Država će danas pokušati da se zaduži za još 10 milijardi dinara, a novo zaduživanje planirano za jun
Posle nedavnog zaduživanja od tri milijarde evra putem evroobveznica, država će danas, 12. maja, investitorima ponuditi i dinarske obveznice vredne 10 milijardi dinara (oko 85 miliona evra).
Kako navodi Uprava za javni dug Ministarstva finansija, reč je o petogodišnjim vrednosnim hartijama sa godišnjom kuponskom stopom od 4,5 odsto i reotvaranju od 28. jula 2025. godine, piše Biznis.rs.
U ovoj godini je do sada održano pet aukcija na kojima su ponuđene državne hartije od vrednosti, a obim zaduženja iznosio je oko milijardu evra. Do polovine godine planirana je još jedna aukcija - 9. juna.
Prema Zakonu o budžetu, plan države je da se u ovoj godini zaduži u iznosu od 8,3 milijarde evra. Uzimajući u obzir do sada emitovane dinarske i evroobveznice, država se već do maja zadužila oko polovine te sume, ne računajući ostale izvore finansiranja.
Tokom marta su emitovane dinarske državne hartije od vrednosti ročnosti pet godina u iznosu od 2,7 milijardi dinara, dok su po osnovu projektnih i programskih zajmova povučena sredstva u iznosu od 17 milijardi dinara, pokazuje izveštaj Uprave za javni dug sa poslednjim danom marta. Tokom istog meseca otplaćene su obaveze u iznosu od 22,5 milijardi dinara.
Dug prema bankama dostigao 5,27 milijardi evra
Kada se uporedi struktura zaduženosti u martu u odnosu na februar, podaci pokazuju da je država povećala za 100 miliona evra zaduženost prema poslovnim bankama, koja je dostigla 5,27 milijardi evra.
Udeo direktnog duga države prema bankama nastavio je tako da raste i u ovoj godini, nakon što je u prošloj prirast zaduživanja po osnovu kredita iznosio 807 miliona evra. Država je tokom prošle godine radije birala fleksibilnije, ali i skuplje aranžmane sa bankama, iako je cena srpskog duga na međunarodnom tržištu beležila blagi pad, tačnije država se mogla jeftinije zaduživati.
Istovremeno, u martu je povećan dug i prema kineskoj Export-Import banci za skoro 80 miliona evra, pa državni dug prema ovoj banci sada iznosi 2,85 milijardi evra. Sa druge strane, država je u martu za ukupno oko 100 miliona evra smanjila dug prema Međunarodnom monetarnom fondu (MMF), kao i kreditne obaveze koje ima prema stranim vladama.
Učešće javnog duga u stranoj valuti na kraju marta iznosilo je 78,9 odsto, dok je ostatak u dinarima. U evrima je 61 odsto duga, 12 odsto je u dolarima i 5,6 u Specijalnim pravima vučenja (SDR).
Učešće nerezidenata u portfelju dinarskih državnih hartija od vrednosti na kraju marta 2026. godine iznosi 12,9 odsto, odnosno 101,3 milijarde dinara.
Poslednje zaduživanje po osnovu evroobveznica u iznosu od tri milijarde evra sa kraja aprila biće uključeno tek u naredni izveštaj Uprave za javni dug i tada će se videti koliko je od tog novca namenjeno za refinansiranje starih dugova, a koliko je novo zaduženje države.
Učešće javnog duga centralnog nivoa vlasti u BDP-u na kraju marta 2026. iznosi 41,7 odsto, a učešće javnog duga sektora države u BDP-u iznosi 42 procenata. Javni dug centralnog nivoa vlasti u martu 2026. godine u odnosu na prethodni mesec porastao je za 18,8 milijardi dinara i iznosio je 4.620 milijardi dinara (39,4 milijarde evra).
Skuplje zaduživanje u nastavku godine
Inače, u martu se desio preokret na tržištu obveznica, pa su prinosi na naše obveznice porasli u proseku više od pola procentnog poena usled očekivanih inflatornih pritisaka i rasta kamata, da bi se u aprilu situacija malo smirila.
Zbog toga nije jednostavno predvideti po kojoj ceni bi Srbija mogla da se zadužuje u narednom periodu, ali stručnjaci ocenjuju da je skuplji dug generalni trend na evropskom tržištu kapitala na kojem prinosi na desetogodišnje obveznice rastu i za Nemačku i Italiju, pa tako i za Srbiju.
Vladan Pavlović iz Ipopema Securities rekao je za Biznis.rs da je cena po kojoj se država zadužila za tri milijarde evra pre desetak dana solidna, s obzirom na to da je valuta u kojoj je zajam obavljen evro. Ipak, kako je ocenio, kamata je u skladu sa profilom rizika zemlje.
Pročitaj još
Glavni broker Momentum Securities Nenad Gujaničić ocenio je u ranijoj izjavi za Biznis.rs da će se, ukoliko se nastavi kriza na tržištu energenata, država u narednom periodu zaduživati skuplje ako reši da prikupi kapital radi otplate dospelog duga, servisiranja kamata ili namirivanja mogućeg većeg budžetskog deficita.
Sličnog mišljenja je i redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Đorđe Đukić koji je nedavno kazao da desetogodišnje obveznice, kao reperne za sve zemlje u svetu, koje odražavaju impuls američke monetarne politike, idu u pravcu da će zahtevani prinosi investitora zbog rastuće rizične premije biti sve veći.
Prema Đukićevim rečima, investitori će očekivati veće prinose na obveznice koje budu kupovali, čak i za zemlje koje imaju investicioni rejting.
Izveštaj za mart pokazuje da se struktura javnog duga nije mnogo promenila, pa ubedljivo najveći udeo od 10,3 milijarde evra i dalje otpada na evroobveznice Republike Srbije, slede državne dugoročne hartije u dinarima u iznosu od 6,7 milijardi evra, dok su krediti poslovnih banaka odmah iza sa potraživanjima od 5,27 milijardi evra.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Mađarski MOL dobio licencu OFAC za pripremne transakcije u vezi sa akvizicijom NIS-a
05.11.2026.•
0
Kancelarija za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija SAD (OFAC) odobrila je kompanijama MOL i MOL Serbia Investment Kft. dodatnu licencu u vezi sa potencijalnom akvizicijom vlasničkog udela u NIS-u.
Google otpušta radnike u pet novih zemalja zbog većeg ulaganja u AI
05.11.2026.•
0
Američka tehnološka kompanija google, u vlasništvu Alphabeta, proširila je ove godine program dobrovoljnog odlaska zaposlenih na još pet zemalja, kako bi kontrolisala troškove zbog ulaganja u veštačku inteligenciju.
Mađarska do 11. decembra preuzima ruski udeo u NIS-u? Budimpešta kaže da je to rok
05.11.2026.•
2
Mađarska ministarka spoljnih poslova Anita Orban izjavila je da ta zemlja očekuje dogovor o preuzimanju ruskog udela u NIS-u do 11. decembra.
Bank of America: Promena vlasti u Srbiji ne nosi rizik po ekonomsku stabilnost
05.11.2026.•
1
Politička promena u Srbiji ne bi trebalo da dovede do slabljenja fiskalne discipline, rasta javnog duga ili promene monetarne politike.
Odeon Željka Mitrovića u minusu 246 miliona dinara: Rashodi 14 puta veći od prihoda
04.11.2026.•
6
Teatar Odeon, čiji je vlasnik Željko Mitrović, zabeležio je u 2025. godini neto gubitak od 246,6 miliona dinara, pokazuju finansijski izveštaji Agencije za privredne registre (APR).
Gorivo na pumpama uskoro skuplje
04.11.2026.•
49
Retko kada su potrošači imali toliko svojevrsne dobiti od izbora kao što je bilo od ovogodišnjih oktobarskih.
Banka Poštanska štedionica: Stabilni smo i likvidni, počela isplata penzija iz Alta banke
04.11.2026.•
2
Predstavnik Banke Poštanske štedionice Ivan Bojčić izjavio je da je ta banka stabilna i likvidna, te da je, u saradnji sa RFZO, penzionerima koji su primanja dobijali preko Alta banke obezbedila preusmeravanje isplata.
Davor Macura, Alta banka i "nestali" novac: Da li je moguće iz zemlje izneti milione u kriptovaluti?
04.11.2026.•
8
Vlasnik Alta banke Davor Macura sumnjiči se da je iz trezora banke izneo više od 380 miliona evra.
Gigatron prodat slovenačkoj kompaniji
04.11.2026.•
17
Najveći srpski trgovac potrošačkom elektronikom Gigatron i Grupa Big Bang ulaze u strateško partnerstvo.
Slučaj Davora Macure i IMT-a: Kako je država izgubila mnogo novca
04.11.2026.•
10
Prodaju jednog od najaktraktivnijih kompleksa za gradnju na Novom Beogradu, 35 hektara zemljišta IMT-a u stečaju, pre četiri godine pratio je niz spornih transakcija.
EPS, Pošta, NIS, Ekspo: Državna i javna preduzeća koja imaju račune u Alta banci
04.11.2026.•
18
Alta banka je otišla u stečaj, a sa njom je, bar za sada, ostao zarobljen i deo novca pojedinih državnih i javnih preduzeća.
Radak: NBS morala da zna šta se dešava u Alta banci, građani bi štednju mogli da čekaju godinama
03.11.2026.•
1
Narodna banka Srbije apsolutno snosi odgovornost za dešavanja u Alta banci, jer je nadležna za nadzor bankarskog sektora i morala je da uoči promene u poslovanju te banke, ocenio je urednik Forbes Srbija Ivan Radak.
Banka Poštanska štedionica će isplatiti novac deponentima Alta banke
03.11.2026.•
10
Upravni odbor Agencije za osiguranje depozita izabrao je Banku Poštanska štedionica za banku isplatioca osiguranih iznosa deponentima Alta banke.
Otvoren stečaj nad Alta bankom
03.11.2026.•
5
Privredni sud u Beogradu otvorio je stečajni postupak nad Alta bankom, objavila je Agencija za osiguranje depozita.
Intesa Invest negira da ulagači u fondove neće imati dobit zbog zatvaranja Alta banke
03.11.2026.•
4
Društvo za upravljanje investicionim fondovima Intesa Invest demantovalo je navode da ulagači u fondove neće imati dobit od uloga, jer je deo njihovog novca uložen u Alta banku.
Ekonomisti: Strane firme počele da odlaze iz Srbije još za vreme vlasti SNS, građanin Vučić diže paniku
03.11.2026.•
12
Strane firme već dve godine za vreme Srpske napredne stranke odlaze iz Srbije u potrazi za jeftinijom radnom snagom, a ne zbog promene vlasti i neizvesnosti kako tvrdi bivši predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Kompanija Dizni planira da otpusti na hiljade ljudi
03.11.2026.•
1
Kompanija "Volt Dizni" priprema se za ukidanje hiljada radnih mesta, pri čemu je od pojedinih menadžera zatraženo da planiraju smanjenje godišnjih troškova za 20 odsto.
Profesor Đukić o tome može li se ući u trag novcu iznetom iz Alta banke: "Može, ali..."
03.11.2026.•
30
Profesor Ekonomskog fakulteta Đorđe Đukić ocenio je da je moguće ući u trag novcu Alta banke, ali da je skeptičan kako kako to učiniti ukoliko je u međuvremenu korišćena kriptovaluta.
Bivši revizor NBS: Postavlja se pitanje da li je Macura izneo novac iz trezora bez znanja rukovodstva NBS
03.11.2026.•
18
Ako je Davor Macura izveštavao Narodnu banku Srbije o izvlačenju novca iz trezora Alte banke, onda krivičnu odgovornost snose i najodgovorniji u NBS, od direktora kontrole banaka do viceguvernera i guvernera.
Intesa Invest ulagala novac u Alta banku, investitori ostaju bez zarade
03.11.2026.•
5
Intesa Invest (deo grupacije Intesa Sao Paolo) oštećena je krahom Alta banke, potvrđeno je na njihovom portalu u ponedeljak uveče.
Učinak naprednjačke vlasti
02.11.2026.•
13
Promene su se, napokon, dogodile i izborni pobednici bi trebalo da što pre upravljačke poluge uzmu u svoje ruke.
Komentari 21
Brane
dacic
Gotovi
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar