Koliko Srbija može da drži cene goriva pod kontrolom: "Ima četiri prednosti u odnosu na ostatak Evrope"
Smanjenje akciza na gorivo donelo je privremeno olakšanje građanima i privredi, ali stručnjaci upozoravaju da mere "kupuju vreme", a konačni ishod zavisi od globalnog tržišta nafte.
Foto: 021.rs
Ističu da, ukoliko energetska kriza potraje, verovatno će doći do rebalansa budžeta. Poručuju i da trenutno nema razloga za strah od nestašica, ali i da imamo četiri prednosti u odnosu na ostatak Evrope.
Energetski stručnjak Željko Marković ističe za RTS da su mere države već donele konkretan efekat na cene.
"Akcize su sada smanjene za 60 odsto i to pravi nekih 30 do 40 dinara po litru goriva", navodi Marković.
Dodaje da je razlika u odnosu na Evropu i dalje značajna, ali da prostor za dalje pojeftinjenje praktično ne postoji.
"To su mere koje u suštini kupuju vreme zbog svetske naftne krize i velikog rasta cena", objašnjava Marković.
Prema njegovim rečima, trajanje ovakvog modela direktno zavisi od stanja na globalnom tržištu i budžetskih mogućnosti države.
Na pitanje koliko kapaciteta ima država da sprovodi ovakve mere, Marković kaže da je to pitanje za državne organe.
"To sada već država mora da kaže, jer prihodi budžeta zavise od tih mera. Koliko je država spremna i koliko ima rezerve da ima smanjen prihod u budžetu, a da obezbedi normalno funkcionisanje države. To je to vreme", dodaje Marković.
Iz Privredne komore Srbije upozoravaju da smanjenje akciza ima visoku cenu za javne finansije.
"Ukoliko potraje ova situacija i ukoliko bude moralo više nedelja ili meseci da se odustane od tih prihoda od akciza, moguće je da se desi rebalans budžeta, odnosno izmena zakona o budžetu kako bi se uskladili prihodi i rashodi. Što bi verovatno značilo i povećanje tog deficita koji je za ovu godinu inicijalno planiran na tri odsto", kaže Bojan Stanić iz PKS-a.
Ipak, naglašava da je reč o globalnom šoku koji pogađa sve zemlje, kao i da se ovo neće ugroziti kreditni rejting zemlje.
"To nije posledica unutrašnjih problema, već nečega što dolazi spolja i preliva se na nas", ističe Stanić.
Pored smanjenja akciza, država je produžila zabranu izvoza i povukla deo goriva iz rezervi, što bi trebalo da obezbedi stabilno snabdevanje. Marković smatra da su te mere ključne u kriznim uslovima.
"Rezerve se i čuvaju za ovakve situacije kada imate otežano snabdevanje", kaže Marković.
Ipak, upozorava da se rezerve ne smeju nekontrolisano trošiti.
"Nije dobro trošiti rezerve dokle god imate proizvodnju - zato je važno da Rafinerija radi", dodaje Marković.
Ističe da smo još daleko od energetskih šokova kakve smo imali u istoriji.
"Mi smo još daleko od tih velikih cifara, ali ako to bude krenulo da raste, a to će se desiti ukoliko rat potraje i cela situacija sa logistikom i sa snabdevanjem potraje i ukoliko se ne bude mogla naći nafta na tržištu - onda su upravo te rezerve i bitne da se koriste i da se obezbedi neko koliko-toliko normalno funkcionisanje države", objašnjava Marković.
Jeftiniji dizel za poljoprivrednike može da ublaži posledice krize, ali ne i da reši sistemske probleme. Stanić napominje da su oni već suočeni sa porastom troškova i manjom konkurentnošću njihove proizvodnje.
"Ovo je mera koja treba da doprinese da ne dođe do otežavanja njihove pozicije na tržištu. Imajući u vidu da su oni prvi na početku tog lanca vrednosti i da nekako najviše trpe i da su najranjiviji u okviru toga", kaže Stanić.
Podseća da su poljoprivrednici na početku proizvodnog lanca i da bez njih nema ni stabilnog snabdevanja hranom.
"Da bismo imali i prehrambenu industriju, ali i snabdevenost naših maloprodajnih objekata, moramo ulagati i moramo čuvati našu primarnu poljoprivrednu proizvodnju. Tu, naravno, mislimo i na ratare koji se bave obradom zemlje, ali svakako ne treba zaboraviti da se nafta mora koristiti i u potrebama stočarstva", ukazuje Stanić.
Različite mere donose zemlje i u regionu i u Evropi - od zabrane da se jedan sam vozi u automobilu, ograničenja brzina na 80 kilometara na sat, prodaje određene količine goriva.
"Sve te mere koje bi se i kod nas isto donele, sve one u suštini služe da ublaže efekte krize i da se kriza prevaziđe. Ali, jedini pravi adekvatan odgovor bi bio ukoliko biste imali nove logističke kanale i nabavili ono što vam nedostaje i da nema promene cena. To je jako teško", ukazuje Marković. Navodi da ćemo možda i mi biti primorani da posegnemo za takvim merama, kao i da sve zavisi koliko dugo će ovaj poremećaj trajati.
Dodaje i da je evropsko tržište posebno osetljivo zbog zavisnosti od uvoza energenata.
"Evropa je jako ranjiva - mi smo imali i gasne krize. I sada ćemo imati problem kao Evropa i sa gasom. Tržište Evrope je sa te strane ugroženo i ranjivo. Ako uporedimo recimo sa američkim tržištem - tamo nemamo taj skok cena. Jeste i kod njih nešto poskupeo benzin, ali to nije u u onom obimu kao kao što se dešavalo u Evropi", poručuje Marković.
Stručnjaci poručuju i da trenutno nema razloga za strah od nestašica, ali da je neizvesnost i dalje velika.
"Imamo stabilnu situaciju i nema velikog skoka cena, ali ako cena nafte nastavi da raste, moraće da rastu i cene derivata", upozorava Marković.
Kako ističe, država je već iskoristila prostor za ublažavanje cena.
"Država je već smanjila akcize, ona nema više prostora gde da smanjuje, kada se pređe neka granica onda će morati da raste cena derivata na tržištu. Prosto nemate više sa čime to da amortizujete", zaključuje Marković.
Profesor Ekonomskog fakulteta Velimir Lukić ističe da državne mere za ublažavanje posledica poskupljenja nafte trenutno daju rezultat, ali njihov efekat je vremenski ograničen.
"Ukoliko dođe do dalje eskalacije ovoga sukoba, mi ćemo sigurno da vidimo da će danak koji će od globalne ekonomije da se uzme, da se tiče i proizvodnje i prerade nafte i ponude nafte u srednjem i na dugom roku, a ne postoji nijedna država koja može da primeni mere koje mogu da budu učinkovite u tom slučaju", upozorava Lukić.
Pročitaj još
Kada je reč o javnim finansijama Srbije, kaže da su one u vrlo dobrom stanju.
"Budžetski deficit koji je planiran za ovu godinu je na nivou tri odsto budžeta, što znači negde oko 337 milijardi dinara. A ako pogledamo gde tu stoje prihodi od akciza, oni su drugi najveći punilac budžeta sa 457 milijardi dinara. Najveći deo toga dolazi od strane akciza koje su vezane za naftne derivate. U akcizama, odnosno kad pogledamo kolike su akcize u ukupnim javnim prihodima, to je oko 19 procenata", navodi Lukić.
Ističe da su to jako veliki iznosi i ako se "država odrekne 61 odsto od nečega što preračunato u evre iznosi oko dve milijarde i to je na godišnjem nivou, to je jako krupan izdatak za budžet".
"Uprkos tome stanje našeg javnog duga govori da mi imamo slobodnog prostora za dodatno zaduživanje, a da taj dug previše ne poskupi", dodaje Lukić.
Četiri prednosti Srbije
Poručuje i da Srbija ima četiri "krupne prednosti" u odnosu na ostatak Evrope.
"Pre svega, mi u startu imamo visoke strateške rezerve nafte zbog poznate situacije sa NIS-om. Sa druge strane, imamo taj finansijski bafer koji se oličava u javnim finansijama. Kao treća prednost jeste činjenica da mi već imamo uhodan i razrađen sistem distribucije nafte i strateških rezervi dalje širom zemlje, i to smo takođe testirali u prošlom periodu", naglašava Lukić.
Četvrta prednost je, kako kaže, to što se donose izuzeća na rusku naftu.
"Mi imamo dobru startnu poziciju i u pregovaranjima u slučaju da se dođe do šireg izuzeća sa našim primarnim snabdevačem do sada naftom, odnosno sirovom naftom, to je Rusija. Dakle, u tim pregovorima, ukoliko dođe do mogućnosti za njih, mi bi trebalo da imamo, ili barem se nadamo, neko pravo prvenstva", zaključuje Lukić.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Vrednost najvećih avio-kompanija zbog rata pala za 53 milijarde dolara
22.03.2026.•
0
Vrednost 20 najvećih avio-kompanija na svetu pala je ukupno za oko 53 milijarde dolara od početka američko-izraelskog rata sa Iranom krajem februara, navodi Fajnenšel tajms.
Rast cena voća u 2025: Jabuke poskupele za 37, trešnje za 116 odsto
22.03.2026.•
0
Rast cene voća u 2025. godini od 18,7 odsto bio je glavni činilac rasta potrošačkih cena, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Grinpis optužio naftne koncerne da profitiraju pod izgovorom krize
22.03.2026.•
0
Koncerni koji proizvode naftne derivate u Nemačkoj su od početka rata u Iranu dnevno ostvarivali dodatni profit od 21 milion evra, pokazalo je istraživanje nemačkog ogranka ekološke organizacije Grinpis.
Ministar upozorio na ilegalni uvoz sira: Ostaje otvoreno pitanje odgovornosti
22.03.2026.•
13
Ilegalni uvoz sireva, o kojem je nedavno govorio ministar poljoprivrede Dragan Glamočić, ponovo je otvorio pitanje kontrole tržišta mlečnih proizvoda u Srbiji i položaja domaćih proizvođača.
Poljoprivrednici neće morati da pravdaju podsticaje za detelinu i lucerku
22.03.2026.•
0
Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da poljoprivrednici ubuduće neće morati da pravdaju računima podsticaje za lucerku, detelinu i još neke kulture.
Brisel pozvao članice EU da smanje zalihe gasa za sledeću zimu
22.03.2026.•
1
Evropska komisija zatražila je od evropskih država da smanje svoje predviđene zaliha gasa za sledeću zimu kako bi ublažile pritisak na cene koje rastu zbog rata na Bliskom istoku, preneo je Mond.
MMF: Rat u Iranu može da pokrene inflaciju i uspori rast
22.03.2026.•
0
Međunarodni monetarni fond (MMF) je saopštio da pažljivo prati razvoj događaja u ratu u Iranu i poremećaje u proizvodnji energije.
Gubitak NIS-a prošle godine bio 100 miliona evra
22.03.2026.•
13
Naftna industrija Srbije završila je 2025. godinu sa neto gubitkom od 12,2 milijarde dinara, vidi se iz poslednjeg finansijskog izveštaja te firme.
Skoro polovina struje proizvedene u EU je iz obnovljivih izvora
22.03.2026.•
3
Skoro polovina električne energije proizvedene u Evropskoj uniji (EU) u 2025. dolazi iz obnovljivih izvora, saopštila je Evropska kancelarija za statistiku - Eurostat.
Bakar sve skuplji na tržištu: Šta rast cena ovog metala znači za Srbiju?
22.03.2026.•
13
Cene bakra su početkom godine dostigle rekordni nivo, nakratko premašivši 14.500 dolara po toni.
Srpska ekonomija dobila tri ocene: Šta stoji iza različitih rejtinga?
22.03.2026.•
0
Međunarodna agencija Standard & Poor's drži kreditni rejting Srbije na istom nivou BBB-, Moody's je takođe ostavio na starom nivou Ba2, uz smanjene izglede, dok je agencija Fitch zadržala svoju raniju procenu - BB+.
Posledica rata na Bliskom istoku: Ruski gas će vrlo verovatno poskupeti za Srbiju
22.03.2026.•
16
Srbija ima ugovor o snabdevanju gasom sa Rusijom do kraja marta, a zasad nije poznato po kojoj ceni bi gas po novom ugovoru mogao da stiže s obzirom na trenutno visoke cene ovog energenta izazvane ratom na Bliskom istoku
Đedović Handanović: Pregovaramo o prodaji dela rezervi nafte
21.03.2026.•
18
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović kaže da država pregovara sa naftnim kompanijama kako bi našla najbolji način i najbolje cene po kojima će im ustupiti 40.000 tona nafte iz robnih rezervi.
Najskuplji stan u Beogradu plaćen 1,4 milona evra
21.03.2026.•
6
Republički geodetski zavod saopštio je da se rast tržišta nepokretnosti u Srbiji nastavio i krajem 2025, pa je ukupna vrednost ostvarenog prometa u četvrtom kvartalu prošle godine iznosila 2,4 milijarde evra.
Stručnjaci o smanjenju akciza na gorivo: "Država profitirala na građanima, red je da podnese deo tereta"
21.03.2026.•
16
Na sednici Saveta za nacionalnu bezbednost, u petak, doneta je odluka da se država, nakon što se prethodno odrekla 20 odsto akcize na gorivo, odrekne dodatnih 40 odsto.
Ilon Mask proglašen odgovornim za obmanjivanje investitora
21.03.2026.•
2
Porota saveznog suda u San Francisku presudila je da je Ilon Mask obmanjivao investitore tokom ključnog perioda preuzimanja Tvitera 2022. godine.
Bajatović: Novi aneks ugovora za snabdevanje ruskim gasom verovatno 26. ili 27.marta
20.03.2026.•
4
Generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović izjavio je danas da će novi aneks ugovora za snabdevanje ruskim gasom verovatno biti postignut 26. ili 27. marta i potpisan na šest meseci.
Mađarski portal: MOL i Gaspromnjeft bi do 31. marta trebalo da potpišu ugovor o NIS-u
20.03.2026.•
2
Mađarska naftna kompanija MOL i ruski Gaspromnjeft, prema pisanju mađarskog portala Origo, trebalo bi do 31. marta da potpišu kupoprodajni ugovor o preuzimanju ruskog vlasničkog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS).
Vučić: Smanjićemo akcize za još 40 odsto
20.03.2026.•
32
Akcize na naftu biće smanjene za još 40 odsto, najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Sve manje radnih mesta - za ljude
20.03.2026.•
4
Ovih dana "Folksvagen" je šokirao ceo svet, posebno Nemačku.
Komentari 8
Pićuka
Dule
Mićo
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar