Petković: Mali proizvođači pod pritiskom "makaza cena", moguća propadanja
Predlog zakona o trgovinskim praksama, koji je u skupštinskoj proceduri, prema najavama Vlade trebalo bi da uredi odnose na tržištu i utiče na formiranje cena.
To dolazi nakon perioda u kojem su cene godinama bile pod pritiskom mera ograničavanja marži.
Ipak, ostaje pitanje da li će novi zakon zaista doneti niže cene u prodavnicama, o čemu za Insajder govori Goran Petković sa Ekonomskog fakulteta.
Govoreći o predlogu zakona, profesor Goran Petković navodi da njegova osnovna svrha nije kontrola cena, već uređenje odnosa na tržištu.
"Ako je ovaj zakon zapravo transponovanje evropske Direktive 633 iz 2019. godine, onda njegova osnovna namena nije kontrola cena, jer ta direktiva tome ne služi", kaže Petković.
Kako objašnjava, cilj je uspostavljanje fer odnosa između dobavljača i trgovaca.
"Ona služi uređenju odnosa u kanalu marketinga i uspostavljanju fer odnosa između dobavljača i trgovaca, i u tom smislu očekujem pozitivne efekte. Dobro je da se evropske direktive transponuju u domaće zakonodavstvo", navodi on.
Ipak, dodaje da je proces mogao biti preciznije sproveden.
"To transponovanje je moglo da bude urađeno pedantnije, uz više osvrta na principe evropskog zakonodavstva", ocenjuje Petković.
Kao primer navodi odredbu o obaveznim pisanim ugovorima.
"U našem predlogu je propisano da ugovori moraju biti pisani, što u direktivi nije slučaj, jer se to smatra neopravdanim troškovnim opterećenjem za privredu. Verujem da će ta odredba u nekom trenutku biti ukinuta kroz proces harmonizacije", dodaje on.
Na pitanje da li bi zakon mogao da utiče na snižavanje cena, profesor Goran Petković kaže da ne očekuje takav efekat.
"Ja ne vidim da ovaj zakon uopšte tretira područje cena. On se bavi određenim praksama, ali ne direktno cenama", navodi Petković.
Dodaje da su pojedina tumačenja povoda za donošenje zakona pogrešna.
"Komentarisano je da je povod za ubrzano uvođenje ovog zakona vraćanje marži na trgovinske artikle, ali to nije tačno. Reč je o takozvanim naknadnim odobrenjima, koja se knjiže u finansijskim rezultatima i ne moraju biti deo redovne trgovačke marže", objašnjava on.
Kako kaže, takva odobrenja ne utiču direktno na krajnje cene.
"To su sredstva koja su svakako oporeziva i ne utiču direktno na krajnje cene. Inicijatori tih odobrenja su najčešće dobavljači, koji već formiraju osnovne cene i dodatno daju određene pogodnosti", navodi Petković.
Pročitaj još
Ističe i da bi eventualne promene u toj praksi mogle imati suprotan efekat.
"Trgovci na osnovu tih odobrenja često daju popuste. Ako to više ne budu mogli da rade, može doći do kontraefekta - da cene za potrošače zapravo budu više", upozorava on.
Na pitanje na koga bi zakon mogao da ima efekta, profesor Goran Petković kaže da bi mogao doprineti uređenju odnosa između trgovaca i dobavljača.
"Može imati efekta na fer odnose prema dobavljačima i voleo bih da se to ostvari", navodi Petković.
Kako objašnjava, zakon uvodi takozvanu „crnu listu“ nepoštenih praksi.
"Tu je ključna zabrana ugovaranja rokova plaćanja dužih od 30 dana za kvarljive proizvode i 60 dana za ostale poljoprivredne proizvode, što je opravdano jer je obrt te robe brži i nema razloga da se plaćanja odlažu", kaže on.
Ipak, podseća da slična pravila nisu uvek bila poštovana ni ranije.
"Slične norme su postojale i ranije, kada je rok plaćanja bio 45 dana, ali se to nije poštovalo. Uspeh ovog zakona zavisiće od njegove primene, kao i kod svih drugih propisa", ističe Petković.
Na pitanje da li država može administrativnim merama da zameni ulogu tržišne konkurencije, profesor Goran Petković odgovara da ne može.
"Ne može. Uloga državnog administriranja trebalo bi upravo da bude kontrola ovakvih ukrupnjavanja na tržištu", navodi Petković.
Kako objašnjava, trenutno su u toku značajne promene u sektoru maloprodaje.
"Imamo dve velike transakcije u maloprodaji, gde jedna podrazumeva da jedan relativno veliki trgovac kupuje drugog, takođe velikog trgovca. Oni nisu najveći, ali će to združeno vlasništvo sigurno smanjiti konkurenciju", kaže on.
Ističe da je zadatak države da proceni posledice takvih promena.
"Uloga države je da kroz sektorske analize proceni da li će to uticati na tržište", navodi Petković.
Dodaje da bi takvi procesi mogli imati i negativne posledice.
"Ne mogu da tvrdim, ali mogu da nagađam da može doći do negativnog uticaja na cene", zaključuje on.
Na pitanje šta se može očekivati kada je reč o kretanju cena, profesor Goran Petković kaže da će poskupljenja biti neminovna.
"Poskupeće sve ono što može da poskupi, ali i ono što neminovno više košta", navodi Petković.
Kako objašnjava, ključni razlog su rastući troškovi proizvodnje.
"Sa rastom troškova proizvodnje, očekujem rast cena goriva, energenata i veštačkog đubriva", kaže on.
Dodaje da bi to moglo da se prelije i na poljoprivredne proizvode.
"Mogu da očekujem da povrtarske i ratarske kulture poskupe", navodi Petković.
Istovremeno, upozorava na pogoršanje položaja proizvođača.
"Pritisak u otkupu na dobavljače, posebno na manje proizvođače, može da poraste i da se njihova pozicija pogorša", zaključuje on.
Profesor Goran Petković upozorava da bi rast troškova mogao najviše pogoditi male proizvođače.
"To znači da će mali proizvođači - povrća, mleka, jaja i drugih proizvoda - biti najugroženiji, jer će im rasti troškovi, a veliki sistemi to neće prihvatati", navodi Petković.
Kako dodaje, posebno su problematični odnosi sa velikim trgovinskim i prerađivačkim sistemima.
"Veliki sistemi će držati svoje cene i staviće male proizvođače u takozvane makaze cena, zbog čega će mnogi od njih propadati", kaže on.
Upozorava i na širi trend u poljoprivredi.
"Već vidimo ubrzano propadanje sitne poljoprivredne proizvodnje, što je, po mom mišljenju, posledica nemara državne ekonomske politike", zaključuje Petković.
Govoreći o posledicama po potrošače, profesor Goran Petković ocenjuje da bi promene mogle uticati i na kvalitet ponude na tržištu.
Ceo tekst Insajdera pročitajte OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Propala prva prodaja JAT apartmana na Kopaoniku
27.08.2026.•
1
Prva prodaja JAT apartmana na Kopaoniku i privatizacija tog državnog preduzeća propala je zbog toga što niko nije dostavio validnu ponudu od minimum 5,1 milion evra, kolika je bila početna cena.
Besplatno obrazovanje samo na papiru: Koliko roditelje zaista košta početak školske godine?
26.08.2026.•
9
Bliži se prvi septembar, mali korak za đake, ali veliki udar na novčanike roditelja.
Poskupljenje goriva: Ratuj globalno, plaćaj lokalno
26.08.2026.•
9
Ljute se ovih dana vozači zbog poskupljenja cena goriva.
Srbija se prošle godine zadužila 5,2 milijarde evra: Poznato za šta sve
26.08.2026.•
10
Srbija se u 2025. zadužila direktno za 5,2 milijarde evra, pokazuju podaci iz Završnog računa budžeta.
Ekonomista Arsić: Država se prvo zadužila, a sad od toga građanima isplaćuje pomoć
26.08.2026.•
16
Vlada Srbije usvojila je rebalans budžeta koji podrazumeva širenje budžetskog deficita, a nauštrab javnih projekata bitnih za kvalitet života svih građana.
Odakle nam novac za 6.000 dinara: Mali kaže od "neočekivane" milijarde, "ispumpavanje privrede" za ekonomiste
25.08.2026.•
15
Ministar finansija Siniša Mali saopštio je da je država u proteklih sedam meseci oporezivanjem prikupila "neočekivanih" dodatnih milijardu evra.
Rate kredita u Srbiji uskoro će da porastu
25.08.2026.•
5
Rast troškova zaduživanja na evropskim tržištima obveznica i najavljeno zaoštravanje monetarne politike Evropske centralne banke (ECB) direktno će uticati na cenu kredita u Srbiji, gde je privreda izuzetno zavisna od ev
"Ekonomski Dan D": Amerika uvodi sankcije svima koji imaju bilo kakve veze s Iranom
25.08.2026.•
10
Administracija američkog predsednika Donalda Trampa saopštila je da proširuje sekundarne sankcije koje može da uvede entitetima i zemljama koje održavaju poslovne veze sa Iranom širom sveta.
Fiskalni savet: Jednokratne isplate građanima daju veoma ograničene efekte, a mogu podstaći inflaciju
24.08.2026.•
2
Rebalans budžeta za 2026. donosi primetno i ekonomski neopravdano povećanje fiskalnog deficita sa tri odsto na 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), odnosno za 59 milijardi dinara, naveo je Fiskalni savet.
Tramp: Od 1. januara carine na sve automobile i auto-delove iz Kanade biće povećane na 50 odsto
24.08.2026.•
3
Američki predsednik Donald Tramp je danas, posle neuspelih trgovinskih pregovora sa Otavom, izjavio da će od 1. januara carine na sve automobile, kamione i automobilske delove iz Kanade biti povećane na 50 odsto.
Koliko se mladih u Srbiji ne školuje, ne radi, niti ide na obuke?
24.08.2026.•
9
Za razliku od Nemačke, Luksemburga, Danske i Austrije koje u protekloj deceniji beleže rast broja mladih koji ne rade, ne obrazuju se, niti pohađaju obuke, u Srbiji se ovaj procenat - takozvana NEET stopa - smanjuje.
Minimalac od januara 600 evra: Prema državi - to je dovoljno da se pokriju osnovni troškovi
24.08.2026.•
32
Minimalna cena rada u Srbiji od 1. januara 2027. godine iznosiće 405 dinara po satu, što će na mesečnom nivou biti oko 70.000 dinara, ili 600 evra, odlučila je Vlada.
Lukoil prodaje četiri benzinske pumpe u Srbiji
24.08.2026.•
2
Kompanija Lukoil Srbija oglasila je na prodaju četiri konzervirane benzinske stanice u Deliblatu, Grlištu i dve u Pirotu.
Ekspo, vojska, Osmeh Vojvodine, pruga: Nekome rebalansom republičkog budžeta više novca, nekom manje
23.08.2026.•
8
Vlada Srbije prepolovila je planirane troškove za Nacionalni fudbalski stadion ove godine, prekomponovala budžetska izdvajanja za izložbu Ekspo, i značajno uvećala budžet Ministarstva odbrane za "mašine i opremu".
Svaka četvrta nemačka kompanija strahuje od gubitka konkurentnosti van EU
23.08.2026.•
3
Svaka četvrta nemačka kompanija, odnosno 25,4 odsto anketiranih, strahuje da će izgubiti konkurentnost na tržištima van Evropske unije, pokazuje izveštaj Instituta za ekonomska istraživanja (Ifo) iz Minhena.
Teslin radnik trebalo bi da radi 2,5 miliona godina da zaradi koliko i Ilon Mask
23.08.2026.•
6
Razlika između plate zaposlenog i primanja šefa kompanije uobičajena je pojava, čak i kada je reč o velikim razlikama.
SAD pokreću istragu o milion vozila Dženeral motorsa zbog otkazivanja motora
23.08.2026.•
5
Američka Nacionalna uprava za bezbednost saobraćaja na putevima (NHTSA) pokrenula je istragu o gotovo milion pikapova i SUV vozila kompanije Dženeral motors zbog mogućeg otkazivanja motora.
Kanada će "dolar za dolar" uzvratiti na carinu SAD
22.08.2026.•
2
Premijer Kanade Mark Karni je obećao da će "dolar za dolar" uzvratiti na američke carine od 50 odsto.
Šta čeka Srbiju ako NIS-u ne produže licencu: Gorivo bi moglo ozbiljno da poskupi
22.08.2026.•
21
Energetska kriza zbog rata na Bliskom istoku i blokade Ormuskog moreuza, u kombinaciji sa padom vodostaja Dunava i uz naš specifičan problem, sankcije NIS-u, mogla bi da napravi ozbiljne probleme u snabdevanju gorivom.
Akcize na gorivo ostaju 20 odsto niže i naredne nedelje
22.08.2026.•
2
Akcize na benzin i dizel ni sledeće nedelje neće porasti - i dalje će biti za petinu niže od iznosa propisanih Zakonom o akcizama i ostaće na tom nivou do 30. avgusta.
OFAK produžio Lukoilu licencu za rad do 19. septembra
21.08.2026.•
0
Kancelarija za kontrolu strane imovine američkog Ministarstva finansija (OFAK) produžila je licencu za rad ruske naftne kompanije "Lukoil" do 19. septembra, prenela je danas Radio-televizija Srbije.
Komentari 2
dacic
Milan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar