CIA podmetnula lažne podatke o nuklearkama?

Ta procena, piše "Blumberg" bazirana je na obaveštajnim podacima koji bi mogli da navode na pogrešan zaključak, a tako se postavlja pitanje da li je CIA imala nameru da Međunarodnu agenciju za atomsku energiju navede na pogrešan zaključak.

Agencija UN sa sedištem u Beču ima zadatak da ispita da li vlada u Teheranu pokušava da razvije nuklearno oružje i njen zaključak bi mogao da utiče na eventualno ukidanje sankcija protiv Irana.

Detalji operacije CIA iz 2000. godine obelodanjeni su tokom sudskog procesa u slučaju Džefrija Sterlinga, agenta koji je u januaru osuđen za neovlašćeno objavljivanje informacija o špijunskim aktivnostima CIA u Iranu.

"Ova priča ukazuje na mogućnost da su neprijateljske obaveštajne agencije mogle da da 'podmetnu' krunske dokaze o aktivnostima u Iranu kako bi ih IAEA pronašla", kaže Piter Dženkins, bivši britanski izaslanik pri IAEA. Dok iranski zvaničnici konstantno kritikuju IAEA da njihov slučaj zasniva na lažiranim dokumentima, agencija UN nikad nije priznala da je dobila manipulisane dokaze, navodi "Blumberg".

Inspektori IAEA ne oslanjaju se samo na podatke obaveštajnih službi, kaže jedan od diplomata koji ističe da se procena agencije o iranskom vojnom kompleksu Parčin gde je Teheran navodno testirao eksploziv velike razorne moći, zasniva i na analizi satelitskih snimaka i drugih podataka.

Sa druge strane, aktivnosti CIA pokazuju kakvu taktiku koriste SAD i njegovi saveznici protiv Irana, smatra Den Džojner, profesor prava na univerzitetu u Alabami. On upozrava da IAEA ne sme da se osloni da podatke koje joj dostave agencije država čije su političke agende u suprotnosti sa Iranom.