Život pape Franje: "Moji ljudi su siromašni i ja sam jedan od njih"
Papa Franja preminuo je u 89. godini. Njegov život obeležilo je putovanje od Buenos Ajresa do Vatikana.
Uprkos njegovom rezervisanom karakteru — njegova zvanična biografija sastoji se od samo nekoliko redova, barem do njegovog imenovanja za nadbiskupa Buenos Ajresa — postao je referentna tačka zbog snažnih stavova koje je zauzeo tokom dramatične finansijske krize koja je zahvatila zemlju 2001. godine.
Rođen je u Buenos Ajresu 17. decembra 1936. godine, kao sin italijanskih imigranata.
Njegov otac Mario bio je računovođa zaposlen na železnici, a majka Regina Sivori bila je posvećena supruga koja je brinula o njihovih petoro dece. Diplomirao je kao hemijski tehničar, a zatim je izabrao put sveštenstva.
Studije humanističkih nauka završio je u Čileu, a u Argentinu se vratio 1963. godine i diplomirao filozofiju. Od 1964. do 1965. predavao je književnost i psihologiju na Koledžu Bezgrešnog Začeća u Santa Feu, a 1966. godine iste predmete predavao je u Buenos Ajresu. Od 1967. do 1970. studirao je i diplomirao teologiju.
Trinaestog decembra 1969. godine za sveštenika ga je zaredio nadbiskup Ramon Hose Kasteljano. Obuku je nastavio između 1970. i 1971. godine na Univerzitetu Alkala de Enares u Španiji, a 22. aprila 1973. godine položio je svoje doživotne zavete kod jezuita. Po povratku u Argentinu, bio je magistar novaka u Vilja Barilariju u San Migelu; profesor na Teološkom fakultetu u San Migelu; konsultant Provincije Družbe Isusove i rektor Kolehio Maksimo Teološko-filozofskog fakulteta.
Do 1979. godine bio je provincijal jezuita u Argentini, a zatim se vratio radu u univerzitetskom sektoru i od 1980. do 1986. godine ponovo je bio rektor Kolehio de San Hose, kao i paroh, ponovo u San Migelu. U martu 1986. godine otišao je u Nemačku da završi doktorsku tezu; njegovi pretpostavljeni su ga zatim poslali u Kolehio del Salvador u Buenos Ajresu, a potom u jezuitsku crkvu u gradu Kordobi kao duhovnika i ispovednika.
Kardinal Antonio Kvaracino ga je želeo za bliskog saradnika, te ga je papa Jovan Pavle II 1992. godine imenovao pomoćnim biskupom Buenos Ajresa. Za svoje biskupsko geslo izabrao je miserando atque eligendo (milošću i izborom), a na svoj grb je stavio simbol Družbe Isusove, IHS.
Nakom smrti kardinala Kvaracina, 1998. godine postao je nadbiskup, primas Argentine. Tri godine kasnije, na konzistoriju 21. februara 2001. godine, Jovan Pavle II ga je imenovao kardinalom. Zamolio je vernike da ne dolaze u Rim da proslave njegovo imenovanje za kardinala, već da ono što bi potrošili na putovanje doniraju siromašnima.
U oktobru 2001. godine imenovan je generalnim relatorom na 10. redovnoj generalnoj skupštini Biskupske sinode o biskupskoj službi. Ovaj zadatak mu je poveren u poslednjem trenutku kao zamena za kardinala Edvarda Majkla Egana, nadbiskupa Njujorka, koji je bio primoran da ostane u svojoj domovini zbog terorističkih napada 11. septembra. Na Sinodi je posebno naglasio "proročku misiju biskupa", njegovo biće "proroka pravde", njegovu dužnost da "neprestano propoveda" socijalni nauk Crkve i da "izrazi autentičan sud u pitanjima vere i morala".
U međuvremenu, kardinal Bergoljo je postajao sve popularniji u Latinskoj Americi. Uprkos tome, nikada nije napustio svoj trezven pristup niti strog način života, koji su neki definisali kao gotovo "asketski". U tom duhu siromaštva, odbio je da bude imenovan za predsednika Argentinske biskupske konferencije 2002. godine, ali je tri godine kasnije izabran, a zatim 2008. godine ponovo potvrđen na još jedan trogodišnji mandat. U međuvremenu, u aprilu 2005. godine učestvovao je na konklavi na kojoj je izabran papa Benedikt XVI.
Kao nadbiskup Buenos Ajresa — dijeceze sa više od tri miliona stanovnika — osmislio je misionarski projekat zasnovan na zajedništvu i evangelizaciji. Imao je četiri glavna cilja: otvorene i bratske zajednice, informisane laike koji igraju vodeću ulogu, napore evangelizacije usmerene na svakog stanovnika grada i pomoć siromašnima i bolesnima. Cilj mu je bio reevangelizacija Buenos Ajresa, "uzimajući u obzir one koji tamo žive, njegovu strukturu i istoriju". Tražio je od sveštenika i laika da rade zajedno.
U septembru 2009. godine pokrenuo je kampanju solidarnosti povodom dvestogodišnjice nezavisnosti zemlje. Do 2016. godine trebalo je da se osnuje dvesta dobrotvornih agencija. Na kontinentalnom nivou, mnogo je očekivao od uticaja poruke Konferencije u Aparecidi 2007. godine, do te mere da ju je opisao kao "Evangelii Nuntiandi Latinske Amerike".
"Moji ljudi su siromašni i ja sam jedan od njih", rekao je više puta, objašnjavajući svoju odluku da živi u stanu i sam sebi kuva večeru. Uvek je savetovao svoje sveštenike da pokazuju milosrđe i apostolsku hrabrost i da drže svoja vrata otvorena za sve. Najgore što se može dogoditi Crkvi, rekao je u nekoliko navrata, "jeste ono što je de Lubak nazvao duhovnom svetskošću", što znači "biti usredsređen na sebe". A kada govori o socijalnoj pravdi, pre svega poziva ljude da uzmu Katehizam, da ponovo otkriju Deset Božjih zapovesti i Blaženstva. Njegov projekat je jednostavan: ako sledite Hrista, shvatate da je "gaženje ljudskog dostojanstva ozbiljan greh".
Pročitaj još
Papa Franja je preduzeo niz značajnih koraka ka modernizaciji Katoličke crkve. Njegova enciklika "Laudato si'" (Hvaljen budi) iz 2015. godine predstavlja snažan poziv na zaštitu životne sredine i borbu protiv klimatskih promena, pozivajući na "ekološko obraćenje". Takođe, aktivno se bavi pitanjima migracija, siromaštva i socijalne nejednakosti, pozivajući na solidarnost i pravdu. Njegovi diplomatski napori su bili ključni u obnovi odnosa između Sjedinjenih Američkih Država i Kube.
Međutim, njegov pontifikat nije prošao bez izazova. Suočio se sa kritikama zbog načina na koji se Crkva nosi sa slučajevima seksualnog zlostavljanja, kao i sa unutrašnjim podelama unutar Vatikana. Njegovi napori za reformu vatikanske birokratije nailazili su na otpor. Uprkos tome, papa Franja nastavlja da inspiriše milione ljudi širom sveta svojom skromnošću, duhovnošću i posvećenošću socijalnoj pravdi. Njegovi govori i akcije često odražavaju duboko razumevanje savremenih globalnih izazova, pozivajući na dijalog i saradnju.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
U akciji ICE u Americi uhapšeno još dvoje državljana BiH
06.02.2026.•
0
Ministarstvo nacionalne bezbednosti SAD ažuriralo je statistiku uhapšenih državljana drugih zemalja koji su u Americi optuženi za teška krivična dela.
Dve osobe poginule u lavini u Visokim Tatrama
06.02.2026.•
0
Dve osobe poginule su danas u lavini u planinskom masivu Visoke Tatre na severu Slovačke, saopštila je Policijska uprava Prešovskog regiona.
Slučaj Džefri Epstin: Gde možete da pretražujete dokumenta
06.02.2026.•
5
Afera u vezi sa uticajnim seksualnim prestupnikom Džefrijem Epstinom nastavlja da potresa svetsku javnost, dok američka administracija objavljuje nove dokumente.
Rekordna zaplena droge u Makedoniji: Zaplena od 27 tona povezana sa Srbijom
06.02.2026.•
4
Ukupno 27 tona marihuane zaplenjeno je u četvrtak uveče u Severnoj Makedoniji, a zaplena je povezana sa švercom droge u Srbiju i pet tona marihune koja je pronađena u selu Konjuh kod Kruševca.
Objavljeno ime osumnjičenog za "Sarajevo safari"
06.02.2026.•
1
Osamdesetogodišnji bivši autoprevoznik iz Savornjana, u opštini San Vito al Taljamento u italijanskoj pokrajini Pordenone, osumnjičen je u slučaju "Sarajevo safari".
VIDEO: Tramp u videu prikazao Baraka i Mišel Obamu kao majmune
06.02.2026.•
1
Američki predsednik Donald Tramp objavio je na društvenoj mreži Truth Social video na kojem su bivši predsednik Barak Obama i njegova supruga Mišel prikazani kao majmuni.
Orban: Mađarska jedini saveznik SAD u Evropi po pitanju mira
06.02.2026.•
5
Mađarska je jedini evropski saveznik Sjedinjenih Američkih Država kada je reč o očuvanju mira u regionu, izjavio je mađarski premijer Viktor Orban.
Atentat na ruskog generala Vladimira Aleksejeva u Moskvi
06.02.2026.•
1
Na ruskog generala Vladimira Aleksejeva pucano je jutros u Moskvi.
"Vašington post" otpustio trećinu novinara, kritike na račun Bezosa
06.02.2026.•
0
List "Vašington post", u vlasništvu multimilijardera Džefa Bezosa, otpustio je trećinu zaposlenih.
SAD i Rusija obnavljaju vojnu komunikaciju na visokom nivou
05.02.2026.•
1
SAD i Rusija su se danas složile da obnove vojnu komunikaciju na visokom nivou.
Iran zaplenio dva naftna tankera u Persijskom zalivu
05.02.2026.•
1
Iran je danas zaplenio dva strana naftna tankera u Persijskom zalivu, javila je državna televizija, tvrdeći da su brodovi švercovali gorivo.
"Nije moglo doći u gore vreme": Istekao sporazum SAD i Rusije o kontroli nuklearnog naoružanja
05.02.2026.•
3
Generalni sekretar UN Antonio Gutereš pozvao je SAD i Rusiju da brzo potpišu novi sporazum o kontroli nuklearnog naoružanja, imajući u vidu da je postojeći sporazum istekao.
Kompanija "Nike" pod istragom zbog sumnje da je diskriminisala belce
05.02.2026.•
0
Američka agencija koja sprovodi zakone kojima se zabranjuje diskriminacija na radnom mestu, saopštila je da istražuje kompaniju sportske opreme "Nike", zbog navodne diskriminacije belaca.
Dobitnica Nobelove nagrade za mir štrajkuje glađu u zatvoru u Iranu
05.02.2026.•
0
Iranska aktivistkinja za ljudska prava i dobitnica Nobelove nagrade za mir za 2023. godinu Narges Mohamadi, koja se nalazi u zatvoru u Iranu nakon još jednog hapšenja u decembru, štrajkuje glađu u znak protesta.
Holandska kraljica postaće rezervistkinja u oružanim snagama svoje zemlje
05.02.2026.•
1
Holandska kraljica Maksima od Holandije postaće rezervistkinja u oružanim snagama te zemlje, potvrdili su izvori za holandski javni servis NOS.
Tramp planira da u parku Bele kuće postavi spomenik Kolumbu: "On je heroj"
05.02.2026.•
0
Predsednik SAD Donald Tramp planira da postavi statuu Kristofera Kolumba u parku Bele kuće, potvrdile su tri osobe upoznate sa ovim planom.
Na osnovu Epstinovih fajlova: Tužilaštvo Severne Makedonije istražuje slanje ljudskih mozgova u SAD
05.02.2026.•
1
Državno tužilaštvo Severne Makedonije otvorilo je predmet povodom izveštaja medija o dokumentima iz slučaja Džefrija Epstina u kojima se tvrdi da su primerci mozgova ljudi navodno transportovani u SAD.
Građani EU zabrinuti i pesimistični: Istraživanje pokazalo šta ih najviše brine
05.02.2026.•
0
Građani EU su sve više zabrinuti za bezbednost zbog pojačanih gepolitičkih tenzija i žele da Unija deluje jedinstveno i ambiciozno, pokazuje istraživanje Eurobarometar.
Ženama u Iranu dopušteno da voze motocikle i skutere
05.02.2026.•
0
Prvi potpredsednik Irana Mohamad Reza Aref potpisao je rezoluciju koju je krajem januara odobrio Savet ministara, a kojom se ženama daje dozvola za upravljanje motociklima i skuterima.
Islamski ekstremisti u Nigeriji ubili 162 stanovnika u dva sela
04.02.2026.•
0
U jednom od najsmrtonosnijih napada poslednjih meseci ekstremisti su ubili 162 stanovnika dva sela u zapadnoj Nigeriji, rekao je za AP jedan lokalni zvaničnik.
Države EU daju zajam Ukrajini od 90 milijardi evra: Za odbranu i budžet
04.02.2026.•
0
Države - članice Evropske unije (EU) su se saglasile da Ukrajini daju zajam od 90 milijardi evra za njene finansijske i vojne potrebe 2026. i 2027. godine.
Komentari 6
Н
Bezveze
21.04.2025 • 14:24
Bezveze komentar. Isto tako je trebao Maradoni da odgovori: "Što ne predate pare za kokain (kvalitetni) i prostitutke siromašnima, kada tako brinete za nih?". Da ne kažem da i fudbal dođe kao neki anestetik za siromašne mase. Bogati idu da putuju i uživaju u komforu.
Maradoni nije smetalo što je deo "hleba i igara" za siromašne.
Svašta bih imao da kažem za sve religije i njihove vođe, ali mislim da ovo nije mesto, niti je vreme prikladno za to.
Čovek je zaista bio neki fin. Onaj prethodni mi se uopšte nije sviđao. Da ne kažem, ni jedan pre njega. Zaista veliki gubitak za sve.
Н
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar