Srbija uvodi porez na ugljed-dioksid: Trošak za industriju ili spas od EU taksi?
Kompanije u Srbiji koje proizvode cement, gvožđe, čelik, aluminijum, veštačko đubrivo, ali i električnu energiju – od 1. januara moraće državi da plaćaju porez za zagađivanje.
Foto: Pixabay
Ovakve firme se inače, zbog prirode svog posla, svrstavaju u "velike zagađivače".
Naplata ovog poreza odnosiće se i na kompanije koje uvoze ove "prljave" sirovine, piše Danas.
Nacrti Zakona o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte i Zakona o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda trenutno su u procesu javne rasprave, koja će trajati do 21. oktobra.
Prvi javni skup na ovu temu biće organizovan u sredu, 8. oktobra, u Privrednoj komori Srbije.
Ovo, naime, predstavlja dobru vest za kompanije iz ovih oblasti, jer bi trebalo da ih spasi od skupog evropskog poreza u okviru sistema koji je poznat kao CBAM (Carbon Border Adjustment Mechanism), a koji iznosi i do 90 evra po toni CO2 (ugljenika), kažu sagovornici Danasa.
Naravno, ukoliko Evropska komisija uvaži srpske sertifikate o emisijama gasova.
Pročitaj još
Srpski zakon predviđa naplatu od samo četiri evra po toni ugljenika, a plaćanjem nacionalne takse, domaće kompanije bi trebalo da budu oslobođene plaćanja evropske skupe takse koja takođe stupa na snagu 1. januara 2026. godine.
Iz Ministarstva finansija navode da je cilj uvođenja ovog poreza da se kompanije podstaknu da više ulažu u obnovljive izvore energije, zelenu gradnju i dekarbonizaciju, kako bi vazduh bio čistiji, a rizici po zdravlje ljudi minimalni.
Zbog toga na ovaj porez ne gledaju kao na novi namet, već kao na podsticaj za moderniju i čistiju proizvodnju.
Takođe, iz Ministarstva finansija je najavljeno da će biti obezbeđeni fer uslovi između domaćih proizvođača i uvoznika, kao i da će se Srbija približiti evropskim klimatskim politikama i tržištu Evropske unije.
Međutim, iako Ministarstvo finansija na ovaj porez gleda kao na podsticaj, iz NALED-a su rekli za Danas da bi ovaj državni namet privredu mogao da košta oko 100 miliona evra godišnje i da će sigurno deo tog troška biti preliven na "obične građane" kroz povećanje cene proizvoda.
Takođe, ukazuju i da dok je ova domaća taksa najveći spas za sektor aluminijuma i čelika, koji je i do 70 odsto izvozno orijentisan, s druge strane predstavlja teret za kompanije, na primer, iz oblasti proizvodnje cementa koja nije izvozno fokusirana.
Sagovornici Danasa ukazuju da bi ova taksa mogla biti i veliki teret za EPS.
"Srbija imala dve opcije"
Direktor Odeljenja za održivi razvoj u NALED-u Slobodan Krstović naveo je za Danas da je Zakon o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte jedna od ključnih reformi koje je NALED predlagao kroz prethodna izdanja svoje "Sive knjige“.
On objašnjava da je Srbija imala dve opcije: prvu, da uđe u CBAM sistem Evropske unije i plaća taksu na ugljenik po evropskim iznosima, i drugu da se uvede nacionalna taksa koju predloženi Zakon i predviđa.
"Prema tom Zakonu, polazna taksa je četiri evra po toni ugljenika koju bi plaćala energetski intenzivna industrija. To je u odnosu na trenutne cene tone ugljenika na evropskom tržištu od 85 i 90 evra daleko niže. Ono što je sada važno jeste da se izborimo da cena od četiri evra, odnosno verifikacija emisija, bude prihvaćena od strane Evropske komisije i da mi sa takvim izveštajima ne plaćamo taksu u EU, već u Srbiji", ukazuje Krstović.
Ističe da je tačno da se sa ovim nametom opterećuje domaća industrija, a da je procena NALED-a da bi ova taksa mogla privredu da koša oko 100 miliona evra.
Krstović je ukazao da je NALED pre nekoliko meseci uradio Analizu potencijalnih uticaja CBAM-a koja je pokazala da bi uvođenje nacionalne takse na emisije CO2 sa projektovanom cenom ugljenika iz Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana za 2034. godinu, privredu koštalo do 539 miliona evra godišnje (ne uključujući sektor električne energije).
Ukazuje da je u Integrisanom planu predstavljena cena bila od 25 evra po toni ugljenika.
"S obzirom na to da je sada predložena cena u ovom Nacrtu zakona niža od te cene iz Integrisanog plana, naša procena je da bi privredu ovaj namet koštao oko 100 miliona evra. Nisu mali, ali nisu ni veliki novci, ali ključno pitanje je šta sa tim novcem uraditi", kaže naš sagovornik.
Ističe da NALED insistira da se taj novac dalje ulaže isključivo u dekarbonizaciju, kroz ulaganje u savremene tehnologije, upotrebu najboljih dostupnih tehnologija u svakoj od ovih industrija, upotreba alternativnih goriva u energetske svrhe, izgradnja solarnih elektrana…
Krstović ukazuje i na drugi Zakon o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda, kojeg zovu „nacionalni CBAM", a tiče se uvoza iz trećih zemalja, dodajući da je on važan kako bi se zaštitila od uvoza sa trećih tržišta.
"Ono što ne bude išlo u EU, postoji mogućnost da će završiti u Srbiji, to takođe mora da se oporezuje", ističe Krstović.
"EPS pod posebnim pritiskom"
Rukovodilac Centra za životnu sredinu u Privrednoj komori Srbije (PKS) Dušan Stokić kaže za Danas da je teško dati konačnu ocenu o spremnosti domaćih kompanija za primenu novog poreza, ali ukazuje da mnoge firme već imaju značajno iskustvo kroz izvoz na tržište EU, gde su deo evropskog CBAM sistema.
"Kompanije koje izvoze u EU već sada imaju obavezu da obračunavaju emisije ugljen-dioksida. Mnoge od njih su prošle obuke koje organizujemo u PKS-u i znaju da izračunaju emisije i ugljenični otisak proizvoda", navodi Stokić, dodajući da se već prave i izveštaji o emisijama koji bi trebalo da budu verifikovani.
On ističe da nivo informisanosti privrede o CBAM-u jeste visok, ali da je pitanje operativne spremnosti za primenu zakona daleko složenije:
"Spremnost se meri kroz različite aspekte: od ljudskih resursa do finansijskih kapaciteta".
Prema nacrtu zakona, poreska osnovica se određuje na osnovu količine emitovanog CO2, a porez se obračunava po fiksnoj ceni od četiri evra po toni.
"Cena od četiri evra nije uporediva sa cenom CO2 na evropskom ETS (Sistem za trgovinu emisijama gasova sa efektom staklene bašte), koja trenutno iznosi 70 do 80 evra po toni. U budućnosti, kada Srbija postane deo ovog sistema, cena može dostići i 150 evra i to će i kod nas morati da se primenjuje. Međutim, ovo je nacionalna politika i svaka zemlja ima različit pristup – neko kreće sa osam evra, neko sa 20, neko sa 15", objašnjava Stokić.
Zakon se odnosi i na Elektroprivredu Srbije (EPS), a Stokić ocenjuje da će EPS biti jedan od najpogođenijih sistema.
"EPS je posebna priča i najveći teret će pasti na njega. Zato je u nacrtu zakona predviđena mogućnost poreskog kredita do 80 odsto obaveze, što je vid podsticaja za dekarbonizaciju i prelazak na obnovljive izvore energije", kaže naš sagovornik.
Na pitanje kako će se tačno ovaj poreski kredit obračunavati i primenjivati, odgovara da je to za sada nejasno.
"To je jedno od ključnih otvorenih pitanja. Javna rasprava je počela, a prvi veliki skup u organizaciji PKS-a planiran je za 8. oktobar, gde očekujemo konkretne odgovore, pre svega od Ministarstva finansija", najavio je Stokić.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Očekuje se skora prodaja NIS-a: Ovo su greške koje ne smeju da se ponove
19.01.2026.•
1
Dok se polako troši rok koji su SAD postavile za prenos ruskog vlasništva u NIS-u, pregovori o ulasku mađarskog MOL-a u strateško partnerstvo sa Srbijom ulaze u završnu fazu.
Počinje Svetski ekonomski forum u Davosu, učestvuje Vučić, a dolazi i Tramp
19.01.2026.•
3
Godišnji sastanak Svetskog ekonomskog foruma, 56. po redu, održaće se od danas, 19. januara do petka, 23. januara u Davosu, pod sloganom "Duh dijaloga" i okupiće svetske lidere iz politike, biznisa, civilnog društva.
Meta otpušta 1.500 radnika
19.01.2026.•
0
Kompanija Meta, koju vodi Mark Zakerberg, odlučila je nakon godina neuspeha u stvaranju profitabilne platforme za virtuelnu stvarnost, da otpusti veći broj zaposlenih u ovom sektoru.
Glavne tačke ugovora za NIS trebalo bi da budu dostavljene OFAK-u do utorka
18.01.2026.•
3
U Rafineriji nafte u Pančevu danas je počela proizvodnja naftnih derivata, a, kako je najavljeno, prvi evro dizel će se naći na pumpama od 27. januara.
Evropska unija najveći donator u Srbiji u poslednjih 20 godina
18.01.2026.•
16
Evropska unija (EU) je u poslednjih 20 godina kroz bespovratnu pomoć izdvojila dva do tri puta više sredstava nego svi ostali međunarodni partneri Srbije zajedno.
Fudbalskom savezu Srbije novi milioni iz budžetske rezerve: Dobio više od 212 miliona dinara
18.01.2026.•
22
Vlada Srbije donela je odluku o uplati 212.400.000 dinara (1.808.751 evra) Fudbalskom savezu Srbije.
Počela proizvodnja naftnih derivata u Rafineriji u Pančevu, prvi evro dizel na pumpama od 27. januara
18.01.2026.•
9
Počela je proizvodnja naftnih derivata u Rafineriji u Pančevu, a prvi evro dizel će se naći na pumpama od 27. januara.
Prihodi Rusije od nafte i gasa u 2025. bili 23,8 odsto manji nego godinu ranije
18.01.2026.•
0
Prihodi Rusije od nafte i gasa u 2025. godini bili su 23,8 odsto manji nego u 2024, i sa 141 milijardu dolara prošle pali su na 108 milijardi ove godine, saopštilo je Ministarstvo finansija.
Košta: EU radi na zajedničkom odgovoru na Trampovu najavu dodatnih carina
17.01.2026.•
0
Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta rekao je da koordinira zajednički odgovor EU na najavu predsednika SAD Donalda Trampa da će uvesti carine od 10 odsto na robu iz osam evropskih zemalja, piše britanski Gardijan.
Potpisan sporazum između EU i latinoameričkog bloka Merkosur, posle 25 godina pregovora
17.01.2026.•
2
Sporazum između Evropske unije i latinoameričkog bloka Merkosur potpisan je danas u glavnom gradu Paragvaja Asunsionu, posle 25 godina pregovora, saopštila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.
Tramp uvodi carine za osam evropskih zemalja zbog Grenlanda
17.01.2026.•
19
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Donald Tramp izjavio je danas da će od februara uvesti taksu od 10 odsto na robu uvezenu iz osam evropskih zemalja, jer se protive postupanju Vašingtona prema Grenlandu.
Čadež: Potrebno uključivanje u jedinstveno evropsko tržište i pre članstva u EU
17.01.2026.•
3
Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež rekao je da je važno što hitnije uključivanje Srbije i regiona u jedinstveno evropsko tržište i pre punopravnog članstva u EU.
"Kao da će sutra smak sveta": Država u decembru trošila 4,6 miliona evra na sat
17.01.2026.•
13
Vlada Srbije je u decembru prošle godine napravila minus u državnoj kasi od 1,6 milijardi evra, odnosno trošila je skoro 4,6 miliona evra na sat.
Mali: Američka kompanija "Sisko" postaće strateški partner "Ekspa"
17.01.2026.•
3
Ministar finansija Siniša Mali kaže da će američka kompanija za digitalnu tehnologiju komunikacija "Sisko" postati strateški partner kompanije "Ekspo 2027", osnovane povodom održavanja te međunarodne izložbe u Beogradu.
Premijer Kanade: Kina postala predvidljiviji partner od SAD, dogovoreno smanjenje carina
17.01.2026.•
2
Kanada se saglasila da smanji 100 odsto carine na kineske električne automobile u zamenu za niže carine na kanadske poljoprivredne proizvode, izjavio je premijer Mark Karni.
Vlada Srbije usvojila uredbu koja omogućava isplatu zaostalih premija za mleko
17.01.2026.•
0
Vlada Srbije usvojila je Uredbu o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju za 2026. godinu.
Pregovori oko NIS-a: Kako Srbija može iskoristiti pravo preče kupovine?
17.01.2026.•
7
Ako Rusi i Mađari ne uspeju da se dogovore, vlast bi morala da ima spremna alternativna rešenja, a jedno od njih je raskid ugovora o prodaji NIS-a iz 2008. i usvajanje leks specijalisa.
Dva potencijalna kupca NIS-a: "Mol bi mogao da kupi maloprodajnu mrežu, a ADNOC rafineriju"
16.01.2026.•
9
Pregovori o kupovini ruskog udela u NIS-u ulaze u završnicu. U kontekstu pregovora između mađarskog MOL-a i NIS-a pominje se i arapska naftna kompanija ADNOC kao potencijalni kupac, ali i - fond iz Emirata.
Srbija uvela kvote na uvoz gvožđa i čelika iz BiH
16.01.2026.•
0
Spoljnotrgovinska komora Bosne i Hercegovine (STK BiH) je tražila hitan odgovor vlasti BIH povodom informacije da je Vlada Srbije od 1. januara do 30. juna ograničila uvoz pojedinih proizvoda od gvožđa i čelika.
Vučić o NIS-u: Nisu laki pregovori sa MOL-om
16.01.2026.•
6
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da nisu laki razgovori ni sa mađarskim MOL-om o preuzimanju ruskog udela u NIS-u.
Srbiji još 56,5 miliona evra iz EU Plana rasta za Zapadni Balkan
16.01.2026.•
1
Srbiji je odobrena isplata 56,5 miliona evra, u okviru predfinansiranja iz Plana rasta za Zapadni Balkan Evropske unije, saopštilo je Ministarstvo finansija.
Komentari 11
zztop
Aleksej
dacic
ko ne plati nema disanja
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar