Srbija uvodi porez na ugljed-dioksid: Trošak za industriju ili spas od EU taksi?
Kompanije u Srbiji koje proizvode cement, gvožđe, čelik, aluminijum, veštačko đubrivo, ali i električnu energiju – od 1. januara moraće državi da plaćaju porez za zagađivanje.
Foto: Pixabay
Ovakve firme se inače, zbog prirode svog posla, svrstavaju u "velike zagađivače".
Naplata ovog poreza odnosiće se i na kompanije koje uvoze ove "prljave" sirovine, piše Danas.
Nacrti Zakona o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte i Zakona o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda trenutno su u procesu javne rasprave, koja će trajati do 21. oktobra.
Prvi javni skup na ovu temu biće organizovan u sredu, 8. oktobra, u Privrednoj komori Srbije.
Ovo, naime, predstavlja dobru vest za kompanije iz ovih oblasti, jer bi trebalo da ih spasi od skupog evropskog poreza u okviru sistema koji je poznat kao CBAM (Carbon Border Adjustment Mechanism), a koji iznosi i do 90 evra po toni CO2 (ugljenika), kažu sagovornici Danasa.
Naravno, ukoliko Evropska komisija uvaži srpske sertifikate o emisijama gasova.
Pročitaj još
Srpski zakon predviđa naplatu od samo četiri evra po toni ugljenika, a plaćanjem nacionalne takse, domaće kompanije bi trebalo da budu oslobođene plaćanja evropske skupe takse koja takođe stupa na snagu 1. januara 2026. godine.
Iz Ministarstva finansija navode da je cilj uvođenja ovog poreza da se kompanije podstaknu da više ulažu u obnovljive izvore energije, zelenu gradnju i dekarbonizaciju, kako bi vazduh bio čistiji, a rizici po zdravlje ljudi minimalni.
Zbog toga na ovaj porez ne gledaju kao na novi namet, već kao na podsticaj za moderniju i čistiju proizvodnju.
Takođe, iz Ministarstva finansija je najavljeno da će biti obezbeđeni fer uslovi između domaćih proizvođača i uvoznika, kao i da će se Srbija približiti evropskim klimatskim politikama i tržištu Evropske unije.
Međutim, iako Ministarstvo finansija na ovaj porez gleda kao na podsticaj, iz NALED-a su rekli za Danas da bi ovaj državni namet privredu mogao da košta oko 100 miliona evra godišnje i da će sigurno deo tog troška biti preliven na "obične građane" kroz povećanje cene proizvoda.
Takođe, ukazuju i da dok je ova domaća taksa najveći spas za sektor aluminijuma i čelika, koji je i do 70 odsto izvozno orijentisan, s druge strane predstavlja teret za kompanije, na primer, iz oblasti proizvodnje cementa koja nije izvozno fokusirana.
Sagovornici Danasa ukazuju da bi ova taksa mogla biti i veliki teret za EPS.
"Srbija imala dve opcije"
Direktor Odeljenja za održivi razvoj u NALED-u Slobodan Krstović naveo je za Danas da je Zakon o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte jedna od ključnih reformi koje je NALED predlagao kroz prethodna izdanja svoje "Sive knjige“.
On objašnjava da je Srbija imala dve opcije: prvu, da uđe u CBAM sistem Evropske unije i plaća taksu na ugljenik po evropskim iznosima, i drugu da se uvede nacionalna taksa koju predloženi Zakon i predviđa.
"Prema tom Zakonu, polazna taksa je četiri evra po toni ugljenika koju bi plaćala energetski intenzivna industrija. To je u odnosu na trenutne cene tone ugljenika na evropskom tržištu od 85 i 90 evra daleko niže. Ono što je sada važno jeste da se izborimo da cena od četiri evra, odnosno verifikacija emisija, bude prihvaćena od strane Evropske komisije i da mi sa takvim izveštajima ne plaćamo taksu u EU, već u Srbiji", ukazuje Krstović.
Ističe da je tačno da se sa ovim nametom opterećuje domaća industrija, a da je procena NALED-a da bi ova taksa mogla privredu da koša oko 100 miliona evra.
Krstović je ukazao da je NALED pre nekoliko meseci uradio Analizu potencijalnih uticaja CBAM-a koja je pokazala da bi uvođenje nacionalne takse na emisije CO2 sa projektovanom cenom ugljenika iz Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana za 2034. godinu, privredu koštalo do 539 miliona evra godišnje (ne uključujući sektor električne energije).
Ukazuje da je u Integrisanom planu predstavljena cena bila od 25 evra po toni ugljenika.
"S obzirom na to da je sada predložena cena u ovom Nacrtu zakona niža od te cene iz Integrisanog plana, naša procena je da bi privredu ovaj namet koštao oko 100 miliona evra. Nisu mali, ali nisu ni veliki novci, ali ključno pitanje je šta sa tim novcem uraditi", kaže naš sagovornik.
Ističe da NALED insistira da se taj novac dalje ulaže isključivo u dekarbonizaciju, kroz ulaganje u savremene tehnologije, upotrebu najboljih dostupnih tehnologija u svakoj od ovih industrija, upotreba alternativnih goriva u energetske svrhe, izgradnja solarnih elektrana…
Krstović ukazuje i na drugi Zakon o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda, kojeg zovu „nacionalni CBAM", a tiče se uvoza iz trećih zemalja, dodajući da je on važan kako bi se zaštitila od uvoza sa trećih tržišta.
"Ono što ne bude išlo u EU, postoji mogućnost da će završiti u Srbiji, to takođe mora da se oporezuje", ističe Krstović.
"EPS pod posebnim pritiskom"
Rukovodilac Centra za životnu sredinu u Privrednoj komori Srbije (PKS) Dušan Stokić kaže za Danas da je teško dati konačnu ocenu o spremnosti domaćih kompanija za primenu novog poreza, ali ukazuje da mnoge firme već imaju značajno iskustvo kroz izvoz na tržište EU, gde su deo evropskog CBAM sistema.
"Kompanije koje izvoze u EU već sada imaju obavezu da obračunavaju emisije ugljen-dioksida. Mnoge od njih su prošle obuke koje organizujemo u PKS-u i znaju da izračunaju emisije i ugljenični otisak proizvoda", navodi Stokić, dodajući da se već prave i izveštaji o emisijama koji bi trebalo da budu verifikovani.
On ističe da nivo informisanosti privrede o CBAM-u jeste visok, ali da je pitanje operativne spremnosti za primenu zakona daleko složenije:
"Spremnost se meri kroz različite aspekte: od ljudskih resursa do finansijskih kapaciteta".
Prema nacrtu zakona, poreska osnovica se određuje na osnovu količine emitovanog CO2, a porez se obračunava po fiksnoj ceni od četiri evra po toni.
"Cena od četiri evra nije uporediva sa cenom CO2 na evropskom ETS (Sistem za trgovinu emisijama gasova sa efektom staklene bašte), koja trenutno iznosi 70 do 80 evra po toni. U budućnosti, kada Srbija postane deo ovog sistema, cena može dostići i 150 evra i to će i kod nas morati da se primenjuje. Međutim, ovo je nacionalna politika i svaka zemlja ima različit pristup – neko kreće sa osam evra, neko sa 20, neko sa 15", objašnjava Stokić.
Zakon se odnosi i na Elektroprivredu Srbije (EPS), a Stokić ocenjuje da će EPS biti jedan od najpogođenijih sistema.
"EPS je posebna priča i najveći teret će pasti na njega. Zato je u nacrtu zakona predviđena mogućnost poreskog kredita do 80 odsto obaveze, što je vid podsticaja za dekarbonizaciju i prelazak na obnovljive izvore energije", kaže naš sagovornik.
Na pitanje kako će se tačno ovaj poreski kredit obračunavati i primenjivati, odgovara da je to za sada nejasno.
"To je jedno od ključnih otvorenih pitanja. Javna rasprava je počela, a prvi veliki skup u organizaciji PKS-a planiran je za 8. oktobar, gde očekujemo konkretne odgovore, pre svega od Ministarstva finansija", najavio je Stokić.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Vučić: Sutra važan sastanak o NIS-u, rafinerija u utorak prestaje sa radom
30.11.2025.•
6
Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je da će rafinerija u utorak, 2. decembra i zvanično prestati da radi ako SAD ne izdaju licencu za nastavak rada NIS-a.
Stručnjak za energetsku bezbednost: Bez domaćih zaliha očekuje nas rast cena goriva i inflacije
30.11.2025.•
5
Zaustavljanje rafinerije nafte u Pančevu se, za sada, neće odraziti na samo tržište, barem dok postoje zalihe derivata, a jedini sektor gde vidim potencijalni problem je avio-saobraćaj, jer su zalihe kerozina najmanje.
Objavljen spisak najvećih poreskih dužnika, u samom vrhu firma iz Novog Sada
30.11.2025.•
4
Poreska uprava objavila je spisak najvećih poreskih dužnika na dan 31. oktobra, a listu od 248 kompanija sa statusom aktivnog lica, predvodi "Mera invest" iz Beograda sa dugom većim od milijardu dinara.
Vlada Srbije ponovo promenila uredbu o maržama
29.11.2025.•
11
Vlada Srbije usvojila je četvrtu izmenu uredbe o maržama, kojom se preciziraju visine marži po tipovima prodaja, a proširen je i spisak proizvoda čije marže mogu da se menjaju u odnosu na 1. avgusta ove godine.
Ljubodrag Savić o sankcijama NIS-u: MOL bolja opcija od Arapa
29.11.2025.•
11
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić ocenio je da bi za rešenje situacije u vezi sa američkim sankcijama Naftnoj industriji Srbije (NIS) mađarski MOL bio bolja opcija od mogućih arapskih partnera.
Broker Gujaničić: Ako SAD ne produži licencu NIS-u, moguć momentalni prekid rada kompanije
29.11.2025.•
29
Srbija bi mogla da se nađe pred momentalnim prekidom rada Naftne industrije Srbije (NIS) ukoliko SAD ne produže licencu ovoj kompaniji, upozorava broker Nenad Gujaničić.
Zavod za statistiku: U trećem kvartalu stopa zaposlenosti 51,3 odsto
28.11.2025.•
4
U Srbiji je u trećem kvartalu ove godine broj zaposlenih bio 2,87 miliona, a broj nezaposlenih 256.500.
Novak: Na sastanku Putina i Orbana razmatrana mogućnost kupovine ruskih naftnih kompanija
28.11.2025.•
0
Tokom razgovora ruskog predsednika Vladimira Putina sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom u Kremlju, danas je razmatrana mogućnost da Mađarska kupi udeo u ruskim naftnim kompanijama koje su pod sankcijama.
"Kineski železnički ekspres" nastavlja rast: Nova redovna linija do Hamburga i kreditni fond od 3,6 milijardi
28.11.2025.•
2
U kineskom gradu Sijanu iz kog kreću vozovi sa robom ka Duisburgu, Pragu i Budimpešti, četvrtak i nedelja su dani u svakoj nedelji kada nema odlazaka i dolazaka na "železničkom putu svile".
Međugodišnja industrijska proizvodnja u Srbiji u oktobru manja za 2,3 odsto
28.11.2025.•
0
Industrijska proizvodnja u Srbiji u oktobru ove godine bila je 2,3 odsto manja nego u istom mesec 2024. godine, saopštio je danas Republički zavod za statistiku (RZS).
Poljoprivrednici: Blokada saobraćajnica ako direktna davanja moramo da usmerimo za investicije
28.11.2025.•
6
Predsednik Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije Goran Filipović izjavio je da će poljoprivrednici blokirati saobraćajnice ukoliko budu morali direktna davanja po hektaru da koriste za kupovinu mehanizacije.
Zahvaljujući američkim sankcijama: Orban podmazuje Srbiju ruskom naftom
28.11.2025.•
23
Američke sankcije protiv ruskog naftnog sektora teško pogađaju Srbiju. Međutim, susedna Mađarska može da pomogne zahvaljujući izuzeću koje je odobrio Tramp. Orban pregovara o detaljima sa Putinom u Moskvi.
Cene nafte padaju: Očekuje se mirovni sporazum između Ukrajine i Rusije
28.11.2025.•
0
Cene sirove nafte nastavile su pad, pa se tako Brent spustio na oko 63 dolara po barelu, dok je američka WTI nafta pala na oko 58 dolara po barelu.
Budžet Srbije: Samo troši, ko još pita
28.11.2025.•
10
U Skupštini Srbije poslanici raspravljaju o budžetu. Vladajuća većina, po običaju, hvali, dok opozicija tvrdi da nije transparentan, a ni razvojan.
Nije samo NIS pod sankcijama SAD: Na listi i Zvonko Veselinović i Milan Radoičić, Slobodan Tešić, ministri...
28.11.2025.•
16
Naftna industrija Srbije (NIS) je pod američkim sankcijama zbog ruskog vlasništva već 50 dana. Međutim, na ovoj listi je još 49 firmi i pojedinaca iz Srbije koji su na listi sankcija SAD.
Da li je država odvojila dovoljno ili previše novca za ruski udeo u NIS-u?
27.11.2025.•
11
Prema postojećim zakonima Srbija mora da obešteti kompaniju Gasprom u slučaju preuzimanja Naftne industrije Srbije (NIS), a videli smo da je vlast procenila da iz budžeta može da izdvoji 1,4 milijarde evra.
Šef Orbanovog kabineta: U toku razgovori o mogućnosti da MOL kupi udeo u NIS-u
27.11.2025.•
6
U toku su razgovori o mogućnosti da mađarska naftna i gasna kompanija MOL kupi udeo u srpskom NIS-u, izjavio je šef kabineta mađarskog premijera Gergelj Guljaš.
Hoće li biti gasa u Srbiji?
27.11.2025.•
25
Neizvesno je hoće li se u narednom periodu u Srbiji prerađivati nafta.
Vučić spomenuo Tabaković "specijalnu operaciju" za NIS, pa NBS u budžet uplatila 34 milijarde dinara
27.11.2025.•
10
Narodna banka Srbije je 24. novembra po osnovu viška prihoda po završnom računu za prošlu godinu u državnu kasu uplatila 33,86 milijardi dinara, što je za čak 4,1 milijardu više nego u prethodnih pet godina zajedno.
Rafinerija u Pančevu u "tihom režimu rada": Profesor Mašinskog fakulteta objašnjava šta to znači
27.11.2025.•
5
Rafinerija u Pančevu nije još skroz ugašena, ali je od utorka, 25. novembra u "tihom režimu rada", rekli su nadležni.
Komentari 11
zztop
Aleksej
dacic
ko ne plati nema disanja
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar