Petković: Mali proizvođači pod pritiskom "makaza cena", moguća propadanja
Predlog zakona o trgovinskim praksama, koji je u skupštinskoj proceduri, prema najavama Vlade trebalo bi da uredi odnose na tržištu i utiče na formiranje cena.
Foto: Pixabay (ilustracija)
To dolazi nakon perioda u kojem su cene godinama bile pod pritiskom mera ograničavanja marži.
Ipak, ostaje pitanje da li će novi zakon zaista doneti niže cene u prodavnicama, o čemu za Insajder govori Goran Petković sa Ekonomskog fakulteta.
Govoreći o predlogu zakona, profesor Goran Petković navodi da njegova osnovna svrha nije kontrola cena, već uređenje odnosa na tržištu.
"Ako je ovaj zakon zapravo transponovanje evropske Direktive 633 iz 2019. godine, onda njegova osnovna namena nije kontrola cena, jer ta direktiva tome ne služi", kaže Petković.
Kako objašnjava, cilj je uspostavljanje fer odnosa između dobavljača i trgovaca.
"Ona služi uređenju odnosa u kanalu marketinga i uspostavljanju fer odnosa između dobavljača i trgovaca, i u tom smislu očekujem pozitivne efekte. Dobro je da se evropske direktive transponuju u domaće zakonodavstvo", navodi on.
Ipak, dodaje da je proces mogao biti preciznije sproveden.
"To transponovanje je moglo da bude urađeno pedantnije, uz više osvrta na principe evropskog zakonodavstva", ocenjuje Petković.
Kao primer navodi odredbu o obaveznim pisanim ugovorima.
"U našem predlogu je propisano da ugovori moraju biti pisani, što u direktivi nije slučaj, jer se to smatra neopravdanim troškovnim opterećenjem za privredu. Verujem da će ta odredba u nekom trenutku biti ukinuta kroz proces harmonizacije", dodaje on.
Na pitanje da li bi zakon mogao da utiče na snižavanje cena, profesor Goran Petković kaže da ne očekuje takav efekat.
"Ja ne vidim da ovaj zakon uopšte tretira područje cena. On se bavi određenim praksama, ali ne direktno cenama", navodi Petković.
Dodaje da su pojedina tumačenja povoda za donošenje zakona pogrešna.
"Komentarisano je da je povod za ubrzano uvođenje ovog zakona vraćanje marži na trgovinske artikle, ali to nije tačno. Reč je o takozvanim naknadnim odobrenjima, koja se knjiže u finansijskim rezultatima i ne moraju biti deo redovne trgovačke marže", objašnjava on.
Kako kaže, takva odobrenja ne utiču direktno na krajnje cene.
"To su sredstva koja su svakako oporeziva i ne utiču direktno na krajnje cene. Inicijatori tih odobrenja su najčešće dobavljači, koji već formiraju osnovne cene i dodatno daju određene pogodnosti", navodi Petković.
Pročitaj još
Ističe i da bi eventualne promene u toj praksi mogle imati suprotan efekat.
"Trgovci na osnovu tih odobrenja često daju popuste. Ako to više ne budu mogli da rade, može doći do kontraefekta - da cene za potrošače zapravo budu više", upozorava on.
Na pitanje na koga bi zakon mogao da ima efekta, profesor Goran Petković kaže da bi mogao doprineti uređenju odnosa između trgovaca i dobavljača.
"Može imati efekta na fer odnose prema dobavljačima i voleo bih da se to ostvari", navodi Petković.
Kako objašnjava, zakon uvodi takozvanu „crnu listu“ nepoštenih praksi.
"Tu je ključna zabrana ugovaranja rokova plaćanja dužih od 30 dana za kvarljive proizvode i 60 dana za ostale poljoprivredne proizvode, što je opravdano jer je obrt te robe brži i nema razloga da se plaćanja odlažu", kaže on.
Ipak, podseća da slična pravila nisu uvek bila poštovana ni ranije.
"Slične norme su postojale i ranije, kada je rok plaćanja bio 45 dana, ali se to nije poštovalo. Uspeh ovog zakona zavisiće od njegove primene, kao i kod svih drugih propisa", ističe Petković.
Na pitanje da li država može administrativnim merama da zameni ulogu tržišne konkurencije, profesor Goran Petković odgovara da ne može.
"Ne može. Uloga državnog administriranja trebalo bi upravo da bude kontrola ovakvih ukrupnjavanja na tržištu", navodi Petković.
Kako objašnjava, trenutno su u toku značajne promene u sektoru maloprodaje.
"Imamo dve velike transakcije u maloprodaji, gde jedna podrazumeva da jedan relativno veliki trgovac kupuje drugog, takođe velikog trgovca. Oni nisu najveći, ali će to združeno vlasništvo sigurno smanjiti konkurenciju", kaže on.
Ističe da je zadatak države da proceni posledice takvih promena.
"Uloga države je da kroz sektorske analize proceni da li će to uticati na tržište", navodi Petković.
Dodaje da bi takvi procesi mogli imati i negativne posledice.
"Ne mogu da tvrdim, ali mogu da nagađam da može doći do negativnog uticaja na cene", zaključuje on.
Na pitanje šta se može očekivati kada je reč o kretanju cena, profesor Goran Petković kaže da će poskupljenja biti neminovna.
"Poskupeće sve ono što može da poskupi, ali i ono što neminovno više košta", navodi Petković.
Kako objašnjava, ključni razlog su rastući troškovi proizvodnje.
"Sa rastom troškova proizvodnje, očekujem rast cena goriva, energenata i veštačkog đubriva", kaže on.
Dodaje da bi to moglo da se prelije i na poljoprivredne proizvode.
"Mogu da očekujem da povrtarske i ratarske kulture poskupe", navodi Petković.
Istovremeno, upozorava na pogoršanje položaja proizvođača.
"Pritisak u otkupu na dobavljače, posebno na manje proizvođače, može da poraste i da se njihova pozicija pogorša", zaključuje on.
Profesor Goran Petković upozorava da bi rast troškova mogao najviše pogoditi male proizvođače.
"To znači da će mali proizvođači - povrća, mleka, jaja i drugih proizvoda - biti najugroženiji, jer će im rasti troškovi, a veliki sistemi to neće prihvatati", navodi Petković.
Kako dodaje, posebno su problematični odnosi sa velikim trgovinskim i prerađivačkim sistemima.
"Veliki sistemi će držati svoje cene i staviće male proizvođače u takozvane makaze cena, zbog čega će mnogi od njih propadati", kaže on.
Upozorava i na širi trend u poljoprivredi.
"Već vidimo ubrzano propadanje sitne poljoprivredne proizvodnje, što je, po mom mišljenju, posledica nemara državne ekonomske politike", zaključuje Petković.
Govoreći o posledicama po potrošače, profesor Goran Petković ocenjuje da bi promene mogle uticati i na kvalitet ponude na tržištu.
Ceo tekst Insajdera pročitajte OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Kina umesto EU kao glavni spoljnotrgovinski i investicioni partner Srbije: Koliko je to ostvarivo?
12.07.2026.•
0
Ekonomske aktivnosti u Srbiji funkcionišu slično kao i spoljna politika zemlje - sa svima smo dobri, dok se ne zahteva poštovanje prava ili igranje po pravilima.
Evropa korak bliže digitalnom evru: Ovo su neki od detalja
12.07.2026.•
4
Evropski parlament usvojio je pregovarački stav čime je odobren početak pregovora sa Savetom Evropske unije o predlogu za uvođenje digitalnog evra.
Cene kafe i kakaa naglo skočile
11.07.2026.•
0
Cene kafe i kakaa na berzama su naglo skočile jer su se investitori zabrinuli da bi klimatski poremećaji izazvani El Ninjom mogli da ugroze prinose ove dve globalno tražene biljke širom Brazila i Zapadne Afrike.
Milijarde za Ekspo: Ko je dobio najveće javne nabavke u Srbiji?
11.07.2026.•
6
Za međunarodnu izložbu Ekspo 2027 u Srbiji do sada je kroz javne nabavke opredeljeno više od 450 miliona evra.
Poslodavcima kazne do dva miliona dinara za nepotpunu primenu zakona o bezbednosti na radu
11.07.2026.•
15
Odlaganje pune primene novog Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu do početka 2027. godine, poslodavcima je dalo dodatno vreme za usklađivanje, ali i strože kontrole,
U junu najveći rast potrošačkih kredita
10.07.2026.•
7
Ukupni krediti privrede, građana i preduzetnika na kraju juna ove godine bili su 4.626 milijardi dinara, što je rast od 1,7 odsto u odnosu na maj.
Novac za sve punoletne građane i to pred izbore i ne iz budžeta: Odakle onda?
10.07.2026.•
75
Ako je suditi prema izjavi predsednika Srbije Aleksandra Vučića, paket pomoći, pred moguće jesenje izbore, neće dobiti samo penzioneri, već svi punoletni građani.
Poskupelo gorivo
10.07.2026.•
16
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Niža inflacija u junu: Da li se odrazilo na cene?
09.07.2026.•
6
Inflacija je prošlog juna bila na 4,6 odsto, dok je ovog juna iznosila 2,7, ali građani Srbije i dalje plaćaju više nego prošle godine, a cene nikako da se vrate na staro.
MMF procenjuje: Gorivo 32 odsto skuplje zbog rata u Iranu
09.07.2026.•
1
Međunarodni monetarni fond (MMF) procenjuje da će zbog sukoba Irana, Izraela i Sjedinjenih Američkih Država oko Ormuskog moreuza cene goriva porasti za 32 odsto.
Cena nafte ponovo raste - Koliko će dramatična promena na svetskom tržištu uticati na cene goriva u Srbiji?
09.07.2026.•
7
Obnavljanje sukoba na Bliskom istoku dovelo je do novog naglog rasta cena nafte. Tomislav Mićović iz Udruženja naftnih kompanija Srbije rekao je da se cena juče promenila i da sada iznosi oko 80 dolara po barelu.
Sjedinjene Američke Države prete tužbom zbog spajanja "Paramaunta" i "Vorner Brosa"
09.07.2026.•
0
Sjedinjene Američke Države mogle bi sledeće nedelje da pokrenu sudski postupak protiv spajanja kompanija "Paramaunt" i "Vorner Bros diskaveri" vrednog 110 milijardi dolara.
Referentna kamatna stopa ostaje 5,75 odsto
09.07.2026.•
1
Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto.
Strane kompanije iznele 1,3 milijarde evra iz Srbije
09.07.2026.•
23
Strane direktne investicije u Srbiji u prva četiri meseca ove godine iznosile su 600 miliona evra i bile su za više od 40 odsto niže nego u istom periodu prošle, kada je zabeležen priliv od 1,07 milijardi evra.
Kina postala svetski lider u proizvodnji električnih automobila, BYD uskoro počinje proizvodnju kod Segedina
09.07.2026.•
11
Prošle godine su sedam od deset širom sveta prodatih električnih automobila bili kineske proizvodnje.
Banke u Srbiji ostvarile dobit od 1,4 milijarde evra prošle godine
08.07.2026.•
7
U Srbiji posluje 19 banaka koje su prošle godine uvećale dobit za skoro 6,5 odsto, na 1,4 milijarde evra, a šest najuspešnijih, koje drže tri četvrtine tržišta, upisalo je ukupan profit od 1,2 milijarde evra.
Da li će carina EU od tri evra po artiklu poskupeti kupovinu sa Temua i Aliekspresa i u Srbiji?
08.07.2026.•
6
Evropska unija od 1. jula naplaćuje tri evra po artiklu za male pošiljke koje stižu iz zemalja van EU, iako Srbije nije članica Unije, stručnjaci upozoravaju da bi deo troška mogao da se prelije i na domaće potrošače.
Statistika kaže da je Srbija među najjeftinijim evropskim zemljama po ceni hrane - evo šta kaže analiza
08.07.2026.•
34
Dok je bruto domaći poroizvod po stanovniku Srbije na nivou od samo 52 odsto od Evropske unije, cene u Srbiji mnogo ažurnije dolaze do evropskog standarda.
MAT: BDP Srbije porastao 3,6 odsto, inflacija i dalje u okviru cilja NBS
07.07.2026.•
6
Realni bruto domaći proizvod (BDP) Srbije u prvih pet meseci 2026. međugodišnje je uvećan za oko 3,6 odsto, navedeno je u poslednjem broju časopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT).
Nobelovac: Veštačka inteligencija neće vratiti eru brzog rasta produktivnosti
07.07.2026.•
1
Dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju i profesor na Londonskoj školi ekonomije Kristofer Pisaridis smatra da veštačka inteligencija (AI) neće vratiti zapadne ekonomije u eru brzog rasta produktivnosti.
Strah od nestašice kafe: Najviša cena u poslednjih šest meseci
07.07.2026.•
5
Cena kafe porasla je na najviši nivo u poslednjih šest meseci, dostigavši 3,57 dolara po funti (0,454 kg) kafe, usled zabrinutosti da bi vremenske neprilike u Brazilu i Vijetnamu mogle da smanje zalihe.
Komentari 2
dacic
Milan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar