Mladi sa invaliditetom u domovima uskraćeni za bilo kakav razvoj: Neophodna deinstitucionalizacija
Život osoba sa invaliditetom u rezidencijalnim ustanovama je pun ograničenja i diskriminacije, a iza ovih zidova višestruko se krše ljudska prava.
Foto: Pixabay
Posebno ugrožena grupa jesu devojčice i žene koje žive u tim institucijama.
Zahvaljujući organizacijama poput MDRI - Inicijativi za prava osoba sa mentalnim invaliditetom, koja skoro 15 godina sprovodi monitoringe i uspeva da dođe do svedočenja korisnica, vidljivost ovog problema se povećava, što je prvi korak u borbi za njihova prava. Oni su ukazivali na to da sam boravak u ustanovama socijalne zaštite predstavlja sistemsko nasilje, gde su žene i devojčice neretko višestruko diskriminisane.
Inicijativa MDRI objavila je novi izveštaj o položaju osoba sa invaliditetom za vreme i posle pandemije, sa posebnim osvrtom na osobe koje žive u domovima. Sadržaj izveštaja obuhvata najvažnije oblasti društvenog života, te se bavi pitanjima ostvarivanja neotuđivih i osnovnih ljudskih prava.
Snežana Lazarević iz MDRI koja je učestvovala u istraživanju objašnjava koliko je nova okolnost poput kovida dodatno otežala već težak položaj ovih ljudi koji žive u domovima, sa posebnim osvrtom na mlade.
U Srbiji postoje različite ustanove za smeštaj. Jedno su ustanove za smeštaj dece i mladih bez roditeljskog staranja, kojih imamo deset i sa smetnjama u razvoju, kojih trenutno ima šest. Imamo 16 ustanova za smeštaj osoba sa invaliditetom, većinom su tamo smeštene osobe sa mentalnim invaliditetom ili intelektualnim poteškoćama.
Tokom trajanja pandemije, u ovim ustanovama su se primenjivale mere koje su bile znatno strože nego za druge građane.
"Mnogo duže su trajale, jer u domovima živi veliki broj ljudi u malom prostoru, te se virus mnogo brže širi i veća je opasonst da će se ljudi zaraziti. Međutim, nekako mi se čini da su mere bile isključivo usmerene na pokušaj očuvanja fizičkog zdravlja i zanemarivanje mentalnog. Nije se obraćala pažnja na njihov osećaj isključenosti i zatvorenosti. Oni inače žive poprilično siromašnim životom", navodi Lazarević.
Kao posebno problematično naša sagovornica vidi to što u domovima žive zajedno mladi, deca, odrasli i stariji ljudi.
"Postoji velika opasnost od nasilja i zlostavljanja kada zajedno žive dece od šest, sedam godina i stariji ljudi od 65 godina, to nikako nije dobro", ističe ona.
Snežana Lazarević objašnjava do kakvih još problema dolazi zato što korisnici pojedinih domova žive u izmešanim starosnim grupama.
"Zamislite da imate jednu obrazovnu ustanovu koja je istovremeno i vrtić, osnovna škola, srednja škola, fakultet i dom za stare. Dakle, ustanove za odrasle i mlade sa smetnjama u razvoju su kod nas takve da tamo osim mladih, žive i stariji. Ranije je bila praksa da kada dete postane punoletno, premešta se u neku drugu ustanovu za odrasle. Vremenom se od te prakse odustalo, a s obzirom na to da je izlazak iz doma veoma redak, kako neko odrasta, vremenom ostari i ceo život provede u istoj ustanovi. Tu imate onda i razne organizacione probleme jer su te ustanove inicijalno opremane kao ustanove za decu i mlade, pa je takav i nameštaj. Postoje ustanove gde odrasla osoba spava u dečijem krevecu. Nisu svi domovi takvi, ali tu postoji mnogo problema kada u jednoj ustanovi žive izmešano mladi i stari", kaže Lazarević.
Tokom pademije jedan od problema bio je i to što deca sa smetnjama u razvoju nisu mogla da pohađaju nastavu, već su se zaposleni "snalazili", zbog restriktivnih mera u domovima. Naša sagovornica kaže da su tokom pandemije mladi u domovima tretirani kao lica koja su lišena slobode.
Kako uopšte izgleda život mladih u domovima, od obrazovanja, socijalne brige, ravnopravnosti pred zakonom i koja je verovatnoća izlaska iz institucija, pitali smo Snežanu Lazarević.
"Postoje domovi u kojima se deca uopšte ne upisuju u škole, ne idu u vrtiće, njihov život bude vrlo jednoličan. Svodi se na hranjenje, presvlačenje, eventualni izlazak u dvorište i igranje u okviru dnevnog boravka i to veoma utiče na njihov razvoj. Ako nemaju kontakt sa ljudima van ustanove, nemaju priliku da nešto nauče i onda nažalost samo propadaju. Postoji očigledna razlika između ustanova za decu bez roditeljskog staranja i ustanova za decu i mlade sa smetnjama u razvoju. Te su ustanove manje, imaju manje korisnika, ali sva deca koja tu žive, bez obzira na to da li imaju smetnje u razvoju ili ne, idu u škole. Strašna je činjenica da vi zavisite od toga u kom domu završite i kakva je praksa te ustanove. Da li će to dete ostvariti pravo da se obrazuje i stekne veštine za dalji život ili će biti u potpunosti lišeno bilo kakvih aktivnosti", navodi naša sagovornica.
Još jedan problem je i to što se mladi sa smetnjama u razvoju koji žive u domovima gotovo ne zapošljavaju, objašnjava naša sagovornica.
Na koji način je moguće sprečiti da deca i mladi sa invaliditetom uopšte dođu do domova? Snežana Lazarević u tome vidi veliku ulogu države i smatra da je prevencija institucionalizacije veoma važna.
"Dobra stvar je to što je Srbija početkom ove godine donela strategiju deinstitucionalizacije, država se makar formalno opredelila da će krenuti u tom prvacu", dodaje ona.
Prvo i najvažnije je da moramo da se pozabavimo prevencijom deinstitucionalizacije, smatra Lazarević.
"Kada neko dete ili čovek živi u domu 10, 20 il i 30 godina, u uslovima bez obrazovanja, bez kontakata sa drugim ljudima, ne upoznaje život van ustanove, jako je teško takvu osobu izvesti van doma. Mnogo je važno da biološka porodica čim se sazna da dete ima smetnje u razvoju, dobije podršku koja je neophodna. Često se to dešava po rođenju, još uvek se kod nas bebe smeštaju u domove, iako je po Zakonu o socijalnoj zaštiti zabranjeno smeštanje dece mlađe od tri godine. Jedna od kriznih situacija je kada dete treba da krene u školu, uđe u pubertet ili roditelji ostare - tako da biološka porodica treba da ima intenzivnu podršku kako bi zadržala decu uz sebe. Ukoliko to nije moguće, jer dete nema roditelje, ili oni nemaju kapaciteta da se bave detetom, onda su tu opcije hraniteljskih porodica, da li su to srodničke hraniteljske porodice ili hranitelji, usvojitelji, najvažnije je da se dete razvija i živi u porodičnom okruženju", napominje ona.
Srbija nema visoku stopu institucionalizacije - u domovima živi oko 500 dece, te Lazarević smatra da država može uspešno da ih izmesti iz domova. Ona ističe da je mnogo lakše sprečiti da neko dospe u dom dok je još dete. Lazarević napominje da bi država morala da obezbedi svu vrstu podrške hraniteljskim porodicama koje bi usvojile decu sa smetnjama u razvoju.
MDRI u poslednjem izveštaju analizira postojeća zakonska rešenja, izveštaje državnih organa i ostalih relevantnih, kako domaćih, tako i inostranih organizacija. Ceo izveštaj možete pročitati na njihovom sajtu, na OVOM LINKU.
Šta je još naša sagovornica rekla na ovu temu, poslušajte u emisiji u nastavku.
Pročitaj još
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Vučić poziva na dijalog o izborima: "A pre nekoliko dana pretio hapšenjem"
02.04.2026.•
17
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pozvao je predstavnike stranaka na konsultacije koje će početi u petak.
Procurili podaci 5.000 pacijentkinja iz ginekološke klinike u Srbiji
02.04.2026.•
7
Lični podaci 5.000 pacijentkinja jedne ginekološke klinike u Srbiji, sa imenima, brojevima telefona, ali i dijagnozama i terapijama, su procurili, a klinika nije želela da plati otkup hakerima, piše nedeljnik Vreme.
Studenti u blokadi: Nekoliko studenata privedeno
02.04.2026.•
3
Studenti u blokadi visokoškolskih ustanova u Beogradu su saopštili da je policija danas nekoliko studenata privela.
Uhapšeno petoro zbog malverzacija pri obnovi škole u Rači u kojoj se obrušio plafon
02.04.2026.•
0
Policija je uhapsila pet osoba zbog sumnje da su počinile više krivičnih dela u vezi sa rekonstrukcijom zgrade Osnovne škole "Karađorđe" u Saranovu u opštini Rača.
Država osniva univerzitet zajedno sa SPC: "U skladu sa načelima znanja, vaspitanja i morala"
02.04.2026.•
40
Vlada Srbije usvojila je tekst Memoranduma o razumevanju između Republike Srbije i Srpske pravoslavne crkve o saradnji na osnivanju Univerziteta Sveti Sava.
U Atini uhapšen član kriminalne grupe "Vračarci" nakon nekoliko godina skrivanja
02.04.2026.•
0
Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije saopštilo je danas da je u Atini, u saradnji sa grčkim institucijama, uhapšen pripadnik organizovane kriminalne grupe "Vračarci".
Dačić se vratio na posao
02.04.2026.•
11
Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić saopštio je da se danas, nakon 36 dana zbog bolesti, vratio na posao.
Od početka godine stradalo devet pešaka: Pojačana kontrola saobraćaja narednih dana
02.04.2026.•
2
Na putevima u Srbiji očekuje se značajno povećanje intenziteta saobraćaja, kao i pojačane migracije međunarodnih posetilaca i turista u periodu od 3. do 7. aprila, uoči i za vreme proslave katoličkog Uskrsa.
VIDEO Pendrečenje golorukih starijih ljudi i studenata ispred Rektorata: Kada policija sme da primeni silu?
02.04.2026.•
16
Ulazak policije u Rektorat Univerziteta u Beogradu i pendrečenje golorukih starijih ljudi i studenata koji su zbog toga protestovali je kršenje svih pozitivnih normi Srbije, kaže za "Vreme" advokat Zoran Mindić.
Prikuplja se novac za lečenje trinaestogodišnje Elene Nikolić
02.04.2026.•
1
Humanitarna fondacija "Budi human" prikuplja novac za Elenu Nikolić (13) koja ima tumor mozga.
Tužilaštvo: Policija nije upala na Filozofski fakultet, pozvana je da preuzme Pravilnik o bezbednosti
02.04.2026.•
2
Više javno tužilštvo (VJT) u Beogradu demantovalo je tvrdnje o "novom upadu" Uprave kriminalističke policije na Filozofski fakultet u Beogradu, već su pripadnici UKP-a pozvani da preuzmu Pravilnik o bezbednosti na radu.
Rektor Đokić održao sastanak sa dekanima beogradskih fakulteta
02.04.2026.•
10
Rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić održao je danas u 10 časova sastanak sa dekanima fakulteta u zgradi Rektorata u Beogradu, tri dana nakon ulaska Uprave kriminalističke policije (UKP) u tu ustanovu.
Vejvoda: Srbija bez EU ne bi preživela
02.04.2026.•
22
Dobrobit Srbije, pa i dalji opstanak vlasti, zavisi od toga da li će Beograd dobiti makar "dvojku" Venecijanske komisije po pitanju tzv. Mrdićevih zakona, izjavio je za FoNet nekadašnji diplomata Ivan Vejvoda.
DDOR lansirao "Zdravo da su" - proizvod za osiguranje kućnih ljubimaca
02.04.2026.•
0
DDOR osiguranje predstavlja "Zdravo da su", novi proizvod namenjen vlasnicima pasa i mačaka u Srbiji, koji omogućava pokriće troškova veterinarskih usluga na brz, jednostavan i transparentan način.
Pripadnici UKP ponovo u zgradi Filozofskog fakulteta u Beogradu
02.04.2026.•
3
Studenti filozofskog fakulteta u Beogradu objavili su da su pripadnici Uprave kriminalističke policije i danas u zgradi Filozofskog fakulteta.
Pijan vozio "micubiši" istekle registracije: Više puta ignorisao policiju i dva puta prošao kroz crveno
02.04.2026.•
1
Kragujevačka policija je tokom kontrole saobraćaja zaustavila tridesetčetvorogodišnjeg vozača "micubišija" zbog nasilničke vožnje, vožnje pod dejstvom alkohola i vožnje sa isteklom registracijom.
Rektor Đokić: Najmanji zajednički imenitelj opozicione Srbije
02.04.2026.•
19
Govor rektora Univerziteta u Beogradu Vladana Đokića, sa balkona zgrade, izazvao je ovacije.
Vučić počinje konsultacije o izborima: Sutra sa prve tri stranke
02.04.2026.•
7
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je za sutra, 3. april konsultacije sa strankama u zgradi Predsedništva.
Student Lazar Dinić: Tukli me dok mi nisu polomili kosti glave i naterali da kažem "Aca predsednik"
02.04.2026.•
14
Nepoznati batinaši sa maskama na licima su u nedelju, 29. marta, na dan izbora, u selu Šarbanovci kod Bora nasumično izlazili iz crnih džipova i tukli aktiviste, novinare, studente.
Investitor uslovno osuđen zbog nelegalnih radova koji su urušili deo kolovoza i zgrade u Kragujevcu
02.04.2026.•
10
Osnovni sud u Kragujevcu uslovno je osudio R.P. (46), odgovorno lice privrednog društva RP Invest 1980, na 10 meseci zatvora i novčanu kaznu od 300.000 dinara zbog nelegalnih građevinskih radova.
Komentari 3
T
Nema skole, nema doktora ima samo sljakanje za “staratelje”!
Peđa
Purela, Rumunija
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar