Mladi sa invaliditetom u domovima uskraćeni za bilo kakav razvoj: Neophodna deinstitucionalizacija
Život osoba sa invaliditetom u rezidencijalnim ustanovama je pun ograničenja i diskriminacije, a iza ovih zidova višestruko se krše ljudska prava.
Foto: Pixabay
Posebno ugrožena grupa jesu devojčice i žene koje žive u tim institucijama.
Zahvaljujući organizacijama poput MDRI - Inicijativi za prava osoba sa mentalnim invaliditetom, koja skoro 15 godina sprovodi monitoringe i uspeva da dođe do svedočenja korisnica, vidljivost ovog problema se povećava, što je prvi korak u borbi za njihova prava. Oni su ukazivali na to da sam boravak u ustanovama socijalne zaštite predstavlja sistemsko nasilje, gde su žene i devojčice neretko višestruko diskriminisane.
Inicijativa MDRI objavila je novi izveštaj o položaju osoba sa invaliditetom za vreme i posle pandemije, sa posebnim osvrtom na osobe koje žive u domovima. Sadržaj izveštaja obuhvata najvažnije oblasti društvenog života, te se bavi pitanjima ostvarivanja neotuđivih i osnovnih ljudskih prava.
Snežana Lazarević iz MDRI koja je učestvovala u istraživanju objašnjava koliko je nova okolnost poput kovida dodatno otežala već težak položaj ovih ljudi koji žive u domovima, sa posebnim osvrtom na mlade.
U Srbiji postoje različite ustanove za smeštaj. Jedno su ustanove za smeštaj dece i mladih bez roditeljskog staranja, kojih imamo deset i sa smetnjama u razvoju, kojih trenutno ima šest. Imamo 16 ustanova za smeštaj osoba sa invaliditetom, većinom su tamo smeštene osobe sa mentalnim invaliditetom ili intelektualnim poteškoćama.
Tokom trajanja pandemije, u ovim ustanovama su se primenjivale mere koje su bile znatno strože nego za druge građane.
"Mnogo duže su trajale, jer u domovima živi veliki broj ljudi u malom prostoru, te se virus mnogo brže širi i veća je opasonst da će se ljudi zaraziti. Međutim, nekako mi se čini da su mere bile isključivo usmerene na pokušaj očuvanja fizičkog zdravlja i zanemarivanje mentalnog. Nije se obraćala pažnja na njihov osećaj isključenosti i zatvorenosti. Oni inače žive poprilično siromašnim životom", navodi Lazarević.
Kao posebno problematično naša sagovornica vidi to što u domovima žive zajedno mladi, deca, odrasli i stariji ljudi.
"Postoji velika opasnost od nasilja i zlostavljanja kada zajedno žive dece od šest, sedam godina i stariji ljudi od 65 godina, to nikako nije dobro", ističe ona.
Snežana Lazarević objašnjava do kakvih još problema dolazi zato što korisnici pojedinih domova žive u izmešanim starosnim grupama.
"Zamislite da imate jednu obrazovnu ustanovu koja je istovremeno i vrtić, osnovna škola, srednja škola, fakultet i dom za stare. Dakle, ustanove za odrasle i mlade sa smetnjama u razvoju su kod nas takve da tamo osim mladih, žive i stariji. Ranije je bila praksa da kada dete postane punoletno, premešta se u neku drugu ustanovu za odrasle. Vremenom se od te prakse odustalo, a s obzirom na to da je izlazak iz doma veoma redak, kako neko odrasta, vremenom ostari i ceo život provede u istoj ustanovi. Tu imate onda i razne organizacione probleme jer su te ustanove inicijalno opremane kao ustanove za decu i mlade, pa je takav i nameštaj. Postoje ustanove gde odrasla osoba spava u dečijem krevecu. Nisu svi domovi takvi, ali tu postoji mnogo problema kada u jednoj ustanovi žive izmešano mladi i stari", kaže Lazarević.
Tokom pademije jedan od problema bio je i to što deca sa smetnjama u razvoju nisu mogla da pohađaju nastavu, već su se zaposleni "snalazili", zbog restriktivnih mera u domovima. Naša sagovornica kaže da su tokom pandemije mladi u domovima tretirani kao lica koja su lišena slobode.
Kako uopšte izgleda život mladih u domovima, od obrazovanja, socijalne brige, ravnopravnosti pred zakonom i koja je verovatnoća izlaska iz institucija, pitali smo Snežanu Lazarević.
"Postoje domovi u kojima se deca uopšte ne upisuju u škole, ne idu u vrtiće, njihov život bude vrlo jednoličan. Svodi se na hranjenje, presvlačenje, eventualni izlazak u dvorište i igranje u okviru dnevnog boravka i to veoma utiče na njihov razvoj. Ako nemaju kontakt sa ljudima van ustanove, nemaju priliku da nešto nauče i onda nažalost samo propadaju. Postoji očigledna razlika između ustanova za decu bez roditeljskog staranja i ustanova za decu i mlade sa smetnjama u razvoju. Te su ustanove manje, imaju manje korisnika, ali sva deca koja tu žive, bez obzira na to da li imaju smetnje u razvoju ili ne, idu u škole. Strašna je činjenica da vi zavisite od toga u kom domu završite i kakva je praksa te ustanove. Da li će to dete ostvariti pravo da se obrazuje i stekne veštine za dalji život ili će biti u potpunosti lišeno bilo kakvih aktivnosti", navodi naša sagovornica.
Još jedan problem je i to što se mladi sa smetnjama u razvoju koji žive u domovima gotovo ne zapošljavaju, objašnjava naša sagovornica.
Na koji način je moguće sprečiti da deca i mladi sa invaliditetom uopšte dođu do domova? Snežana Lazarević u tome vidi veliku ulogu države i smatra da je prevencija institucionalizacije veoma važna.
"Dobra stvar je to što je Srbija početkom ove godine donela strategiju deinstitucionalizacije, država se makar formalno opredelila da će krenuti u tom prvacu", dodaje ona.
Prvo i najvažnije je da moramo da se pozabavimo prevencijom deinstitucionalizacije, smatra Lazarević.
"Kada neko dete ili čovek živi u domu 10, 20 il i 30 godina, u uslovima bez obrazovanja, bez kontakata sa drugim ljudima, ne upoznaje život van ustanove, jako je teško takvu osobu izvesti van doma. Mnogo je važno da biološka porodica čim se sazna da dete ima smetnje u razvoju, dobije podršku koja je neophodna. Često se to dešava po rođenju, još uvek se kod nas bebe smeštaju u domove, iako je po Zakonu o socijalnoj zaštiti zabranjeno smeštanje dece mlađe od tri godine. Jedna od kriznih situacija je kada dete treba da krene u školu, uđe u pubertet ili roditelji ostare - tako da biološka porodica treba da ima intenzivnu podršku kako bi zadržala decu uz sebe. Ukoliko to nije moguće, jer dete nema roditelje, ili oni nemaju kapaciteta da se bave detetom, onda su tu opcije hraniteljskih porodica, da li su to srodničke hraniteljske porodice ili hranitelji, usvojitelji, najvažnije je da se dete razvija i živi u porodičnom okruženju", napominje ona.
Srbija nema visoku stopu institucionalizacije - u domovima živi oko 500 dece, te Lazarević smatra da država može uspešno da ih izmesti iz domova. Ona ističe da je mnogo lakše sprečiti da neko dospe u dom dok je još dete. Lazarević napominje da bi država morala da obezbedi svu vrstu podrške hraniteljskim porodicama koje bi usvojile decu sa smetnjama u razvoju.
MDRI u poslednjem izveštaju analizira postojeća zakonska rešenja, izveštaje državnih organa i ostalih relevantnih, kako domaćih, tako i inostranih organizacija. Ceo izveštaj možete pročitati na njihovom sajtu, na OVOM LINKU.
Šta je još naša sagovornica rekla na ovu temu, poslušajte u emisiji u nastavku.
Pročitaj još
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Urađena analiza kako će izgledati penzija kada u nju budu odlazili oni koji sada imaju 20 godina
18.12.2025.•
0
Istraživanje "Model održivog starenja do 2070.", koje su uradili stručnjaci nadležnih institucija uz podršku GIZ-a, pokazuje kako će izgledati penzija kada u nju budu odlazili oni koji sada imaju 20 godina.
Berliner cajtung: Na Samitu srpska stolica prazna, politička katastrofa ako Srbija okrene leđa EU
18.12.2025.•
0
Na samitu Evropska unija-Zapadni Balkan srpska stolica je prazna, piše dnevnik Berliner cajtung.
EU deklaracija usvojena bez Srbije - iako se ona tiče i nje: Ponovljena ranija očekivanja
18.12.2025.•
0
Nedostatak normalizacije odnosa Prištine i Beograda i dalje usporava oba partnera na njihovom evropskom putu, jedan je od zaključaka sa samita lidera EU i Zapadnog Balkana održanog u Briselu.
Podržavate li rušenje Generalštaba i izgradnju hotela - evo kako su građani odgovorili na to pitanje
18.12.2025.•
0
Novo istraživanje Nove srpske političke misli donosi rezultate istraživanja javnog mnjenja o gradnji hotela na mestu zgrade Generalštaba u Beogradu.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja, a tu je i poklon
17.12.2025.•
11
Novo izdanje 021.rs u kojem vas darujem je pred vama.
"Vučić se ponaša kao da EU treba da uđe u Srbiju, a ne obrnuto": Šta stoji iza odluke da se ne ide u Brisel?
17.12.2025.•
13
Odluka Aleksandra Vučića da Srbija, posle 14 godina, prvi put nema predstavnika na Samitu u Briselu znak je da vladajući režim ulazi u fazu konačnog brodoloma politike privida evropskih integracija.
Dačić najavio novi kolektivni ugovor i veće plate za policajce: "Hvala na očuvanju mira i stabilnosti"
17.12.2025.•
4
Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić najavio je da će u narednim mesecima biti usvojen novi Posebni kolektivni ugovor za policijske službenike.
Nišlijka oštetila preduzeće u kom je bila zaposlena za više od 50 miliona dinara
17.12.2025.•
0
Pedesettrogodišnja T. Đ. iz Niša uhapšena je zbog sumnje da je firmu u kojoj je radila oštetila za više od 50 miliona dinara.
MUP apeluje na vozače da obrate pažnju: Dva deteta povređena na pešačkim prelazima u 24 sata
17.12.2025.•
7
U dve saobraćajne nezgode tokom prethodna 24 časa povređena su deca na pešačkim prelazima, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP).
Strani mediji o "faraonskom projektu" i Generalštabu: "Blagonaklonost Trampa kroz biznis nekada ne uspeva"
17.12.2025.•
1
Strani mediji objavili su više tekstova o slučaju "Generalštab" i odustajanju zeta američkog predsednika Džareda Kušnera od kupovine i izgradnje hotela na ovom zemljištu.
Novinaru Vuku Cvijiću upućene pretnje zbog teksta koji će biti objavljen sutra: "Ako objaviš, upoznaćeš me"
17.12.2025.•
7
Novinaru nedeljnika Radar Vuku Cvijiću je putem telefonskog poziva upućeno preteće upozorenje povodom teksta koji će u četvrtak, 18. decembra, biti objavljen u tom nedeljniku.
Brnabić: Crna Gora i Albanija nemaju opoziciju i blokadere koji opanjkavaju državu u inostranstvu
17.12.2025.•
57
Predsednica parlamenta Ana Brnabić je tokom sednice Skupštine Srbije izjavila da Crna Gora i Albanije više napreduju u evropskom putu jer nemaju opoziciju koja se u inostranstvu žali i "opanjkava" svoju zemlju.
OEBS izabrao "Ličnost godine" u Srbiji za 2025. godinu: Urednica iz Novog Pazara Amela Bajrović
17.12.2025.•
0
Misija OEBS-a u Srbiji dodelila je nagradu Ličnost godine 2025. glavnoj urednici portala Free Media iz Novog Pazara Ameli Bajrović, na svečanosti koja je održana u Beogradu.
Ceremonije otvaranja i zatvaranja Ekspa 2027. koštaće 20 miliona evra: Ovo su uslovi
17.12.2025.•
9
Kompanija "Ekspo 2027" izdvaja oko 2,3 milijardi dinara ili oko 19,9 miliona evra na organizaciju i izvođenje ceremonije otvaranja i zatvaranja te međunarodne izložbe.
U Srbiji uhapšen državljanin Albanije: Osumnjičen da je pretukao trudnu partnerku
17.12.2025.•
0
Dvadesetčetvorogodišnji državljanin Albanije uhapšen je u Srbiji, u okviru međunarodne operacije Interpola, pod sumnjom da je u januaru ove godine teško pretukao svoju trudnu partnerku.
Ponoš: Vučić prekršio Ustav odlukom da Srbija nema predstavnika na Samitu u Briselu, obrukao je zemlju
17.12.2025.•
23
Predsednik Aleksandar Vučić prekršio je Ustav odlukom da Srbija nema predstavnika na Samitu EU-Zapadni Balkan u Briselu jer to nije u njegovoj nadležnosti, ocenio je lider stranke Srbija centar (SRCE) Zdravko Ponoš.
"Razočaravajuće": Završena rasprava o kandidatima za sudije Ustavnog suda, glasanje u četvrtak
17.12.2025.•
1
Poslanici u Skupštini Srbije završili su raspravu o predloženim kandidatima za sudije Ustavnog suda.
Dodeljene Godišnje nagrade UNS-a: Branislavu Gulanu i Veranu Matiću Nagrada za životno delo
17.12.2025.•
0
Novinar, analitičar i publicista Branislav Gulan i novinar i predsednik ANEM-a Veran Matić ovogodišnji su dobitnici Nagrade za životno delo Udruženja novinara Srbije.
O sumnjivoj smrti srpskog radnika u Moskvi: Rusija odugovlači sa informacijama
17.12.2025.•
7
Predstavnik Jugoimporta SDPR-a Radomir Kurtić preminuo je u Moskvi sredinom prošlog meseca pod nerazjašnjenim okolnostima.
Zgrada fabrike koju je nedavno otvorio Vučić nema upotrebnu dozvolu
17.12.2025.•
11
Uz državne i gradske funkcionere predvođene predsednikom Aleksandrom Vučićem, otvorena je pre šest dana italijanska fabrika Ariston na putu kraj Niša.
Dvoje uhapšeno zbog pranja para, za trećim se traga
17.12.2025.•
3
Policija u Kraljevu uhapsila je M. A. (33) i S. H. (58) zbog pranja novca.
Komentari 3
T
Nema skole, nema doktora ima samo sljakanje za “staratelje”!
Peđa
Purela, Rumunija
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar