Novo ledeno doba za 1.500 godina

Gasovi koji su glavni krivci globalnog zagrevanja i čija je koncentracija dostigla vrhunac 2010. godine, ostaće u atmosferi još decenijama, čak i u slučaju da se koliko danas u potpunosti zaustavi njihovo ispuštanje, ističe se u studiji Svetske meteorološke organizacije (SMO).

Ledeno doba je geološki period sa značajnim smanjenjem površinske i atmosferske temperature na Zemlji, što za posledicu ima povećanje ledenog pokrivača na planeti.

Smatra se da je bilo najmanje pet ledenih doba na Zemlji. Tokom tih perioda, postoje ciklusi glacijacije kada se ledeni pokrivač smanjuje i povećava. Zvanično, planeta se u poslednjih 10.000 do 15.000 godina nalazi u interglacijalnom razdoblju, čije je trajanje predmet različitih procena. "Analitičari predviđaju da će se aktuelni interglacijalni period završiti za 1.500 godina ukoliko koncentracija CO2 ne pređe 240 delova po milionu obima (ppmv)", ističe se studiji. Trenutna koncentracija ugljen-dioksida, međutim, iznosi 390 ppmv, a na tom nivou povećanje obima ledenog pokrivača je nemoguća.

Studiju, koja se temelji na varijacijama Zemljine orbite i uzorcima stena, sproveli su istraživači sa Univerziteta u Kembridžu, Univerzitetskog koledža u Londonu, Univerziteta na Floridi i Univerziteta u Bergenu, u Norveškoj.

Naučnici ne umeju u potpunosti da objasne razloge koji dovode do ledenog doba, ali smatraju da na taj fenomen utiču promene u zemljinoj orbiti oko Sunca, koncentracije metana i ugljen-dioksida u atmosferi kao i pomeranje tektonskih ploča.

Oni predviđaju porast temperatura na Zemlji kao posledicu sve viših nivoa gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi što može da izazove porast nivoa mora i ekstremne vremenske nepogode.

Naučnici već duže vreme upozoravaju da globalna temperatura ne bi smela da poraste više od dva stepena Celzijusa kako bi se izbegle najgore posledice klimatskih promena koje bi planetu mogle da dovedu u opasnost.