Srbija uvodi porez na ugljed-dioksid: Trošak za industriju ili spas od EU taksi?
Kompanije u Srbiji koje proizvode cement, gvožđe, čelik, aluminijum, veštačko đubrivo, ali i električnu energiju – od 1. januara moraće državi da plaćaju porez za zagađivanje.
Ovakve firme se inače, zbog prirode svog posla, svrstavaju u "velike zagađivače".
Naplata ovog poreza odnosiće se i na kompanije koje uvoze ove "prljave" sirovine, piše Danas.
Nacrti Zakona o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte i Zakona o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda trenutno su u procesu javne rasprave, koja će trajati do 21. oktobra.
Prvi javni skup na ovu temu biće organizovan u sredu, 8. oktobra, u Privrednoj komori Srbije.
Ovo, naime, predstavlja dobru vest za kompanije iz ovih oblasti, jer bi trebalo da ih spasi od skupog evropskog poreza u okviru sistema koji je poznat kao CBAM (Carbon Border Adjustment Mechanism), a koji iznosi i do 90 evra po toni CO2 (ugljenika), kažu sagovornici Danasa.
Naravno, ukoliko Evropska komisija uvaži srpske sertifikate o emisijama gasova.
Pročitaj još
Srpski zakon predviđa naplatu od samo četiri evra po toni ugljenika, a plaćanjem nacionalne takse, domaće kompanije bi trebalo da budu oslobođene plaćanja evropske skupe takse koja takođe stupa na snagu 1. januara 2026. godine.
Iz Ministarstva finansija navode da je cilj uvođenja ovog poreza da se kompanije podstaknu da više ulažu u obnovljive izvore energije, zelenu gradnju i dekarbonizaciju, kako bi vazduh bio čistiji, a rizici po zdravlje ljudi minimalni.
Zbog toga na ovaj porez ne gledaju kao na novi namet, već kao na podsticaj za moderniju i čistiju proizvodnju.
Takođe, iz Ministarstva finansija je najavljeno da će biti obezbeđeni fer uslovi između domaćih proizvođača i uvoznika, kao i da će se Srbija približiti evropskim klimatskim politikama i tržištu Evropske unije.
Međutim, iako Ministarstvo finansija na ovaj porez gleda kao na podsticaj, iz NALED-a su rekli za Danas da bi ovaj državni namet privredu mogao da košta oko 100 miliona evra godišnje i da će sigurno deo tog troška biti preliven na "obične građane" kroz povećanje cene proizvoda.
Takođe, ukazuju i da dok je ova domaća taksa najveći spas za sektor aluminijuma i čelika, koji je i do 70 odsto izvozno orijentisan, s druge strane predstavlja teret za kompanije, na primer, iz oblasti proizvodnje cementa koja nije izvozno fokusirana.
Sagovornici Danasa ukazuju da bi ova taksa mogla biti i veliki teret za EPS.
"Srbija imala dve opcije"
Direktor Odeljenja za održivi razvoj u NALED-u Slobodan Krstović naveo je za Danas da je Zakon o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte jedna od ključnih reformi koje je NALED predlagao kroz prethodna izdanja svoje "Sive knjige“.
On objašnjava da je Srbija imala dve opcije: prvu, da uđe u CBAM sistem Evropske unije i plaća taksu na ugljenik po evropskim iznosima, i drugu da se uvede nacionalna taksa koju predloženi Zakon i predviđa.
"Prema tom Zakonu, polazna taksa je četiri evra po toni ugljenika koju bi plaćala energetski intenzivna industrija. To je u odnosu na trenutne cene tone ugljenika na evropskom tržištu od 85 i 90 evra daleko niže. Ono što je sada važno jeste da se izborimo da cena od četiri evra, odnosno verifikacija emisija, bude prihvaćena od strane Evropske komisije i da mi sa takvim izveštajima ne plaćamo taksu u EU, već u Srbiji", ukazuje Krstović.
Ističe da je tačno da se sa ovim nametom opterećuje domaća industrija, a da je procena NALED-a da bi ova taksa mogla privredu da koša oko 100 miliona evra.
Krstović je ukazao da je NALED pre nekoliko meseci uradio Analizu potencijalnih uticaja CBAM-a koja je pokazala da bi uvođenje nacionalne takse na emisije CO2 sa projektovanom cenom ugljenika iz Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana za 2034. godinu, privredu koštalo do 539 miliona evra godišnje (ne uključujući sektor električne energije).
Ukazuje da je u Integrisanom planu predstavljena cena bila od 25 evra po toni ugljenika.
"S obzirom na to da je sada predložena cena u ovom Nacrtu zakona niža od te cene iz Integrisanog plana, naša procena je da bi privredu ovaj namet koštao oko 100 miliona evra. Nisu mali, ali nisu ni veliki novci, ali ključno pitanje je šta sa tim novcem uraditi", kaže naš sagovornik.
Ističe da NALED insistira da se taj novac dalje ulaže isključivo u dekarbonizaciju, kroz ulaganje u savremene tehnologije, upotrebu najboljih dostupnih tehnologija u svakoj od ovih industrija, upotreba alternativnih goriva u energetske svrhe, izgradnja solarnih elektrana…
Krstović ukazuje i na drugi Zakon o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda, kojeg zovu „nacionalni CBAM", a tiče se uvoza iz trećih zemalja, dodajući da je on važan kako bi se zaštitila od uvoza sa trećih tržišta.
"Ono što ne bude išlo u EU, postoji mogućnost da će završiti u Srbiji, to takođe mora da se oporezuje", ističe Krstović.
"EPS pod posebnim pritiskom"
Rukovodilac Centra za životnu sredinu u Privrednoj komori Srbije (PKS) Dušan Stokić kaže za Danas da je teško dati konačnu ocenu o spremnosti domaćih kompanija za primenu novog poreza, ali ukazuje da mnoge firme već imaju značajno iskustvo kroz izvoz na tržište EU, gde su deo evropskog CBAM sistema.
"Kompanije koje izvoze u EU već sada imaju obavezu da obračunavaju emisije ugljen-dioksida. Mnoge od njih su prošle obuke koje organizujemo u PKS-u i znaju da izračunaju emisije i ugljenični otisak proizvoda", navodi Stokić, dodajući da se već prave i izveštaji o emisijama koji bi trebalo da budu verifikovani.
On ističe da nivo informisanosti privrede o CBAM-u jeste visok, ali da je pitanje operativne spremnosti za primenu zakona daleko složenije:
"Spremnost se meri kroz različite aspekte: od ljudskih resursa do finansijskih kapaciteta".
Prema nacrtu zakona, poreska osnovica se određuje na osnovu količine emitovanog CO2, a porez se obračunava po fiksnoj ceni od četiri evra po toni.
"Cena od četiri evra nije uporediva sa cenom CO2 na evropskom ETS (Sistem za trgovinu emisijama gasova sa efektom staklene bašte), koja trenutno iznosi 70 do 80 evra po toni. U budućnosti, kada Srbija postane deo ovog sistema, cena može dostići i 150 evra i to će i kod nas morati da se primenjuje. Međutim, ovo je nacionalna politika i svaka zemlja ima različit pristup – neko kreće sa osam evra, neko sa 20, neko sa 15", objašnjava Stokić.
Zakon se odnosi i na Elektroprivredu Srbije (EPS), a Stokić ocenjuje da će EPS biti jedan od najpogođenijih sistema.
"EPS je posebna priča i najveći teret će pasti na njega. Zato je u nacrtu zakona predviđena mogućnost poreskog kredita do 80 odsto obaveze, što je vid podsticaja za dekarbonizaciju i prelazak na obnovljive izvore energije", kaže naš sagovornik.
Na pitanje kako će se tačno ovaj poreski kredit obračunavati i primenjivati, odgovara da je to za sada nejasno.
"To je jedno od ključnih otvorenih pitanja. Javna rasprava je počela, a prvi veliki skup u organizaciji PKS-a planiran je za 8. oktobar, gde očekujemo konkretne odgovore, pre svega od Ministarstva finansija", najavio je Stokić.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Otvoren stečaj nad Alta bankom
03.11.2026.•
0
Privredni sud u Beogradu otvorio je stečajni postupak nad Alta bankom, objavila je Agencija za osiguranje depozita.
Intesa Invest negira da ulagači u fondove neće imati dobit zbog zatvaranja Alta banke
03.11.2026.•
0
Društvo za upravljanje investicionim fondovima Intesa Invest demantovalo je navode da ulagači u fondove neće imati dobit od uloga, jer je deo njihovog novca uložen u Alta banku.
Ekonomisti: Strane firme počele da odlaze iz Srbije još za vreme vlasti SNS, građanin Vučić diže paniku
03.11.2026.•
0
Strane firme već dve godine za vreme Srpske napredne stranke odlaze iz Srbije u potrazi za jeftinijom radnom snagom, a ne zbog promene vlasti i neizvesnosti kako tvrdi bivši predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Kompanija Dizni planira da otpusti na hiljade ljudi
03.11.2026.•
1
Kompanija "Volt Dizni" priprema se za ukidanje hiljada radnih mesta, pri čemu je od pojedinih menadžera zatraženo da planiraju smanjenje godišnjih troškova za 20 odsto.
Profesor Đukić o tome može li se ući u trag novcu iznetom iz Alta banke: "Može, ali..."
03.11.2026.•
26
Profesor Ekonomskog fakulteta Đorđe Đukić ocenio je da je moguće ući u trag novcu Alta banke, ali da je skeptičan kako kako to učiniti ukoliko je u međuvremenu korišćena kriptovaluta.
Bivši revizor NBS: Postavlja se pitanje da li je Macura izneo novac iz trezora bez znanja rukovodstva NBS
03.11.2026.•
15
Ako je Davor Macura izveštavao Narodnu banku Srbije o izvlačenju novca iz trezora Alte banke, onda krivičnu odgovornost snose i najodgovorniji u NBS, od direktora kontrole banaka do viceguvernera i guvernera.
Intesa Invest ulagala novac u Alta banku, investitori ostaju bez zarade
03.11.2026.•
5
Intesa Invest (deo grupacije Intesa Sao Paolo) oštećena je krahom Alta banke, potvrđeno je na njihovom portalu u ponedeljak uveče.
Učinak naprednjačke vlasti
02.11.2026.•
12
Promene su se, napokon, dogodile i izborni pobednici bi trebalo da što pre upravljačke poluge uzmu u svoje ruke.
Poštanska štedionica traži da NBS dodatno nadzire njenu likvidnost i finansijske tokove
02.11.2026.•
4
Poštanska štedionica je objavila da je danas od Narodne banke Srbije (NBS) zatražila dodatni stručni nadzor u praćenju likvidnosti i finansijskih tokova te banke.
Idea marketi: Da li je posle hapšenja Davora Macure ugroženo 7.000 zaposlenih?
02.11.2026.•
14
Posle oduzimanja dozvole za rad Alta banci, neizvesna je i sudbina drugih firmi Davora Macure koji je uhapšen. Među njima je i Idea, treći najveći trgovinski lanac u Srbiji, koji zapošljava više od 7.000 ljudi.
NBS: Menjačnice koje su radile sa Alta bankom u najkraćem roku da zaključe ugovor s drugom bankom
02.11.2026.•
0
Narodna banka Srbije (NBS) pozvala je danas ovlašćene menjače, koji su imali zaključen ugovor sa Alta bankom o obavljanju menjačkih poslova, da u najkraćem roku zaključe ugovor sa drugom bankom.
NBS: Bankarski sektor Srbije stabilan i visoko likvidan, a stabilnost dinara biće očuvana
02.11.2026.•
10
Narodna banka Srbije saopštila je da je bankarski sektor stabilan, dobro kapitalizovan i visoko likvidan i da postoje svi neophodni institucionalni, finansijski i regulatorni mehanizmi za odbranu njegove stabilnosti.
Ekonomska sabotaža: Stručnjaci o potencijalnoj šteti koju odlazeća vlast može da napravi
02.11.2026.•
10
Ko prati režimske medije mogao bi da stekne utisak da je SNS već sada u opoziciji, ali ta stranka i dalje drži poluge moći u državi.
Beogradska berza obustavila pristup Alta banci
02.11.2026.•
0
Izvršni direktor Beogradske berze Lazo Ostojić doneo je odluku o privremenoj obustavi prava pristupa trgovačkom sistemu članu berze Alta banka AD Beograd, objavljeno je na sajtu Beogradske berze.
EU uvela novu taksu za pakete iz Kine
02.11.2026.•
4
Primena nove naknade u iznosu od dva evra za pakete koji stižu u EU iz zemalja koje nisu članice počeo je 1. novembra.
Beogradu iz budžetske rezerve još šest milijardi dinara
02.11.2026.•
2
Gradu Beogradu je na poslednjoj sednici Vlade Srbije u tehničkom mandatu odobreno 5,98 milijardi dinara iz tekuće budžetske rezerve.
Alta Pay Group iz Podgorice ostala bez dozvole
01.11.2026.•
0
Savet Centralne banke Crne Gore (CBCG) doneo je odluku o oduzimanju odobrenja za pružanje platnih usluga platnoj instituciji Alta Pay Group iz Podgorice.
Spoljnotrgovinska razmena Srbije za devet meseci 59 milijardi evra
01.11.2026.•
4
Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za devet meseci ove godine bila 59,4 milijarde evra, što je bilo 6,7 odsto više nego u isto vreme prethodne godine, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Narodna banka Severne Makedonije uvela administrativnu upravu u Alta banku Bitolj
01.11.2026.•
1
Narodna banka Severne Makedonije uvela je danas administrativnu upravu u Alta banku Bitolj.
Adiko banka: Dešavanja sa Alta bankom ne utiču na naše poslovanje
01.11.2026.•
6
Beogradska "Adiko banka" saopštila je da oduzimanje dozvole za rad "Alta banci" nema uticaj na njeno poslovanje i dodala da posluje stabilno i neometano, uz adekvatnu kapitalnu poziciju i visok nivo likvidnosti.
Više zemalja EU oslobađa iz rezervi 43 miliona barela nafte narednih meseci
01.11.2026.•
0
Više zemalja Evropske unije iznosi na tržište oko 42,6 miliona barela nafte, od čega pola dizela, iz svojih strateških rezervi, rekao je evropski komesar za energiju Dan Jorgensen.
Komentari 11
zztop
Aleksej
dacic
ko ne plati nema disanja
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar