Nakon što je tokom poslednje decenije 20. veka Srbija bila izolovana od sveta, na početku novog milenijuma ovdašnji političari hvataju voz, te neoliberalizam postaje svakodnevnica čoveka na Balkanu. I fašizam, kao i neoliberalizam, prati zakone kapitalizma. Te stvari primećuje u svom doktoratu o političkoj ekonomiji fašizma Aleksandar Matković, koji će od 2018. istraživanja obavljati i na prestižnom Humboltovom univerzitetu u Berlinu.
Tema njegovog istraživanja pokazuje jednu širu dimenziju fašizma, onu koju neretko ni ne primećujemo, a koju dobrano živimo. Kako kaže, problem sa fašizmom je što se posmatra samo kao ideologija, a zapostavlja se činjenica da je ekonomska kriza glavni razlog njegovog postojanja. Prethodnice fašizma, kao što su kriza liberalizma i Velika depresija, postoje i danas.
"Fašizam nije bio samo ideologija već upravo jedan od lekova kojima se 'lečio' kapitalizam. Ono što je ujedinilo evropske fašiste jeste pokušaj da se očuva kapitalizam. Kriza dvadesetih se razrešila upravo u političkoj ekonomiji fašizma: obaranju rada, ukidanju građanstva, prisilnoj akumulaciji te industrijskoj ekspanziji. Prve privatizacije su izvršili nemački nacisti, a njihova partija je čak osnovana manifestom protiv dužničkog ropstva. Evropa je, po prvi put u istoriji, ujedinjena upravo u nacističkom kapitalizmu koji je počivao na slomu evropskog proletarijata, što ga je učinilo primamljivim evropskoj buržoaziji. Fašizam je dva put spasio kapitalizam: prvo od samoga sebe, a potom od komunizma", poručuje Matković.
Dodaje da postoji kontinuitet sa današnjicom, jer fašizam nikada nije u potpunosti bio poražen. I nakon što se zastava SSSR-a zaviorila nad Berlinom 1945. godine, fašizam je živeo kroz Frankov režim u Španiji, Salazarov Portugal ili Peronovu Argentinu.
"Ono što su naši partizani znali, da fašizam nije poražen dokle god je kapitalizma, važi i danas. Iz sloma do kojeg je doveo, evropski proletarijat se nikad nije oporavio. Upravo to je realnost koju žive njegovi obespravljeni potomci – današnji 'prekarijat'. Neoliberalizam već uveliko računa na nasilje u ekonomijama, od imperijalizma i 'outsourcing-a' do onoga što se dešava na periferijama poput Srbije. Današnja kriza nije nikakva 'finansijska' već kriza proizvodnje – akumulaciju ne možemo vratiti na ranije nivoe samo ako je dovoljno poželimo – ona je ipak ukotvljena u proizvodnji. Zato treba govoriti o fašizmu, jer je fašizam bio prisilan odgovor upravo na krizu akumulacije. Antifašizam mora da se probudi i uoči tu vezu. Ne smemo da se zavedemo političkom stranom fašizma, jer on nije samo politika, već i organizacija eksploatacije", kaže naš sagovornik.
Loša situacija za radnike u Srbiji tek dolazi
Minimalac u Srbiji je postao standard iako bi trebalo da bude izuzetak. Vlast govori kako se ne radi dovoljno, ali prećutkuje da rad, u stvari, nije dovoljno vrednovan. Te stvari mogle bi da budu "fun fact" za inostrane poslodavce kojima se prikazuje reklama Srbije kao zemlje jeftine radne snage.
U srpskom političkom novogovoru sintagma "direktne strane investicije" mogla da zauzme posebno mesto. Međutim, Matković smatra da one zapravo ne postoje.
"Profit od direktnih stranih investicija nikada ne ide srpskim radnicima ili kompanijama, već se vraća odakle je došao – stranim firmama. Radna mesta su zdušno plaćena od države, a uz tolike subvencije pitanje je koliko su to uopšte 'direktne' investicije. Kako sve to nije dovoljno, onda se dodatno napada i ovako slab radni zakon. FIAT oduzima pravo na štrajk. Hestil bi radni kamp. U Goši nemaju šta da jedu. To su strane investicije: zaduživanje, subvencije, podzaposlenost i degradacija. Drugim rečima, ekonomski imperijalizam", dodaje on.
Aktuelni Zakon o radu (ZoR) neretko je bio meta osporavanja zbog svoje naklonjenosti poslodavcima. Međutim, Matković kaže za 021.rs da ZoR predstavlja vrh ledenog brega, jer opasnost predstavljaju zakoni koji će se "slizati" uz ZoR, a to su zakoni o dualnom obrazovanju i agencijskom zapošljavanju. Oni zajedno će predstavljati buduću institucionalnu infrastrukturu.
"Ta infrastruktura će se okretati oko prekarnog rada i već računa na pritiske konstante nezaposlenosti da bi se zaoštrila konkurencija među radnicima. Opasnost se nalazi u tome što se, pored obaranja cene i prava svakog ko radi, time gradi jedan oblik državnog uređenja koji je zasnovan na dugotrajnim merama štednje. To znači da ovo više nije stvar krize, nego politike i to važi ne samo za Srbiju, već i za čitav Balkan. Od balkanskih zemalja se pravi rezervat jeftine radne snage. Njegovo ime je 'Berlinski proces': izmena načina integracije u Uniju, koja će nas upravo integrisati kao celinu – neoliberalizovani Balkan", zaključuje Matković.
Levica, desnica, centralno
Svojim antifašizmom i levom orijentacijom busaju se pojedine stranke u Srbiji koje odavno u narodu nisu prepoznate kao levičarske iz prostog razloga što aktivno učestvuju u vlasti koja je prava radnika svela na minimum.
Matković smatra da levica postoji, ali ne u parlamentu jer gotovo nijedna stranka nema socijalni program koji bi izazvao trenutne ekonomske politike.
"Svaka nova levica može postati politički relevantna ako se, prvo, suoči sa svojom bazom i realnošću ljudi koje predstavlja i drugo, odluči na borbu sa desnicom. Bez toga nema šanse da se promoli kroz vladajući konsenzus koji počiva na negaciji socijalne dobrobiti za većinu stanovništva. Socijalne alternative postoje, to su domaće investicije, progresivni porezi, zaštita prava i obustavljanje mera štednje, ali one se neće same staviti na sto. To mora biti zadatak levice", smatra Matković.
Levica se nalazi na margini i u ostatku Evrope. Osim stranaka centra, koje održava status quo, u usponu su desničarske partije. Nošene krilima nacionalizma i ksenofobije u Evropi se dižu ograde, ali se ne rešavaju krize. Stav našeg sagovornika je da evropski kontinent ukoliko ne promeni svoje trenutne politike, očekuje ili eksplozija regionalizama ili, u najgorem slučaju, anarhija.
Muke nauke
Tema koja je zaokupljivala medije proteklih meseci bila je sve veći odlazak radnika iz Srbije u Slovačku i zemlje srednje Evrope na rad u njihovim fabrikama. "Odliv mozgova" je pao u zapećak, ali se sporadično javlja kada se pojave zabrinjavajuće statistike o broju osoba koje su napustile zemlju u proteklom periodu.
Po Matkovićevim rečima, naučni radnici, a pogotovo asistenti i mladi istraživači, nalaze se u teškom položaju između birokratizacije nauke i standardizacije štednje. Smatra da reforme visokog obrazovanja i sistema naučnog finansiranja, koje se već dugo čekaju, pogoršavaju već lošu situaciju.
"Iako prosveta i nauka čine bitan deo radništva i retku priliku socijalne mobilnosti, oni se nigde ne predstavljaju tako. Sindikalne pokrivenosti nema, otpor je redak, u javnosti se deklarišu kao elita, dok je u praksi jaz između onih koji nad naukom profitiraju i onih na čijim leđima se profitira ogroman. Rezultat su prekarni poslovi koji onemogućavaju razvoj ključnih sektora poput medicine, nauke i tehnologije. Zato umesto zanemarivanja, o tom jazu treba govoriti javno upravo u vreme promena koje ga umesto rešavanja, produbljuju", zaključuje on.
U međuvremenu, naučnici se bore da se konačno formiraju ili unaprede registri istraživača, ali i Pravilnik o vrednovanju, izboru, finansiranju i praćenju programa istraživanja koji će omogućiti da se više ne javljaju problemi u vezi sa konkursima za naučnike od kojeg zavisi veliki broj naučnih delatnika.
Komentari 19
Milan Mirkovic
lena savic
Drug
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar