Život pape Franje: "Moji ljudi su siromašni i ja sam jedan od njih"
Papa Franja preminuo je u 89. godini. Njegov život obeležilo je putovanje od Buenos Ajresa do Vatikana.
Uprkos njegovom rezervisanom karakteru — njegova zvanična biografija sastoji se od samo nekoliko redova, barem do njegovog imenovanja za nadbiskupa Buenos Ajresa — postao je referentna tačka zbog snažnih stavova koje je zauzeo tokom dramatične finansijske krize koja je zahvatila zemlju 2001. godine.
Rođen je u Buenos Ajresu 17. decembra 1936. godine, kao sin italijanskih imigranata.
Njegov otac Mario bio je računovođa zaposlen na železnici, a majka Regina Sivori bila je posvećena supruga koja je brinula o njihovih petoro dece. Diplomirao je kao hemijski tehničar, a zatim je izabrao put sveštenstva.
Studije humanističkih nauka završio je u Čileu, a u Argentinu se vratio 1963. godine i diplomirao filozofiju. Od 1964. do 1965. predavao je književnost i psihologiju na Koledžu Bezgrešnog Začeća u Santa Feu, a 1966. godine iste predmete predavao je u Buenos Ajresu. Od 1967. do 1970. studirao je i diplomirao teologiju.
Trinaestog decembra 1969. godine za sveštenika ga je zaredio nadbiskup Ramon Hose Kasteljano. Obuku je nastavio između 1970. i 1971. godine na Univerzitetu Alkala de Enares u Španiji, a 22. aprila 1973. godine položio je svoje doživotne zavete kod jezuita. Po povratku u Argentinu, bio je magistar novaka u Vilja Barilariju u San Migelu; profesor na Teološkom fakultetu u San Migelu; konsultant Provincije Družbe Isusove i rektor Kolehio Maksimo Teološko-filozofskog fakulteta.
Do 1979. godine bio je provincijal jezuita u Argentini, a zatim se vratio radu u univerzitetskom sektoru i od 1980. do 1986. godine ponovo je bio rektor Kolehio de San Hose, kao i paroh, ponovo u San Migelu. U martu 1986. godine otišao je u Nemačku da završi doktorsku tezu; njegovi pretpostavljeni su ga zatim poslali u Kolehio del Salvador u Buenos Ajresu, a potom u jezuitsku crkvu u gradu Kordobi kao duhovnika i ispovednika.
Kardinal Antonio Kvaracino ga je želeo za bliskog saradnika, te ga je papa Jovan Pavle II 1992. godine imenovao pomoćnim biskupom Buenos Ajresa. Za svoje biskupsko geslo izabrao je miserando atque eligendo (milošću i izborom), a na svoj grb je stavio simbol Družbe Isusove, IHS.
Nakom smrti kardinala Kvaracina, 1998. godine postao je nadbiskup, primas Argentine. Tri godine kasnije, na konzistoriju 21. februara 2001. godine, Jovan Pavle II ga je imenovao kardinalom. Zamolio je vernike da ne dolaze u Rim da proslave njegovo imenovanje za kardinala, već da ono što bi potrošili na putovanje doniraju siromašnima.
U oktobru 2001. godine imenovan je generalnim relatorom na 10. redovnoj generalnoj skupštini Biskupske sinode o biskupskoj službi. Ovaj zadatak mu je poveren u poslednjem trenutku kao zamena za kardinala Edvarda Majkla Egana, nadbiskupa Njujorka, koji je bio primoran da ostane u svojoj domovini zbog terorističkih napada 11. septembra. Na Sinodi je posebno naglasio "proročku misiju biskupa", njegovo biće "proroka pravde", njegovu dužnost da "neprestano propoveda" socijalni nauk Crkve i da "izrazi autentičan sud u pitanjima vere i morala".
U međuvremenu, kardinal Bergoljo je postajao sve popularniji u Latinskoj Americi. Uprkos tome, nikada nije napustio svoj trezven pristup niti strog način života, koji su neki definisali kao gotovo "asketski". U tom duhu siromaštva, odbio je da bude imenovan za predsednika Argentinske biskupske konferencije 2002. godine, ali je tri godine kasnije izabran, a zatim 2008. godine ponovo potvrđen na još jedan trogodišnji mandat. U međuvremenu, u aprilu 2005. godine učestvovao je na konklavi na kojoj je izabran papa Benedikt XVI.
Kao nadbiskup Buenos Ajresa — dijeceze sa više od tri miliona stanovnika — osmislio je misionarski projekat zasnovan na zajedništvu i evangelizaciji. Imao je četiri glavna cilja: otvorene i bratske zajednice, informisane laike koji igraju vodeću ulogu, napore evangelizacije usmerene na svakog stanovnika grada i pomoć siromašnima i bolesnima. Cilj mu je bio reevangelizacija Buenos Ajresa, "uzimajući u obzir one koji tamo žive, njegovu strukturu i istoriju". Tražio je od sveštenika i laika da rade zajedno.
U septembru 2009. godine pokrenuo je kampanju solidarnosti povodom dvestogodišnjice nezavisnosti zemlje. Do 2016. godine trebalo je da se osnuje dvesta dobrotvornih agencija. Na kontinentalnom nivou, mnogo je očekivao od uticaja poruke Konferencije u Aparecidi 2007. godine, do te mere da ju je opisao kao "Evangelii Nuntiandi Latinske Amerike".
"Moji ljudi su siromašni i ja sam jedan od njih", rekao je više puta, objašnjavajući svoju odluku da živi u stanu i sam sebi kuva večeru. Uvek je savetovao svoje sveštenike da pokazuju milosrđe i apostolsku hrabrost i da drže svoja vrata otvorena za sve. Najgore što se može dogoditi Crkvi, rekao je u nekoliko navrata, "jeste ono što je de Lubak nazvao duhovnom svetskošću", što znači "biti usredsređen na sebe". A kada govori o socijalnoj pravdi, pre svega poziva ljude da uzmu Katehizam, da ponovo otkriju Deset Božjih zapovesti i Blaženstva. Njegov projekat je jednostavan: ako sledite Hrista, shvatate da je "gaženje ljudskog dostojanstva ozbiljan greh".
Pročitaj još
Papa Franja je preduzeo niz značajnih koraka ka modernizaciji Katoličke crkve. Njegova enciklika "Laudato si'" (Hvaljen budi) iz 2015. godine predstavlja snažan poziv na zaštitu životne sredine i borbu protiv klimatskih promena, pozivajući na "ekološko obraćenje". Takođe, aktivno se bavi pitanjima migracija, siromaštva i socijalne nejednakosti, pozivajući na solidarnost i pravdu. Njegovi diplomatski napori su bili ključni u obnovi odnosa između Sjedinjenih Američkih Država i Kube.
Međutim, njegov pontifikat nije prošao bez izazova. Suočio se sa kritikama zbog načina na koji se Crkva nosi sa slučajevima seksualnog zlostavljanja, kao i sa unutrašnjim podelama unutar Vatikana. Njegovi napori za reformu vatikanske birokratije nailazili su na otpor. Uprkos tome, papa Franja nastavlja da inspiriše milione ljudi širom sveta svojom skromnošću, duhovnošću i posvećenošću socijalnoj pravdi. Njegovi govori i akcije često odražavaju duboko razumevanje savremenih globalnih izazova, pozivajući na dijalog i saradnju.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Crna Gora ukinula vize za državljane Turske, boravak skraćen na 30 dana
23.12.2025.•
0
Vlada Crne Gore je saopštila da je danas ukinula vize za državljane Turske, s tim da se dozvoljeni boravak sa 90 dana skraćuje na 30 radi sprečavanja nelegalne migracije i u skladu s viznom politikom Evropske unije.
Evrostat: EU i dalje zavisna od uvoza igračaka iz Kine
23.12.2025.•
0
Evropska unija je i dalje zavisna od uvoza igračaka, pre svega iz Kine, pokazuju danas objavljeni podaci Evrostata.
VIDEO: Spasioci sa Žabljaka izvukli srnu zarobljenu u ledu Zminičkog jezera
23.12.2025.•
0
Pripadnici Službi zaštite i spasavanja Žabljak spasili su srnu koja je bila zarobljena u ledu na površini Zminičkog jezera, u Crnoj Gori.
Severna Makedonija proglasila sedmodnevnu kriznu situaciju zbog nestašice mazuta
23.12.2025.•
0
Vlada Severne Makedonije je danas proglasila "sedmodnevnu kriznu situaciju u snabdevanju električnom energijom" zbog nestašice mazuta koji se koristi u elektrani.
Kolumbija uvodi 30-dnevno ekonomsko i socijalno vanredno stanje
23.12.2025.•
1
Kolumbijski predsednik Gustavo Petro proglasio je 30-dnevno ekonomsko i socijalno vanredno stanje.
Ko pokuša da izbegne obavezni vojni rok u Nemačkoj - preti mu prisilna regrutacija ili novčana kazna
23.12.2025.•
5
Od januara 2026. godine Nemačka će imati obaveznu vojnu službu, a svi muškarci određenog uzrasta moraju da popune upitnik Nemačkih oružanih snaga (Bundesver) i prođu lekarski pregled.
Mladić osuđen na 50 godina zatvora za ubistvo deteta u školi u Zagrebu
23.12.2025.•
0
Sudsko veće suda u Zagrebu je prvostepeno osudilo na 50 godina zatvora dvadesetogodišnjaka zbog ubistva deteta u osnovnoj školi u Zagrebu, četiri pokušaja teškog ubistva i 50 krivičnih dela povrede detetovih prava.
Tramp koji ne odustaje od anektiranja Grenlanda: "Potreban nam je zbog nacionalne zaštite"
23.12.2025.•
4
Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da je Grenland potreban SAD za "nacionalnu zaštitu" i da "moramo da ga imamo".
Već desetoro dece u Holandiji ostalo bez ruku ili prstiju zbog petardi
23.12.2025.•
3
Broj dece u Holandiji koja doživljavaju teške povrede od vatrometa brzo raste, a do sredine decembra desetoro holandske dece izgubilo je ruku, šaku ili prste.
EU preselila celu termoelektranu iz Litvanije u Ukrajinu
23.12.2025.•
2
Evropska komisija uspešno je premestila kompletnu termoelektranu iz Litvanije u Ukrajinu, čime je završila svoju do sada najveću koordinisanu logističku operaciju.
Ljubljana zabranila trubače do kraja decembra
23.12.2025.•
20
Gradski savet Ljubljane usvojio je zabranu spontanih uličnih nastupa sa muzičkim instrumentima.
Parlamentarni izbori u Sloveniji 22. marta
22.12.2025.•
1
Predsednica Slovenije Nataša Pirc Musar saopštila je da će parlamentarne izbore raspisati za 22. mart 2026.
Savet Evrope produžio sankcije Rusiji za još šest meseci
22.12.2025.•
1
Savet Evrope saopštio je da je obnovio restriktivne mere EU protiv Rusije za dodatnih šest meseci, do 31. jula 2026. godine, navodeći kao razlog kontinuirane ruske akcije koje destabilizuju situaciju u Ukrajini.
Član bande u Salvadoru osuđen na 1.335 godina zatvora
22.12.2025.•
0
Više od 240 članova međunarodne kriminalne grupe Mara Salvatruča (MS-13), osuđeno je na hiljade godina zatvora u Salvadoru, saopštila je kancelarija državnog tužioca centralnoameričke zemlje.
Ponovo uhapšen bivši ministar poljoprivrede Crne Gore
22.12.2025.•
2
Bivši ministar poljoprivrede i ruralnog razvoja Crne Gore Milutin Simović uhapšen je jutros po nalogu Specijalnog državnog tužilaštva.
Zbog agende "Amerika na prvom mestu": Tramp smenio 30 ambasadora, pa i u Crnoj Gori i Slovačkoj
22.12.2025.•
0
Administracija predsednika SAD Donalda Trampa smenjuje 30 karijernih diplomata sa ambasadorskih i drugih mesta u ambasadama.
Novi detalji: U pljački u Luvru ukradeno više od 8.000 dijamanata i 200 bisera vrednih 88 miliona evra
22.12.2025.•
0
Više od 8.000 dijamanata i 200 bisera, ukupne vrednosti oko 88 miliona evra, ukradeno je tokom pljačke muzeja Luvr u oktobru, otkrivaju novi detalji istrage do kojih je došla televizija BFMTV.
Japan ponovo pokreće najveću nuklearnu elektranu na svetu
22.12.2025.•
0
Skupština prefekture Nigata je izglasala poverenje guverneru te prefekture Hideju Hanazumiju, koji je prošlog meseca podržao ponovno pokretanje najveće nuklearne elektrane na svetu - Kašivazaki-Karive.
Nakon nesreće u kojoj je poginuo turista: Delovi durmitorske žičare poslati na veštačenje
22.12.2025.•
0
Delovi žičare na Durmitoru, na kojoj se u subotu dogodila nesreća u kojoj je poginuo nemački državljanin, po nalogu tužilaštva poslati su na veštačenje, i utvrđuje se uzrok proklizavanja korpe na žičari "Savin kuk 2".
Tramp ne odustaje od Grenlanda: Imenovao specijalnog izaslanika za tu teritoriju Danske
22.12.2025.•
0
Predsednik SAD Donald Tramp imenovao je guvernera savezne države Luizijane Džefa Landrija za specijalnog američkog izaslanika za Grenland, velike danske poluautonomne teritorije.
Trampova administracija negira da pokušava da prikrije povezanost sa Epstinom
22.12.2025.•
1
Ministarstvo pravde SAD je negiralo da je administracija predsednika Donalda Trampa cenzurisala informacije u slučaju Džefrija Epstina, dok jača kritika zbog objavljivanja značajno redigovanih istražnih dokumenata.
Komentari 6
Н
Bezveze
21.04.2025 • 14:24
Bezveze komentar. Isto tako je trebao Maradoni da odgovori: "Što ne predate pare za kokain (kvalitetni) i prostitutke siromašnima, kada tako brinete za nih?". Da ne kažem da i fudbal dođe kao neki anestetik za siromašne mase. Bogati idu da putuju i uživaju u komforu.
Maradoni nije smetalo što je deo "hleba i igara" za siromašne.
Svašta bih imao da kažem za sve religije i njihove vođe, ali mislim da ovo nije mesto, niti je vreme prikladno za to.
Čovek je zaista bio neki fin. Onaj prethodni mi se uopšte nije sviđao. Da ne kažem, ni jedan pre njega. Zaista veliki gubitak za sve.
Н
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar