Ko će od sledeće godine morati da plaća porez na ugljen-dioksid?

Od januara naredne godine u Srbiji će biti uveden novi porez, ali neće ga plaćati svi građani, već neke firme.
Ko će od sledeće godine morati da plaća porez na ugljen-dioksid?
Foto: Pixabay (ilustracija)
Obaveza plaćanja ovog poreza pada isključivo na firme i preduzetnike čije poslovanje direktno doprinosi emisiji gasova sa efektom staklene bašte.
 
Odnosi se i na one koji uvoze proizvode sa velikim ugljeničnim intenzitetom, piše nova.rs.
Pre svega, novi porez na emisiju gasova sa efektom staklene bašte plaćaće kompanije koje poseduju dozvolu za emisiju GHG gasova i posluju u granama sa visokim emisijama. 
 
To obuhvata preduzeća koja se bave proizvodnjom veštačkih đubriva i azotnih jedinjenja, cementa, sirovog gvožđa, čelika, ferolegura, aluminijuma, kao i proizvodnju električne energije. Oni će porez plaćati samo na "višak emisija", odnosno na količinu koja prelazi tehnološki opravdan nivo utvrđen za njihovu delatnost.
Na primer, ako cementara proizvede više ugljen-dioksida nego što se smatra prihvatljivim za njen tip proizvodnje, razlika između stvarne i referentne emisije biće osnov za obračun poreza. 
 
Ova stopa će, prema trenutnim planovima, iznositi četiri evra po toni emitovanog ugljen-dioksida.
Pored njih, obveznici će biti i uvoznici proizvoda sa visokim ugljeničnim intenzitetom, poput cementa, čelika, aluminijuma i đubriva. Porez će se primenjivati na one koji uvoze više od pet tona takve robe godišnje, a obračunavaće se prema emisijama koje su nastale tokom proizvodnje u zemlji porekla proizvoda, umanjene za referentne vrednosti.
 
Drugim rečima, obavezu plaćanja novog poreza neće imati svi građani, mala preduzeća ni firme iz sektora sa niskim emisijama, već isključivo industrijski zagađivači i veliki uvoznici proizvoda sa visokim ugljeničnim intenzitetom.
 
Ovaj potez ima dvostruku svrhu: s jedne strane da stimuliše domaće industrije da smanje emisije, a s druge da uskladi Srbiju sa politikama Carbon Border Adjustment Mechanism (CBAM) Evropske unije, koje od 1. januara 2026. stupaju na snagu za uvoz robe u EU.
 
EU mehanizam CBAM zahteva da uvoznici iz zemlje članice plaćaju za emisije ugljenika koje su nastale u proizvodnji robe izvan EU, kako bi domaći i uvozni proizvođači imali izjednačene troškove emisija.
 
Uvođenjem domaćeg poreza na ugljen-dioksid, Srbiji se omogućava da deo tog troška preuzme sama i zadrži sredstva u zemlji, a ne da sva sredstva završavaju u budžetu EU.
OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

  • Milena

    11.11.2025 17:12
    Ugljen dioksid je spas
    za biljke. Optimalni nivo CO2 potrebnog za rast biljaka, uz dovoljno vode i hraniva je oko 1.500 delova na milion, skoro 4 puta više nego danas. Biljke se danas izgladnjuju niskim nivoom CO2 u atmosferi. Zato se često u staklenike ili plastenike upumpava CO2 da bi se povećali prinosi povrća i cveća. Ako se nastavi sa sniženjem nivoa CO2 u atmosferi, to će dovesti do prekida fotosinteze, odnosno nemogućnosti da se održi život na Zemlji.
  • Поп

    09.11.2025 23:03
    Па сад
    Ко ће на крају да плати рачун? Нема много опција. Само грађани повећаном ценом и наравно то је пљачка грађана. Коме ће тај порез да иде?
  • kostadin

    09.11.2025 21:52
    da razjasnim
    Prvi komentar je bio ironičan.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija

Vlada Srbije ponovo promenila uredbu o maržama

Vlada Srbije usvojila je četvrtu izmenu uredbe o maržama, kojom se preciziraju visine marži po tipovima prodaja, a proširen je i spisak proizvoda čije marže mogu da se menjaju u odnosu na 1. avgusta ove godine.