Mladi sa invaliditetom u domovima uskraćeni za bilo kakav razvoj: Neophodna deinstitucionalizacija
Život osoba sa invaliditetom u rezidencijalnim ustanovama je pun ograničenja i diskriminacije, a iza ovih zidova višestruko se krše ljudska prava.
Foto: Pixabay
Posebno ugrožena grupa jesu devojčice i žene koje žive u tim institucijama.
Zahvaljujući organizacijama poput MDRI - Inicijativi za prava osoba sa mentalnim invaliditetom, koja skoro 15 godina sprovodi monitoringe i uspeva da dođe do svedočenja korisnica, vidljivost ovog problema se povećava, što je prvi korak u borbi za njihova prava. Oni su ukazivali na to da sam boravak u ustanovama socijalne zaštite predstavlja sistemsko nasilje, gde su žene i devojčice neretko višestruko diskriminisane.
Inicijativa MDRI objavila je novi izveštaj o položaju osoba sa invaliditetom za vreme i posle pandemije, sa posebnim osvrtom na osobe koje žive u domovima. Sadržaj izveštaja obuhvata najvažnije oblasti društvenog života, te se bavi pitanjima ostvarivanja neotuđivih i osnovnih ljudskih prava.
Snežana Lazarević iz MDRI koja je učestvovala u istraživanju objašnjava koliko je nova okolnost poput kovida dodatno otežala već težak položaj ovih ljudi koji žive u domovima, sa posebnim osvrtom na mlade.
U Srbiji postoje različite ustanove za smeštaj. Jedno su ustanove za smeštaj dece i mladih bez roditeljskog staranja, kojih imamo deset i sa smetnjama u razvoju, kojih trenutno ima šest. Imamo 16 ustanova za smeštaj osoba sa invaliditetom, većinom su tamo smeštene osobe sa mentalnim invaliditetom ili intelektualnim poteškoćama.
Tokom trajanja pandemije, u ovim ustanovama su se primenjivale mere koje su bile znatno strože nego za druge građane.
"Mnogo duže su trajale, jer u domovima živi veliki broj ljudi u malom prostoru, te se virus mnogo brže širi i veća je opasonst da će se ljudi zaraziti. Međutim, nekako mi se čini da su mere bile isključivo usmerene na pokušaj očuvanja fizičkog zdravlja i zanemarivanje mentalnog. Nije se obraćala pažnja na njihov osećaj isključenosti i zatvorenosti. Oni inače žive poprilično siromašnim životom", navodi Lazarević.
Kao posebno problematično naša sagovornica vidi to što u domovima žive zajedno mladi, deca, odrasli i stariji ljudi.
"Postoji velika opasnost od nasilja i zlostavljanja kada zajedno žive dece od šest, sedam godina i stariji ljudi od 65 godina, to nikako nije dobro", ističe ona.
Snežana Lazarević objašnjava do kakvih još problema dolazi zato što korisnici pojedinih domova žive u izmešanim starosnim grupama.
"Zamislite da imate jednu obrazovnu ustanovu koja je istovremeno i vrtić, osnovna škola, srednja škola, fakultet i dom za stare. Dakle, ustanove za odrasle i mlade sa smetnjama u razvoju su kod nas takve da tamo osim mladih, žive i stariji. Ranije je bila praksa da kada dete postane punoletno, premešta se u neku drugu ustanovu za odrasle. Vremenom se od te prakse odustalo, a s obzirom na to da je izlazak iz doma veoma redak, kako neko odrasta, vremenom ostari i ceo život provede u istoj ustanovi. Tu imate onda i razne organizacione probleme jer su te ustanove inicijalno opremane kao ustanove za decu i mlade, pa je takav i nameštaj. Postoje ustanove gde odrasla osoba spava u dečijem krevecu. Nisu svi domovi takvi, ali tu postoji mnogo problema kada u jednoj ustanovi žive izmešano mladi i stari", kaže Lazarević.
Tokom pademije jedan od problema bio je i to što deca sa smetnjama u razvoju nisu mogla da pohađaju nastavu, već su se zaposleni "snalazili", zbog restriktivnih mera u domovima. Naša sagovornica kaže da su tokom pandemije mladi u domovima tretirani kao lica koja su lišena slobode.
Kako uopšte izgleda život mladih u domovima, od obrazovanja, socijalne brige, ravnopravnosti pred zakonom i koja je verovatnoća izlaska iz institucija, pitali smo Snežanu Lazarević.
"Postoje domovi u kojima se deca uopšte ne upisuju u škole, ne idu u vrtiće, njihov život bude vrlo jednoličan. Svodi se na hranjenje, presvlačenje, eventualni izlazak u dvorište i igranje u okviru dnevnog boravka i to veoma utiče na njihov razvoj. Ako nemaju kontakt sa ljudima van ustanove, nemaju priliku da nešto nauče i onda nažalost samo propadaju. Postoji očigledna razlika između ustanova za decu bez roditeljskog staranja i ustanova za decu i mlade sa smetnjama u razvoju. Te su ustanove manje, imaju manje korisnika, ali sva deca koja tu žive, bez obzira na to da li imaju smetnje u razvoju ili ne, idu u škole. Strašna je činjenica da vi zavisite od toga u kom domu završite i kakva je praksa te ustanove. Da li će to dete ostvariti pravo da se obrazuje i stekne veštine za dalji život ili će biti u potpunosti lišeno bilo kakvih aktivnosti", navodi naša sagovornica.
Još jedan problem je i to što se mladi sa smetnjama u razvoju koji žive u domovima gotovo ne zapošljavaju, objašnjava naša sagovornica.
Na koji način je moguće sprečiti da deca i mladi sa invaliditetom uopšte dođu do domova? Snežana Lazarević u tome vidi veliku ulogu države i smatra da je prevencija institucionalizacije veoma važna.
"Dobra stvar je to što je Srbija početkom ove godine donela strategiju deinstitucionalizacije, država se makar formalno opredelila da će krenuti u tom prvacu", dodaje ona.
Prvo i najvažnije je da moramo da se pozabavimo prevencijom deinstitucionalizacije, smatra Lazarević.
"Kada neko dete ili čovek živi u domu 10, 20 il i 30 godina, u uslovima bez obrazovanja, bez kontakata sa drugim ljudima, ne upoznaje život van ustanove, jako je teško takvu osobu izvesti van doma. Mnogo je važno da biološka porodica čim se sazna da dete ima smetnje u razvoju, dobije podršku koja je neophodna. Često se to dešava po rođenju, još uvek se kod nas bebe smeštaju u domove, iako je po Zakonu o socijalnoj zaštiti zabranjeno smeštanje dece mlađe od tri godine. Jedna od kriznih situacija je kada dete treba da krene u školu, uđe u pubertet ili roditelji ostare - tako da biološka porodica treba da ima intenzivnu podršku kako bi zadržala decu uz sebe. Ukoliko to nije moguće, jer dete nema roditelje, ili oni nemaju kapaciteta da se bave detetom, onda su tu opcije hraniteljskih porodica, da li su to srodničke hraniteljske porodice ili hranitelji, usvojitelji, najvažnije je da se dete razvija i živi u porodičnom okruženju", napominje ona.
Srbija nema visoku stopu institucionalizacije - u domovima živi oko 500 dece, te Lazarević smatra da država može uspešno da ih izmesti iz domova. Ona ističe da je mnogo lakše sprečiti da neko dospe u dom dok je još dete. Lazarević napominje da bi država morala da obezbedi svu vrstu podrške hraniteljskim porodicama koje bi usvojile decu sa smetnjama u razvoju.
MDRI u poslednjem izveštaju analizira postojeća zakonska rešenja, izveštaje državnih organa i ostalih relevantnih, kako domaćih, tako i inostranih organizacija. Ceo izveštaj možete pročitati na njihovom sajtu, na OVOM LINKU.
Šta je još naša sagovornica rekla na ovu temu, poslušajte u emisiji u nastavku.
Pročitaj još
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
MUP i BIA optužuju građane za incidente u Beogradu
02.11.2025.•
0
MUP i BIA saopštili su da "najoštrije osuđuju večerašnje incidente koji se dešavaju u centru Beogradu, u neposrednoj blizini zgrade Narodne skupštine".
UŽIVO VIDEO: Incidenti kod Ćacilenda, zapaljen šator, Dijana Hrka se obratila policajcima
02.11.2025.•
17
Ispred Skupštine Srbije, odnosno Ćacilenda, došlo je do incidenata. Pristalice Aleksandra Vučića bacile su pirotehniku ka građanima koji pružaju podršku Dijani Hrki. Policija je na terenu, oglasio se Aleksandar Vučić.
Vučić o incidentima kod Ćacilenda: "Hteli su da zapale ljude"
02.11.2025.•
0
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić uključio se u program televizije Informer, komentarišući dešavanja kod Ćacilenda.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - za one što znaju sve
02.11.2025.•
7
Još jedan 021.rs dnevni kviz je tu za vas.
Poslastičarnica Pelivan podržala Dijanu Hrka i demantovala Informer
02.11.2025.•
0
Poslastičarnica "Pelivan", koja se nalazi kod Skupštine Srbije, saopštila je danas da u potpunosti podržava borbu Dijane Hrka, majke mladića poginulog u padu nadstrešnice, "za istinu, pravdu i jednakost".
Ekološki ustanak pozvao sve da stanu u odbranu zgrade Generalštaba
02.11.2025.•
0
Ekološki ustanak pozvao je građane, udruženja, sindikate i akademsku zajednicu da stanu u odbranu zgrade Generalštaba.
RGZ: Novi zakon omogućava lakši upis svojine sa starim ispravama
02.11.2025.•
1
Izmene Zakona o državnom premeru i katastru koje su stupile na snagu donose olakšice za građane i omogućavaju lakši upis prava svojine po starim ispravama, saopštio je Republički geodetski zavod.
Raspisana potraga za čovekom koji je na mreži "Iks" pozvao građane da uhapse Vučića
02.11.2025.•
6
Posebno odeljenje za visokotehnološki kriminal Višeg javnog tužilaštva u Beogradu naložilo je procesuiranje R.T, zbog sumnje da je na društvenoj mreži "Iks" pozvao građane da uhapse predsednika Aleksandra Vučića.
Udruženja traže smenu ministra kulture
02.11.2025.•
0
Udruženje pozorišnih kritičara i teatrologa Srbije pridružilo se zahtevu Udruženja dramskih umetnika Srbije za smenu ministra kulture Nikole Selakovića.
Ministarka Stamenkovski najavila otkrivanje spomenika jednom od osnivača Crne ruke Voji Tankosiću
02.11.2025.•
1
Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski izjavila je da će na mestu pogibije četničkog vojvode Voje Tankosića uskoro otkriti spomenik u njegovu čast.
Leks specijalis za Generalštab u utorak pred poslanicima - korak bliže realizaciji planova Trampovog zeta
02.11.2025.•
9
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić sazvala je za 4. novembar sednicu parlamenta na čijem će dnevnom redu biti leks specijalis za projekat kompanije Džareda Kušnera, zeta Donalda Trampa, na mestu Generalštaba.
Vučić u obilasku gradilišta Nacionalnog stadiona: Biće najbezbedniji
02.11.2025.•
13
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da bi grubi građevinski radovi na Nacionalnom stadionu u Surčinu trebalo da budu završeni do 28. februara 2027.
Ministar Bratina: Oko nesreće u Novom Sadu napravljena bezvezna politička hajka
02.11.2025.•
28
Ministar informisanja Boris Bratina izjavio je da će izbori biti poslednja prilika za veliki haos, kada očekuje, kako navodi, rušenje biračkih mesta i ometanje glasanja.
Policajac iz Beograda uhapšen na Jarinju
02.11.2025.•
0
Na administrativnom prelazu Jarinje uhapšen je muškarac sa Kosova i Metohije, trenutno zaposlen u MUP-u Srbije, javlja KoSSev.
Toma Fila: Srbi danas žive bolje nego ikad
02.11.2025.•
53
Funkcioner SPS i advokat Toma Fila izjavio je da "danas Srbi žive bolje nego ikad" i da danas "nijedni izbori nisu pokradeni".
Načelnik saobraćajne policije: Polovina dece prevozi se nepropisno u automobilima i toga je sve više
02.11.2025.•
2
Načelnik Uprave saobraćajne policije MUP-a Slaviša Lakićević izjavio je da je od početka godine u saobraćajnim nesrećama poginulo osmoro dece a sva ona su život izgubila kao putnici u vozilu.
Profesor Jovanović: Imali smo daleko grđe vlasti, ali Vučićeva je najbeščasnija
02.11.2025.•
3
Profesor na Pravnom fakultetu Miodrag Jovanović ocenjuje da dok je ova vlast na čelu države, institucije neće u punom kapacitetu raditi da obezbede jednakost pred zakonom.
Amerika sprema Zakon o demokratiji na Zapadnom Balkanu - tiče se i Srbije
02.11.2025.•
45
U američkom Senatu predstavljen je predlog zakona pod nazivom "Western Balkans Democracy and Prosperity Act" (Zakon o demokratiji i prosperitetu Zapadnog Balkana).
Politikolog Milivojević: Na predsednika Srbije utiču samo istraživanja javnog mnjenja
02.11.2025.•
2
Politikolog Cvijetin Milivojević ocenio je da na stavove domaćih vlasti, pre svega predsednika Srbije Aleksandra Vučića, utiču istraživanja javnog mnjenja - odnosno mišljenja njegovog biračkog tela.
Švajcarska radio-televizija: Vučić gleda samo da sačuva vlast, njegova izvinjenja su čista kalkulacija
02.11.2025.•
14
Učesnici masovnog skupa u Novom Sadu uvereni su da je Srbiji potreban novi početak i traže nove izbore, ali predsednik Srbije Aleksandar Vučić za to ne želi ni da čuje i njega zanima isključivo opstanak na vlasti.
Umesto dosadašnjeg naučnika na funkciji direktora Fonda za nauku: Vlada postavila Dariju Kisić
01.11.2025.•
33
Darija Kisić smenjena je sa funkcije direktorke Instituta Torlak koji je već duže vreme u teškoj finansijskoj situaciji. Ona je međutim dobila novu direktorsku funkciju.
Komentari 3
T
Nema skole, nema doktora ima samo sljakanje za “staratelje”!
Peđa
Purela, Rumunija
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar