Život pape Franje: "Moji ljudi su siromašni i ja sam jedan od njih"
Papa Franja preminuo je u 89. godini. Njegov život obeležilo je putovanje od Buenos Ajresa do Vatikana.
Uprkos njegovom rezervisanom karakteru — njegova zvanična biografija sastoji se od samo nekoliko redova, barem do njegovog imenovanja za nadbiskupa Buenos Ajresa — postao je referentna tačka zbog snažnih stavova koje je zauzeo tokom dramatične finansijske krize koja je zahvatila zemlju 2001. godine.
Rođen je u Buenos Ajresu 17. decembra 1936. godine, kao sin italijanskih imigranata.
Njegov otac Mario bio je računovođa zaposlen na železnici, a majka Regina Sivori bila je posvećena supruga koja je brinula o njihovih petoro dece. Diplomirao je kao hemijski tehničar, a zatim je izabrao put sveštenstva.
Studije humanističkih nauka završio je u Čileu, a u Argentinu se vratio 1963. godine i diplomirao filozofiju. Od 1964. do 1965. predavao je književnost i psihologiju na Koledžu Bezgrešnog Začeća u Santa Feu, a 1966. godine iste predmete predavao je u Buenos Ajresu. Od 1967. do 1970. studirao je i diplomirao teologiju.
Trinaestog decembra 1969. godine za sveštenika ga je zaredio nadbiskup Ramon Hose Kasteljano. Obuku je nastavio između 1970. i 1971. godine na Univerzitetu Alkala de Enares u Španiji, a 22. aprila 1973. godine položio je svoje doživotne zavete kod jezuita. Po povratku u Argentinu, bio je magistar novaka u Vilja Barilariju u San Migelu; profesor na Teološkom fakultetu u San Migelu; konsultant Provincije Družbe Isusove i rektor Kolehio Maksimo Teološko-filozofskog fakulteta.
Do 1979. godine bio je provincijal jezuita u Argentini, a zatim se vratio radu u univerzitetskom sektoru i od 1980. do 1986. godine ponovo je bio rektor Kolehio de San Hose, kao i paroh, ponovo u San Migelu. U martu 1986. godine otišao je u Nemačku da završi doktorsku tezu; njegovi pretpostavljeni su ga zatim poslali u Kolehio del Salvador u Buenos Ajresu, a potom u jezuitsku crkvu u gradu Kordobi kao duhovnika i ispovednika.
Kardinal Antonio Kvaracino ga je želeo za bliskog saradnika, te ga je papa Jovan Pavle II 1992. godine imenovao pomoćnim biskupom Buenos Ajresa. Za svoje biskupsko geslo izabrao je miserando atque eligendo (milošću i izborom), a na svoj grb je stavio simbol Družbe Isusove, IHS.
Nakom smrti kardinala Kvaracina, 1998. godine postao je nadbiskup, primas Argentine. Tri godine kasnije, na konzistoriju 21. februara 2001. godine, Jovan Pavle II ga je imenovao kardinalom. Zamolio je vernike da ne dolaze u Rim da proslave njegovo imenovanje za kardinala, već da ono što bi potrošili na putovanje doniraju siromašnima.
U oktobru 2001. godine imenovan je generalnim relatorom na 10. redovnoj generalnoj skupštini Biskupske sinode o biskupskoj službi. Ovaj zadatak mu je poveren u poslednjem trenutku kao zamena za kardinala Edvarda Majkla Egana, nadbiskupa Njujorka, koji je bio primoran da ostane u svojoj domovini zbog terorističkih napada 11. septembra. Na Sinodi je posebno naglasio "proročku misiju biskupa", njegovo biće "proroka pravde", njegovu dužnost da "neprestano propoveda" socijalni nauk Crkve i da "izrazi autentičan sud u pitanjima vere i morala".
U međuvremenu, kardinal Bergoljo je postajao sve popularniji u Latinskoj Americi. Uprkos tome, nikada nije napustio svoj trezven pristup niti strog način života, koji su neki definisali kao gotovo "asketski". U tom duhu siromaštva, odbio je da bude imenovan za predsednika Argentinske biskupske konferencije 2002. godine, ali je tri godine kasnije izabran, a zatim 2008. godine ponovo potvrđen na još jedan trogodišnji mandat. U međuvremenu, u aprilu 2005. godine učestvovao je na konklavi na kojoj je izabran papa Benedikt XVI.
Kao nadbiskup Buenos Ajresa — dijeceze sa više od tri miliona stanovnika — osmislio je misionarski projekat zasnovan na zajedništvu i evangelizaciji. Imao je četiri glavna cilja: otvorene i bratske zajednice, informisane laike koji igraju vodeću ulogu, napore evangelizacije usmerene na svakog stanovnika grada i pomoć siromašnima i bolesnima. Cilj mu je bio reevangelizacija Buenos Ajresa, "uzimajući u obzir one koji tamo žive, njegovu strukturu i istoriju". Tražio je od sveštenika i laika da rade zajedno.
U septembru 2009. godine pokrenuo je kampanju solidarnosti povodom dvestogodišnjice nezavisnosti zemlje. Do 2016. godine trebalo je da se osnuje dvesta dobrotvornih agencija. Na kontinentalnom nivou, mnogo je očekivao od uticaja poruke Konferencije u Aparecidi 2007. godine, do te mere da ju je opisao kao "Evangelii Nuntiandi Latinske Amerike".
"Moji ljudi su siromašni i ja sam jedan od njih", rekao je više puta, objašnjavajući svoju odluku da živi u stanu i sam sebi kuva večeru. Uvek je savetovao svoje sveštenike da pokazuju milosrđe i apostolsku hrabrost i da drže svoja vrata otvorena za sve. Najgore što se može dogoditi Crkvi, rekao je u nekoliko navrata, "jeste ono što je de Lubak nazvao duhovnom svetskošću", što znači "biti usredsređen na sebe". A kada govori o socijalnoj pravdi, pre svega poziva ljude da uzmu Katehizam, da ponovo otkriju Deset Božjih zapovesti i Blaženstva. Njegov projekat je jednostavan: ako sledite Hrista, shvatate da je "gaženje ljudskog dostojanstva ozbiljan greh".
Pročitaj još
Papa Franja je preduzeo niz značajnih koraka ka modernizaciji Katoličke crkve. Njegova enciklika "Laudato si'" (Hvaljen budi) iz 2015. godine predstavlja snažan poziv na zaštitu životne sredine i borbu protiv klimatskih promena, pozivajući na "ekološko obraćenje". Takođe, aktivno se bavi pitanjima migracija, siromaštva i socijalne nejednakosti, pozivajući na solidarnost i pravdu. Njegovi diplomatski napori su bili ključni u obnovi odnosa između Sjedinjenih Američkih Država i Kube.
Međutim, njegov pontifikat nije prošao bez izazova. Suočio se sa kritikama zbog načina na koji se Crkva nosi sa slučajevima seksualnog zlostavljanja, kao i sa unutrašnjim podelama unutar Vatikana. Njegovi napori za reformu vatikanske birokratije nailazili su na otpor. Uprkos tome, papa Franja nastavlja da inspiriše milione ljudi širom sveta svojom skromnošću, duhovnošću i posvećenošću socijalnoj pravdi. Njegovi govori i akcije često odražavaju duboko razumevanje savremenih globalnih izazova, pozivajući na dijalog i saradnju.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Uhapšen ubica žene iz Međimurja, danas u Hrvatskoj ubijena još jedna žena
06.12.2025.•
0
Slovenačka policija uhapsila je danas 40-godišnjeg čoveka koji je juče u Murskom Središću u Hrvatskoj ubio jednu ženu, a teško ranio drugu, objavila je hrvatska policija.
Orban uskoro šalje biznismene u Rusiju - da se pripreme za posleratni period
06.12.2025.•
0
Mađarski premijer Viktor Orban izjavio je da će u narednim danima poslati delegaciju biznismena u Rusiju, da se pripreme za posleratni period.
Kaja Kalas: SAD je najveći saveznik EU uprkos kritici Evrope iz Vašingtona
06.12.2025.•
0
SAD ostaju najveći saveznik EU, ocenila je visoka predstavnica Evropske unije (EU) za spoljnu politiku i bezbednosti Kaja Kalas.
Hapšenje u Hongkongu zbog kritikovanja vlasti povodom velikog požara u stambenom kompleksu
06.12.2025.•
0
Policija Hongkonga je danas uhapsila jednog 71-godišnjaka zbog kritikovanja vlasti povodom velikog požara u kompleksu višespratnica socijalnog stanovanja u kojem je poginulo više od 150 ljudi.
Pucnjava u baru u Južnoj Africi, 11 mrtvih
06.12.2025.•
0
U pucnjavi u ilegalnom baru u južnoafričkom gradu Pretoriji poginulo je 11 ljudi, uključujući trogodišnjeg dečaka, saopštila je danas policija.
IAEA: Oštećena zaštitna struktura u Černobilu
06.12.2025.•
1
Zaštitna struktura napuštene nuklearne elektrane Černobil u Ukrajini, koja bi trebalo da spreči širenje radioaktivnog materijala, ne može da ispunjava sigurnosnu funkciju.
MUP Severne Makedonije pokrenuo prekršajni postupak protiv gradonačelnika Struge
06.12.2025.•
0
Ministarstvo unutrašnjih poslova Severne Makedonije saopštilo je da je pokrenut prekršajni postupak protiv gradonačelnika Struge.
Francuski poslanici ponovo usvojili obustavu penzione reforme do 2028. godine
06.12.2025.•
0
Poslanici francuskog parlamenta ponovo su usvojili obustavu primene penzione reforme na osnovu člana 45 predloga zakona o finansiranju socijalnih izdvajanja za 2026. godinu, prenose danas francuski mediji.
Britanski penzioner godinama primao pogrešnu penziju: Sada mora da vrati skoro 30.000 evra
06.12.2025.•
1
Penzionisani britanski državni službenik Derek Riči (63) suočava se sa prinudnim povraćajem 28.640 evra preplaćenih penzijskih davanja, koja je primao u prethodnih 11 godina na osnovu pogrešnog obračuna iz 2014. godine.
Šumski požari u Novom Južnom Velsu: Evakuacija hiljada stanovnika
06.12.2025.•
0
Vlasti Novog Južnog Velsa u Australiji izdale su hitna upozorenja za evakuaciju hiljada stanovnika zbog šumskih požara koji su zahvatili hiljade hektara šumskog zemljišta.
Privedena dva mladića u Splitu zbog napada na državljane Srbije
06.12.2025.•
2
Policija u Splitu privela je dvojicu mladića, starosti 16 i 18 godina, zbog napada na dvojicu državljana Srbije.
Nemački Bundestag odobrio paket mera, penzije ostaju na 48 odsto prosečne plate
05.12.2025.•
4
Poslanici nemačkog Bundestaga odobrili su danas paket penzionih reformi koji je izazvao pobunu u redovima stranke kancelara Fridriha Merca.
Sud naredio da se objave transkripti velike porote iz slučajeva protiv Džefrija Epstajna
05.12.2025.•
0
Federalni sudija na Floridi je naredio da se objave transkripti većanja velike porote iz slučajeva protiv osuđenog seksualnog prestupnika Džefrija Epstajna.
VIDEO: Pogledajte kako policija u Moldaviji pretresa grupu obučavanu u Srbiji
05.12.2025.•
4
Moldavska policija sprovela je više od 50 pretresa širom zemlje u okviru akcije protiv organizovane grupe koja je navodno planirala destabilizaciju i masovne nerede u Moldaviji, a prethodno je obučavana u Srbiji.
Optužnice zbog malverzacija sa EU novcem i u Hrvatskoj
05.12.2025.•
0
Kancelarija evropskog javnog tužioca (EPPO) u Zagrebu podigla je optužnicu protiv 29 hrvatskih državljana i jednog trgovačkog društva.
Otkinuta glava sa Titovog spomenika u Velenju
05.12.2025.•
12
Spomenik Josipu Brozu Titu u Velenju ostao je bez glave maršala, koju je pokušao da ukrade jedan muškarac.
Evropske analize: Hapšenje Mogerini i korupcija u Ukrajini narušavaju kredibilitet EU
05.12.2025.•
7
Hapšenje bivše čelnice EU diplomatije Federike Mogerini i korupcija u vrhu vlasti Ukrajine, zahteva hitnu reakciju, jer urušava kredibilitet Evropske unije, ocenjuju evropski analitičari.
Parlament Švajcarske ublažio ograničenja na izvoz oružja
04.12.2025.•
4
Parlament Švajcarske je danas glasao za ublažavanje ograničenja na izvoz oružja da bi podržao domaću industriju i navode da to neće ugrožiti neutralnost te države.
SDS traži da posle 20 godina bude skinut sa crne liste SAD
04.12.2025.•
0
Vršilac dužnosti predsednika Srpske demokratske stranke (SDS) Jovica Radulović zatražio je skidanje te stranke s "crne liste" SAD, navodeći da su razlozi za uvođenje sankcija odavno irelevantni i da više ne postoje.
Litvanski sud osudio lidera stranke vladajuće koalicije zbog podsticanja mržnje prema Jevrejima
04.12.2025.•
4
Litvanski sud je danas osudio lidera jedne od stranaka u koalicionoj vladi zbog antisemitskih komentara.
Federika Mogerini podnela ostavku na mesto rektorke Koledža Evrope posle optužbi za prevaru
04.12.2025.•
1
Bivša šefica diplomatije EU Federika Mogerini, optužena za prevaru, podnela je ostavku na mesto rektorke Koledža Evrope.
Komentari 6
Н
Bezveze
21.04.2025 • 14:24
Bezveze komentar. Isto tako je trebao Maradoni da odgovori: "Što ne predate pare za kokain (kvalitetni) i prostitutke siromašnima, kada tako brinete za nih?". Da ne kažem da i fudbal dođe kao neki anestetik za siromašne mase. Bogati idu da putuju i uživaju u komforu.
Maradoni nije smetalo što je deo "hleba i igara" za siromašne.
Svašta bih imao da kažem za sve religije i njihove vođe, ali mislim da ovo nije mesto, niti je vreme prikladno za to.
Čovek je zaista bio neki fin. Onaj prethodni mi se uopšte nije sviđao. Da ne kažem, ni jedan pre njega. Zaista veliki gubitak za sve.
Н
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar