Računi pojedu 40 odsto plate?

Komunalne usluge kod nas su jeftinije u poređenju sa komšilukom, ali to i nije neka uteha za naše koverte. Da bi podmirio izdatke za komunalije, građanin Srbije radi 68 sati.

Napune poštansko sanduče očas posla, a potrebno je mnogo rada da bismo ih platili. Naši računi za struju, vodu, grejanje, telefone, internet... niži su nego u komšiluku, ali to nije neka uteha. Nedavno istraživanje je pokazalo da su među evropskim zemljama, režije najskuplje u Sloveniji, koje ih mesečno koštaju 213 evra.

I u Hrvatskoj su paprene i iznose 208 evra. U našoj zemlji prosečni trošak za komunalije je 150 evra. Ali, kada uporedimo njihove izdatke sa prosečnim zaradama, međutim, Srbija ozbiljno prednjači. Nama računi uzmu više od 40 odsto prosečnih plata, Hrvatima je taj izdatak 23 odsto, a Slovencima oduzme tek 20 odsto mesečnih zarada.

Da bi podmirio svoje račune žitelji "lijepe njihove" rade 38 sati, stanovnici Dežele 32 sata, a građanin Srbije više nego duplo - 68 sati. A, poređenje sa žiteljom Helsinkija, koji radi tek pet sati da bi platio režije, poražavajuće je za sve u okruženju.

Većini zaposlenih u Srbiji, međutim, potrebno je mnogo više radnih sati da bi platili svoje komunalne troškove, jer tek trećina dostigne prosek plata, koji je prema poslednjoj računici U Srbiji iznosio 43.000 dinara. Tako je najvećem broju radnika potrebno i više od prosečnih 41 odsto za režije. Taj mesečni trošak u našoj zemlji prosečno iznosi ukupno 18.000 dinara, što je prema trenutnom kursu iz menjačnica oko 150 evra. Na uplatnicama za grejanje, vodu,odnošenje smeća mesečno stigne prosečno 8.000 dinara, struju prosečno plaćamo 4.000, fiksni telefon 1.500, a mobilni 2.000 dinara. Na to treba dodati i prosek za kablovsku i internet od 2.500 dinara.

Ekonomista Danilo Šuković kaže da podaci gde mesečni računi "pojedu dobar deo kućnog prihoda" govore o niskom standardu građana Srbije. Međutim, treba imati u vidu i faktor sive ekonomije, koji u izvesnoj meri ublažuje ovu surovu sliku, jer je siva ekonomija više zastupljena u Srbiji nego u zemljama EU.

"Veći su prihodi od sive ekonomije u Srbiji nego u zemljama Evropske unije, pa bi za toliko situacija mogla biti povoljnija nego što su izneti podaci pokazali. U svakom slučaju, socijalna situacija u Srbiji je alarmantna, i ukoliko u skorije vreme ne dođe do značajnijeg i dugoročnijeg ekonomskog rasta, siromaštvo će postati najveći društveni problem", dodaje Šuković.

Zvanična statistika u Srbiji, međutim, kaže da za režije trošimo manje. Građani na jugu Srbije imaju najniže račune i za komunalne usluge odvjajaju tek 6.900 dinara. Najveći trošak imaju oni koji žive u Šumadiji i zapadnoj Srbiji - 11.576 dinara. Prema statistici, za režije odvajamo od 16 do 18 odsto ukupnih primanja porodice, koja su prema poslednjim analizama iznosila 59.174 dinara.

"Sa svojom platom uklapam se u neki prosek, ali to nije neka uteha", kaže Marijan P. iz Novog Sada. "Plaćam prvo ono bez čega se ne može - struju i gas. Često mi isključuju i internet i telefon, ali to nije od životne važnosti. Kada morate da platite i kredit za stan, ništa vam ne ostaje. Bukvalno ništa. Jedna plata ode na kredite i režije, a druga na hranu", objašnjava on.

Vera Vida, predsednica Centra za potrošače Srbije, kaže da su potrošači u Srbiji svake godine sve siromašniji. "Ono što se pomera samo su cene, pre svega poskupljenje stanarine, grejanja, a i sada imamo najavu rasta cena struje. Nikako ne možemo da se poredimo sa zemljama koje su u EU, jer su njihove plate mnogo više nego što su u Srbiji. Priče da recimo plaćamo najjeftiniju struju u regionu slaba je uteha građanima. Cene meri to koliko mi od naših plata možemo da kupimo. Koliko kilovata može da podmiri nečija plata? Ako ćemo u EU, država mora da omogući građanima pristojan i normalan život koji imaju potrošači u EU, gde će na hranu i režije odlaziti trećina primanja, a ne kao sada u Srbiji gotovo cela plata", objašnjava ona.

U Mreži za poslovnu saradnju smatraju da su komunalne usluge u Srbiji skupe za građanina sa prosečnom platom, a da je to sve posledica monopolskog položaja pojedinih republičkih javnih i lokalnih javno-komunalnih preduzeća.

Država i lokalne samouprave se bespotrebno mešaju u čitav niz usluga koje u drugim zemljama EU obavljaju isključivo privatne firme - kaže Dragoljub Rajić, konsultant u Mreži. - Posledica takvog pristupa je da ta preduzeća imaju ogroman broj zaposlenih, a onda građani plaćaju skupe usluge da bi se iz tog priliva obezbedile njihove plate. U značajnom broju javno-komunalnih preduzeća u Beogradu plate su dvostruko veće od republičkog proseka, čak i posle smanjenja od 10 odsto.

U ovome, dodaje Rajić, prednjače "Beogradske pijace" i "Infostan", gde su zarade u proseku, posle smanjenja između 75.000 i 92.000 dinara, zatim tu su "Parking-servis", javno osvetljenje i elektrane sa 72.000 do 83.000 dinara, a u većini ostalih javnih preduzeća zarade su između 65.000 i 75.000 dinara. To je opet za prosečno 45 odsto više nego u privredi Grada Beograda. Slično je i u Novom Sadu i drugim većim gradovima, gde je ovaj odnos između 30 i 60 odsto viši nego u privredi.