Petković: Mali proizvođači pod pritiskom "makaza cena", moguća propadanja
Predlog zakona o trgovinskim praksama, koji je u skupštinskoj proceduri, prema najavama Vlade trebalo bi da uredi odnose na tržištu i utiče na formiranje cena.
To dolazi nakon perioda u kojem su cene godinama bile pod pritiskom mera ograničavanja marži.
Ipak, ostaje pitanje da li će novi zakon zaista doneti niže cene u prodavnicama, o čemu za Insajder govori Goran Petković sa Ekonomskog fakulteta.
Govoreći o predlogu zakona, profesor Goran Petković navodi da njegova osnovna svrha nije kontrola cena, već uređenje odnosa na tržištu.
"Ako je ovaj zakon zapravo transponovanje evropske Direktive 633 iz 2019. godine, onda njegova osnovna namena nije kontrola cena, jer ta direktiva tome ne služi", kaže Petković.
Kako objašnjava, cilj je uspostavljanje fer odnosa između dobavljača i trgovaca.
"Ona služi uređenju odnosa u kanalu marketinga i uspostavljanju fer odnosa između dobavljača i trgovaca, i u tom smislu očekujem pozitivne efekte. Dobro je da se evropske direktive transponuju u domaće zakonodavstvo", navodi on.
Ipak, dodaje da je proces mogao biti preciznije sproveden.
"To transponovanje je moglo da bude urađeno pedantnije, uz više osvrta na principe evropskog zakonodavstva", ocenjuje Petković.
Kao primer navodi odredbu o obaveznim pisanim ugovorima.
"U našem predlogu je propisano da ugovori moraju biti pisani, što u direktivi nije slučaj, jer se to smatra neopravdanim troškovnim opterećenjem za privredu. Verujem da će ta odredba u nekom trenutku biti ukinuta kroz proces harmonizacije", dodaje on.
Na pitanje da li bi zakon mogao da utiče na snižavanje cena, profesor Goran Petković kaže da ne očekuje takav efekat.
"Ja ne vidim da ovaj zakon uopšte tretira područje cena. On se bavi određenim praksama, ali ne direktno cenama", navodi Petković.
Dodaje da su pojedina tumačenja povoda za donošenje zakona pogrešna.
"Komentarisano je da je povod za ubrzano uvođenje ovog zakona vraćanje marži na trgovinske artikle, ali to nije tačno. Reč je o takozvanim naknadnim odobrenjima, koja se knjiže u finansijskim rezultatima i ne moraju biti deo redovne trgovačke marže", objašnjava on.
Kako kaže, takva odobrenja ne utiču direktno na krajnje cene.
"To su sredstva koja su svakako oporeziva i ne utiču direktno na krajnje cene. Inicijatori tih odobrenja su najčešće dobavljači, koji već formiraju osnovne cene i dodatno daju određene pogodnosti", navodi Petković.
Pročitaj još
Ističe i da bi eventualne promene u toj praksi mogle imati suprotan efekat.
"Trgovci na osnovu tih odobrenja često daju popuste. Ako to više ne budu mogli da rade, može doći do kontraefekta - da cene za potrošače zapravo budu više", upozorava on.
Na pitanje na koga bi zakon mogao da ima efekta, profesor Goran Petković kaže da bi mogao doprineti uređenju odnosa između trgovaca i dobavljača.
"Može imati efekta na fer odnose prema dobavljačima i voleo bih da se to ostvari", navodi Petković.
Kako objašnjava, zakon uvodi takozvanu „crnu listu“ nepoštenih praksi.
"Tu je ključna zabrana ugovaranja rokova plaćanja dužih od 30 dana za kvarljive proizvode i 60 dana za ostale poljoprivredne proizvode, što je opravdano jer je obrt te robe brži i nema razloga da se plaćanja odlažu", kaže on.
Ipak, podseća da slična pravila nisu uvek bila poštovana ni ranije.
"Slične norme su postojale i ranije, kada je rok plaćanja bio 45 dana, ali se to nije poštovalo. Uspeh ovog zakona zavisiće od njegove primene, kao i kod svih drugih propisa", ističe Petković.
Na pitanje da li država može administrativnim merama da zameni ulogu tržišne konkurencije, profesor Goran Petković odgovara da ne može.
"Ne može. Uloga državnog administriranja trebalo bi upravo da bude kontrola ovakvih ukrupnjavanja na tržištu", navodi Petković.
Kako objašnjava, trenutno su u toku značajne promene u sektoru maloprodaje.
"Imamo dve velike transakcije u maloprodaji, gde jedna podrazumeva da jedan relativno veliki trgovac kupuje drugog, takođe velikog trgovca. Oni nisu najveći, ali će to združeno vlasništvo sigurno smanjiti konkurenciju", kaže on.
Ističe da je zadatak države da proceni posledice takvih promena.
"Uloga države je da kroz sektorske analize proceni da li će to uticati na tržište", navodi Petković.
Dodaje da bi takvi procesi mogli imati i negativne posledice.
"Ne mogu da tvrdim, ali mogu da nagađam da može doći do negativnog uticaja na cene", zaključuje on.
Na pitanje šta se može očekivati kada je reč o kretanju cena, profesor Goran Petković kaže da će poskupljenja biti neminovna.
"Poskupeće sve ono što može da poskupi, ali i ono što neminovno više košta", navodi Petković.
Kako objašnjava, ključni razlog su rastući troškovi proizvodnje.
"Sa rastom troškova proizvodnje, očekujem rast cena goriva, energenata i veštačkog đubriva", kaže on.
Dodaje da bi to moglo da se prelije i na poljoprivredne proizvode.
"Mogu da očekujem da povrtarske i ratarske kulture poskupe", navodi Petković.
Istovremeno, upozorava na pogoršanje položaja proizvođača.
"Pritisak u otkupu na dobavljače, posebno na manje proizvođače, može da poraste i da se njihova pozicija pogorša", zaključuje on.
Profesor Goran Petković upozorava da bi rast troškova mogao najviše pogoditi male proizvođače.
"To znači da će mali proizvođači - povrća, mleka, jaja i drugih proizvoda - biti najugroženiji, jer će im rasti troškovi, a veliki sistemi to neće prihvatati", navodi Petković.
Kako dodaje, posebno su problematični odnosi sa velikim trgovinskim i prerađivačkim sistemima.
"Veliki sistemi će držati svoje cene i staviće male proizvođače u takozvane makaze cena, zbog čega će mnogi od njih propadati", kaže on.
Upozorava i na širi trend u poljoprivredi.
"Već vidimo ubrzano propadanje sitne poljoprivredne proizvodnje, što je, po mom mišljenju, posledica nemara državne ekonomske politike", zaključuje Petković.
Govoreći o posledicama po potrošače, profesor Goran Petković ocenjuje da bi promene mogle uticati i na kvalitet ponude na tržištu.
Ceo tekst Insajdera pročitajte OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Vlast se zaduživala, sada rastu kamate
13.10.2026.•
4
Prema donedavnom predsedniku države, 41,93 milijarde dolara javnog duga je tek 43,7 odsto nacionalnog BDP-a, pa je Srbija primetno ispod u Evropskoj uniji dopuštene zaduženosti od 60 odsto.
EU ograničava uvoz hibridnih vozila iz Kine
13.10.2026.•
9
Evropska unija ograničiće od decembra uvoz hibridnih automobila iz Kine na 350.000 vozila godišnje.
Međugodišnja inflacija u Srbiji u septembru bila 4,1 odsto
12.10.2026.•
3
Međugodišnja inflacija u Srbiji u septembru ove godine bila je 4,1 odsto, a mesečna 0,2 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.
Bruto devizne rezerve u septembru smanjene za 946 miliona evra
12.10.2026.•
4
Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je danas da su bruto devizne rezerve na kraju septembra ove godine iznosile 29,8 milijardi evra i da su u odnosu na kraj avgusta smanjene za 946,2 miliona evra.
Hladniji dani i skuplji gas
12.10.2026.•
6
Hladne noći i jutra početkom oktobra su nas podsetile da dolaze hladniji dani i sezona grejanja.
Vlada produžila smanjenje akciza na derivate nafte do 18. oktobra
11.10.2026.•
2
Vlada Srbije u tehničkom mandatu produžila je odluku o smanjenju akciza na derivate nafte, koje iznosi 25 odsto.
Kristofer Hil: Srbija posle izbora više neće moći da kupuje vreme za NIS, opcija B je nacionalizacija
11.10.2026.•
55
Srbija uoči predstojećih izbora neće biti pod velikim pritiskom Trampove administracije po pitanju NIS-a, ali nakon izbornog dana treba očekivati drugačiju dinamiku u kojoj više neće biti beskonačnog odlaganja.
Mala statistika: Koliko je registrovano novih vozila ove godine, koja su najprodavanija...
11.10.2026.•
3
U prvih devet meseci ove godine u Srbiji je prvi put registovano 33.448 novih putničkih i lakih komercijalnih vozila.
Đedović Handanović: Đerdap 3 može da postane strateški energetski projekat Srbije i SAD
10.10.2026.•
9
Ministarka rudarstva i energetike u tehničkom mandatu Dubravka Đedović Handanović izjavila je da projekat reverzibilne hidroelektrane (RHE) "Đerdap 3" može da postane strateški energetski projekat Srbije i SAD.
Arsić: Otkazivanje Ekspo izložbe bilo bi politički i ekonomski neprihvatljivo, Srbiji prete i tužbe
10.10.2026.•
25
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić ocenio je da bi otkazivanje specijalizovane izložbe Ekspo bilo politički i ekonomski neprihvatljivo, jer je Srbija preuzela međunarodnu obavezu da je organizuje.
Koliko će nas koštati grejanje ove zime: Od 60.000 do 250.000 dinara za stan od 60 kvadrata
10.10.2026.•
16
Grejanje stana od 60 kvadratnih metara tokom šest meseci moglo bi da košta od oko 60.000 do čak 250.000 dinara, u zavisnosti od energenta i načina grejanja, pokazuje analiza Agencije za energetiku Srbije.
U Beogradu se okuplja 600 poslovnih ljudi iz regiona: Kako do veće prodaje i novih poslovnih prilika?
09.10.2026.•
0
Kako povećati prodaju, unaprediti poslovne rezultate i pronaći nove partnere neka su od pitanja o kojima će razgovarati direktori i menadžeri kompanija iz Srbije i regiona na 3. SALES kongresu 12. oktobra u Crowne Plaza.
Objavljene nove cene goriva
09.10.2026.•
4
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 sati.
Ministarstvo: Povećava se značaj rudarstva za srpsku privredu
09.10.2026.•
7
Pomoćnik ministra rudarstva i energetike u Vladi Srbije u tehničkom mandatu Ivan Janković izjavio je da rudarstvo ima sve veći značaj za srpsku privredu, energetsku sigurnost i industrijski razvoj.
Cena nafte pala nakon Trampovih poslednjih izjava o Iranu
09.10.2026.•
8
Cena sirove nafte Brent, koja se koristi kao globalni standard za cenu nafte, danas je pala.
MAT: Realni BDP Srbije za osam meseci porastao oko 3,6 odsto
08.10.2026.•
8
Realni bruto domaći proizvod (BDP) Srbije je u prvih osam meseci 2026. međugodišnje porastao za oko 3,6 odsto.
Paradoks života u Srbiji: Oni koji zarađuju najmanje izdvajaju najveći deo dohotka za poreze i doprinose
08.10.2026.•
11
Sistem oporezivanja dohotka u Srbiji funkcioniše po jedinstvenoj stopi od 10 odsto koja se obračunava podjednako na sve iznose zarada.
Evro na najnižem nivou za 17 meseci: Raste zabrinutost zbog francuskog duga i političke neizvesnosti
08.10.2026.•
4
Evro je pao na najniži nivo za 17 meseci, dok rastu zabrinutost zbog francuskog duga i tamošnje političke neizvesnosti.
Zašto izvršitelji mogu da uzmu 6.000 dinara samo nekim građanima?
07.10.2026.•
33
Čoveku iz Smedereva uplatu od 6.000 dinara zaplenio je izvršitelj, iako nema nikakav dug. Za sada deluje da je jedini razlog taj što, zakonski, ova isplata nije adekvatno regulisana.
Kako se kretao javni dug Srbije od 2012. i u čijim je on rukama?
07.10.2026.•
14
U odnosu na jul ove godine, javni dug Srbije povećan je u avgustu za 10,5 milijardi dinara.
Za usavršavanje tri dinara po satu: Koliko zaposleni u Srbiji košta poslodavca i koliko se ulaže u njega?
06.10.2026.•
0
Svakog sata prosečni zaposleni svog poslodavca koštao je 1.318 dinara tokom 2024. godine. Svega 11 dinara u tom zbiru nisu osnovni troškovi rada - zarada, porezi i doprinosi i cena neodrađenih dana.
Komentari 2
dacic
Milan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar