Kako se obećana prosečna plata sa 1.400 evra u 2027. istopila na 1.320 u 2030.
Prosečna plata će 2030. godine iznositi 1.320 evra - tako je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstavljajući strategiju "Srbija 2030".
Foto: Pixabay
Ne tako davno, podseća Nova ekonomija, najavljivala se veća plata, i to u kraćem periodu - 1.400 evra do 2027. godine. Očigledno, projekcije su smanjene, a stručnjaci smatraju da je razlog tome činjenica da nikada nije urađena odgovarajuća analiza o rastu prosečne plate, već su predstavnici vlasti iz populističkih razloga davali paušalne procene.
I mada Vučić predviđa da će u 2035. godini prosečna plata iznositi čak 1.700 evra, činjenica je da je ipak prvobitni plan promenjen, te da do nekada obećane plate od 1.400 evra ipak nećemo stići u 2027, kako je pre samo dva i po meseca ponovio ministar finansija Siniša Mali, već sa par godina zakašnjenja.
Zbog čega?
Ekonomista Božo Drašković objašnjava da je do "promene plana" došlo jer u projekcijama koje iznosi vlast nema logike”. Prema njegovim rečima, projekcije koje iznose predstavnici vlasti zamišljene su kao elementi optimizma i propagande.
"Te projekcije nemaju nikakav smisao, jer ako želite da uradite ozbiljnu analizu, koja bi na neka pitanja dala utemeljene odgovore, mora imati tri strategije - optimističnu, pesimističnu i jedan prosek koji je između ta dva ekstrema. Dakle, moramo da znamo na osnovu čega se izvode neke projekcije, na osnovu kojih pokazatelja. Ovo što sada imamo jeste jedan uvežbani igrokaz, u kojem vlast tačno zna šta treba da kaže, a postavlja se kao da prodaje neki proizvod", kaže Drašković za Novu ekonomiju.
Upravo u tome je suština, smatra isti sagovornik - nema ozbiljnih istraživanja o potencijalnim rizicima, niti javnost zna na čemu se zasniva predviđen rast plata.
"Mora postojati neki rast, ali on prvenstveno zavisi od investicija, da li su one strane ili domaće, u koje grane se investira, koje grane industrije rastu, koje padaju... Meni je jasno, političari se time bave, ali ovim projekcijama mora da se pristupi ozbiljnije", kaže Drašković.
On objašnjava da je još jedna zamka to što se, kada se govori o prosečnoj plati, uvek govori u evrima.
"Ako imate cene u dinarima i fiksni kurs, dobićete iluziju da ste bogatiji kada se taj iznos prikazuje u evrima, da imate realan rast BDP-a u evrima - a to nije tako. Političari na vlasti tim podacima žongliraju kao na nekom vašaru, da bi se publika oduševila", zaključuje Drašković.
Profesor ekonomije u penziji Ljubomir Madžar smatra da su se predstavnici vlasti u Srbiji "osvestili", te da je zato projekcija prosečne plate smanjena.
"Oni pričaju proizvoljne priče, na koje ne treba obraćati pažnju, pogotovo zato što zaista ima puno neispunjenih obećanja. Tako i kada se projekcija smanji, to nije izraz nekih realnih faktora, nego to što su stvari krenule onako kako vlast nije želela, to što se stvarnost udaljila od onoga što su obećavali. Te projekcije niko ne shvata ozbiljno, ona ništa ne garantuju, pa samim tim nikoga ni ne obavezuju. Njih treba posmatrati samo kao nivo njihovog optimizma - sada je on smanjen, valjda jer je i njih sramota kada je razlika između obećanja i stvarnosti dramatična", kaže Madžar za Novu ekonomiju.
Inače, Nova ekonomija pokušala je od Ministarstva finansija da dobije informaciju zbog čega je izmenjena projekcija prosečne plate. Odgovore na pitanja nisu dobili do objavljivanja ovog teksta.
Stara obećanja u novoj strategiji
Strategiju "Srbija 2030" nedavno je predstavio predsednik Vučić. Pored plata, bilo je reči i o humanoidnim robotima, zdravstvu, školstvu, kao i o jednoj od predsednikovih omiljenih tema - novim putevima.
I na tom polju došlo je do revidiranja prethodno datih obećanja, pa su se rokovi za neke projekte koji su najavljivani u ranijim strategijama samo produžili.
Tu spadaju projekti kao što su Osmeh Vojvodine, auto-put Vožd Karađorđe i deonica Požega - Duga Poljana, ali i izgradnja kanalizacione infrastrukture.
Pročitaj još
Prosečna plata i dalje daleko od obećane
Inače, prosečna plata u Srbiji u decembru 2025, što su poslednji podaci koje je objavio Republički zavod za statistiku (RZS), iznosila je 124.089 dinara, odnosno 1.057 evra.
Dakle, da bi dostigla 1.320 evra, što je poslednje obećanje, prosečna plata mora da poraste za četvrtinu, odnosno 25 odsto.
Iako plata od 1.057 evra na prvi pogled ne deluje malo, treba imati u vidu da je medijalna zarada u Srbiji u decembru iznosila 90.819 dinara, iliti 773 evra. To znači da je 50 odsto zaposlenih u Srbiji primalo platu do tog iznosa.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Đedović Handanović: Očekujemo završetak pregovora s MOL-om oko 16. maja
05.05.2026.•
2
Ministarka energetike i rudarstva Dubravka Đedović Handanović rekla je da pregovori između ruskog većinskog vlasnika Naftne industrije Srbije (NIS) i mađarskog MOL-a "idu dosta dobro".
Kostić kupuje Podravsku banku
05.05.2026.•
0
AikGroup u vlasništvu Aleksandra Kostića je danas potpisala ugovore o kupoprodaji akcija sa ciljem preuzimanja 613.567 akcija Podravske banke d.d.
Srbija među najvećim svetskim kupcima zlata u 2026. godini
05.05.2026.•
6
Poljska je bila najveći kupac zlata u prva dva meseca 2026. godine, dodajući više od 20 tona svojim rezervama, pokazuju podaci Svetskog saveta za zlato (World Gold Council).
Objavljen detaljan cenovnik usluga najvećih domaćih banaka u okviru SEPA sistema
05.05.2026.•
1
Pre godinu dana Srbija je postala deo Jedinstvenog područja plaćanja u evrima (SEPA), a od danas su transakcije u okviru SEPA platnih šema dostupne i građanima kao i domaćim kompanijama i preduzetnicima.
U kojoj zemlji EU se najčešće radi vikendom?
05.05.2026.•
1
Više od petine zaposlenih u EU, oko 21,3 odsto, redovno radi vikendom, a ovaj procenat je najviši u uslugama i poljoprivredi, pokazuju podaci Evrostata.
Počinje primena SEPA sistema u Srbiji: Jeftinije i brže transakcije sa EU
05.05.2026.•
0
U Srbiji od danas, 5. maja počinje plaćanje u okviru platne šeme jedinstvenog područja za plaćanja u evrima SEPA (Single Euro Payments Area), čime će sadašnja provizija za transakcije novca ka i iz EU biti smanjene.
Mali ranije bio zadovoljan zbog para EU, sad ih proglašava budžetski neutralnim: "Pokušaj kontrole štete"
05.05.2026.•
17
Da novac vremenom gubi vrednost, ekonomskoj nauci je dobro poznati fenomen. Ipak, ni u teoriji, ni u praksi nije zabeleženo da milijardu i po evra preko noći postane bezvredno i "budžetski neutralno".
Isplata aprilskih penzija počinje sutra: Prvi na spisku samostalci
04.05.2026.•
0
Penzije za april prema kalendaru isplata koji je objavio Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO), prvo će dobiti korisnici iz kategorije samostalnih delatnosti.
Poljoprivrednici ponovo seju kukuruz i suncokret zbog štete od ptica i zečeva
04.05.2026.•
2
Poljoprivrednici u Srbiji prinuđeni su da ponovo seju značajne površine zasejanog suncokreta i kukuruza jer ih jedu vrane i zečevi.
Plaćanja u okviru SEPA sistema od sutra u Srbiji: "Donosi pogodnosti i građanima i privredi"
04.05.2026.•
2
U Srbiji će od utorka, 5. maja biti operativno dostupna plaćanja u okviru SEPA sistema.
Otvaranje data centara u Srbiji nije samo pitanje dovoljno struje i novca: Tu su i drugi troškovi i rizici
04.05.2026.•
24
Kada se govori o otvaranju data centara u Srbiji, najčešće se postavlja pitanje da li naša zemlja ima dovoljno kapaciteta za njihov razvoj u pogledu raspoložive električne energije i finansijskih resursa.
Srpski izvoz ne cveta - imamo li šta da ponudimo svetu?
04.05.2026.•
21
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nedavno najavio povećanje penzija i plata u javnom sektoru, a sve na osnovu povećanog BDP-a i profitabilnosti ekonomije države.
Izvoz srpskog IKT sektora u prva dva meseca 2026. godine 713 miliona evra: Otkazi zasad ne utiču na to
04.05.2026.•
0
Informaciono-komunikacioni sektor Srbije i dalje beleži rast broja zaposlenih i rast zarada uprkos u poslednje vreme učestalim zatvaranjima poslovanja i otkazima.
Mali: Sredstva EU imaju neutralan efekat na budžet Srbije, ja ne računam na njih
04.05.2026.•
49
Ministar finansija Siniša Mali je kazao da je neutralan efekat sredstava Evropske unije na budžet Srbije, dok pojedini mediji kažu da bi mogla da budu zamrznuta.
Slabiji dolar tiho diže cene: Kako pad valute utiče na svakodnevne troškove
03.05.2026.•
0
Jedna skrivena sila tiho povećava sve troškove - od letovanja do namirnica: slabiji američki dolar.
EU ograničava keš na 10.000 evra: Da li ista pravila čekaju i Srbiju?
03.05.2026.•
27
Primena odluke Evropske unije (EU) kojom se ograničava plaćanje gotovinom na iznos do 10.000 evra počinje u julu 2027.
Dostavljači bez zaštite: "Svi ih vidimo, zakon ih ne vidi"
03.05.2026.•
16
U Srbiji su nedavno u kratkom periodu na gradilištima poginula trojica radnika, dok je tokom 2025. godine na radu stradalo najmanje 22 ljudi, uz još 11 smrtnih ishoda od posledica povreda.
Rat na Bliskom istoku bi mogao da utiče na uvoz lekova u Srbiju
03.05.2026.•
11
Farmaceutska industrija je druga najveća stavka u strukturi srpskog uvoza, odmah iza nafte, sa deficitom u spoljnotrgovinskoj razmeni koji je premašio 1,16 milijardi evra.
Carine EU na čelik mogle bi da ostave hiljade srpskih radnika bez posla
03.05.2026.•
28
Evropska unija postigla je dogovor o značajnom pooštravanju pravila za uvoz čelika, što bi od 1. jula moglo ozbiljno da ugrozi poslovanje srpske železare i metalskog sektora.
Nekoliko trgovinskih lanaca planira dolazak na srpsko tržište
03.05.2026.•
22
Evropsko maloprodajno tržište prolazi kroz turbulentan period i vidljiv je veliki broj povlačenja investicija, čak i sa daleko razvijenijih tržišta od srpskog.
Najskuplji stan u Srbiji u 2025. godini plaćen 1,8 miliona evra
02.05.2026.•
3
Najskuplji stan u Srbiji koji je prodat tokom 2025. godine plaćen je ukupno 1,8 miliona evra i nalazi se u naselju "Beograd na vodi", dok je najskuplje garažno mesto plaćeno 66.000 evra.
Komentari 25
S
dacic
ili narodna buna ili nemastina, na narodu je
Gorjanac
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar