Život pape Franje: "Moji ljudi su siromašni i ja sam jedan od njih"
Papa Franja preminuo je u 89. godini. Njegov život obeležilo je putovanje od Buenos Ajresa do Vatikana.
Uprkos njegovom rezervisanom karakteru — njegova zvanična biografija sastoji se od samo nekoliko redova, barem do njegovog imenovanja za nadbiskupa Buenos Ajresa — postao je referentna tačka zbog snažnih stavova koje je zauzeo tokom dramatične finansijske krize koja je zahvatila zemlju 2001. godine.
Rođen je u Buenos Ajresu 17. decembra 1936. godine, kao sin italijanskih imigranata.
Njegov otac Mario bio je računovođa zaposlen na železnici, a majka Regina Sivori bila je posvećena supruga koja je brinula o njihovih petoro dece. Diplomirao je kao hemijski tehničar, a zatim je izabrao put sveštenstva.
Studije humanističkih nauka završio je u Čileu, a u Argentinu se vratio 1963. godine i diplomirao filozofiju. Od 1964. do 1965. predavao je književnost i psihologiju na Koledžu Bezgrešnog Začeća u Santa Feu, a 1966. godine iste predmete predavao je u Buenos Ajresu. Od 1967. do 1970. studirao je i diplomirao teologiju.
Trinaestog decembra 1969. godine za sveštenika ga je zaredio nadbiskup Ramon Hose Kasteljano. Obuku je nastavio između 1970. i 1971. godine na Univerzitetu Alkala de Enares u Španiji, a 22. aprila 1973. godine položio je svoje doživotne zavete kod jezuita. Po povratku u Argentinu, bio je magistar novaka u Vilja Barilariju u San Migelu; profesor na Teološkom fakultetu u San Migelu; konsultant Provincije Družbe Isusove i rektor Kolehio Maksimo Teološko-filozofskog fakulteta.
Do 1979. godine bio je provincijal jezuita u Argentini, a zatim se vratio radu u univerzitetskom sektoru i od 1980. do 1986. godine ponovo je bio rektor Kolehio de San Hose, kao i paroh, ponovo u San Migelu. U martu 1986. godine otišao je u Nemačku da završi doktorsku tezu; njegovi pretpostavljeni su ga zatim poslali u Kolehio del Salvador u Buenos Ajresu, a potom u jezuitsku crkvu u gradu Kordobi kao duhovnika i ispovednika.
Kardinal Antonio Kvaracino ga je želeo za bliskog saradnika, te ga je papa Jovan Pavle II 1992. godine imenovao pomoćnim biskupom Buenos Ajresa. Za svoje biskupsko geslo izabrao je miserando atque eligendo (milošću i izborom), a na svoj grb je stavio simbol Družbe Isusove, IHS.
Nakom smrti kardinala Kvaracina, 1998. godine postao je nadbiskup, primas Argentine. Tri godine kasnije, na konzistoriju 21. februara 2001. godine, Jovan Pavle II ga je imenovao kardinalom. Zamolio je vernike da ne dolaze u Rim da proslave njegovo imenovanje za kardinala, već da ono što bi potrošili na putovanje doniraju siromašnima.
U oktobru 2001. godine imenovan je generalnim relatorom na 10. redovnoj generalnoj skupštini Biskupske sinode o biskupskoj službi. Ovaj zadatak mu je poveren u poslednjem trenutku kao zamena za kardinala Edvarda Majkla Egana, nadbiskupa Njujorka, koji je bio primoran da ostane u svojoj domovini zbog terorističkih napada 11. septembra. Na Sinodi je posebno naglasio "proročku misiju biskupa", njegovo biće "proroka pravde", njegovu dužnost da "neprestano propoveda" socijalni nauk Crkve i da "izrazi autentičan sud u pitanjima vere i morala".
U međuvremenu, kardinal Bergoljo je postajao sve popularniji u Latinskoj Americi. Uprkos tome, nikada nije napustio svoj trezven pristup niti strog način života, koji su neki definisali kao gotovo "asketski". U tom duhu siromaštva, odbio je da bude imenovan za predsednika Argentinske biskupske konferencije 2002. godine, ali je tri godine kasnije izabran, a zatim 2008. godine ponovo potvrđen na još jedan trogodišnji mandat. U međuvremenu, u aprilu 2005. godine učestvovao je na konklavi na kojoj je izabran papa Benedikt XVI.
Kao nadbiskup Buenos Ajresa — dijeceze sa više od tri miliona stanovnika — osmislio je misionarski projekat zasnovan na zajedništvu i evangelizaciji. Imao je četiri glavna cilja: otvorene i bratske zajednice, informisane laike koji igraju vodeću ulogu, napore evangelizacije usmerene na svakog stanovnika grada i pomoć siromašnima i bolesnima. Cilj mu je bio reevangelizacija Buenos Ajresa, "uzimajući u obzir one koji tamo žive, njegovu strukturu i istoriju". Tražio je od sveštenika i laika da rade zajedno.
U septembru 2009. godine pokrenuo je kampanju solidarnosti povodom dvestogodišnjice nezavisnosti zemlje. Do 2016. godine trebalo je da se osnuje dvesta dobrotvornih agencija. Na kontinentalnom nivou, mnogo je očekivao od uticaja poruke Konferencije u Aparecidi 2007. godine, do te mere da ju je opisao kao "Evangelii Nuntiandi Latinske Amerike".
"Moji ljudi su siromašni i ja sam jedan od njih", rekao je više puta, objašnjavajući svoju odluku da živi u stanu i sam sebi kuva večeru. Uvek je savetovao svoje sveštenike da pokazuju milosrđe i apostolsku hrabrost i da drže svoja vrata otvorena za sve. Najgore što se može dogoditi Crkvi, rekao je u nekoliko navrata, "jeste ono što je de Lubak nazvao duhovnom svetskošću", što znači "biti usredsređen na sebe". A kada govori o socijalnoj pravdi, pre svega poziva ljude da uzmu Katehizam, da ponovo otkriju Deset Božjih zapovesti i Blaženstva. Njegov projekat je jednostavan: ako sledite Hrista, shvatate da je "gaženje ljudskog dostojanstva ozbiljan greh".
Pročitaj još
Papa Franja je preduzeo niz značajnih koraka ka modernizaciji Katoličke crkve. Njegova enciklika "Laudato si'" (Hvaljen budi) iz 2015. godine predstavlja snažan poziv na zaštitu životne sredine i borbu protiv klimatskih promena, pozivajući na "ekološko obraćenje". Takođe, aktivno se bavi pitanjima migracija, siromaštva i socijalne nejednakosti, pozivajući na solidarnost i pravdu. Njegovi diplomatski napori su bili ključni u obnovi odnosa između Sjedinjenih Američkih Država i Kube.
Međutim, njegov pontifikat nije prošao bez izazova. Suočio se sa kritikama zbog načina na koji se Crkva nosi sa slučajevima seksualnog zlostavljanja, kao i sa unutrašnjim podelama unutar Vatikana. Njegovi napori za reformu vatikanske birokratije nailazili su na otpor. Uprkos tome, papa Franja nastavlja da inspiriše milione ljudi širom sveta svojom skromnošću, duhovnošću i posvećenošću socijalnoj pravdi. Njegovi govori i akcije često odražavaju duboko razumevanje savremenih globalnih izazova, pozivajući na dijalog i saradnju.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Broj gladnih u svetu mogao bi da dostigne 520 miliona
20.09.2026.•
0
Broj ljudi koji se suočavaju sa glađu širom sveta mogao bi da dostigne 520 miliona do 2030. godine, izjavio je šef kancelarije Organizacije UN za hranu i poljoprivredu (FAO) u Rusiji Oleg Kobjakov.
Vozač uhapšen zbog udesa kod Mojkovca, kada je autobus sa decom na ekskurziji udario u stenu
20.09.2026.•
0
Crnogorska policija uhapsila je vozača autobusa koji je prevozio učenike na povratku sa školske ekskurzije, nakon što je u saobraćajnoj nezgodi na severu zemlje povređeno pet osoba, od kojih jedna teško.
Članice EU sumnjičave prema predlogu za osnivanje Evropskog saveta bezbednosti
20.09.2026.•
0
Predlog šefice Evropske komisije Ursule fon der Lajen o osnivanju Evropskog saveta bezbednosti neke članice EU dočekale su sa skepsom, uključujući Dansku čija je premijerka pominjana kao moguća predsednica tog saveta.
U Brazilu uhapšen serijski ubica, priznao više od 80 ubistava
20.09.2026.•
0
Policija brazilske države Paraiba preispituje nerešene slučajeve ubistava nakon što je 33-godišnji Žorlan Lopes da Silva tokom ispitivanja rekao da je ubio oko 80 ljudi.
Trampova administracija počela da postavlja granični zid u Teksasu, uprkos otporu
20.09.2026.•
1
Administracija predsednika SAD Donalda Trampa počela je izgradnju graničnog zida kroz zapadnoteksaški deo regiona Big Bend.
Nemački general Brojer izabran za novog šefa vojnog komiteta NATO-a
20.09.2026.•
0
Nemački general Karsten Brojer izabran je za novog šefa NATO vojnog komiteta, najvišeg vojnog autoriteta alijanse i ključnog savetodavnog tela za njene političke lidere.
Počeo Oktoberfest u Minhenu
19.09.2026.•
0
Minhenski Oktoberfest počeo je kada je gradonačelnik otvorio prvo bure piva i time ozvaničio početak 191. izdanja jednog od najvećih festivala na svetu.
Holandska policija rasturila nasilne ekstremno desničarske demonstracije u Hagu
19.09.2026.•
1
Holandska policija rasturila je danas u Hagu ekstremno desničarske demonstracije u kojima je učestvovalo nekoliko stotina osoba, nakon što su izbili neredi.
Izbori u Rusiji: Posmatrač izbora se onesvestio nakon policijskog hapšenja
19.09.2026.•
6
Ruska liberalna opoziciona partija Jabloko saopštila je da se jedan od njihovih izbornih posmatrača onesvestio kada ga je policija uhapsila kod izbornog mesta u Sankt Peterburgu, drugog dana parlamentarnih izbora.
U Vojsci SAD počelo testiranje nivoa hormona
19.09.2026.•
2
Ministarstvo odbrane SAD je objavilo zvanične smernice za obavezno testiranje nivoa testosterona vojnika od 30 i više godina radi provere borbene gotovosti, i najavilo provere nivoa hormona žena-vojnika.
Kuba od juče ponovo nema struje
19.09.2026.•
4
Kuba od petka zbog "kolapsa sistema" ponovo nema struje, a Ministarstvo energetike i rudarstva je objavilo da je "počelo aktiviranje protokola za obnovu snabdevanja".
Pokrenut postupak protiv SNS-a u Evropskoj narodnoj partiji: Vučić predugo igrao na obe strane
19.09.2026.•
8
Šef bugarske delegacije u EPP Andrej Kovačev izjavio je da je pokrenut postupak protiv Srpske napredne stranke, zbog, kako navodi, predugog "sedenja na dve stolice" predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Srbin gurnut u more, jer je nosio Zvezdinu majicu, završio u zatvoru zbog vređanja Hrvatske
19.09.2026.•
18
Zbog vređanja Hrvatske i njenih građana, kao i veličanja Ratka Mladića na društvenoj mreži, na 14 dana u zatvoru je završio državljanin Srbije.
Otvorene Azijske igre u Nagoji, na takmičenju i tradicionalne azijske discipline
19.09.2026.•
0
Ceremonijom u Nagoji, u Japanu označen je zvaničan početak Azijskih igara, ali samo formalno, pošto su takmičenja počela protekle sedmice.
Vašington odobrio prodaju opreme za protivvazdušnu odbranu Ukrajini
19.09.2026.•
0
Američko Ministarstvo spoljnih poslova odobrilo je moguću prodaju raketa i opreme Ukrajini u cilju jačanja njene protivvazdušne odbrane.
Mickoski: Razgovaramo sa Ramblom i još pet kompanija o otvaranju data centara
19.09.2026.•
0
Premijer Severne Makedonije Hristijan Mickoski izjavio je da se već razgovara sa grupacijom Rambl Krisa Pavlovskog i sa još pet tehnoloških kompanija o otvaranju data centara u njegovoj zemlji.
Tramp zabranio pristup Beloj kući televizijama CNN i MSNOW i portalu Politiko
19.09.2026.•
1
Američki predsednik Donald Tramp saopštio je da je zabranio izveštavanje i pristup Beloj kući televiziji CNN, televiziji MSNOW i portalu Politiko.
Crna Gora se suočava sa odlaganjem zatvaranja pregovaračkih poglavlja
19.09.2026.•
1
Crna Gora suočava se sa odlaganjem zatvaranja novih pregovaračkih poglavlja sa Evropskom unijom, pošto više država članica još nije dalo saglasnost za nastavak procesa.
Moskva: Odbijen sajber napad na sistem za onlajn glasanje
19.09.2026.•
1
Moskovski sistem za onlajn glasanje bio je meta sajber napada prethodne noći, javila je agencija TASS.
Mandatar pokušava da formira vladu Rumunije sa tri stranke koje nemaju većinu
19.09.2026.•
2
Mandatar za sastav vlade Rumunije Zigfrid Murešan izjavio je da će pokušati da je formira sa tri političke stranke, iako one nemaju većinu u parlamentu, i da mu je cilj da predstavi kabinet početkom sledeće nedelje.
DW o nemačko-ruskim odnosima: Ništa više nije kao pre
19.09.2026.•
2
Nemačka i Rusija su godinama gotovo savršeno sarađivale: Rusija je isporučivala energente po povoljnim cenama i tako nemačkoj industriji pomagala da postiže velike uspehe na svetskim tržištima, piše Dojče vele (DW).
Komentari 6
Н
Bezveze
21.04.2025 • 14:24
Bezveze komentar. Isto tako je trebao Maradoni da odgovori: "Što ne predate pare za kokain (kvalitetni) i prostitutke siromašnima, kada tako brinete za nih?". Da ne kažem da i fudbal dođe kao neki anestetik za siromašne mase. Bogati idu da putuju i uživaju u komforu.
Maradoni nije smetalo što je deo "hleba i igara" za siromašne.
Svašta bih imao da kažem za sve religije i njihove vođe, ali mislim da ovo nije mesto, niti je vreme prikladno za to.
Čovek je zaista bio neki fin. Onaj prethodni mi se uopšte nije sviđao. Da ne kažem, ni jedan pre njega. Zaista veliki gubitak za sve.
Н
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar