Šta NATO planira za Balkan: Kosovo i Republika Srpska u fokusu

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg tokom ovonedeljnog obilaska država Zapadnog Balkana pokazao je podršku i angažovanje u regionui majući u vidu 'požare' na više bezbednosnih frontova.
"Ovaj region je strateški važan za NATO, ali postoje razlozi za zabrinutost", rekao je Stoltenberg na konferenciji za novinare u prestonici Severne Makedonije, Skoplju u sredu na kraju svog putovanja, objavio je Dojče Vele, a preneo Danas.
"Vidimo secesionističke pretnje u Bosni i Hercegovini, krhku bezbednosnu situaciju na Kosovu i zastoj normalizacije između Beograda i Prištine", dodao je on. 
 
Od kraja Hladnog rata 1990-ih, NATO je igrao glavnu bezbednosnu ulogu u regionu. Alijansa je intervenisala u Bosni i na Kosovu u krvavim ratovima koji su označili konačni raspad Jugoslavije.
 
Danas su tri od šest država Zapadnog Balkana u NATO-u (Albanija, Crna Gora i Severna Makedonija), a tri nisu (Srbija, Kosovo i Bosna i Hercegovina).
Pucnjava na Kosovu razlog za zabrinutost
 
Neprijateljstva su u porastu između manjinskih etničkih Srba i većinskih etničkih Albanaca na Kosovu, koje je bilo pokrajina Srbije u vreme Jugoslavije, ali se otcepilo i proglasilo nezavisnost 2008. nakon krvavog rata 1990-ih.
 
SAD i još 22 od 27 država EU priznaju njenu državnost, dok je Srbija i Rusija smatraju otcepljenom pokrajinom.
 
U maju, trupe mirovnih snaga KFOR-a koje predvodi NATO su povređene pokušavajući da upravljaju sukobima etničkih Srba i Albanaca na severu Kosova, blizu granice sa Srbijom.
 
Kosovski Srbi su često veoma nepoverljivi prema nacionalnim vlastima i održavaju bliske odnose sa Srbijom. U septembru su četiri osobe ubijene nakon pucnjave između etničkih Srba, koji su se zabarikadirali u manastiru, i kosovskih vlasti.
 
Kao rezultat toga, NATO je poslao oko 1.000 dodatnih vojnika na Kosovo i pojačao patrole na pretežno srpskom severu. Ovo povećava ukupan broj trupa KFOR-a na više od 4.500, navodi novinska agencija Rojters.
 
Govoreći u ponedeljak u glavnom gradu Prištini, Stoltenberg je rekao da će NATO "učiniti ono što je neophodno za održavanje bezbednog okruženja i slobode kretanja za sve ljude na Kosovu".
 
Republika Srpska preti otcepljenjem od Bosne
 
U međuvremenu u Bosni i Hercegovini, jedan od dva politička entiteta multietničke države, Republika Srpska, preti otcepljenjem. Republika Srpska čini otprilike polovinu teritorije Bosne i Hercegovine i dom je oko 1,2 miliona ljudi, većinom etničkih Srba.
 
EU, koja predvodi mirovnu misiju u Bosni i Hercegovini, nepopularna je u Republici Srpskoj. Entitet ima bliske veze sa Srbijom i Rusijom. Snage EU u Bosni i Hercegovini preuzele su dužnost od NATO misije 2004.
 
Poruka Moskvi
 
Uz razne požare koji su tinjali, Stoltenbergova izjava u Skoplju na kraju svoje turneje u sredu data je zajedno sa liderima četiri balkanska saveznika u NATO-u – Albanije, Hrvatske, Crne Gore i Severne Makedonije – i delimično je usmerena ka Moskvi.
 
NATO vidi da Rusija igra destabilizujuću ulogu, posebno od invazije na Ukrajinu.
 
"Autoritarne države poput Rusije nastoje da potkopaju naše demokratije sajber i hibridnim pretnjama", rekao je Stoltenberg, za koga se veruje da će uskoro napustiti svoju funkciju na čelu zapadne vojne alijanse.
 
Kako je za Dojče Vele objasnila Bojana Zorić iz Instituta za bezbednosne studije Evropske unije, generalno, cilj Rusije u regionu je da zaustavi širenje NATO-a i apsorpciju država u EU.
 
Rat u Ukrajini je takođe poslužio da podvuče postojeće podele, rekla je analitičarka iz istraživačke agencije koju finansira EU: "Zapadni Balkan nije jedinstven kada je u pitanju odgovor na rat u Ukrajini".
 
To je išlo u prilog Moskvi.
 
Šta je Stoltenberg pokušavao da postigne na svom putovanju?
 
Za Zorić, Stoltenbergovo putovanje se uglavnom odnosilo na slanje "jasne poruke regionu i drugim akterima, uključujući i Rusiju, da NATO ostaje snažno posvećen osiguranju bezbednosti".
 
Veće prisustvo NATO-a na Kosovu trebalo bi da ohrabri sve strane da pokažu uzdržanost i stoga se nadamo da će podržati oživljavanje efikasnog dijaloga o normalizaciji između Prištine i Beograda, rekla je ona.
 
Srbija, koja teži da bude deo EU, ali ne i NATO, sama ne bi rizikovala sukob sa vojnim savezom, rekla je Zorić. Većina država EU je u NATO. Beograd ovih dana ima stabilne odnose sa NATO, smatra analitičarka.
Rizik od daljeg sukoba?
 
Međutim, analitičarka ne vidi na horizontu opasnost od otvorene konfrontacije.
 
"Ni sada ni u bliskoj budućnosti Rusija neće moći da priušti ulazak u rat na zapadnobalkanskom frontu, posebno imajući u vidu činjenicu da je polovina Zapadnog Balkana u NATO-u", rekla je Zorić.
 
Umesto toga, veća je verovatnoća da će Moskva nastaviti sa svojim trenutnim modusom operandi podsticanja nereda radeći sa ključnim regionalnim sagovornicima, rekla je ona.
  • Fića

    25.11.2023 08:42
    Nato i Srbija...
    Ovo je kao kada bahati piroman pokušava da glumi vatrogasca.
    Alija Izetbegović je bio pred sklapanjem dogovora o ostanku BiH u ostanku u zajednici sa Srbijom i CG, a onda se pojavio piroman sa naređenjem da od toga nema ništa, već da se ide u rat.
    Slično je i sa nesrećnom Ukrajinom i Palestinom u ova vremena.
    Rat, stradanja, uništavanja, masovne pogibije, posebno dece i sve zbog čega...?!
    "Gazolina" u bilijardama dolara, procenjene dobiti za piromana...!
  • BRICS vs EU

    24.11.2023 14:48
    Od sada će Zapad i Nato morati dobro da se potrude kako bi privoleli Srbiju na svoju stranu, pošto se pojavio moćan konkurent BRICS sa kojim moraju da se takmiče za naklonost Srbije.
    Prvo i osnovno Zapad i Nato moraju Srbiji da vrate Kosovo, potpuna u stanje kao pre 1999 god, čak ni rezolucija 1244 nije dovoljna Srbiji da bi bila zadovoljna, jer BRIKS nudi više.
    Tek kada vrate Kosovo, onda mogu da se takmiče sa BRIKS-om ko će više i bolje da urade za Srbiju, kako bi Srbija ušla u EU. Oni treba da budu srećni ako Srbija uopšte hoće da uđe u EU.
    Ako Amerika i Nato nastave da pričaju o nezavisnom Kosovu, odnosno ne povuku svoja priznanja nezavisnosti Kosova, kao što to rade Afričke zemlje, onda oni nemaju nikakve šanse u budućnosti za naklonost Srbije, koja ide u BRIKS.
    Idu izbori u Americi, nadam se da će nova administracija to uvideti, i krenuti sa otpriznavanjem Kosova, kako bi imali bilo kakvu šansu da Srbiju privuku jer čak i da otpriznaju Kosovo, neće ni tada im lako biti protiv moćnog BRIKS-a da privole Srbiju. Sa ovim što rade nemaju šanse, i dobiće ODKB tvrđavu u centru Evrope, tako da se manu priče o RS i Kosovu, jer to će ih udaljiti od Srbije, umesto da se takmiče sa BRIKS-om za nju sa ustupcima.
  • Zajedno

    24.11.2023 12:52
    Da ima stranka na ovim izborima koja bi u prvi plan stavila ujedinjenje Srbije i Republike Srpske imala bi moj glas.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Region i svet