Život pape Franje: "Moji ljudi su siromašni i ja sam jedan od njih"
Papa Franja preminuo je u 89. godini. Njegov život obeležilo je putovanje od Buenos Ajresa do Vatikana.
Uprkos njegovom rezervisanom karakteru — njegova zvanična biografija sastoji se od samo nekoliko redova, barem do njegovog imenovanja za nadbiskupa Buenos Ajresa — postao je referentna tačka zbog snažnih stavova koje je zauzeo tokom dramatične finansijske krize koja je zahvatila zemlju 2001. godine.
Rođen je u Buenos Ajresu 17. decembra 1936. godine, kao sin italijanskih imigranata.
Njegov otac Mario bio je računovođa zaposlen na železnici, a majka Regina Sivori bila je posvećena supruga koja je brinula o njihovih petoro dece. Diplomirao je kao hemijski tehničar, a zatim je izabrao put sveštenstva.
Studije humanističkih nauka završio je u Čileu, a u Argentinu se vratio 1963. godine i diplomirao filozofiju. Od 1964. do 1965. predavao je književnost i psihologiju na Koledžu Bezgrešnog Začeća u Santa Feu, a 1966. godine iste predmete predavao je u Buenos Ajresu. Od 1967. do 1970. studirao je i diplomirao teologiju.
Trinaestog decembra 1969. godine za sveštenika ga je zaredio nadbiskup Ramon Hose Kasteljano. Obuku je nastavio između 1970. i 1971. godine na Univerzitetu Alkala de Enares u Španiji, a 22. aprila 1973. godine položio je svoje doživotne zavete kod jezuita. Po povratku u Argentinu, bio je magistar novaka u Vilja Barilariju u San Migelu; profesor na Teološkom fakultetu u San Migelu; konsultant Provincije Družbe Isusove i rektor Kolehio Maksimo Teološko-filozofskog fakulteta.
Do 1979. godine bio je provincijal jezuita u Argentini, a zatim se vratio radu u univerzitetskom sektoru i od 1980. do 1986. godine ponovo je bio rektor Kolehio de San Hose, kao i paroh, ponovo u San Migelu. U martu 1986. godine otišao je u Nemačku da završi doktorsku tezu; njegovi pretpostavljeni su ga zatim poslali u Kolehio del Salvador u Buenos Ajresu, a potom u jezuitsku crkvu u gradu Kordobi kao duhovnika i ispovednika.
Kardinal Antonio Kvaracino ga je želeo za bliskog saradnika, te ga je papa Jovan Pavle II 1992. godine imenovao pomoćnim biskupom Buenos Ajresa. Za svoje biskupsko geslo izabrao je miserando atque eligendo (milošću i izborom), a na svoj grb je stavio simbol Družbe Isusove, IHS.
Nakom smrti kardinala Kvaracina, 1998. godine postao je nadbiskup, primas Argentine. Tri godine kasnije, na konzistoriju 21. februara 2001. godine, Jovan Pavle II ga je imenovao kardinalom. Zamolio je vernike da ne dolaze u Rim da proslave njegovo imenovanje za kardinala, već da ono što bi potrošili na putovanje doniraju siromašnima.
U oktobru 2001. godine imenovan je generalnim relatorom na 10. redovnoj generalnoj skupštini Biskupske sinode o biskupskoj službi. Ovaj zadatak mu je poveren u poslednjem trenutku kao zamena za kardinala Edvarda Majkla Egana, nadbiskupa Njujorka, koji je bio primoran da ostane u svojoj domovini zbog terorističkih napada 11. septembra. Na Sinodi je posebno naglasio "proročku misiju biskupa", njegovo biće "proroka pravde", njegovu dužnost da "neprestano propoveda" socijalni nauk Crkve i da "izrazi autentičan sud u pitanjima vere i morala".
U međuvremenu, kardinal Bergoljo je postajao sve popularniji u Latinskoj Americi. Uprkos tome, nikada nije napustio svoj trezven pristup niti strog način života, koji su neki definisali kao gotovo "asketski". U tom duhu siromaštva, odbio je da bude imenovan za predsednika Argentinske biskupske konferencije 2002. godine, ali je tri godine kasnije izabran, a zatim 2008. godine ponovo potvrđen na još jedan trogodišnji mandat. U međuvremenu, u aprilu 2005. godine učestvovao je na konklavi na kojoj je izabran papa Benedikt XVI.
Kao nadbiskup Buenos Ajresa — dijeceze sa više od tri miliona stanovnika — osmislio je misionarski projekat zasnovan na zajedništvu i evangelizaciji. Imao je četiri glavna cilja: otvorene i bratske zajednice, informisane laike koji igraju vodeću ulogu, napore evangelizacije usmerene na svakog stanovnika grada i pomoć siromašnima i bolesnima. Cilj mu je bio reevangelizacija Buenos Ajresa, "uzimajući u obzir one koji tamo žive, njegovu strukturu i istoriju". Tražio je od sveštenika i laika da rade zajedno.
U septembru 2009. godine pokrenuo je kampanju solidarnosti povodom dvestogodišnjice nezavisnosti zemlje. Do 2016. godine trebalo je da se osnuje dvesta dobrotvornih agencija. Na kontinentalnom nivou, mnogo je očekivao od uticaja poruke Konferencije u Aparecidi 2007. godine, do te mere da ju je opisao kao "Evangelii Nuntiandi Latinske Amerike".
"Moji ljudi su siromašni i ja sam jedan od njih", rekao je više puta, objašnjavajući svoju odluku da živi u stanu i sam sebi kuva večeru. Uvek je savetovao svoje sveštenike da pokazuju milosrđe i apostolsku hrabrost i da drže svoja vrata otvorena za sve. Najgore što se može dogoditi Crkvi, rekao je u nekoliko navrata, "jeste ono što je de Lubak nazvao duhovnom svetskošću", što znači "biti usredsređen na sebe". A kada govori o socijalnoj pravdi, pre svega poziva ljude da uzmu Katehizam, da ponovo otkriju Deset Božjih zapovesti i Blaženstva. Njegov projekat je jednostavan: ako sledite Hrista, shvatate da je "gaženje ljudskog dostojanstva ozbiljan greh".
Pročitaj još
Papa Franja je preduzeo niz značajnih koraka ka modernizaciji Katoličke crkve. Njegova enciklika "Laudato si'" (Hvaljen budi) iz 2015. godine predstavlja snažan poziv na zaštitu životne sredine i borbu protiv klimatskih promena, pozivajući na "ekološko obraćenje". Takođe, aktivno se bavi pitanjima migracija, siromaštva i socijalne nejednakosti, pozivajući na solidarnost i pravdu. Njegovi diplomatski napori su bili ključni u obnovi odnosa između Sjedinjenih Američkih Država i Kube.
Međutim, njegov pontifikat nije prošao bez izazova. Suočio se sa kritikama zbog načina na koji se Crkva nosi sa slučajevima seksualnog zlostavljanja, kao i sa unutrašnjim podelama unutar Vatikana. Njegovi napori za reformu vatikanske birokratije nailazili su na otpor. Uprkos tome, papa Franja nastavlja da inspiriše milione ljudi širom sveta svojom skromnošću, duhovnošću i posvećenošću socijalnoj pravdi. Njegovi govori i akcije često odražavaju duboko razumevanje savremenih globalnih izazova, pozivajući na dijalog i saradnju.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Evropski socijalisti isključuju Ficovu partiju iz saveza
16.09.2025.•
0
Savez evropskih socijalističkih partija trajno će isključiti stranku Smer slovačkog premijera Roberta Fica iz članstva na kongresu sledećeg meseca.
Tužilac će tražiti smrtnu kaznu za ubicu Čarlija Kirka
16.09.2025.•
0
Podignuta je optužnica protiv Tajlera Robinsona, osumnjičenog za ubistvo američkog konzervativnog aktiviste Čarlija Kirka, a tužilac će tražiti smrtnu kaznu.
Kos: EU zabrinuta za stanje vladavine prava u državama Zapadnog Balkana
16.09.2025.•
0
Evropska komesarka za proširenje Marta Kos izjavila je da Evropska unija ostaje zabrinuta za stanje vladavine prava u državama kandidatima za članstvo, iako u njima postoji opipljiv napredak u toj sferi.
Talibani u Avganistanu zabranili bežični internet zbog "širenja nemorala"
16.09.2025.•
2
Vođa avganistanskih talibana zabranio je optički internet u provinciji Balh na severu te zemlje da bi, kako tvrdi, sprečio širenje nemorala, saopštio je portparol talibanske administracije.
Albanija otvorila klaster 4 u pristupnim pregovorima s EU
16.09.2025.•
9
Albanija je danas otvorila klaster 4 u pristupnim pregovorima s Evropskom unijom, peti za nepunih godinu dana, navodeći da joj je cilj da poslednji klaster otvori do kraja godine.
Komisija UN: Izrael počinio genocid u Pojasu Gaze
16.09.2025.•
4
Nezavisna međunarodna istražna komisija Ujedinjenih nacija (UN) optužila je Izrael da je počinio genocid u Pojasu Gaze od oktobra 2023. godine sa namerom da "uništi" Palestince.
Tramp tuži Njujork tajms za 15 milijardi dolara
16.09.2025.•
0
Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da će tužiti redakciju lista Njujork tajms zbog klevete, tražeći odštetu od 15 milijardi dolara.
Tramp šalje Nacionalnu gardu u Memfis da "suzbije kriminal", isto najavio i za druge gradove
16.09.2025.•
0
Predsednik SAD Donald Tramp potpisao je naredbu kojom će poslati Nacionalnu gardu i druge savezne snage u Memfis, u američkoj saveznoj državi Tenesi, kako bi se suzbio kriminal.
Luksemburg namerava da prizna Palestinu
16.09.2025.•
1
Luksemburg namerava da prizna državu Palestinu, izjavili su parlamentarnoj komisiji premijer Lik Friden i ministar spoljnih poslova Gzavije Betel.
Osumnjičeni napisao poruku Čarliju Kirku da će ga ubiti
16.09.2025.•
0
Osumnjičeni za ubistvo Čarlija Kirka u američkoj saveznoj državi Juti, Tajler Robinson, pre nego što je došlo do pucnjave porukama je navodno javio da namerava da ubije Kirka.
Uklonjen veliki odron: Ponovo prohodan magistralni put Cetinje - Budva
16.09.2025.•
0
Magistralni put Cetinje - Budva ponovo je otvoren za saobraćaj, nakon što je završeno uklanjanje odrona u mestu Obzovica, saopšteno je iz Uprave za saobraćaj.
Dvojica muškarca u Zambiji osuđena zbog veštičarenja: Magijom hteli da ubiju predsednika
16.09.2025.•
1
Dvojica muškaraca osuđena su u Zambiji na dve godine zatvora s teškim radom zbog planiranja da upotrebom magije ubiju predsednika te zemlje Hakaindea Hičilemu.
Dodik: Svi Srbi moraju da se bore za ideju jedan narod - jedna država
15.09.2025.•
22
Lider vladajuće koalicije u Republici Srpskoj Milorad Dodik izjavio je, na proslavi Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, da Bosna i Hercegovina (BiH) nije budućnost srpskog naroda u toj zemlji.
Konor Mekgregor odustao od kandidature za predsednika Irske
15.09.2025.•
2
Irski MMA borac Konor Mekgregor objavio je da odustaje od kandidature na predsedničkim izborima zakazanim za oktobar, nakon što je ranije javno razmatrao učešće.
VIDEO Zbog velikog odrona: I danas obustavljen saobraćaj na putu Cetinje-Budva
15.09.2025.•
0
Saobraćaj na putu Cetinje-Budva obustavljen je i danas za sve kategorije vozila zbog većeg odrona u mestu Obzovica.
VIDEO: Voditelj Foks njuza rekao da sve beskućnike sa mentalnim bolestima treba ubiti, pa se izvinio
15.09.2025.•
9
Voditelj emisije "Fox&Friends" Brajan Kilmid uputio je izvinjenje zbog izjave da bi trebalo ubiti beskućnike koji pate od mentalnih bolesti, rekavši da je taj komentar bio "izuzetno bezosećajan".
Pijani mladić se u Nemačkoj popeo na toranj crkve radi fotke - to će ga skupo koštati
15.09.2025.•
0
Pijani 24-godišnjak popeo se na 50 metara visok krov crkve u južnonemačkom gradu Landshutu kako bi napravio fotografiju mobilnim telefonom, što je izazvalo veliku hitnu intervenciju.
U Turskoj veliki protest podrške opoziciji: Demonstranti nose majice sa likom Ataturka
14.09.2025.•
2
Najmanje 50.000 ljudi učestvovalo je u demonstracijama glavne turske opozicione stranke CHP u Ankari uoči mogućeg sudskog smenjivanja rukovodstva stranke, saopštili su organizatori.
Papa Lav: UN više nisu u stanju da reše ključna pitanja, ako je novac najvažniji - u velikom smo problemu
14.09.2025.•
1
Papa Lav XIV ocenio je da Ujedinjene nacije više nisu u stanju da predvode efikasnu multilateralnu diplomatiju.
Kalas: Upad ruskih dronova u rumunski vazdušni prostor kršenje suvereniteta
14.09.2025.•
2
Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas izjavila je da upad ruskih dronova u rumunski vazdušni prostor predstavlja "neprihvatljivo kršenje suvereniteta države članice EU".
Ekspert za sajber bezbednost: Lični podaci više od milion građana Švedske objavljeni na darknetu
14.09.2025.•
1
Lični podaci više od milion građana Švedske objavljeni su na darknetu, izjavio je ekspert za sajber bezbednost, Karl Emil Nika, prenose švedski mediji.
Komentari 6
Н
Bezveze
21.04.2025 • 14:24
Bezveze komentar. Isto tako je trebao Maradoni da odgovori: "Što ne predate pare za kokain (kvalitetni) i prostitutke siromašnima, kada tako brinete za nih?". Da ne kažem da i fudbal dođe kao neki anestetik za siromašne mase. Bogati idu da putuju i uživaju u komforu.
Maradoni nije smetalo što je deo "hleba i igara" za siromašne.
Svašta bih imao da kažem za sve religije i njihove vođe, ali mislim da ovo nije mesto, niti je vreme prikladno za to.
Čovek je zaista bio neki fin. Onaj prethodni mi se uopšte nije sviđao. Da ne kažem, ni jedan pre njega. Zaista veliki gubitak za sve.
Н
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar