Mladi sa invaliditetom u domovima uskraćeni za bilo kakav razvoj: Neophodna deinstitucionalizacija
Život osoba sa invaliditetom u rezidencijalnim ustanovama je pun ograničenja i diskriminacije, a iza ovih zidova višestruko se krše ljudska prava.
Foto: Pixabay
Posebno ugrožena grupa jesu devojčice i žene koje žive u tim institucijama.
Zahvaljujući organizacijama poput MDRI - Inicijativi za prava osoba sa mentalnim invaliditetom, koja skoro 15 godina sprovodi monitoringe i uspeva da dođe do svedočenja korisnica, vidljivost ovog problema se povećava, što je prvi korak u borbi za njihova prava. Oni su ukazivali na to da sam boravak u ustanovama socijalne zaštite predstavlja sistemsko nasilje, gde su žene i devojčice neretko višestruko diskriminisane.
Inicijativa MDRI objavila je novi izveštaj o položaju osoba sa invaliditetom za vreme i posle pandemije, sa posebnim osvrtom na osobe koje žive u domovima. Sadržaj izveštaja obuhvata najvažnije oblasti društvenog života, te se bavi pitanjima ostvarivanja neotuđivih i osnovnih ljudskih prava.
Snežana Lazarević iz MDRI koja je učestvovala u istraživanju objašnjava koliko je nova okolnost poput kovida dodatno otežala već težak položaj ovih ljudi koji žive u domovima, sa posebnim osvrtom na mlade.
U Srbiji postoje različite ustanove za smeštaj. Jedno su ustanove za smeštaj dece i mladih bez roditeljskog staranja, kojih imamo deset i sa smetnjama u razvoju, kojih trenutno ima šest. Imamo 16 ustanova za smeštaj osoba sa invaliditetom, većinom su tamo smeštene osobe sa mentalnim invaliditetom ili intelektualnim poteškoćama.
Tokom trajanja pandemije, u ovim ustanovama su se primenjivale mere koje su bile znatno strože nego za druge građane.
"Mnogo duže su trajale, jer u domovima živi veliki broj ljudi u malom prostoru, te se virus mnogo brže širi i veća je opasonst da će se ljudi zaraziti. Međutim, nekako mi se čini da su mere bile isključivo usmerene na pokušaj očuvanja fizičkog zdravlja i zanemarivanje mentalnog. Nije se obraćala pažnja na njihov osećaj isključenosti i zatvorenosti. Oni inače žive poprilično siromašnim životom", navodi Lazarević.
Kao posebno problematično naša sagovornica vidi to što u domovima žive zajedno mladi, deca, odrasli i stariji ljudi.
"Postoji velika opasnost od nasilja i zlostavljanja kada zajedno žive dece od šest, sedam godina i stariji ljudi od 65 godina, to nikako nije dobro", ističe ona.
Snežana Lazarević objašnjava do kakvih još problema dolazi zato što korisnici pojedinih domova žive u izmešanim starosnim grupama.
"Zamislite da imate jednu obrazovnu ustanovu koja je istovremeno i vrtić, osnovna škola, srednja škola, fakultet i dom za stare. Dakle, ustanove za odrasle i mlade sa smetnjama u razvoju su kod nas takve da tamo osim mladih, žive i stariji. Ranije je bila praksa da kada dete postane punoletno, premešta se u neku drugu ustanovu za odrasle. Vremenom se od te prakse odustalo, a s obzirom na to da je izlazak iz doma veoma redak, kako neko odrasta, vremenom ostari i ceo život provede u istoj ustanovi. Tu imate onda i razne organizacione probleme jer su te ustanove inicijalno opremane kao ustanove za decu i mlade, pa je takav i nameštaj. Postoje ustanove gde odrasla osoba spava u dečijem krevecu. Nisu svi domovi takvi, ali tu postoji mnogo problema kada u jednoj ustanovi žive izmešano mladi i stari", kaže Lazarević.
Tokom pademije jedan od problema bio je i to što deca sa smetnjama u razvoju nisu mogla da pohađaju nastavu, već su se zaposleni "snalazili", zbog restriktivnih mera u domovima. Naša sagovornica kaže da su tokom pandemije mladi u domovima tretirani kao lica koja su lišena slobode.
Kako uopšte izgleda život mladih u domovima, od obrazovanja, socijalne brige, ravnopravnosti pred zakonom i koja je verovatnoća izlaska iz institucija, pitali smo Snežanu Lazarević.
"Postoje domovi u kojima se deca uopšte ne upisuju u škole, ne idu u vrtiće, njihov život bude vrlo jednoličan. Svodi se na hranjenje, presvlačenje, eventualni izlazak u dvorište i igranje u okviru dnevnog boravka i to veoma utiče na njihov razvoj. Ako nemaju kontakt sa ljudima van ustanove, nemaju priliku da nešto nauče i onda nažalost samo propadaju. Postoji očigledna razlika između ustanova za decu bez roditeljskog staranja i ustanova za decu i mlade sa smetnjama u razvoju. Te su ustanove manje, imaju manje korisnika, ali sva deca koja tu žive, bez obzira na to da li imaju smetnje u razvoju ili ne, idu u škole. Strašna je činjenica da vi zavisite od toga u kom domu završite i kakva je praksa te ustanove. Da li će to dete ostvariti pravo da se obrazuje i stekne veštine za dalji život ili će biti u potpunosti lišeno bilo kakvih aktivnosti", navodi naša sagovornica.
Još jedan problem je i to što se mladi sa smetnjama u razvoju koji žive u domovima gotovo ne zapošljavaju, objašnjava naša sagovornica.
Na koji način je moguće sprečiti da deca i mladi sa invaliditetom uopšte dođu do domova? Snežana Lazarević u tome vidi veliku ulogu države i smatra da je prevencija institucionalizacije veoma važna.
"Dobra stvar je to što je Srbija početkom ove godine donela strategiju deinstitucionalizacije, država se makar formalno opredelila da će krenuti u tom prvacu", dodaje ona.
Prvo i najvažnije je da moramo da se pozabavimo prevencijom deinstitucionalizacije, smatra Lazarević.
"Kada neko dete ili čovek živi u domu 10, 20 il i 30 godina, u uslovima bez obrazovanja, bez kontakata sa drugim ljudima, ne upoznaje život van ustanove, jako je teško takvu osobu izvesti van doma. Mnogo je važno da biološka porodica čim se sazna da dete ima smetnje u razvoju, dobije podršku koja je neophodna. Često se to dešava po rođenju, još uvek se kod nas bebe smeštaju u domove, iako je po Zakonu o socijalnoj zaštiti zabranjeno smeštanje dece mlađe od tri godine. Jedna od kriznih situacija je kada dete treba da krene u školu, uđe u pubertet ili roditelji ostare - tako da biološka porodica treba da ima intenzivnu podršku kako bi zadržala decu uz sebe. Ukoliko to nije moguće, jer dete nema roditelje, ili oni nemaju kapaciteta da se bave detetom, onda su tu opcije hraniteljskih porodica, da li su to srodničke hraniteljske porodice ili hranitelji, usvojitelji, najvažnije je da se dete razvija i živi u porodičnom okruženju", napominje ona.
Srbija nema visoku stopu institucionalizacije - u domovima živi oko 500 dece, te Lazarević smatra da država može uspešno da ih izmesti iz domova. Ona ističe da je mnogo lakše sprečiti da neko dospe u dom dok je još dete. Lazarević napominje da bi država morala da obezbedi svu vrstu podrške hraniteljskim porodicama koje bi usvojile decu sa smetnjama u razvoju.
MDRI u poslednjem izveštaju analizira postojeća zakonska rešenja, izveštaje državnih organa i ostalih relevantnih, kako domaćih, tako i inostranih organizacija. Ceo izveštaj možete pročitati na njihovom sajtu, na OVOM LINKU.
Šta je još naša sagovornica rekla na ovu temu, poslušajte u emisiji u nastavku.
Pročitaj još
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Vatrogasci spasli čoveka koji je upao u bunar
02.01.2026.•
0
Starijeg muškarca, čiji je nestanak bio prijavljen, kragujevački vatrogasci-spasioci su pronašli i izvukli iz bunara.
Iz Spomen parka apeluju: Nemojte seći mlada hrastova stabla u Šumaricama za badnjak
02.01.2026.•
4
Ustanova Spomen-park "Kragujevački oktobar" apelovala je na građane da se u susret božićnih praznika uzdrže od seče mladih hrastovih stabala i pokažu odgovornost prema prirodi i memorijalnom prostoru u Šumaricama.
Antonijević: Proganjanje profesora mora prestati, predstavnici svih medija moraju biti zaštićeni
02.01.2026.•
6
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti Milan Antonijević poručio je da otpuštanje zbog političkog opredeljenja nije dozvoljeno i da će postojati zaštita od takve vrste proganjanja.
Automobili na Batrovcima čekaju tri sata
02.01.2026.•
2
Automobili na izlazu iz Srbije preko graničnog prelaza Batrovci čekaju tri sata, dok na graničnom prelazu Šid čekaju dva sata, saopštili su Putevi Srbije.
Akademski plenum: Da li Vučić namerno prekraja istoriju ili samo ne poseduje elementarno znanje?
02.01.2026.•
13
Univerzitetska mreža Akademski plenum ponudila je predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću kvalitetnu istorijsku literaturu, kako bi naučio činjenice iz srpske istorije.
Ministarstvo prosvete: Studenti Megatrenda ne mogu da nastave studije na tom univerzitetu
02.01.2026.•
8
Aktivni studenti Univerziteta Megatrend ne mogu nastaviti studije na tom univerzitetu, nakon oduzimanja dozvola za rad Megatrendu i fakultetima u njegovom sastavu, saopštilo je danas Minsitarstvo prosvete Srbije.
"Putevi Srbije" apeluju na vozače zbog najavljenog snega
02.01.2026.•
0
Javno preduzeće "Putevi Srbije" apelovalo je na vozače da prilagodinu brzinu kretanja uslovima na putu.
Gašić: Sve spremno za vraćanje obaveznog vojnog roka, 60 dana u kasarni, 15 u logorskim prostorijama
02.01.2026.•
27
Ministar odbrane Bratislav Gašić izjavio je da su Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije spremni za vraćanje obaveznog služenja vojnog roka.
Cisterne sa fosfornom kiselinom ispale iz šine
02.01.2026.•
2
Pet cisterni sa fosfornom kiselinom ispalo je sinoć iz šina između železničkih stanica Matejevac i Svrljig.
Srbija u evropskom vrhu po broju kladionica i kockarnica
02.01.2026.•
6
Tokom decembra prošle godine u Srbiji je poslovalo 2.867 kladionica i kockarnica, a to je za oko 1,6 odsto manje nego tokom 2024. godine, objavila je Uprava za igre na sreću.
Policija prošle godine zaplenila šest tona droga, ubedljivo najviše marihuane
02.01.2026.•
2
Policija Srbije je u 2025. godini zaplenila više od 6.1 tona droge.
Sve manje državnih preduzeća ima zakonitog direktora
02.01.2026.•
2
Od 34 preduzeća u državnom vlasništvu, bilo da su u statusu javnih preduzeća, AD ili DOO, koja bi direktora morala da biraju na javnom konkursu, u 2026. godinu sa zakonito postavljenim direktorom ulaze samo dva.
Aleksić o udruživanju: Mašinerija vlasti nema šanse pred zajedničkim frontom
02.01.2026.•
7
Predsednik Narodnog pokreta Srbije (NPS) i narodni poslanik Miroslav Aleksić kaže da "pred zajedničkom frontom, mašinerija aktuelne vlasti ne bi imala šanse".
Cvejić: Vučić pretrpeo niz jakih udaraca, okrenuo se ka zemljama Afrike i Azije
02.01.2026.•
10
Potpredsednik stranke Srbija centra (SRCE) Slobodan Cvejić kaže da je Aleksandar Vučić tokom 2025. pretrpeo niz jakih udaraca i gubitaka.
Radnik gradske čistoće stradao u sudaru dva kamiona u Loznici
02.01.2026.•
1
Radnik gradske čistoće je nastradao, dok su još dve osobe povređene, u sudaru dva kamiona u Loznici, na magistralnom putu ka Valjevu.
Dačić: MUP sačuvao javni red i mir, bilo 29.000 neprijavljenih skupova
02.01.2026.•
30
Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je da je MUP u 2025. godini, uprkos brojnim izazovima i složenim okolnostima, uspeo da očuva stabilan javni red i mir i omogući da država funkcioniše.
ANKETA: Očekujete li stabilniju godinu u Srbiji?
02.01.2026.•
20
Godina za nama bila je izuzetno turbulentna.
Ambasada Srbije u Švajcarskoj objavila brojeve telefona za informacije nakon požara u klubu
02.01.2026.•
2
Ambasada Srbije u Švajcarskoj obavestila je građane da je, zbog požara u skijaškom centru Kran-Montana, otvorena komunikacija sa nadležnim organima radi pribavljanja informacija.
Preminuo bivši predsednik Skupštine Kosova Nedžat Daci
01.01.2026.•
2
U Prištini je danas u 81 godini preminuo akademik Nedžat Daci koji je bio predsednik kosovskog parlamenta od 2001. do 2006. godine, a nalazio se i na čelu Akademije nauka i umetnosti Kosova.
U Nišu obeleženo 14 meseci od pada nadstrešnice u Novom Sadu
01.01.2026.•
1
Studenti i građani Niša obeležili su danas 14 meseci od pada nadstrešnice u Novom Sadu protestom "14 meseci, 16 žrtava, nula odgovornih".
Komentari 3
T
Nema skole, nema doktora ima samo sljakanje za “staratelje”!
Peđa
Purela, Rumunija
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar