Život pape Franje: "Moji ljudi su siromašni i ja sam jedan od njih"
Papa Franja preminuo je u 89. godini. Njegov život obeležilo je putovanje od Buenos Ajresa do Vatikana.
Uprkos njegovom rezervisanom karakteru — njegova zvanična biografija sastoji se od samo nekoliko redova, barem do njegovog imenovanja za nadbiskupa Buenos Ajresa — postao je referentna tačka zbog snažnih stavova koje je zauzeo tokom dramatične finansijske krize koja je zahvatila zemlju 2001. godine.
Rođen je u Buenos Ajresu 17. decembra 1936. godine, kao sin italijanskih imigranata.
Njegov otac Mario bio je računovođa zaposlen na železnici, a majka Regina Sivori bila je posvećena supruga koja je brinula o njihovih petoro dece. Diplomirao je kao hemijski tehničar, a zatim je izabrao put sveštenstva.
Studije humanističkih nauka završio je u Čileu, a u Argentinu se vratio 1963. godine i diplomirao filozofiju. Od 1964. do 1965. predavao je književnost i psihologiju na Koledžu Bezgrešnog Začeća u Santa Feu, a 1966. godine iste predmete predavao je u Buenos Ajresu. Od 1967. do 1970. studirao je i diplomirao teologiju.
Trinaestog decembra 1969. godine za sveštenika ga je zaredio nadbiskup Ramon Hose Kasteljano. Obuku je nastavio između 1970. i 1971. godine na Univerzitetu Alkala de Enares u Španiji, a 22. aprila 1973. godine položio je svoje doživotne zavete kod jezuita. Po povratku u Argentinu, bio je magistar novaka u Vilja Barilariju u San Migelu; profesor na Teološkom fakultetu u San Migelu; konsultant Provincije Družbe Isusove i rektor Kolehio Maksimo Teološko-filozofskog fakulteta.
Do 1979. godine bio je provincijal jezuita u Argentini, a zatim se vratio radu u univerzitetskom sektoru i od 1980. do 1986. godine ponovo je bio rektor Kolehio de San Hose, kao i paroh, ponovo u San Migelu. U martu 1986. godine otišao je u Nemačku da završi doktorsku tezu; njegovi pretpostavljeni su ga zatim poslali u Kolehio del Salvador u Buenos Ajresu, a potom u jezuitsku crkvu u gradu Kordobi kao duhovnika i ispovednika.
Kardinal Antonio Kvaracino ga je želeo za bliskog saradnika, te ga je papa Jovan Pavle II 1992. godine imenovao pomoćnim biskupom Buenos Ajresa. Za svoje biskupsko geslo izabrao je miserando atque eligendo (milošću i izborom), a na svoj grb je stavio simbol Družbe Isusove, IHS.
Nakom smrti kardinala Kvaracina, 1998. godine postao je nadbiskup, primas Argentine. Tri godine kasnije, na konzistoriju 21. februara 2001. godine, Jovan Pavle II ga je imenovao kardinalom. Zamolio je vernike da ne dolaze u Rim da proslave njegovo imenovanje za kardinala, već da ono što bi potrošili na putovanje doniraju siromašnima.
U oktobru 2001. godine imenovan je generalnim relatorom na 10. redovnoj generalnoj skupštini Biskupske sinode o biskupskoj službi. Ovaj zadatak mu je poveren u poslednjem trenutku kao zamena za kardinala Edvarda Majkla Egana, nadbiskupa Njujorka, koji je bio primoran da ostane u svojoj domovini zbog terorističkih napada 11. septembra. Na Sinodi je posebno naglasio "proročku misiju biskupa", njegovo biće "proroka pravde", njegovu dužnost da "neprestano propoveda" socijalni nauk Crkve i da "izrazi autentičan sud u pitanjima vere i morala".
U međuvremenu, kardinal Bergoljo je postajao sve popularniji u Latinskoj Americi. Uprkos tome, nikada nije napustio svoj trezven pristup niti strog način života, koji su neki definisali kao gotovo "asketski". U tom duhu siromaštva, odbio je da bude imenovan za predsednika Argentinske biskupske konferencije 2002. godine, ali je tri godine kasnije izabran, a zatim 2008. godine ponovo potvrđen na još jedan trogodišnji mandat. U međuvremenu, u aprilu 2005. godine učestvovao je na konklavi na kojoj je izabran papa Benedikt XVI.
Kao nadbiskup Buenos Ajresa — dijeceze sa više od tri miliona stanovnika — osmislio je misionarski projekat zasnovan na zajedništvu i evangelizaciji. Imao je četiri glavna cilja: otvorene i bratske zajednice, informisane laike koji igraju vodeću ulogu, napore evangelizacije usmerene na svakog stanovnika grada i pomoć siromašnima i bolesnima. Cilj mu je bio reevangelizacija Buenos Ajresa, "uzimajući u obzir one koji tamo žive, njegovu strukturu i istoriju". Tražio je od sveštenika i laika da rade zajedno.
U septembru 2009. godine pokrenuo je kampanju solidarnosti povodom dvestogodišnjice nezavisnosti zemlje. Do 2016. godine trebalo je da se osnuje dvesta dobrotvornih agencija. Na kontinentalnom nivou, mnogo je očekivao od uticaja poruke Konferencije u Aparecidi 2007. godine, do te mere da ju je opisao kao "Evangelii Nuntiandi Latinske Amerike".
"Moji ljudi su siromašni i ja sam jedan od njih", rekao je više puta, objašnjavajući svoju odluku da živi u stanu i sam sebi kuva večeru. Uvek je savetovao svoje sveštenike da pokazuju milosrđe i apostolsku hrabrost i da drže svoja vrata otvorena za sve. Najgore što se može dogoditi Crkvi, rekao je u nekoliko navrata, "jeste ono što je de Lubak nazvao duhovnom svetskošću", što znači "biti usredsređen na sebe". A kada govori o socijalnoj pravdi, pre svega poziva ljude da uzmu Katehizam, da ponovo otkriju Deset Božjih zapovesti i Blaženstva. Njegov projekat je jednostavan: ako sledite Hrista, shvatate da je "gaženje ljudskog dostojanstva ozbiljan greh".
Pročitaj još
Papa Franja je preduzeo niz značajnih koraka ka modernizaciji Katoličke crkve. Njegova enciklika "Laudato si'" (Hvaljen budi) iz 2015. godine predstavlja snažan poziv na zaštitu životne sredine i borbu protiv klimatskih promena, pozivajući na "ekološko obraćenje". Takođe, aktivno se bavi pitanjima migracija, siromaštva i socijalne nejednakosti, pozivajući na solidarnost i pravdu. Njegovi diplomatski napori su bili ključni u obnovi odnosa između Sjedinjenih Američkih Država i Kube.
Međutim, njegov pontifikat nije prošao bez izazova. Suočio se sa kritikama zbog načina na koji se Crkva nosi sa slučajevima seksualnog zlostavljanja, kao i sa unutrašnjim podelama unutar Vatikana. Njegovi napori za reformu vatikanske birokratije nailazili su na otpor. Uprkos tome, papa Franja nastavlja da inspiriše milione ljudi širom sveta svojom skromnošću, duhovnošću i posvećenošću socijalnoj pravdi. Njegovi govori i akcije često odražavaju duboko razumevanje savremenih globalnih izazova, pozivajući na dijalog i saradnju.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Federalni sudija ponovo zabranio Trampovu uredbu o ukidanju sticanja prava na državljanstvo rođenjem
10.07.2025.•
0
Doneta je preliminarna odluka da se zabranjuje primena uredbe predsednika Trampa o okončanju sticanja prava na državljanstvo na osnovu činjenice rođenja na američkoj teritoriji.
London i Pariz se dogovorili da Britanija deo ilegalnih migranata vrati u Francusku
10.07.2025.•
0
Velika Britanija i Francuska su se danas sporazumele u vezi sa pilot-planom prema kojem će deo migranata, koji prelaze Lamanš u malim čamcima da bi došli do Britanije, biti vraćen u Francusku.
Ursula fon der Lajen "preživela" glasanje u EP: Ostaje na čelu Evropske komisije
10.07.2025.•
0
Evropski parlament danas je glasao protiv izglasavanja nepoverenja Evropskoj komisiji Ursule fon der Lajen koje je inicirao rumunski evroposlanik Đorđea Pipere.
Bračni par u Nemačkoj zaključao devojku u drvenu kutiju u štali
10.07.2025.•
0
Nemačka policija uhapsila je u mestu Vogelsberg u nemačkoj saveznoj državi Tiringija muškarca (43) i ženu (56) zbog otmice 19-godišnje devojke, čiji je nestanak prethodno prijavljen.
VIDEO: Jenjava veliki požar koji je izbio na Tasosu
10.07.2025.•
0
Veliki požar koji je izbio kasno u sredu, 9. jula, u šumskom području u oblasti Glikadi na Tasosu, sada je u fazi jenjavanja, objavila je "Prototema".
U Meksiku pronađene 42 vreće sa ljudskim ostacima
10.07.2025.•
0
Grupa za potragu za nestalim osobama "Guerreros Buscadores" objavila je da je otkrila 42 vreće s ljudskim ostacima na imanju u zapadnoj meksičkoj državi Halisko, gde je zabeležen najveći broj nestalih osoba.
Radioaktivna figurica papagaja pronađena u paketu poslatom iz Nemačke u Rusiju
10.07.2025.•
0
Ruski carinici otkrili su radioaktivnu figuricu papagaja u paketu iz Nemačke, pri čemu je nivo zračenja bio 20 puta veći od dozvoljene granice, saopštila je Federalna carinska služba Rusije.
Hamas se složio da oslobodi deset talaca
09.07.2025.•
0
Palestinski pokret Hamas složio se večeras da oslobodi deset talaca iz Pojasa Gaze.
Zelenski i papa Lav XIV predložili da Vatikan bude domaćin mirovnih pregovora
09.07.2025.•
0
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski sastao se sa poglavarom Rimokatoličke crkve papom Lavom XIV i zahvalio mu na naporima Vatikana da se deca oteta tokom rata sa Rusijom vrate svojim porodicama.
Izveštaj EP o Severnoj Makedoniji: Zabrinutost zbog projekta "srpski svet"
09.07.2025.•
8
U izveštaju o Severnoj Makedoniji u Evropskom parlamentu izražava se zabrinutost zbog uloge mađarske i srpske vlade u unapređenju ciljeva Rusije i Kine u toj zemlji, kao i zbog projekta "srpski svet".
Predsednik Kenije pozvao policiju da puca u noge demonstranata
09.07.2025.•
2
Kenijski predsednik Vilijam Ruto danas je, povodom antivladinih protesta u kojima je poginulo na desetine ljudi, izjavio da "neće dozvoliti anarhiju u toj zemlji".
Evropski sud za ljudska prava odbio zahtev Marin Le Pen
09.07.2025.•
1
Evropski sud za ljudska prava odbio je zahtev liderke desničarske stranke Nacionalno okupljanje, Marin Le Pen, za privremenom merom koja bi značila suspenziju izvršenja njene kazne u Francuskoj.
Ukinut pritvor Viškoviću i Stevandiću
09.07.2025.•
0
Sud Bosne i Hercegovine ukinuo je pritvor premijeru Republike Srpske Radovanu Viškoviću i predsedniku Narodne skupštine RS Nenadu Stevandiću, javlja BHRT.
Policajac povređen u sukobu sa građanima na protestu u Podgorici, skandiralo se "Nije ovo Srbija"
09.07.2025.•
4
Crnogorska policija saopštila je da je tokom incidenta ispred Vile Gorica u Podgorici, uoči dodele Trinaestojulske nagrade, jedan policajac povređen.
Tramp navodno pretio Putinu da će bombardovati Moskvu
09.07.2025.•
2
Predsednik Donald Tramp rekao je na skupu donatora 2024. godine da je jednom pokušao da odvrati ruskog predsednika Vladimira Putina od napada na Ukrajinu, preteći da će u tom slučaju "bombardovati Moskvu".
Skoro 2.300 Evropljana umrlo od vrućine proteklih dana
09.07.2025.•
1
Skoro 2.300 ljudi preminulo je od posledica povezanih s vrućinom u 12 evropskih gradova tokom teškog toplotnog talasa, prema naučnoj analizi objavljenoj ove nedelje.
Stejt department upozorio na varalicu: Uz pomoć veštačke inteligencije se predstavljao kao Rubio
09.07.2025.•
1
Stejt department je upozorio sve američke ambasade i konzulate na pokušaje jedne osobe koja se, koristeći veštačku inteligenciju, glasom lažno predstavljala kao državni sekretar Marko Rubio.
Mladić u Tetovu ucenjivao bivšu devojku
08.07.2025.•
0
Policija u Tetovu saopštila je da je uhapsila 20-godišnjaka koji je ucenjivao maloletnicu da mu da novac kako ne bi objavio njene eksplicitne fotografije.
Sukob građana s policijom u Podgorici povodom dodele Trinaestojulske nagrade
08.07.2025.•
5
Policija je biber-sprejom i pendrecima rasterivala u Podgorici grupu građana koja je večeras protestovala zbog dodele "Trinaestojulske nagrade" - najvišeg državnog priznanja Crne Gore književniku Bećiru Vukoviću.
Izraelski ministar odbrane izneo plan da se stanovništvo Gaze zbije u zonu kod granice sa Egiptom
08.07.2025.•
1
Izraelski ministar odbrane Izrael Kac izneo je plan da stotine hiljada Palestinaca zbije u zatvorenu zonu Pojasa Gaze duž granice sa Egiptom.
Evropska komisija reagovala na Tompsonov koncert: Najoštrije osuđujemo svaki izraz fašizma
08.07.2025.•
7
Evropska komisija reagovala je na uzvike "Za dom spremni" na koncertu Marka Perkovića Tompsona i na drugu ustašku simboliku koju je isticao deo publike u Zagrebu.
Komentari 6
Н
Bezveze
21.04.2025 • 14:24
Bezveze komentar. Isto tako je trebao Maradoni da odgovori: "Što ne predate pare za kokain (kvalitetni) i prostitutke siromašnima, kada tako brinete za nih?". Da ne kažem da i fudbal dođe kao neki anestetik za siromašne mase. Bogati idu da putuju i uživaju u komforu.
Maradoni nije smetalo što je deo "hleba i igara" za siromašne.
Svašta bih imao da kažem za sve religije i njihove vođe, ali mislim da ovo nije mesto, niti je vreme prikladno za to.
Čovek je zaista bio neki fin. Onaj prethodni mi se uopšte nije sviđao. Da ne kažem, ni jedan pre njega. Zaista veliki gubitak za sve.
Н
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar