Ko će biti vlasnik Lutrije?

Loto afera otvorila je Pandorinu kutiju i pokrenula pitanje poslovanja Državne lutrije Srbije.

I dok policija vodi istragu, ekonomisti polemišu da li bi država trebalo da ostane jedini vlasnik tog preduzeća ili bi ga trebalo privatizovati.

Umesto da, kao u drugim zemljama, nosi zlatna jaja, iz loto bubnja u budžet Srbije slivaju se simbolične sume. Godine 2012, čak su poslovali u minusu. "Zamislite, mi zaradimo kao država milion evra godišnje, a jedna Slovačka 250, 300 miliona. Pa, šta smo mi, idioti? I zato sam besan na sebe što sam slušao ljude oko sebe kako mi pričaju da neko drugi hoće da krade, a u stvari smo mi sami sebe potkradali. Sad je kraj, idemo u modernizaciju, uvođenje stranog partnera", rekao premijer Aleksandar Vučić.

Kakav kraj bi značio početak boljeg poslovanja i da li je vreme za promenu vlasničke strukture – o tome polemišu ekonomisti. "Dvadeset sedam odsto, koliko ubere lutrija od svih igara, ide u budžet. Još ako uspešno posluje, proistećiće i dobit. Pri ovakvom stanju stvari, kada mi nismo uspeli napraviti uspešno poslovanje od monopolskog položaja u klasičnim igrama, treba preći na drugi model, dakle privatizovati", kaže Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja.

Ekonomista Ljubodrag Savić smatra da nema potrebe da se bilo šta radi, osim da se nađu pošteni i sposobni ljudi. "Lutrija ne zahteva naročita ulaganja i nigde u svetu ne može da bude na gubitku, pa ne može ni u Srbiji", kaže Savić.

U Evropi pravila nema. U nekim zemljama lutrija je u privatnom vlasništvu, u drugim u državnom. Britanska nacionalna lutrija Kamelot, od osnivanja je privatna, dok je u Nemačkoj državna. Obe ostvaruju prihode koji se mere milijardama evra. U okruženju, takođe je mešovito. U Crnoj Gori i Makedoniji lutrije su privatne. U Hrvatskoj i u BiH državne.

Kako RTS saznaje u Vladi, Lutrija će najverovatnije biti privatizovana po modelu po kojem je privatizovan JAT, sa ciljem da se, kao i u slučaju te kompanije, napravi mnogo efikasnije preduzeće koje bi državnoj kasi donelo više novca nego sada. To znači da će država ostati većinski vlasnik sa 51 odsto udela, a upravljanje će prepustiti profesionalnom stranom menadžmentu. Država bi, u tom slučaju, imala većinu u Nadzornom odboru, preko kojeg bi kontrolisala upravljanje kompanijom.