Život pape Franje: "Moji ljudi su siromašni i ja sam jedan od njih"
Papa Franja preminuo je u 89. godini. Njegov život obeležilo je putovanje od Buenos Ajresa do Vatikana.
Uprkos njegovom rezervisanom karakteru — njegova zvanična biografija sastoji se od samo nekoliko redova, barem do njegovog imenovanja za nadbiskupa Buenos Ajresa — postao je referentna tačka zbog snažnih stavova koje je zauzeo tokom dramatične finansijske krize koja je zahvatila zemlju 2001. godine.
Rođen je u Buenos Ajresu 17. decembra 1936. godine, kao sin italijanskih imigranata.
Njegov otac Mario bio je računovođa zaposlen na železnici, a majka Regina Sivori bila je posvećena supruga koja je brinula o njihovih petoro dece. Diplomirao je kao hemijski tehničar, a zatim je izabrao put sveštenstva.
Studije humanističkih nauka završio je u Čileu, a u Argentinu se vratio 1963. godine i diplomirao filozofiju. Od 1964. do 1965. predavao je književnost i psihologiju na Koledžu Bezgrešnog Začeća u Santa Feu, a 1966. godine iste predmete predavao je u Buenos Ajresu. Od 1967. do 1970. studirao je i diplomirao teologiju.
Trinaestog decembra 1969. godine za sveštenika ga je zaredio nadbiskup Ramon Hose Kasteljano. Obuku je nastavio između 1970. i 1971. godine na Univerzitetu Alkala de Enares u Španiji, a 22. aprila 1973. godine položio je svoje doživotne zavete kod jezuita. Po povratku u Argentinu, bio je magistar novaka u Vilja Barilariju u San Migelu; profesor na Teološkom fakultetu u San Migelu; konsultant Provincije Družbe Isusove i rektor Kolehio Maksimo Teološko-filozofskog fakulteta.
Do 1979. godine bio je provincijal jezuita u Argentini, a zatim se vratio radu u univerzitetskom sektoru i od 1980. do 1986. godine ponovo je bio rektor Kolehio de San Hose, kao i paroh, ponovo u San Migelu. U martu 1986. godine otišao je u Nemačku da završi doktorsku tezu; njegovi pretpostavljeni su ga zatim poslali u Kolehio del Salvador u Buenos Ajresu, a potom u jezuitsku crkvu u gradu Kordobi kao duhovnika i ispovednika.
Kardinal Antonio Kvaracino ga je želeo za bliskog saradnika, te ga je papa Jovan Pavle II 1992. godine imenovao pomoćnim biskupom Buenos Ajresa. Za svoje biskupsko geslo izabrao je miserando atque eligendo (milošću i izborom), a na svoj grb je stavio simbol Družbe Isusove, IHS.
Nakom smrti kardinala Kvaracina, 1998. godine postao je nadbiskup, primas Argentine. Tri godine kasnije, na konzistoriju 21. februara 2001. godine, Jovan Pavle II ga je imenovao kardinalom. Zamolio je vernike da ne dolaze u Rim da proslave njegovo imenovanje za kardinala, već da ono što bi potrošili na putovanje doniraju siromašnima.
U oktobru 2001. godine imenovan je generalnim relatorom na 10. redovnoj generalnoj skupštini Biskupske sinode o biskupskoj službi. Ovaj zadatak mu je poveren u poslednjem trenutku kao zamena za kardinala Edvarda Majkla Egana, nadbiskupa Njujorka, koji je bio primoran da ostane u svojoj domovini zbog terorističkih napada 11. septembra. Na Sinodi je posebno naglasio "proročku misiju biskupa", njegovo biće "proroka pravde", njegovu dužnost da "neprestano propoveda" socijalni nauk Crkve i da "izrazi autentičan sud u pitanjima vere i morala".
U međuvremenu, kardinal Bergoljo je postajao sve popularniji u Latinskoj Americi. Uprkos tome, nikada nije napustio svoj trezven pristup niti strog način života, koji su neki definisali kao gotovo "asketski". U tom duhu siromaštva, odbio je da bude imenovan za predsednika Argentinske biskupske konferencije 2002. godine, ali je tri godine kasnije izabran, a zatim 2008. godine ponovo potvrđen na još jedan trogodišnji mandat. U međuvremenu, u aprilu 2005. godine učestvovao je na konklavi na kojoj je izabran papa Benedikt XVI.
Kao nadbiskup Buenos Ajresa — dijeceze sa više od tri miliona stanovnika — osmislio je misionarski projekat zasnovan na zajedništvu i evangelizaciji. Imao je četiri glavna cilja: otvorene i bratske zajednice, informisane laike koji igraju vodeću ulogu, napore evangelizacije usmerene na svakog stanovnika grada i pomoć siromašnima i bolesnima. Cilj mu je bio reevangelizacija Buenos Ajresa, "uzimajući u obzir one koji tamo žive, njegovu strukturu i istoriju". Tražio je od sveštenika i laika da rade zajedno.
U septembru 2009. godine pokrenuo je kampanju solidarnosti povodom dvestogodišnjice nezavisnosti zemlje. Do 2016. godine trebalo je da se osnuje dvesta dobrotvornih agencija. Na kontinentalnom nivou, mnogo je očekivao od uticaja poruke Konferencije u Aparecidi 2007. godine, do te mere da ju je opisao kao "Evangelii Nuntiandi Latinske Amerike".
"Moji ljudi su siromašni i ja sam jedan od njih", rekao je više puta, objašnjavajući svoju odluku da živi u stanu i sam sebi kuva večeru. Uvek je savetovao svoje sveštenike da pokazuju milosrđe i apostolsku hrabrost i da drže svoja vrata otvorena za sve. Najgore što se može dogoditi Crkvi, rekao je u nekoliko navrata, "jeste ono što je de Lubak nazvao duhovnom svetskošću", što znači "biti usredsređen na sebe". A kada govori o socijalnoj pravdi, pre svega poziva ljude da uzmu Katehizam, da ponovo otkriju Deset Božjih zapovesti i Blaženstva. Njegov projekat je jednostavan: ako sledite Hrista, shvatate da je "gaženje ljudskog dostojanstva ozbiljan greh".
Pročitaj još
Papa Franja je preduzeo niz značajnih koraka ka modernizaciji Katoličke crkve. Njegova enciklika "Laudato si'" (Hvaljen budi) iz 2015. godine predstavlja snažan poziv na zaštitu životne sredine i borbu protiv klimatskih promena, pozivajući na "ekološko obraćenje". Takođe, aktivno se bavi pitanjima migracija, siromaštva i socijalne nejednakosti, pozivajući na solidarnost i pravdu. Njegovi diplomatski napori su bili ključni u obnovi odnosa između Sjedinjenih Američkih Država i Kube.
Međutim, njegov pontifikat nije prošao bez izazova. Suočio se sa kritikama zbog načina na koji se Crkva nosi sa slučajevima seksualnog zlostavljanja, kao i sa unutrašnjim podelama unutar Vatikana. Njegovi napori za reformu vatikanske birokratije nailazili su na otpor. Uprkos tome, papa Franja nastavlja da inspiriše milione ljudi širom sveta svojom skromnošću, duhovnošću i posvećenošću socijalnoj pravdi. Njegovi govori i akcije često odražavaju duboko razumevanje savremenih globalnih izazova, pozivajući na dijalog i saradnju.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
VIDEO Dan nakon velike krađe neprocenjivog nakita: Luvr ipak ostaje zatvoren za posetioce
20.10.2025.•
2
Muzej Luvr ipak ostaje zatvoren za posetioce, dan posle pljačke, saopšteno je iz muzeja.
VIDEO Huligani gađali autobus sa navijačima u Italiji: Ciglom usmrtili vozača
20.10.2025.•
2
Vozač autobusa (65) je poginuo kada su huligani gađali autobus sa navijačima italijanskog košarkaškog tima Pistoje, a u toku je potraga za počiniocima.
Kraj dve decenije socijalističke vladavine u Boliviji: Rodrigo Pas je novi predsednik
20.10.2025.•
1
Novoizabrani predsednik Bolivije Rodrigo Pas nakon pobede u drugom krugu predsedničkih izbora rekao je da ta zemlja "postepeno vraća svoje mesto na međunarodnoj sceni".
Politiko: EU razmatra prijem novih članica - ali da nemaju potpuno pravo odlučivanja
20.10.2025.•
3
Evropska unija razmatra mogućnost da buduće članice pristupe bloku bez potpunih prava odlučivanja, uključujući pravo veta, u cilju ubrzanja procesa proširenja.
VIDEO: Papa proglasio sedam novih svetaca
20.10.2025.•
4
Papa Lav XIV je proglasio sedam novih sevtaca, među kojima omiljenog venecuelanskog "doktora siromašnih" Hozea Gregorija Ernandeza, darujući toj južnoameričkoj zemlji prvog sveca.
VIDEO: Teretni avion skliznuo sa piste u more u Hongkongu, dvoje mrtvih
20.10.2025.•
0
Teretni avion iz Dubaija otklizao je s piste u more pri sletanju na međunarodni aerodrom u Hongkongu rano jutros, pri čemu su poginule dve osobe.
Dufur: Podići starosnu granicu za penziju - između 60 i 70 godina zdravi smo i možemo da radimo
20.10.2025.•
30
Direktor francuske državne investicione i razvojne banke Bpifrans Nikola Dufur izjavio je da je potrebno da se starosna granica za odlazak u penziju u Francuskoj pomeri na 65 godina, pa čak i više.
Tunel koji bi povezao Rusiju i Aljasku bio bi dvostruko duži od Evrotunela
20.10.2025.•
2
Tunel koji bi povezao Rusiju i Aljasku kroz Beringov moreuz bio bi otprilike dvostruko duži od Evrotunela, objavili su ruski mediji.
Konferencija NATO: Balkan ponovo može postati bure baruta
19.10.2025.•
5
Stručnjaci na konferenciji NATO u Rimu su zaključili da Zapadni Balkan ponovo može postati "bure baruta Evrope", a od strategijskog je značaja za Evropsku uniju i Atlantski savez i u svetlu ruske agresije na Ukrajinu.
Parisko tužilaštvo: Lopovi iz Luvra ukrali osam neprocenjivih predmeta
19.10.2025.•
1
Lopovi koji su jutros opljačkali pariski muzej Luvr ukrali su osam neprocenjivih predmeta, a deveti koji su pokušali da ukradu pronađen je na licu mesta, rekla je pariska tužiteljka Lor Beku.
Rumunija želi nazad 90 tona zlata koje je dala na čuvanje Rusiji pre 100 godina
19.10.2025.•
2
Savetnik guvernera Nacionalne banke Rumunije Kristijan Paunesku pokrenuo je ponovo pitanje vraćanja rumunskog zlata, koje je pre skoro 100 godina predato na čuvanje Rusiji, dodajući da je to moralna obaveza Rumuna.
Huti priveli 20 zaposlenih u UN i konfiskovali opremu
19.10.2025.•
0
Jemenski pobunjenici Huti priveli su danas oko 20 zaposlenih u Ujedinjenim nacijama, dan nakon racije na drugi objekat UN u glavnom gradu Sani.
Uzajamne optužbe Izraela i Hamasa za kršenje primirja
19.10.2025.•
0
Primirje u pojasu Gaze je danas pod pretnjom.
Preminula osnivačica programa "Erazmus" Sofija Koradi
19.10.2025.•
2
Italijanka Sofija Koradi, koja je osnovala obrazovni program Erazmus čime je milionima mladih omogućeno studiranje u drugim evropskim zemljama, preminula je u 92. godini u Rimu.
VIDEO: Nevin proveo u zatvoru 43 godine, a sada mu preti deportacija iz SAD
19.10.2025.•
5
Subramanjam "Subu" Vedam, koji je proveo 43 godine u američkom zatvoru zbog ubistva koje nije počinio, oslobođen je nakon što su novi dokazi potvrdili njegovu nevinost.
Preminuo basista grupe "Limp Bizkit" Sem Rivers
19.10.2025.•
1
Sem Rivers, basista i jedan od osnivača američkog new metal benda Limp Bizkit, preminuo je u 48. godini, objavila je grupa na društvenim mrežama.
Avganistan i Pakistan dogovorili prekid vatre
19.10.2025.•
0
Avganistan i Pakistan dogovorili su trenutni prekid vatre na pregovorima u Dohi, objavilo je katarsko ministarstvo spoljnjih poslova.
Mandić: Crna Gora istorijski nema bliže zemlje od Srbije, vizija je da zajedno budemo u EU
19.10.2025.•
7
Predsednik Skupštine Crne Gore Andrija Mandić izjavio je da srpski narod u toj državi ne želi osvetu već pomirenje i ravnopravnost sa drugim narodima.
Građani Severne Makedonije danas na biralištima - prvi krug lokalnih izbora
19.10.2025.•
0
U Severnoj Makedoniji danas se održava prvi krug lokalnih izbora, na kojima se biraju gradonačelnici i odbornici u 80 opština i Gradu Skoplju.
Norveška crkva se u gej baru izvinila LGBTQ+ zajednici
19.10.2025.•
1
Norveška crkva izvinila se LGBTQ+ zajednici u zemlji zbog "decenijske diskriminacije", priznajući da je tim ljudima nanela štetu i zahvalivši onima koji su se borili za promene.
VIDEO: Sedam miliona ljudi protestovalo protiv Trampa širom SAD
19.10.2025.•
2
Sedam miliona ljudi prema tvrdnjama organizatora okupilo se juče u SAD-u na više od 2.700 mirnih skupova protiv politike američkog predsednika Donalda Trampa.
Komentari 6
Н
Bezveze
21.04.2025 • 14:24
Bezveze komentar. Isto tako je trebao Maradoni da odgovori: "Što ne predate pare za kokain (kvalitetni) i prostitutke siromašnima, kada tako brinete za nih?". Da ne kažem da i fudbal dođe kao neki anestetik za siromašne mase. Bogati idu da putuju i uživaju u komforu.
Maradoni nije smetalo što je deo "hleba i igara" za siromašne.
Svašta bih imao da kažem za sve religije i njihove vođe, ali mislim da ovo nije mesto, niti je vreme prikladno za to.
Čovek je zaista bio neki fin. Onaj prethodni mi se uopšte nije sviđao. Da ne kažem, ni jedan pre njega. Zaista veliki gubitak za sve.
Н
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar