Koliko Srbija može da drži cene goriva pod kontrolom: "Ima četiri prednosti u odnosu na ostatak Evrope"
Smanjenje akciza na gorivo donelo je privremeno olakšanje građanima i privredi, ali stručnjaci upozoravaju da mere "kupuju vreme", a konačni ishod zavisi od globalnog tržišta nafte.
Foto: 021.rs
Ističu da, ukoliko energetska kriza potraje, verovatno će doći do rebalansa budžeta. Poručuju i da trenutno nema razloga za strah od nestašica, ali i da imamo četiri prednosti u odnosu na ostatak Evrope.
Energetski stručnjak Željko Marković ističe za RTS da su mere države već donele konkretan efekat na cene.
"Akcize su sada smanjene za 60 odsto i to pravi nekih 30 do 40 dinara po litru goriva", navodi Marković.
Dodaje da je razlika u odnosu na Evropu i dalje značajna, ali da prostor za dalje pojeftinjenje praktično ne postoji.
"To su mere koje u suštini kupuju vreme zbog svetske naftne krize i velikog rasta cena", objašnjava Marković.
Prema njegovim rečima, trajanje ovakvog modela direktno zavisi od stanja na globalnom tržištu i budžetskih mogućnosti države.
Na pitanje koliko kapaciteta ima država da sprovodi ovakve mere, Marković kaže da je to pitanje za državne organe.
"To sada već država mora da kaže, jer prihodi budžeta zavise od tih mera. Koliko je država spremna i koliko ima rezerve da ima smanjen prihod u budžetu, a da obezbedi normalno funkcionisanje države. To je to vreme", dodaje Marković.
Iz Privredne komore Srbije upozoravaju da smanjenje akciza ima visoku cenu za javne finansije.
"Ukoliko potraje ova situacija i ukoliko bude moralo više nedelja ili meseci da se odustane od tih prihoda od akciza, moguće je da se desi rebalans budžeta, odnosno izmena zakona o budžetu kako bi se uskladili prihodi i rashodi. Što bi verovatno značilo i povećanje tog deficita koji je za ovu godinu inicijalno planiran na tri odsto", kaže Bojan Stanić iz PKS-a.
Ipak, naglašava da je reč o globalnom šoku koji pogađa sve zemlje, kao i da se ovo neće ugroziti kreditni rejting zemlje.
"To nije posledica unutrašnjih problema, već nečega što dolazi spolja i preliva se na nas", ističe Stanić.
Pored smanjenja akciza, država je produžila zabranu izvoza i povukla deo goriva iz rezervi, što bi trebalo da obezbedi stabilno snabdevanje. Marković smatra da su te mere ključne u kriznim uslovima.
"Rezerve se i čuvaju za ovakve situacije kada imate otežano snabdevanje", kaže Marković.
Ipak, upozorava da se rezerve ne smeju nekontrolisano trošiti.
"Nije dobro trošiti rezerve dokle god imate proizvodnju - zato je važno da Rafinerija radi", dodaje Marković.
Ističe da smo još daleko od energetskih šokova kakve smo imali u istoriji.
"Mi smo još daleko od tih velikih cifara, ali ako to bude krenulo da raste, a to će se desiti ukoliko rat potraje i cela situacija sa logistikom i sa snabdevanjem potraje i ukoliko se ne bude mogla naći nafta na tržištu - onda su upravo te rezerve i bitne da se koriste i da se obezbedi neko koliko-toliko normalno funkcionisanje države", objašnjava Marković.
Jeftiniji dizel za poljoprivrednike može da ublaži posledice krize, ali ne i da reši sistemske probleme. Stanić napominje da su oni već suočeni sa porastom troškova i manjom konkurentnošću njihove proizvodnje.
"Ovo je mera koja treba da doprinese da ne dođe do otežavanja njihove pozicije na tržištu. Imajući u vidu da su oni prvi na početku tog lanca vrednosti i da nekako najviše trpe i da su najranjiviji u okviru toga", kaže Stanić.
Podseća da su poljoprivrednici na početku proizvodnog lanca i da bez njih nema ni stabilnog snabdevanja hranom.
"Da bismo imali i prehrambenu industriju, ali i snabdevenost naših maloprodajnih objekata, moramo ulagati i moramo čuvati našu primarnu poljoprivrednu proizvodnju. Tu, naravno, mislimo i na ratare koji se bave obradom zemlje, ali svakako ne treba zaboraviti da se nafta mora koristiti i u potrebama stočarstva", ukazuje Stanić.
Različite mere donose zemlje i u regionu i u Evropi - od zabrane da se jedan sam vozi u automobilu, ograničenja brzina na 80 kilometara na sat, prodaje određene količine goriva.
"Sve te mere koje bi se i kod nas isto donele, sve one u suštini služe da ublaže efekte krize i da se kriza prevaziđe. Ali, jedini pravi adekvatan odgovor bi bio ukoliko biste imali nove logističke kanale i nabavili ono što vam nedostaje i da nema promene cena. To je jako teško", ukazuje Marković. Navodi da ćemo možda i mi biti primorani da posegnemo za takvim merama, kao i da sve zavisi koliko dugo će ovaj poremećaj trajati.
Dodaje i da je evropsko tržište posebno osetljivo zbog zavisnosti od uvoza energenata.
"Evropa je jako ranjiva - mi smo imali i gasne krize. I sada ćemo imati problem kao Evropa i sa gasom. Tržište Evrope je sa te strane ugroženo i ranjivo. Ako uporedimo recimo sa američkim tržištem - tamo nemamo taj skok cena. Jeste i kod njih nešto poskupeo benzin, ali to nije u u onom obimu kao kao što se dešavalo u Evropi", poručuje Marković.
Stručnjaci poručuju i da trenutno nema razloga za strah od nestašica, ali da je neizvesnost i dalje velika.
"Imamo stabilnu situaciju i nema velikog skoka cena, ali ako cena nafte nastavi da raste, moraće da rastu i cene derivata", upozorava Marković.
Kako ističe, država je već iskoristila prostor za ublažavanje cena.
"Država je već smanjila akcize, ona nema više prostora gde da smanjuje, kada se pređe neka granica onda će morati da raste cena derivata na tržištu. Prosto nemate više sa čime to da amortizujete", zaključuje Marković.
Profesor Ekonomskog fakulteta Velimir Lukić ističe da državne mere za ublažavanje posledica poskupljenja nafte trenutno daju rezultat, ali njihov efekat je vremenski ograničen.
"Ukoliko dođe do dalje eskalacije ovoga sukoba, mi ćemo sigurno da vidimo da će danak koji će od globalne ekonomije da se uzme, da se tiče i proizvodnje i prerade nafte i ponude nafte u srednjem i na dugom roku, a ne postoji nijedna država koja može da primeni mere koje mogu da budu učinkovite u tom slučaju", upozorava Lukić.
Pročitaj još
Kada je reč o javnim finansijama Srbije, kaže da su one u vrlo dobrom stanju.
"Budžetski deficit koji je planiran za ovu godinu je na nivou tri odsto budžeta, što znači negde oko 337 milijardi dinara. A ako pogledamo gde tu stoje prihodi od akciza, oni su drugi najveći punilac budžeta sa 457 milijardi dinara. Najveći deo toga dolazi od strane akciza koje su vezane za naftne derivate. U akcizama, odnosno kad pogledamo kolike su akcize u ukupnim javnim prihodima, to je oko 19 procenata", navodi Lukić.
Ističe da su to jako veliki iznosi i ako se "država odrekne 61 odsto od nečega što preračunato u evre iznosi oko dve milijarde i to je na godišnjem nivou, to je jako krupan izdatak za budžet".
"Uprkos tome stanje našeg javnog duga govori da mi imamo slobodnog prostora za dodatno zaduživanje, a da taj dug previše ne poskupi", dodaje Lukić.
Četiri prednosti Srbije
Poručuje i da Srbija ima četiri "krupne prednosti" u odnosu na ostatak Evrope.
"Pre svega, mi u startu imamo visoke strateške rezerve nafte zbog poznate situacije sa NIS-om. Sa druge strane, imamo taj finansijski bafer koji se oličava u javnim finansijama. Kao treća prednost jeste činjenica da mi već imamo uhodan i razrađen sistem distribucije nafte i strateških rezervi dalje širom zemlje, i to smo takođe testirali u prošlom periodu", naglašava Lukić.
Četvrta prednost je, kako kaže, to što se donose izuzeća na rusku naftu.
"Mi imamo dobru startnu poziciju i u pregovaranjima u slučaju da se dođe do šireg izuzeća sa našim primarnim snabdevačem do sada naftom, odnosno sirovom naftom, to je Rusija. Dakle, u tim pregovorima, ukoliko dođe do mogućnosti za njih, mi bi trebalo da imamo, ili barem se nadamo, neko pravo prvenstva", zaključuje Lukić.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Spajaju se Vorner i Paramaunt: Postignut dogovor i za CNN
21.09.2026.•
0
Tužioci iz 12 američkih saveznih država koji su podneli tužbe sa namerom da spreče spajanje Vorner Bros-Diskaverija sa Paramaunt-Skajdensa postigli su sporazum.
Zima puna neizvesnosti za Srbiju
21.09.2026.•
6
Poslednjih dana Dubravka Dedović Handanović je našla za potrebno da u dva navrata najširoj javnosti predoči stanje u srpskoj energetici.
"Progres" i "Prosveta" među firmama koje čekaju privatizaciju
21.09.2026.•
1
Prema podacima Ministarstva privrede Srbije, na privatizaciju čeka još 40 kompanija, među njima nekadašnji giganti u svojim oblastima "Progres" i "Prosveta", objavio je Nedeljnik.
Šta je sve poskupelo, a koja nas poskupljenja tek čekaju?
20.09.2026.•
24
Svaki mesec - novo poskupljenje.
Stručnjak za energetiku: Glavni izazov za predstojeću zimu - visoka cena gasa
20.09.2026.•
12
Stručnjak za energetiku Željko Marković izjavio je da je jedan od glavnih izazova za predstojeću zimu visoka cena gasa.
Transportna zajednica: Bilateralni dogovori mogu rešiti problem boravka vozača kamionu u EU
20.09.2026.•
6
Bilateralni dogovori između država EU i zemalja Zapadnog Balkana, kojima bi profesionalnim vozačima bile omogućene dugoročne vize, mogli bi da budu kratkoročno rešenje za problem njihovog boravka u šengenskom prostoru.
Voren Bafet podneo ostavku sa mesta predsednika "Berkshire Hathaway"
18.09.2026.•
2
Uticajni investitor i jedan od najbogatijih ljudi na Zemlji Voren Bafet odstupio je sa mesta predsednika investicione kopmanije "Berkshire Hathaway", koju vodi od 1965. godine.
Skuplji i dizel i benzin
18.09.2026.•
33
Objavljene su nove cene goriva, koje će važiti od danas u 15 časova.
Cena nafte i kamate pritiskaju Vučića
18.09.2026.•
33
Parlamentarni izbori su raspisani i 25. oktobra glasači će odlučiti kojoj političkoj opciji će dati naredni četvorogodišnji mandat.
Plata od 1.200 evra do kraja godine: Struka kaže da neće moći
17.09.2026.•
30
Predsednik Aleksandar Vučić najavio je da će prosečna plata u decembru dostići 1.200 evra, odnosno da se u javnom sektoru očekuje povećanje od osam odsto, a za zaposlene u socijalnoj zaštiti povećanje od 12 odsto.
Gradu Beogradu iz budžetske rezerve skoro milijardu dinara
17.09.2026.•
10
Gradu Beogradu će biti preusmerena skoro milijarda dinara iz tekuće budžetske rezerve Srbije kako bi se izbeglo da tekuća likvidnost Grada bude ugrožena, odlučila je Vlada Srbije, objavio je Forbes Srbija.
Iako je Tramp tražio da se kamate smanje: Američka centralna banka podigla kamatnu stopu prvi put od 2023.
17.09.2026.•
1
Američka centralna banka Federalne rezerve (Fed) je, prvi put posle tri godine, povećala ključnu kamatnu stopu u nameri da ukroti uporno visoku inflaciju u SAD.
Da li Srbija raste najbrže u Evropi, posle Danske i Malte, kako tvrdi Vučić
16.09.2026.•
14
Ekonomski razvoj Srbije često je tema u društvu, a pored toga što se poredi sa zemljama regiona, često se uspoređuje i sa daljim državama.
Nova usluga RGZ-a: Lična karta nepokretnosti dostupna građanima besplatno
16.09.2026.•
14
Republički geodetski zavod uveo je novu uslugu "Lična karta Vaše nepokretnosti", koja građanima omogućava da na jednom dokumentu besplatno dobiju pregled najvažnijih podataka o svojoj nepokretnosti.
Izdate prve kazne za deljenje prevoza preko BlaBlaCar: Mogu iznositi i 150.000 dinara
16.09.2026.•
64
Popularna aplikacija za deljenje troškova prevoza BlaBlaCar, koja se koristi širom sveta, sve više je zastupljena u Srbiji. Reč je o platformi preko koje se ljudi povezuju kako bi podelili vožnju i na tome uštedeli.
Kupiti auto ili dugoročno zakupiti? Šta se firmama više isplati
16.09.2026.•
0
Kupovina automobila nije jedini način da firma obezbedi vozilo. Dugoročni zakup donosi drugačiju računicu, uz predvidivije troškove i manje brige o voznom parku.
Ekonomista: Većina građana ne prati ili ne razume - vlast govori da smo ekonomski tigar, a stalno se zadužuje
16.09.2026.•
38
Deficit budžeta Srbije za 2026. godinu, koji je povećan rebalansom sa tri odsto na 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), dodatno će porasti zbog pada prihoda od akciza smanjenih da bi se zaustavilo poskupljenje goriva
Hrana pojeftinila samo na papiru: Zašto građani ne osećaju pad cena?
15.09.2026.•
4
Dok zvanična statistika Republičkog zavoda pokazuje da su hrana i bezalkoholna pića u Srbiji u avgustu bili 6,3 odsto jeftiniji nego godinu dana ranije, generalni utisak građana je da taj pad cena ne osećaju na računima.
Još milijarda iz budžetske rezerve za izbore
15.09.2026.•
1
Narodnoj skupštini preusmerena je milijarda dinara iz tekuće budžetske rezerve za sprovođenje izbora za narodne poslanike koji su raspisani za 25. oktobar.
Rebalansom budžeta duplo više novca ide Putevima Srbije: Rupe na putevima, ali i u poslovnim knjigama
14.09.2026.•
8
Putevi Srbije među najvećim su dobitnicima novog rebalansa budžeta, a preduzeće već skoro dve decenije vodi Zoran Drobnjak, čiji se mandat v.d. direktora godinama produžava mimo zakonskih ograničenja.
Stanovi u Srbiji sve skuplji: Beograd prvi put prešao 3.000 evra po kvadratu, u Novom Sadu prosek 2.350 evra
14.09.2026.•
23
Tržište nekretnina u Srbiji nastavlja da beleži rast cena, a nove rekorde beleži i Beograd. Prosečna cena kvadrata u glavnom gradu prvi put je premašila 3.000 evra, dok je u Beogradu na vodi znatno viša.
Komentari 10
@Mićo
B&B
Pićuka
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar