Mladi sa invaliditetom u domovima uskraćeni za bilo kakav razvoj: Neophodna deinstitucionalizacija
Život osoba sa invaliditetom u rezidencijalnim ustanovama je pun ograničenja i diskriminacije, a iza ovih zidova višestruko se krše ljudska prava.
Foto: Pixabay
Posebno ugrožena grupa jesu devojčice i žene koje žive u tim institucijama.
Zahvaljujući organizacijama poput MDRI - Inicijativi za prava osoba sa mentalnim invaliditetom, koja skoro 15 godina sprovodi monitoringe i uspeva da dođe do svedočenja korisnica, vidljivost ovog problema se povećava, što je prvi korak u borbi za njihova prava. Oni su ukazivali na to da sam boravak u ustanovama socijalne zaštite predstavlja sistemsko nasilje, gde su žene i devojčice neretko višestruko diskriminisane.
Inicijativa MDRI objavila je novi izveštaj o položaju osoba sa invaliditetom za vreme i posle pandemije, sa posebnim osvrtom na osobe koje žive u domovima. Sadržaj izveštaja obuhvata najvažnije oblasti društvenog života, te se bavi pitanjima ostvarivanja neotuđivih i osnovnih ljudskih prava.
Snežana Lazarević iz MDRI koja je učestvovala u istraživanju objašnjava koliko je nova okolnost poput kovida dodatno otežala već težak položaj ovih ljudi koji žive u domovima, sa posebnim osvrtom na mlade.
U Srbiji postoje različite ustanove za smeštaj. Jedno su ustanove za smeštaj dece i mladih bez roditeljskog staranja, kojih imamo deset i sa smetnjama u razvoju, kojih trenutno ima šest. Imamo 16 ustanova za smeštaj osoba sa invaliditetom, većinom su tamo smeštene osobe sa mentalnim invaliditetom ili intelektualnim poteškoćama.
Tokom trajanja pandemije, u ovim ustanovama su se primenjivale mere koje su bile znatno strože nego za druge građane.
"Mnogo duže su trajale, jer u domovima živi veliki broj ljudi u malom prostoru, te se virus mnogo brže širi i veća je opasonst da će se ljudi zaraziti. Međutim, nekako mi se čini da su mere bile isključivo usmerene na pokušaj očuvanja fizičkog zdravlja i zanemarivanje mentalnog. Nije se obraćala pažnja na njihov osećaj isključenosti i zatvorenosti. Oni inače žive poprilično siromašnim životom", navodi Lazarević.
Kao posebno problematično naša sagovornica vidi to što u domovima žive zajedno mladi, deca, odrasli i stariji ljudi.
"Postoji velika opasnost od nasilja i zlostavljanja kada zajedno žive dece od šest, sedam godina i stariji ljudi od 65 godina, to nikako nije dobro", ističe ona.
Snežana Lazarević objašnjava do kakvih još problema dolazi zato što korisnici pojedinih domova žive u izmešanim starosnim grupama.
"Zamislite da imate jednu obrazovnu ustanovu koja je istovremeno i vrtić, osnovna škola, srednja škola, fakultet i dom za stare. Dakle, ustanove za odrasle i mlade sa smetnjama u razvoju su kod nas takve da tamo osim mladih, žive i stariji. Ranije je bila praksa da kada dete postane punoletno, premešta se u neku drugu ustanovu za odrasle. Vremenom se od te prakse odustalo, a s obzirom na to da je izlazak iz doma veoma redak, kako neko odrasta, vremenom ostari i ceo život provede u istoj ustanovi. Tu imate onda i razne organizacione probleme jer su te ustanove inicijalno opremane kao ustanove za decu i mlade, pa je takav i nameštaj. Postoje ustanove gde odrasla osoba spava u dečijem krevecu. Nisu svi domovi takvi, ali tu postoji mnogo problema kada u jednoj ustanovi žive izmešano mladi i stari", kaže Lazarević.
Tokom pademije jedan od problema bio je i to što deca sa smetnjama u razvoju nisu mogla da pohađaju nastavu, već su se zaposleni "snalazili", zbog restriktivnih mera u domovima. Naša sagovornica kaže da su tokom pandemije mladi u domovima tretirani kao lica koja su lišena slobode.
Kako uopšte izgleda život mladih u domovima, od obrazovanja, socijalne brige, ravnopravnosti pred zakonom i koja je verovatnoća izlaska iz institucija, pitali smo Snežanu Lazarević.
"Postoje domovi u kojima se deca uopšte ne upisuju u škole, ne idu u vrtiće, njihov život bude vrlo jednoličan. Svodi se na hranjenje, presvlačenje, eventualni izlazak u dvorište i igranje u okviru dnevnog boravka i to veoma utiče na njihov razvoj. Ako nemaju kontakt sa ljudima van ustanove, nemaju priliku da nešto nauče i onda nažalost samo propadaju. Postoji očigledna razlika između ustanova za decu bez roditeljskog staranja i ustanova za decu i mlade sa smetnjama u razvoju. Te su ustanove manje, imaju manje korisnika, ali sva deca koja tu žive, bez obzira na to da li imaju smetnje u razvoju ili ne, idu u škole. Strašna je činjenica da vi zavisite od toga u kom domu završite i kakva je praksa te ustanove. Da li će to dete ostvariti pravo da se obrazuje i stekne veštine za dalji život ili će biti u potpunosti lišeno bilo kakvih aktivnosti", navodi naša sagovornica.
Još jedan problem je i to što se mladi sa smetnjama u razvoju koji žive u domovima gotovo ne zapošljavaju, objašnjava naša sagovornica.
Na koji način je moguće sprečiti da deca i mladi sa invaliditetom uopšte dođu do domova? Snežana Lazarević u tome vidi veliku ulogu države i smatra da je prevencija institucionalizacije veoma važna.
"Dobra stvar je to što je Srbija početkom ove godine donela strategiju deinstitucionalizacije, država se makar formalno opredelila da će krenuti u tom prvacu", dodaje ona.
Prvo i najvažnije je da moramo da se pozabavimo prevencijom deinstitucionalizacije, smatra Lazarević.
"Kada neko dete ili čovek živi u domu 10, 20 il i 30 godina, u uslovima bez obrazovanja, bez kontakata sa drugim ljudima, ne upoznaje život van ustanove, jako je teško takvu osobu izvesti van doma. Mnogo je važno da biološka porodica čim se sazna da dete ima smetnje u razvoju, dobije podršku koja je neophodna. Često se to dešava po rođenju, još uvek se kod nas bebe smeštaju u domove, iako je po Zakonu o socijalnoj zaštiti zabranjeno smeštanje dece mlađe od tri godine. Jedna od kriznih situacija je kada dete treba da krene u školu, uđe u pubertet ili roditelji ostare - tako da biološka porodica treba da ima intenzivnu podršku kako bi zadržala decu uz sebe. Ukoliko to nije moguće, jer dete nema roditelje, ili oni nemaju kapaciteta da se bave detetom, onda su tu opcije hraniteljskih porodica, da li su to srodničke hraniteljske porodice ili hranitelji, usvojitelji, najvažnije je da se dete razvija i živi u porodičnom okruženju", napominje ona.
Srbija nema visoku stopu institucionalizacije - u domovima živi oko 500 dece, te Lazarević smatra da država može uspešno da ih izmesti iz domova. Ona ističe da je mnogo lakše sprečiti da neko dospe u dom dok je još dete. Lazarević napominje da bi država morala da obezbedi svu vrstu podrške hraniteljskim porodicama koje bi usvojile decu sa smetnjama u razvoju.
MDRI u poslednjem izveštaju analizira postojeća zakonska rešenja, izveštaje državnih organa i ostalih relevantnih, kako domaćih, tako i inostranih organizacija. Ceo izveštaj možete pročitati na njihovom sajtu, na OVOM LINKU.
Šta je još naša sagovornica rekla na ovu temu, poslušajte u emisiji u nastavku.
Pročitaj još
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Dekan i uprava Pravnog fakulteta u Beogradu podneli ostavke
30.04.2025.•
0
Dekan Pravnog fakulteta u Beogradu Bojan Milisavljević i cela uprava fakulteta podneli su večeras ostavke.
BIRODI: Vučićevo ime na listi SNS za lokalne izbore kršenje Ustava i zakona
30.04.2025.•
0
Biro za društvena istraživanja upozorava da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić prekršio Ustav i zakone jer je njegovo ime na listi SNS za lokalne izbore u Kosjeriću i u Zaječaru zakazane za 8. jun.
I "studenti koji hoće da uče" sastali se s Martom Kos
30.04.2025.•
0
Student Miloš Pavlović izjavio je da su predstavnici studenata koji kažu da hoće da uče imali "konstruktivan i ohrabrujuć" sastanak sa evropskom komesarkom za proširenje Martom Kos.
DNEVNI KVIZ: 10 pitanja - šta nećete znati
30.04.2025.•
8
Dobro došli u 199. izdanje 021.rs dnevnog kviza.
Macut kupio vilu vrednu milion evra dan pre nego što je imenovan za premijera
30.04.2025.•
11
Novi premijer Srbije Đuro Macut sa suprugom je pre dve nedelje kupio vilu vrednu više od milion evra na Zvezdari od Tomislava Bogetića, nekadšnjeg direktora javnog preduzeća "Beograd put".
Novi krug nagradne igre "Uzmi račun i pobedi" počinje 1. maja
30.04.2025.•
0
Novi krug nagradne igre "Uzmi račun i pobedi" počinje u četvrtak, 1. maja.
Četvorica poginula u selu kod Topole: Muškarac upao u septičku jamu, ostali pokušavali da ga spasu
30.04.2025.•
3
Četiri osobe nastradale su u selu nedaleko od Topole.
Udruženje "Naš pRoTeSt": Rukovodstvo RTS-a ne odustaje od kršenja novinarskih načela
30.04.2025.•
0
Udruženje radnika RTS-a "Naš pRoTeSt" saopštilo je da će ostati upamćeno da se rukovodstvo javnog servisa tokom blokade nije obratilo gotovo nikom od zaposlenih.
Goran Bregović stavljen na listu nepoželjnih u Letoniji
30.04.2025.•
1
Muzičar Goran Bregović stavljen je na listu nepoželjnih osoba u Letoniji, rekao je za državnu televiziju ministar unutrašnjih poslova Rihards Kozlovskis.
RERI: Fabrika kreča Ziđin neometano radi više od tri godine bez potrebnih dozvola
30.04.2025.•
0
Ministarstvo zaštite životne sredine odbilo je da izda saglasnost na studiju kojom se procenjuju uticaji na životnu sredinu povećanja kapaciteta fabrike kreča Ziđin Zagrađe u Boru.
Druga godišnjica masovnog ubistva u "Ribnikaru": U subotu komemorativni program
30.04.2025.•
0
U Beogradu će u subotu, 3. maja komemorativnim programom biti obeležena druga godišnjica masovnog ubistva u OŠ "Vladislav Ribnikar".
Širi se "Ćacilend" ispred Skupštine: Kombi sa rotacijom dovezao nove šatore
30.04.2025.•
10
Šatorsko naselje postavljeno ispred Skupštine Srbije uoči mitinga Srpske napredne stranke 12. marta i dalje se širi.
Odložen početak suđenja po tužbi Branislava Jovanovića protiv predsednika Vučića
30.04.2025.•
0
Odloženo je prvo ročište na suđenju po tužbi Branislava Jovanovića, predstavnika grupe građana "Niš, naš grad", protiv predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Vlada traži od ministarstva da izmeni školski kalendar kako bi se nadoknadila nastava
30.04.2025.•
4
Vlada Srbije zatražila je od Ministarstva prosvete da bez odlaganja izmeni školski kalendar.
Dragan Vasiljević postavljen za direktora policije
30.04.2025.•
1
Vlada Srbije postavila je dosadašnjeg vršioca dužnosti Dragana Vasiljevića za direktora policije, saopšteno je danas.
Odobrena kupovina novih 100 seoskih kuća, najviše kod Sombora
30.04.2025.•
2
Ministar za brigu o selu Milan Krkobabić izjavio je da je danas odobrena kupovina novih 100 seoskih kuća širom Srbije.
Inicijativu za uklanjanje Ćacilenda potpisalo skoro 25.000 građana
30.04.2025.•
11
Skoro 25.000 građana potpisalo je inicijativu za uklanjanje šatora postavljenih u Pionirskom parku u Beogradu, objavilo je udruženje Eko straža.
Evropski sud za ljudska prava izdao privremenu meru zbog zvučnog oružja
30.04.2025.•
5
Evropski sud za ljudska prava, koji je veće od sedam sudija, odlučio je da delimično usvoji zahteve podnosilaca i izda privremenu meru u vezi sa potencijalnim korišćenjem zvučnog oružja u Beogradu.
Izbori ponovo aktuelna tema - a uslovi nepromenjeni: Posle "muljanja" sve ostalo isto
30.04.2025.•
0
Raspisivanje lokalnih izbora u Kosjeriću i Zaječaru, prvih otkako je zemlju zahvatio talas građanskih protesta, unelo je novi život u staru debatu o izbornim uslovima.
Šefica poslovne jedinice trgovinskog lanca u Paraćinu zadržala 2,6 miliona dinara pazara za sebe
30.04.2025.•
2
M. M. R. (50) iz Paraćina uhapšena je zbog sumnje da je proneverom oštetila jedan trgovinski lanac za više od 2,6 miliona dinara.
FOTO: U koferu sa garderobom preko Preševa pokušao da prošvercuje više od 80.000 evra
30.04.2025.•
2
Carinski službenici su 29. aprila na graničnom prelazu Preševo, u saradnji sa policijom, sprečili pokušaj putnika da u prtljagu prokrijumčari preko 80.000 evra.
Komentari 3
T
Nema skole, nema doktora ima samo sljakanje za “staratelje”!
Peđa
Purela, Rumunija
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar