženje operativne licence za rad.
NBS u SEPA registru: Plaćanje moguće od 5. maja
15.03.2026.•
1
Narodna banka Srbije (NBS) dobila je pozitivnu ocenu Evropskog platnog saveta u postupku prijave za učešće u platnoj šemi SEPA Credit Transfer i operativnog izvršenja transakcija za potrebe budžetskih korisnika.
Kompanija Meta planira da otpusti 20 odsto zaposlenih
15.03.2026.•
2
Kompanija Meta planira da otpusti 20 ili više odsto zaposlenih, kako bi nadoknadila skupi razvoj veštačke inteligencije i pripremila se za veću efikasnost koju će doneti novi način rada uz pomoć AI.
Svet do sada video dva naftna šoka, jedan doveo do izgubljene decenije u SFRJ: Da li smo pred trećim?
15.03.2026.•
3
Kada je 9. marta cena nafte skočila na skoro 120 dolara po barelu mnogi su pomislili da se svet suočava sa trećim naftnim šokom.
Akcize smanjene, gorivo poskupelo: Koliko bi mogao da košta benzin?
14.03.2026.•
23
Vlada Srbije donela je odluku da privremeno smanji akcize na naftne derivate, kako bi sprečila drastičan rast cena na pumpama zbog skoka cena nafte na svetskom tržištu usled rata na Bliskom istoku.
Nema uredbe o maržama, nema ni transparentnosti: Država više ne objavljuje cenovnike trgovinskih lanaca
14.03.2026.•
7
Ministarstvo trgovine više ne objavljuje cenovnike trgovinskih lanaca na Portalu otvorenih podataka, s obzirom na to da je Uredba o ograničenju marži, kojom je to bilo propisano, prestala da važi.
MOL i Slovnaft podneli novu žalbu protiv Janafa
14.03.2026.•
2
Mađarska MOL grupa i slovački Slovnaft podneli su novu žalbu Generalnom direktoratu za konkurenciju Evropske komisije, ovaj put zbog toga što Jadranski naftovod (Janaf) zloupotrebljava cene, saopšteno je iz MOL grupe.
Komentari 8
Plaćač poreza
Particulare matter
Zamenik zamenika
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar