Ko će od sledeće godine morati da plaća porez na ugljen-dioksid?

Autor: nova.rs

Info

09.11.2025.

15:56 > 16:48

Od januara naredne godine u Srbiji će biti uveden novi porez, ali neće ga plaćati svi građani, već neke firme.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Ko će od sledeće godine morati da plaća porez na ugljen-dioksid?

Foto: Pixabay (ilustracija)

Obaveza plaćanja ovog poreza pada isključivo na firme i preduzetnike čije poslovanje direktno doprinosi emisiji gasova sa efektom staklene bašte.

Odnosi se i na one koji uvoze proizvode sa velikim ugljeničnim intenzitetom, piše nova.rs.

Pre svega, novi porez na emisiju gasova sa efektom staklene bašte plaćaće kompanije koje poseduju dozvolu za emisiju GHG gasova i posluju u granama sa visokim emisijama.

To obuhvata preduzeća koja se bave proizvodnjom veštačkih đubriva i azotnih jedinjenja, cementa, sirovog gvožđa, čelika, ferolegura, aluminijuma, kao i proizvodnju električne energije. Oni će porez plaćati samo na "višak emisija", odnosno na količinu koja prelazi tehnološki opravdan nivo utvrđen za njihovu delatnost.

Na primer, ako cementara proizvede više ugljen-dioksida nego što se smatra prihvatljivim za njen tip proizvodnje, razlika između stvarne i referentne emisije biće osnov za obračun poreza.

Ova stopa će, prema trenutnim planovima, iznositi četiri evra po toni emitovanog ugljen-dioksida.

Pored njih, obveznici će biti i uvoznici proizvoda sa visokim ugljeničnim intenzitetom, poput cementa, čelika, aluminijuma i đubriva. Porez će se primenjivati na one koji uvoze više od pet tona takve robe godišnje, a obračunavaće se prema emisijama koje su nastale tokom proizvodnje u zemlji porekla proizvoda, umanjene za referentne vrednosti.

Drugim rečima, obavezu plaćanja novog poreza neće imati svi građani, mala preduzeća ni firme iz sektora sa niskim emisijama, već isključivo industrijski zagađivači i veliki uvoznici proizvoda sa visokim ugljeničnim intenzitetom.

Ovaj potez ima dvostruku svrhu: s jedne strane da stimuliše domaće industrije da smanje emisije, a s druge da uskladi Srbiju sa politikama Carbon Border Adjustment Mechanism (CBAM) Evropske unije, koje od 1. januara 2026. stupaju na snagu za uvoz robe u EU.

EU mehanizam CBAM zahteva da uvoznici iz zemlje članice plaćaju za emisije ugljenika koje su nastale u proizvodnji robe izvan EU, kako bi domaći i uvozni proizvođači imali izjednačene troškove emisija.

Uvođenjem domaćeg poreza na ugljen-dioksid, Srbiji se omogućava da deo tog troška preuzme sama i zadrži sredstva u zemlji, a ne da sva sredstva završavaju u budžetu EU.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

Komentari 6

Hronološki Najpopularniji

Milena

11.11.2025 • 17:12

Ugljen dioksid je spas

za biljke. Optimalni nivo CO2 potrebnog za rast biljaka, uz dovoljno vode i hraniva je oko 1.500 delova na milion, skoro 4 puta više nego danas. Biljke se danas izgladnjuju niskim nivoom CO2 u atmosferi. Zato se često u staklenike ili plastenike upumpava CO2 da bi se povećali prinosi povrća i cveća. Ako se nastavi sa sniženjem nivoa CO2 u atmosferi, to će dovesti do prekida fotosinteze, odnosno nemogućnosti da se održi život na Zemlji.

1 0 +1
Поп

09.11.2025 • 23:03

Па сад

Ко ће на крају да плати рачун? Нема много опција. Само грађани повећаном ценом и наравно то је пљачка грађана. Коме ће тај порез да иде?

6 4 +2
kostadin

09.11.2025 • 21:52

da razjasnim

Prvi komentar je bio ironičan.

7 6 +1

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.