Život pape Franje: "Moji ljudi su siromašni i ja sam jedan od njih"
Papa Franja preminuo je u 89. godini. Njegov život obeležilo je putovanje od Buenos Ajresa do Vatikana.
Uprkos njegovom rezervisanom karakteru — njegova zvanična biografija sastoji se od samo nekoliko redova, barem do njegovog imenovanja za nadbiskupa Buenos Ajresa — postao je referentna tačka zbog snažnih stavova koje je zauzeo tokom dramatične finansijske krize koja je zahvatila zemlju 2001. godine.
Rođen je u Buenos Ajresu 17. decembra 1936. godine, kao sin italijanskih imigranata.
Njegov otac Mario bio je računovođa zaposlen na železnici, a majka Regina Sivori bila je posvećena supruga koja je brinula o njihovih petoro dece. Diplomirao je kao hemijski tehničar, a zatim je izabrao put sveštenstva.
Studije humanističkih nauka završio je u Čileu, a u Argentinu se vratio 1963. godine i diplomirao filozofiju. Od 1964. do 1965. predavao je književnost i psihologiju na Koledžu Bezgrešnog Začeća u Santa Feu, a 1966. godine iste predmete predavao je u Buenos Ajresu. Od 1967. do 1970. studirao je i diplomirao teologiju.
Trinaestog decembra 1969. godine za sveštenika ga je zaredio nadbiskup Ramon Hose Kasteljano. Obuku je nastavio između 1970. i 1971. godine na Univerzitetu Alkala de Enares u Španiji, a 22. aprila 1973. godine položio je svoje doživotne zavete kod jezuita. Po povratku u Argentinu, bio je magistar novaka u Vilja Barilariju u San Migelu; profesor na Teološkom fakultetu u San Migelu; konsultant Provincije Družbe Isusove i rektor Kolehio Maksimo Teološko-filozofskog fakulteta.
Do 1979. godine bio je provincijal jezuita u Argentini, a zatim se vratio radu u univerzitetskom sektoru i od 1980. do 1986. godine ponovo je bio rektor Kolehio de San Hose, kao i paroh, ponovo u San Migelu. U martu 1986. godine otišao je u Nemačku da završi doktorsku tezu; njegovi pretpostavljeni su ga zatim poslali u Kolehio del Salvador u Buenos Ajresu, a potom u jezuitsku crkvu u gradu Kordobi kao duhovnika i ispovednika.
Kardinal Antonio Kvaracino ga je želeo za bliskog saradnika, te ga je papa Jovan Pavle II 1992. godine imenovao pomoćnim biskupom Buenos Ajresa. Za svoje biskupsko geslo izabrao je miserando atque eligendo (milošću i izborom), a na svoj grb je stavio simbol Družbe Isusove, IHS.
Nakom smrti kardinala Kvaracina, 1998. godine postao je nadbiskup, primas Argentine. Tri godine kasnije, na konzistoriju 21. februara 2001. godine, Jovan Pavle II ga je imenovao kardinalom. Zamolio je vernike da ne dolaze u Rim da proslave njegovo imenovanje za kardinala, već da ono što bi potrošili na putovanje doniraju siromašnima.
U oktobru 2001. godine imenovan je generalnim relatorom na 10. redovnoj generalnoj skupštini Biskupske sinode o biskupskoj službi. Ovaj zadatak mu je poveren u poslednjem trenutku kao zamena za kardinala Edvarda Majkla Egana, nadbiskupa Njujorka, koji je bio primoran da ostane u svojoj domovini zbog terorističkih napada 11. septembra. Na Sinodi je posebno naglasio "proročku misiju biskupa", njegovo biće "proroka pravde", njegovu dužnost da "neprestano propoveda" socijalni nauk Crkve i da "izrazi autentičan sud u pitanjima vere i morala".
U međuvremenu, kardinal Bergoljo je postajao sve popularniji u Latinskoj Americi. Uprkos tome, nikada nije napustio svoj trezven pristup niti strog način života, koji su neki definisali kao gotovo "asketski". U tom duhu siromaštva, odbio je da bude imenovan za predsednika Argentinske biskupske konferencije 2002. godine, ali je tri godine kasnije izabran, a zatim 2008. godine ponovo potvrđen na još jedan trogodišnji mandat. U međuvremenu, u aprilu 2005. godine učestvovao je na konklavi na kojoj je izabran papa Benedikt XVI.
Kao nadbiskup Buenos Ajresa — dijeceze sa više od tri miliona stanovnika — osmislio je misionarski projekat zasnovan na zajedništvu i evangelizaciji. Imao je četiri glavna cilja: otvorene i bratske zajednice, informisane laike koji igraju vodeću ulogu, napore evangelizacije usmerene na svakog stanovnika grada i pomoć siromašnima i bolesnima. Cilj mu je bio reevangelizacija Buenos Ajresa, "uzimajući u obzir one koji tamo žive, njegovu strukturu i istoriju". Tražio je od sveštenika i laika da rade zajedno.
U septembru 2009. godine pokrenuo je kampanju solidarnosti povodom dvestogodišnjice nezavisnosti zemlje. Do 2016. godine trebalo je da se osnuje dvesta dobrotvornih agencija. Na kontinentalnom nivou, mnogo je očekivao od uticaja poruke Konferencije u Aparecidi 2007. godine, do te mere da ju je opisao kao "Evangelii Nuntiandi Latinske Amerike".
"Moji ljudi su siromašni i ja sam jedan od njih", rekao je više puta, objašnjavajući svoju odluku da živi u stanu i sam sebi kuva večeru. Uvek je savetovao svoje sveštenike da pokazuju milosrđe i apostolsku hrabrost i da drže svoja vrata otvorena za sve. Najgore što se može dogoditi Crkvi, rekao je u nekoliko navrata, "jeste ono što je de Lubak nazvao duhovnom svetskošću", što znači "biti usredsređen na sebe". A kada govori o socijalnoj pravdi, pre svega poziva ljude da uzmu Katehizam, da ponovo otkriju Deset Božjih zapovesti i Blaženstva. Njegov projekat je jednostavan: ako sledite Hrista, shvatate da je "gaženje ljudskog dostojanstva ozbiljan greh".
Pročitaj još
Papa Franja je preduzeo niz značajnih koraka ka modernizaciji Katoličke crkve. Njegova enciklika "Laudato si'" (Hvaljen budi) iz 2015. godine predstavlja snažan poziv na zaštitu životne sredine i borbu protiv klimatskih promena, pozivajući na "ekološko obraćenje". Takođe, aktivno se bavi pitanjima migracija, siromaštva i socijalne nejednakosti, pozivajući na solidarnost i pravdu. Njegovi diplomatski napori su bili ključni u obnovi odnosa između Sjedinjenih Američkih Država i Kube.
Međutim, njegov pontifikat nije prošao bez izazova. Suočio se sa kritikama zbog načina na koji se Crkva nosi sa slučajevima seksualnog zlostavljanja, kao i sa unutrašnjim podelama unutar Vatikana. Njegovi napori za reformu vatikanske birokratije nailazili su na otpor. Uprkos tome, papa Franja nastavlja da inspiriše milione ljudi širom sveta svojom skromnošću, duhovnošću i posvećenošću socijalnoj pravdi. Njegovi govori i akcije često odražavaju duboko razumevanje savremenih globalnih izazova, pozivajući na dijalog i saradnju.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Putin na paradi u Moskvi: "Pobeda je uvek bila i biće naša"
09.05.2026.•
0
Ruski predsednik Vladimir Putin poručio je danas da je uveren u pobedu dok je nadgledao vojnu paradu na Crvenom trgu u znak sećanja na poraz nad nacističkom Nemačkom u Drugom svetskom ratu.
Gradonačelnik malog mesta u Džordžiji otpustio celu policiju
09.05.2026.•
0
Gradonačelnik jednog malog planinskog grada na severu Džordžije otpustio je celu policiju, uključujući njenog šefa.
Studenti i dijaspora organizuju skupove u više od 50 gradova širom sveta
09.05.2026.•
0
Studenti u blokadi i srpska dijaspora najavili su da će danas u više od 50 gradova širom sveta organizovati skupove "Godinu dana kasnije - još čekamo izbore".
Sumnja na hantavirus u Španiji nakon kontakta sa putnicom sa kruzera
09.05.2026.•
3
Španski državni sekretar za zdravstvo Havijer Padilja potvrdio je da postoji sumnjiv slučaj hantavirusa kod žene iz Alikantea, koja je prijavila kašalj i opštu malaksalost.
Stranci čine petinu negovatelja u Nemačkoj, najviše ih iz BiH
09.05.2026.•
0
Gotovo petina stalno zaposlenih koji u Nemačkoj neguju bolesne, stare, nemoćne i invalidne osobe ima strano državljanstvo, objavila je nemačka Agencija za zapošljavanje, povodom Dana negovatelja i medinskih sestara.
Optužnica protiv pripadnika obezbeđenja premijera Severne Makedonije zbog nasilja nad suprugom
08.05.2026.•
0
Tužilaštvo za organizovani kriminal Severne Makedonije podiglo je danas optužnicu protiv pripadnika obezbeđenja premijera Hristijana Mickoskog, koji je uhapšen jer je tukao svoju suprugu.
Haški sud odbio zahtev Republike Srpske za sastanak o zdravstvenom stanju Ratka Mladića
08.05.2026.•
2
Međunarodni sud u Hagu odbio je zahtev Ministarstva pravde Republike Srpske da predsednica Mehanizma Grasijela Gati Santana primi delegaciju RS radi razgovora o zdravstvenom stanju Ratka Mladića.
Sve veća potražnja za bakrom: Rio Tinto širi prisustvo u Argentini
08.05.2026.•
1
Rudarski gigant Rio Tinto razmatra povećanje svog vlasničkog udela u velikom projektu iskopavanja bakra Los Azules u Argentini, izjavili su neimenovani izvori iz industrije, prenosi Rojters.
Naoružani napadači upali u banku u Nemačkoj, policija opkolila zgradu
08.05.2026.•
0
Policija je danas okolila zgradu jedne banke na zapadu Nemačke, gde je zarobljen vozač koji je prevozio novac, saopštile su vlasti.
Policija u Puli prijavila maloletnika: U uniformi JNA položio venac kod Titove biste
08.05.2026.•
24
Policija u Puli je zbog narušavanje javnog reda i mira prijavila maloletnog hrvatskog državljanina koji je odeven u uniformu JNA položio venac kod biste doživotnog predsednika SFRJ Josipa Broza Tita.
Cena nafte Brent premašila 101 dolar zbog novih tenzija SAD i Irana
08.05.2026.•
0
Cena sirove nafte tipa Brent porasla je na 101,35 dolara po barelu zbog ponovne eskalacije tenzija između Sjedinjenih Američkih Država i Irana.
Zet Petera Mađara neće biti novi ministar pravde
08.05.2026.•
1
Marton Meleteji Barna, zet Petera Mađara, povukao je kandidaturu za ministra pravde u novoj mađarskoj vladi.
Srbin i Rumun lažno prijavljivali požar u Beloj kući i u domu poznatog SAD političara
08.05.2026.•
0
Jedan rumunski državljanin osuđen je na četiri godine zatvora u SAD jer je zajedno sa jednim državljaninom Srbije prijavljivao požar u Beloj kući i pucnjavu u domu poznatog američkog političara.
Ruski mediji: Ukrajina i dalje nabavlja oružje iz Srbije
08.05.2026.•
13
Ruski mediji tvrde da ukrajinska vojska i dalje nabavlja municiju iz Srbije i Bosne i Hercegovine preko trećih zemalja, uprkos zvaničnoj neutralnosti Beograda i zabranama izvoza.
Iran osnovao agenciju za naplaćivanje prolaza brodova kroz Ormuski moreuz
07.05.2026.•
1
Iranska vlada osnovala je agenciju za proveru i oporezivanje brodova koji žele da prođu kroz Ormuski moreuz, saopštila je danas američka firma za podatke o brodarstvu Lojds List Intelidžens.
Više od 70 odsto Rumuna podržava ujedinjenje sa Moldavijom
07.05.2026.•
3
Skoro tri četvrtine Rumuna bi glasalo za uniju sa Republikom Moldavijom, kada bi za to bio raspisan referendum.
Smrtna kazna zbog mita i korupcije: Osuđeni bivši kineski ministri odbrane
07.05.2026.•
9
Dvojica bivših kineskih ministara odbrane, Vei Fenghe i Li Šangfu, osuđena su danas na smrtnu kaznu sa dvogodišnjim odlaganjem izvršenja zbog optužbi za korupciju.
Izglasana najveća reforma saobraćajnih pravila u EU: Pogledajte šta sve ona donosi
07.05.2026.•
8
Evropski parlament izglasao je paket novih pravila o vozačkim dozvolama koja će se primenjivati u celoj Uniji.
Oko 30 putnika "pobeglo" sa kruzera nakon pojave hantavirusa: Nije poznato gde su
07.05.2026.•
5
Dvadeset devet osoba napustilo je kruzer na kojem se pojavio hantavirus, naknadno je objavila kompanija koja upravlja brodom, a do danas se ne zna gde se oni nalaze.
Vlasnica salona uhapšena u Severnoj Makedoniji zbog šverca opasnih preparata za mršavljenje i ulepšavanje
07.05.2026.•
0
Carinska uprava Severne Makedonije je danas saopštila da su uhapšeni vlasnica salona lepote i još dve osobe zbog sumnje da su krijumčarili medicinske preparate štetne po zdravlje.
Šest otrovnih žaba pronađeno u toaletu aerodroma Šiphol u Holandiji
07.05.2026.•
0
Šest otrovnih žaba pronađeno je prošle nedelje u toaletu u sali za odlaske na aerodromu Šiphol nakon što je putnik primetio jednu od njih i pozvao radnike carinske kontrole.
Komentari 6
Н
Bezveze
21.04.2025 • 14:24
Bezveze komentar. Isto tako je trebao Maradoni da odgovori: "Što ne predate pare za kokain (kvalitetni) i prostitutke siromašnima, kada tako brinete za nih?". Da ne kažem da i fudbal dođe kao neki anestetik za siromašne mase. Bogati idu da putuju i uživaju u komforu.
Maradoni nije smetalo što je deo "hleba i igara" za siromašne.
Svašta bih imao da kažem za sve religije i njihove vođe, ali mislim da ovo nije mesto, niti je vreme prikladno za to.
Čovek je zaista bio neki fin. Onaj prethodni mi se uopšte nije sviđao. Da ne kažem, ni jedan pre njega. Zaista veliki gubitak za sve.
Н
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar