Čovek je bukvalno napravljen od zvezdane prašine
Mi ljudi smo napravljeni od zvezdane prašine. To u prvi mah zvuči poetski, ali je zapravo bukvalno tačno.
Foto: 021.rs (ilustracija/AI)
Zašto je to tako? Naučnici koriste kosmičku prašinu da bi bolje razumeli nastanak našeg univerzuma.
Ljudsko telo se najvećim delom sastoji od vode, proteina, masti i mineralnih materija. A te materije se sastoje od hemijskih elemenata kao što su vodonik, kiseonik, ugljenik i azot, kako objašnjava Nemački centar za vazduhoplovstvo i svemirska istraživanja (DLR), a piše Dojče vele.
Elementi od kojih je naše telo izgrađeno nastali su pre milijardi godina u unutrašnjosti zvezda. Kada su te zvezde na kraju svog životnog ciklusa eksplodirale, izbacile su svoje sastojke kao finu zvezdanu prašinu u svemir.
Deo tog materijala kasnije je dospeo na Zemlju. Danas su naučnici u stanju da otkriju takve sićušne tragove iz svemira i iz njih izvuku važna saznanja o istoriji nastanka naše planete i univerzuma.
Supernove ostavljaju tragove na Zemlji
Kako objašnjava hemičar i fizičar Dominik Kol iz Helmholcovog centra Drezden-Rosendorf, u tim česticama reč je o ostacima ogromnih zvezdanih eksplozija, takozvanih supernova.
"Mi smo bukvalno napravljeni od zvezdane prašine", kaže Kol.
Da bi otkrili ovu kosmičku prašinu, istraživači posežu za prirodnim "arhivama". U jezgrima bušotina arktičkog leda ili u milionima godina starim naslagama na dnu okeana mogu se pročitati tragovi prošlih supernova - poput otiska prsta.
Pomoću akceleratorske spektrometrije mase naučnici mogu da izoluju pojedine izotope, poput gvožđa-60. Pošto ovaj izotop ne postoji prirodno na Zemlji, njegovo pronalaženje predstavlja direktan dokaz zvezdane eksplozije u relativnoj blizini našeg Sunčevog sistema pre više miliona godina.
Ovaj oblik nuklearne astrofizike povezuje najveće strukture kosmosa sa najmanjim česticama na Zemlji.
Kosmička prašina kao ključ za život u svemiru
Rezultati istraživanja ističu da ova prašina nije samo pasivni gradivni materijal. Jedna studija Heriot-Vat univerziteta iz 2025. godine prvi put potvrđuje da je kosmička prašina neophodan uslov da bi se uopšte "zapalila iskra života" u međuzvezdanom prostoru.
Površine ovih mikroskopski malih zrna služe kao katalitičke platforme. Samo tamo, u ekstremnim uslovima vakuuma, jednostavni atomi mogu da se povežu u složenije organske molekule.
Dopunjujući to, jedno istraživanje Tehnološkog univerziteta Čalmers revidira ranije pretpostavke o raspodeli ovih za život neophodnih atoma. Naučnici su otkrili da se širenje zvezdane prašine putem galaktičkih vetrova odvija mnogo efikasnije i na većim udaljenostima nego što se do sada smatralo.
To značajno povećava verovatnoću da i u veoma udaljenim zvezdanim sistemima postoje neophodni gradivni elementi za nastanak života.
Tragovi kosmičke prašine iz drugih zvezdanih sistema
Koliko je razmena materije među zvezdama dinamična, pokazuje i najnovije posmatranje međuzvezdanog objekta 3I/ATLAS. U decembru 2025. godine svemirski teleskop SFEREks uspeo je da sprovede detaljnu analizu tokom njegovog prolaska. Podaci pokazuju značajno povećanu aktivnost prašine nakon perihela - odnosno tačke najbliže Suncu.
Za astrofiziku je posebno zanimljivo: u magličastoj ovojnici ATLAS-a otkrivene su nove vrste gasova i takozvana refraktorna prašina. Ove toplotno otporne čestice služe kao transportni medijum za hemijske gradivne elemente preko galaktičkih granica. Međuzvezdani posetioci poput ATLAS-a pružaju istraživačima retku mogućnost da analiziraju materijal koji nije nastao u našem Sunčevom sistemu.
Pročitaj još
Zašto je važno istraživanje zvezdane prašine
Dok teleskopi poput SFEREks-a posmatraju daljine, fizičari poput Kola traže odgovore na samoj Zemlji. Do sada postoje dokazi o najmanje dve velike zvezdane eksplozije čiji su ostaci stigli do Zemlje u poslednjih deset miliona godina. Da li je reč o pojedinačnim događajima ili o više njih, tek treba da se istraži.
Ova saznanja pomažu nam da razumemo kako funkcioniše univerzum - i kakvim je uticajima Zemlja bila izložena tokom svoje istorije. Takođe, često se pokazuje da osnovna istraživanja, koja u početku deluju apstraktno, kasnije vode ka novim tehnologijama i primenama.
"Društvena relevantnost na početku ne mora odmah da bude očigledna, jer je reč o osnovnim istraživanjima. Ali upravo zato ona jesu važna: tiču se pitanja kako je sve nastalo - i kako smo nastali mi kao ljudi i kao čovečanstvo", kaže Kol, a prenosi Dojče vele.
Svakim pogledom u zvezde gledamo i u sopstveno poreklo. Posmatramo univerzum očima čiji su atomi nekada bili skovani u srcima umirućih zvezda.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Nauka i tehnologija
Izuzetno retka zvezda čuva tragove prve svetlosti univerzuma
30.03.2026.•
0
Nekada davno, pre milijarde godina, univerzum je bio obavijen tamom. Tek kada su prve zvezde počele da sijaju, svemir je postao providan i svetlost je počela da teče.
Wikipedia zabranila korišćenje veštačke inteligencije za pisanje članaka
29.03.2026.•
0
Internet enciklopedija Wikipedia zabranila je korišćenje veštačke inteligencije za pisanje ili prepravljanje članaka.
Nebeski događaji u aprilu: ružičasti pun Mesec, kometa, pravnanje planeta i meteori
29.03.2026.•
0
April donosi niz zanimljivih astronomskih pojava koje će biti vidljive i iz Srbije, pružajući ljubiteljima neba priliku da bez posebne opreme posmatraju neke od najlepših prizora u godini.
Naučnici su klonirali miša, zatim klonirali klon, i tako dalje...Rezultati su bili dobri
29.03.2026.•
0
U eksperimentu koji je trajao dve decenije, japanski istraživači su klonirali jednu ženku miša, a zatim klonirali njene klonove, kroz 58 uzastopnih generacija.
Munje na Jupiteru mogle bi biti i do milion puta jače nego na Zemlji
29.03.2026.•
0
Munje na Jupiter mogle bi imati više od 100 puta veću snagu od munja na Zemlji, a možda su čak i do milion puta jače, pokazuje nova studija.
Odjednom nije mogao da govori: Misteriozna zdravstvena kriza astronauta NASA-e
29.03.2026.•
0
Astronaut koji je ove godine izazvao prvu medicinsku evakuaciju NASA-e rekao je da lekari i dalje ne znaju zašto mu je iznenada pozlilo na Međunarodnoj svemirskoj stanici.
Whatsapp uvodi AI odgovore na poruke i nove opcije za uređivanje fotografija
29.03.2026.•
0
Američka tehnološka kompanija Meta saopštila je da u svoju platformu Whatsapp uvodi niz novih funkcija, uključujući AI predloge odgovora koji se generišu na osnovu sadržaja prethodnog razgovora.
Studija sa Stanforda: Četbotovi nam se toliko ulizuju da daju pogrešne odgovore i savete
29.03.2026.•
0
Četbotovi sa veštačkom inteligencijom su toliko skloni laskanju i potvrđivanju svojim korisnicima, ljudima, da im daju loše savete koji mogu oštetiti odnose i pojačati štetna ponašanja.
.jpg "Naučnici otkrili")
Naučnici otkrili "svemirske meteorološke stanice" koje mogu pomoći u potrazi za nastanjivim planetama
28.03.2026.•
0
Neobični signali sa udaljenih zvezda mogli bi da otkriju da li planete oko njih mogu da podrže život, pokazuje novo istraživanje.
Austrija planira da zabrani društvene mreže za mlađe od 14 godina
27.03.2026.•
1
Austrijska vladajuća koalicija objavila je planove za zabranu korišćenja društvenih mreža deci mlađoj od 14 godina.
VIDEO: Melanija Tramp i humanoidni robot u Beloj kući
26.03.2026.•
0
Melanija Tramp često privlači pažnju prisutnih, ali sve oči i kamere bile su juče uprte u njenog humanoidnog pratioca, prenosi AP.
OpenAI gasi aplikaciju Sora
25.03.2026.•
0
Kalifornijska kompanija Open AI saopštila je da će ugasiti svoju popularnu aplikaciju Sora za pretvaranje teksta u kratke video-snimke.
Tiktok uvodi nove formate oglasa
25.03.2026.•
0
Kompanija Tiktok je objavila da uvodi nove formate oglasa, među kojima su i oni koji prikazuju logo drugog brenda.
NASA gradi bazu na Mesecu
25.03.2026.•
6
NASA je otkazala planove o postavljanju svemirske stanice u lunaroj orbiti i umesto toga će iskoristiti njene komponente da u narednih sedam godina izgradi bazu vrednu 20 milijardi dolara na površini Meseca.
Srpski naučnici učestvovali u studiji o poreklu kasnih neandertalaca
24.03.2026.•
1
Srpski naučnici učestvovali su u međunarodnom timu koji je otkrio da kasni evropski neandertalci potiču od jedne populacije.
Naučnici u CERN-u sprovode eksperiment: Da li kamionom mogu da transportuju stotinak antiprotona
24.03.2026.•
0
Naučnici u evropskoj organizaciji za nuklearna istraživanja CERN započeli su danas pionirski eksperiment transporta antiprotona, kako bi utvrdili da li je moguć njihov prevoz putem u kamionu, prenosi AP.
Nova studija otkriva kako će gravitacija na Marsu uticati na ljude
24.03.2026.•
2
NASA i Kineska nacionalna svemirska agencija (CNSA) planiraju da pošalju astronaute na Mars već tokom naredne decenije.
Naučnici pronašli način da smanje rizik od odbacivanja zubnih implantata
23.03.2026.•
0
Ruski naučnici otkrili da sistematsko praćenje vitamina D u krvi pacijenata koji se pripremaju za zubnu implantaciju i korekcija njegovog nedostatka pod nadzorom lekara može da smanji rizik od odbacivanja implanta.
Mask planira da u orbiti bude milion Starlink satelita - to brine astronome
23.03.2026.•
3
SpaceX Falcon 9 raketa lansirana je prošle nedelje iz baze Vandenberg Space Force u Kaliforniji, uspešno isporučivši 25 Starlink satelita u orbitu.
Studija: Neke bakterije mogu da prežive kretanje između planeta
22.03.2026.•
0
Studija Univerziteta Džons Hopkins pokazala je da neke bakterije mogu da se kreću i da prežive ekstremne uslove putovanja sa jedne planete na drugu.
Direktor OpenAI: Veštačka inteligencija bi mogla da postane komunalna usluga koja bi se plaćala
22.03.2026.•
5
Direktor OpenAI Sem Altman izjavio je da bi veštačka inteligencija mogla da postane komunalna usluga, poput električne energije ili vode, a korisnici bi mogli da je plaćaju prema tome koliko je koriste.
Komentari 3
dacic
Lp
Truculentus
To razumeju ateisti, ali to kaže i većina verskih tekstova u svim religijama.
Zlatni hramovi i crni džipovi su došli posle.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar