Život pape Franje: "Moji ljudi su siromašni i ja sam jedan od njih"
Papa Franja preminuo je u 89. godini. Njegov život obeležilo je putovanje od Buenos Ajresa do Vatikana.
Uprkos njegovom rezervisanom karakteru — njegova zvanična biografija sastoji se od samo nekoliko redova, barem do njegovog imenovanja za nadbiskupa Buenos Ajresa — postao je referentna tačka zbog snažnih stavova koje je zauzeo tokom dramatične finansijske krize koja je zahvatila zemlju 2001. godine.
Rođen je u Buenos Ajresu 17. decembra 1936. godine, kao sin italijanskih imigranata.
Njegov otac Mario bio je računovođa zaposlen na železnici, a majka Regina Sivori bila je posvećena supruga koja je brinula o njihovih petoro dece. Diplomirao je kao hemijski tehničar, a zatim je izabrao put sveštenstva.
Studije humanističkih nauka završio je u Čileu, a u Argentinu se vratio 1963. godine i diplomirao filozofiju. Od 1964. do 1965. predavao je književnost i psihologiju na Koledžu Bezgrešnog Začeća u Santa Feu, a 1966. godine iste predmete predavao je u Buenos Ajresu. Od 1967. do 1970. studirao je i diplomirao teologiju.
Trinaestog decembra 1969. godine za sveštenika ga je zaredio nadbiskup Ramon Hose Kasteljano. Obuku je nastavio između 1970. i 1971. godine na Univerzitetu Alkala de Enares u Španiji, a 22. aprila 1973. godine položio je svoje doživotne zavete kod jezuita. Po povratku u Argentinu, bio je magistar novaka u Vilja Barilariju u San Migelu; profesor na Teološkom fakultetu u San Migelu; konsultant Provincije Družbe Isusove i rektor Kolehio Maksimo Teološko-filozofskog fakulteta.
Do 1979. godine bio je provincijal jezuita u Argentini, a zatim se vratio radu u univerzitetskom sektoru i od 1980. do 1986. godine ponovo je bio rektor Kolehio de San Hose, kao i paroh, ponovo u San Migelu. U martu 1986. godine otišao je u Nemačku da završi doktorsku tezu; njegovi pretpostavljeni su ga zatim poslali u Kolehio del Salvador u Buenos Ajresu, a potom u jezuitsku crkvu u gradu Kordobi kao duhovnika i ispovednika.
Kardinal Antonio Kvaracino ga je želeo za bliskog saradnika, te ga je papa Jovan Pavle II 1992. godine imenovao pomoćnim biskupom Buenos Ajresa. Za svoje biskupsko geslo izabrao je miserando atque eligendo (milošću i izborom), a na svoj grb je stavio simbol Družbe Isusove, IHS.
Nakom smrti kardinala Kvaracina, 1998. godine postao je nadbiskup, primas Argentine. Tri godine kasnije, na konzistoriju 21. februara 2001. godine, Jovan Pavle II ga je imenovao kardinalom. Zamolio je vernike da ne dolaze u Rim da proslave njegovo imenovanje za kardinala, već da ono što bi potrošili na putovanje doniraju siromašnima.
U oktobru 2001. godine imenovan je generalnim relatorom na 10. redovnoj generalnoj skupštini Biskupske sinode o biskupskoj službi. Ovaj zadatak mu je poveren u poslednjem trenutku kao zamena za kardinala Edvarda Majkla Egana, nadbiskupa Njujorka, koji je bio primoran da ostane u svojoj domovini zbog terorističkih napada 11. septembra. Na Sinodi je posebno naglasio "proročku misiju biskupa", njegovo biće "proroka pravde", njegovu dužnost da "neprestano propoveda" socijalni nauk Crkve i da "izrazi autentičan sud u pitanjima vere i morala".
U međuvremenu, kardinal Bergoljo je postajao sve popularniji u Latinskoj Americi. Uprkos tome, nikada nije napustio svoj trezven pristup niti strog način života, koji su neki definisali kao gotovo "asketski". U tom duhu siromaštva, odbio je da bude imenovan za predsednika Argentinske biskupske konferencije 2002. godine, ali je tri godine kasnije izabran, a zatim 2008. godine ponovo potvrđen na još jedan trogodišnji mandat. U međuvremenu, u aprilu 2005. godine učestvovao je na konklavi na kojoj je izabran papa Benedikt XVI.
Kao nadbiskup Buenos Ajresa — dijeceze sa više od tri miliona stanovnika — osmislio je misionarski projekat zasnovan na zajedništvu i evangelizaciji. Imao je četiri glavna cilja: otvorene i bratske zajednice, informisane laike koji igraju vodeću ulogu, napore evangelizacije usmerene na svakog stanovnika grada i pomoć siromašnima i bolesnima. Cilj mu je bio reevangelizacija Buenos Ajresa, "uzimajući u obzir one koji tamo žive, njegovu strukturu i istoriju". Tražio je od sveštenika i laika da rade zajedno.
U septembru 2009. godine pokrenuo je kampanju solidarnosti povodom dvestogodišnjice nezavisnosti zemlje. Do 2016. godine trebalo je da se osnuje dvesta dobrotvornih agencija. Na kontinentalnom nivou, mnogo je očekivao od uticaja poruke Konferencije u Aparecidi 2007. godine, do te mere da ju je opisao kao "Evangelii Nuntiandi Latinske Amerike".
"Moji ljudi su siromašni i ja sam jedan od njih", rekao je više puta, objašnjavajući svoju odluku da živi u stanu i sam sebi kuva večeru. Uvek je savetovao svoje sveštenike da pokazuju milosrđe i apostolsku hrabrost i da drže svoja vrata otvorena za sve. Najgore što se može dogoditi Crkvi, rekao je u nekoliko navrata, "jeste ono što je de Lubak nazvao duhovnom svetskošću", što znači "biti usredsređen na sebe". A kada govori o socijalnoj pravdi, pre svega poziva ljude da uzmu Katehizam, da ponovo otkriju Deset Božjih zapovesti i Blaženstva. Njegov projekat je jednostavan: ako sledite Hrista, shvatate da je "gaženje ljudskog dostojanstva ozbiljan greh".
Pročitaj još
Papa Franja je preduzeo niz značajnih koraka ka modernizaciji Katoličke crkve. Njegova enciklika "Laudato si'" (Hvaljen budi) iz 2015. godine predstavlja snažan poziv na zaštitu životne sredine i borbu protiv klimatskih promena, pozivajući na "ekološko obraćenje". Takođe, aktivno se bavi pitanjima migracija, siromaštva i socijalne nejednakosti, pozivajući na solidarnost i pravdu. Njegovi diplomatski napori su bili ključni u obnovi odnosa između Sjedinjenih Američkih Država i Kube.
Međutim, njegov pontifikat nije prošao bez izazova. Suočio se sa kritikama zbog načina na koji se Crkva nosi sa slučajevima seksualnog zlostavljanja, kao i sa unutrašnjim podelama unutar Vatikana. Njegovi napori za reformu vatikanske birokratije nailazili su na otpor. Uprkos tome, papa Franja nastavlja da inspiriše milione ljudi širom sveta svojom skromnošću, duhovnošću i posvećenošću socijalnoj pravdi. Njegovi govori i akcije često odražavaju duboko razumevanje savremenih globalnih izazova, pozivajući na dijalog i saradnju.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
.jpg "Smenjen načelnik novosadske policije Goran Radonjić")
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Afrikanci u 2024. izgubili 60 miliona evra zbog odbijanja zahteva za Šengen vizu
23.05.2025.•
0
Afričke zemlje su u 2024. godini izgubile 60 miliona evra zbog odbijanja zahteva za vize koje su podnosili za ulazak u 29 zemalja šengenskog prostora.
U Kantonu Sarajevo proglašena epidemija leptospiroze, bolesti koju prenose glodari
23.05.2025.•
0
Ministar zdravstva Kantona Sarajevo Enis Hasanović proglasio je epidemiju leptospiroze na području tog kantona.
Berlin planira kandidaturu za Olimpijske igre
23.05.2025.•
0
Berlin planira da se kandiduje za domaćina Olimpijskih igara, potencijalno tačno 100 godina nakon što je nemačka prestonica bila domaćin kontroverznih Igara 1936. godine, pod nacističkim režimom.
Napad nožem na železničkoj stanici u Hamburgu, 12 povređeno, nekoliko u kritičnom stanju
23.05.2025.•
0
Dvanaest ljudi je povređeno u napadu nožem na centralnoj železničkoj stanici u Hamburgu na severu Nemačke, saopštili su vatrogasci i policija.
Ukrajina i Rusija počele najveću razmenu zatvorenika od početka rata, razmenjeno 780 ljudi
23.05.2025.•
4
Rusija i Ukrajina su se upustile u najveću razmenu zatvorenika od početka ruske invazije u koju su uključene stotine vojnika i civila, i ona bi trebalo da se nastavi tokom vikenda.
Harvard tužio Trampovu administraciju, federalni sudija blokirao zabranu upisa stranih studenata
23.05.2025.•
0
Univerzitet Harvard tužio je Trampovu administraciju zbog zabrane upisa stranih studenata, nazivajući to neustavnom odmazdom za prkošenje političkim zahtevima Bele kuće.
U Hrvatskoj počinju međunarodne vojne vežbe u organizaciji američke vojske, učestvuje i Kosovo
23.05.2025.•
1
U vojnim vežbama u Hrvatskoj, u organizaciji američke vojske, u iduće dve nedelje će učestvovati oko 1.000 stranih i 1.500 domaćih vojnika, saopštilo je Ministarstvo odbrane Hrvatske.
Napad raskolničkog monaha na iskušenika na Svetoj Gori, razlog nepoznat
23.05.2025.•
2
Jednog 20-godišnjeg iskušenika - budućeg monaha Manastira Esfigmen na Svetoj Gori u Grčkoj, sinoć je motkom i pesnicama izudarao "raskolnički izgrednik" iz okupirane zgrade tog manastira.
Izvršni direktor Rio Tinta se neočekivano povlači sa funkcije
23.05.2025.•
1
Izvršni direktor rudarske kompanije Rio Tinto Jakob Stausholm povući će se sa te pozicije pre kraja godine, saopštio je englesko-australijski rudarski gigant.
Kapetanović: Strategija Jugoistočna Evropa 2030 je podsetnik na značaj saradnje
23.05.2025.•
0
Generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju Amer Kapetanović izjavio je u Briselu da strategija "Jugoistočna Evropa 2030" predstavlja podsetnik da budućnost tog regiona zavisi od saradnje.
VIDEO "Za dlaku": Brod u Norveškoj prošao na metar pored kuće, vlasnik zaprepašćen
23.05.2025.•
0
Norvežanin Johan Helberg je zaprepašćen ugledao kako je teretni brod "za dlaku" izbegao da mu sruši kuću kada se tokom noći nasukao na obali Trondhajmskog fjorda.
U Severnoj Makedoniji prvi put potvrđena dva slučaja majmunskih boginja
23.05.2025.•
0
U Severnoj Makedoniji prvi put su laboratorijski potvrđena dva slučaja majmunskih boginja (Monkeypox), saopštio je Institut za javno zdravlje.
Evropol: Akcija protiv crnog tržišta kulturnih dobara, uhapšeno 80 osoba
23.05.2025.•
0
U okviru međunarodne operacije "Pandora", usmerene na suzbijanje trgovine kulturnim dobrima, zaplenjeno je 37.727 predmeta.
Turska izdala naloge za hapšenje 63 pripadnika vojske zbog pokušaja puča 2016.
23.05.2025.•
0
Tužioci u Turskoj izdali su danas naloge za hapšenje 63 aktivnih pripadnika vojske zbog veza sa grupom optuženom za pokušaj puča 2016. godine.
Uhapšena jer je pljunula bivšeg američkog tužioca
23.05.2025.•
0
Amerikanka Emili Gabrijel Samer uhapšena je i optužena za napad pošto je pljunula bivšeg privremenog tužioca Vašingtona, Eda Martina, objavio je "Njujork tajms".
Trampova administracija blokirala upis stranih studenata na Harvard
23.05.2025.•
3
Administracija američkog predsednika Donalda Trampa je ukinula pravo Univerziteta Harvard da upisuje međunarodne studente.
Devet država EU: Preispitati tumačenje Konvencije o ljudskim pravima posebno u pogledu migracija
22.05.2025.•
0
Italija i još osam evropskih država objavile su otvoreno pismo u kojem pozivaju na preispitivanje tumačenja Evropske konvencije o ljudskim pravima, posebno u pogledu migracija.
Sudija blokirao Trampovu naredbu o raspuštanju Ministarstva obrazovanja
22.05.2025.•
1
Sudija američkog federalnog suda blokirao je izvršnu naredbu predsednika Donalda Trampa o raspuštanju Ministarstva obrazovanja.
Pucnjava ispred sedišta CIA, jedna osoba privedena
22.05.2025.•
0
Američka Centralna obaveštajna agencija (CIA) saopštila je da je njeno bezbednosno osoblje u četvrtak ujutru uhapsilo jednu osobu nakon pucnjave koja se dogodila ispred sedišta agencije.
Non-pejper o BiH: Republici Srpskoj finansijske sankcije, njenim čelnicima političke
22.05.2025.•
15
U neformalnom dokumentu (non-pejperu), koji su članicama Evropske unije (EU) uputile Francuska i Nemačka, poziva se na izolaciju rukovodstva Republike Srpske (RS).
Mali avion se srušio na stambenu četvrt u San Dijegu, ima poginulih
22.05.2025.•
0
Više osoba je poginulo danas u padu malog privatnog aviona koji se srušio na stambenu četvrt u San Dijegu u američkoj saveznoj državi Kaliforniji, saopštile su lokalne vlasti.
Komentari 6
Н
Bezveze
21.04.2025 • 14:24
Bezveze komentar. Isto tako je trebao Maradoni da odgovori: "Što ne predate pare za kokain (kvalitetni) i prostitutke siromašnima, kada tako brinete za nih?". Da ne kažem da i fudbal dođe kao neki anestetik za siromašne mase. Bogati idu da putuju i uživaju u komforu.
Maradoni nije smetalo što je deo "hleba i igara" za siromašne.
Svašta bih imao da kažem za sve religije i njihove vođe, ali mislim da ovo nije mesto, niti je vreme prikladno za to.
Čovek je zaista bio neki fin. Onaj prethodni mi se uopšte nije sviđao. Da ne kažem, ni jedan pre njega. Zaista veliki gubitak za sve.
Н
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar