Visok krvni pritisak, anksioznost i depresija: Od sagorevanja na poslu boluju i radnici u Srbiji
Sindrom sagorevanja na poslu predstavlja posledicu profesionalnog stresa koji ima svoje medicinske, psihološke i sociološke aspekte.
Ne prođe ni dan, kako kažu za Danas u jednom od najvećih sindikata u zemlji, da im se radnici ne jave zbog tog problema, dok psihijatri upozoravaju na posledice po mentalno zdravlje, od kojih su neke anksioznost i depresija.
Istovremeno, burnout ili sindrom izgaranja na poslu još 2019. godine je Svetska zdravstvena organizacija uvrstila kao dijagnozu u 11. izdanju priručnika Međunarodne klasifikacije bolesti i to kao profesionalni fenomen.
Jedan od srpskih radnika, koji je insistirao da ostane anoniman zbog mogućih posledica na poslu, opisuje za Danas kako izgleda narušavanje zdravlja zbog stresa i sagorevanja na poslu rečima: "Ja sam završio kod lekara".
"Sve naše priče su iste, samo su promenljive u ovoj jednačini u kojoj kompaniji se dešava maltretiranje i koji šef to sprovodi. Radim u proizvodnji preko dve decenije. Svoj posao volim i mogu da ga radim žmureći profesionalno, u zahtevanom obimu i rokovima. Otkako su došli novi šefovi ili ignorišu radnike ili ih potkazuju svojim nadređenima, spotiču, podmeću nogu. Okreću kolege protiv nas ili zatrpaju poslom. To nam izaziva stres. Prvo sam zbog toga nervozan odlazio kući, razmišljao o nepravdi koju trpim, dobijao nesanicu, bio neraspoložen, počeo da zazirem od odlaska na posao, a sam odlazak mi je, verujte, bio kao da idem na klanje. Da ne govorim o kvalitetu odnosa koji je zbog toga bio narušen u porodici. Naprosto, upao sam u neizdrživo stanje: morao sam da radim, a išao sam na posao s užasom u glavi pitajući se šta je danas na redu", priča on.
On je potom rešio sve da prekine, otišao je kod lekara koji ga je uputio kod specijaliste. Dobio je dijagnozu reakcija na težak stres, ali mu je rečeno da je "ispred vrata kliničke depresije", uzimao je propisanu terapiju.
"Zanimljivo je što sam bio na bolovanju tri nedelje i tokom tog perioda niko me s posla nije zvao da me pita kako sam, što bi bilo normalno i ljudski, a kada sam se vratio, to pitanje nisam dobio ni od šefa. Ponašao se kao da se ništa ne dešava", navodi on.
Dr Radosavljević: Šefovi najčešće prave rascep u kolektivu
Dr Igor Radosavljević, psihijatar u Klinici za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević" dodaje da je, kada je burnout u pitanju, kvalitet komunikacije na poslu, realne i virtuelne, od ključnog značaja.
"Da li na poslu imamo atmosferu opuštenosti, poštovanja, sinergije ili pritiska, pretnje, beznađa? Ljudi imaju određeni potencijal za adaptaciju i kad se radi o negativnoj atmosferi, ali posle izvesnog vremena taj potencijal se istroši, postajemo napeti, impulsivni, anksiozni", kaže on.
On kaže da, kada se radi o autoritarnom, diktatorskom načinu rukovođenja poslom, napetost, nesigurnost, ali i suspregnuti bes i osećanje nepravde počinju da "nagrizaju" sve aspekte psihosocijalnog funkcionisanja zaposlenog.
"Dodatni problem je što šefovi najčešće prave rascep u kolektivu i obavezno imaju grupu podanika pomoću kojih ojačavaju svoju kontrolu i moć, što sagorevanje ostalih čini izvesnijim. Anksioznost ili napetost, strah, neizvesno iščekivanje lošeg, kao i depresija ili tugovanje, pad samopoštovanja, beznadežnost, su u psihijatriji fenomeni koji se javljaju samostalno ili u sklopu drugih poremećaja, a sastavni su deo i burnouta. Prepoznavanje tog mobinga, uzajamna podrška među zaposlenim i glasno nepristajanje na zloupotrebu moći od strane pojedinca, ključni su alati u borbi za ljudsko dostojanstvo", navodi on.
Prema rečima dr Radosavljevića, za razliku od dikatatorskog šefa, dobar je onaj koji je kompetentan u struci, zrela ličnost koja poštuje sebe i druge, uvažava ideje drugih i razmatra ih sa ozbiljnošću, trudi se da u kolektivu vlada saradnja i dobra atmosfera.
"Dobar šef vešto uvezuje doprinose svakog pojedinca i on je organizator, a ne diktator. Treba, takođe, znati da postoje realno psihološki teški poslovi kada šef ne može sprečiti burnout. Zato je sa aspekta mentalnog zdravlja, dobro da se ne ostane predugo na takvim poslovima. Treba, ipak, napomenuti da ljudi individualno reaguju, da svako ima svoje specifične tačke osetljivosti i da svako ima svoju tačku sloma", objašnjava taj psihijatar.
Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS), potvrđujući reči dr Radosavljeviće, kaže za Danas da je sve tačno i prisutno u praksi - od diktatorski nastrojenih šefova koji maltretiraju radnike ignorišući ih ili preopterećujući ih nerazumnim zahtevima, do onih koji pokazuju moć i zloupotrebljavaju "svoje dobre ili privatne odnose sa svojim nadređenima", pa tu poziciju koriste da potkazuju zaposlene, ucenjuju ih svojom "moći", podmeću im nogu ili naprosto ogovaraju i ignorišu, ne ceneći njihov rad i trud.
Ranka Savić: Svakodnevno nam se javljaju ljudi koji trpe
Ranka Savić ističe da se njima svakodnevno javljaju ljudi koji kod sebe još uvek ne prepoznaju burnout, ali imaju velike probleme.
"To više nisu samo problemi sa poslodavcem i šefovima, nego između samih radnika. Do toga dolazimo zašto što je jedna armija, većinom partijskih ljudi uglavnom u državnim institucijama, tu došla sa stavom 'bogom smo dani i mi možemo sve'. Pritom oni, u najvećem broju slučajeva, ne znaju posao koji rade zbog čega su neprijateljski raspoloženi prema starim radnicima, koji znaju da rade svoj posao. Imaju neverovatan gard prema njima. Neprekidno im podmeću nogu, sapliću i doživjavaju kao konkurenciju. U poslednje vreme sve to se pojavljuje između samih radnika i nekad je veći problem od samog odnosa radnik – poslodavac", ističe Ranka Savić.
Pročitaj još
Kako dodaje, sa druge strane, tu su problem i oni "mali šefovi" koji su neposredno nad radnicima.
"Kada se jave takvi problemi u stranim kompanijama, najgore je što nemamo problem sa strancima i relativno ih lako rešavamo, već sa našim ljudima u tim kompanijama. Oni, u borbi za svoje bonuse svake vrste, ne prezaju od maltretiranja radnika, što za posledicu ima njihovo sagorevanje na poslu i pojavu raznih bolesti. Visok pritisak je postao kao 'dobar dan' među radnicima", kaže ona.
Prema njenim rečima, činjenica je da Srbija za Evropom zaostaje 50, 60 godina i "stalno govorimo o tome šta je novo uvela Evropa".
"Bila bih srećna da jednom govorim o tome šta je Srbija uvela i kakvi su rezultati toga što smo uradili za svoje zaposlene. Ne razmišljaju radnici da imamo jedan život i jedno zdravlje, ćuti se i trpi. U mnogim ustanovama i preduzećima nema sindikata, što nije dobro. Da nije sindikata u Srbiji, radnike bi gazili. U inostranstvu se govori o uvođenju četvorodnevne radne nedelje, neke kompanije u okviru svog poslovnog prostora imaju takozvane sobe za opuštanje radnika. A mi ćemo vrlo brzo početi ponovo borbu za petodnevnu radnu nedelju, pošto postaje normalno da se radi šest dana tokom radne nedelje", opisuje Ranka Savić.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Beograd grca u dugovima, državna pomoć sve veća
23.09.2026.•
3
Iz budžeta Srbije je, od početka jula do sredine septembra ove godine, prebačeno u kasu Grada Beograda oko 1,14 milijardi dinara, što je oko 9,7 miliona evra i to samo za održavanje tekuće likvidnosti, piše Danas.
Otac radnika poginulog u Lučanima predao Vučiću molbu za postavljanje spomen-ploče u fabrici
23.09.2026.•
1
Milovan Milivojević, otac jednog od dvojice radnika koji su 2017. poginuli u eksploziji u fabrici "Milan Blagojević - Namenska" u Lučanima, želi da svom sinu postavi spomen-ploču u fabrici na mestu na kom je poginuo.
Macut pozvao predstavnike državnih univerziteta na sastanak o rangiranju univerziteta
23.09.2026.•
0
Predsednik Vlade Srbije u tehničkom mandatu Đuro Macut pozvao je predstavnike državnih univerziteta na sutrašnji sastanak o rangiranju srpskih univerziteta na međunarodnim listama, saznaje FoNet.
SNS opet "nezadovoljan" RTS-om, tvrde da cenzurišu Vučića
23.09.2026.•
20
Srpska napredna stranka optužila je Radio-televiziju Srbije da "cenzuriše" Aleksandra Vučića, jer je došlo do prekida signala prilikom njegovog uključenja u program.
Antonijević: U izbornoj kampanji su već pređene sve granice dozvoljene kritike
23.09.2026.•
3
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti Milan Antonijević izjavio je danas da zasad izborna kampanja deluje prilično negativno, ističući da su već pređene sve granice dozvoljene kritike.
Aktivistkinje osudile uvredljivi snimak koji je Predrag Terzić objavio o kandidatkinji Studentske liste
23.09.2026.•
2
Objavljivanje AI generisanog snimka kojim se ponižava kandidatkinja Studentske liste Jovana Jemović je novi primer zloupotrebe žena u političkoj kampanji, ocenjuje se u saopštenju ženskih organizacija i aktivistkinja.
Radovanović: Različite struje u policiji u sukobu sa strujom načelnika UKP
23.09.2026.•
2
Pukovnica policije u penziji Slavica Radovanović, povodom iznošenja tvrdnji o zloupotrebama i detaljima iz privatnih života policajaca na društvenim mrežama, kaže da su u pitanju sukobi različitih struja unutar policije.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - pazi, poklon!
23.09.2026.•
10
Novi 021.rs dnevni kviz u kom vas darujemo je pred vama.
Lopandić: Vučić će govor u UN iskoristiti za kampanju, da pokaže da nije izolovan
23.09.2026.•
7
Potpredsednik Srbija centra (Srce) Duško Lopandić ocenjuje da će predsednik Srbije Aleksandar Vučić govor na Generalnoj skupštini UN iskoristiti kao neku vrstu tribine za unutrašnju kampanju, da pokaže da nije izolovan.
Kako bi izgledala lustracija po planu Studentske liste i koga bi mogla da obuhvati?
23.09.2026.•
38
Studentska lista je predstavila plan od 11 tačaka, među kojima je lustracija javnih funkcionera, pa se postavlja pitanje kako bi ona bila sprovedena, pošto je i ranije bilo sličnih inicijativa koje nikada nisu zaživele.
Međunarodni biro: Ako bi se otkazao Ekspo, Srbija bi imala značajne posledice
23.09.2026.•
31
Ukoliko bi buduća Vlada Srbije odustala organizacije izložbe Ekspo 2027, neposredna posledica bila bi gubitak statusa zemlje domaćina, saopštio je Međunarodni biro za izložbe (BIE).
Kalas poručila Vučiću i Kurtiju: Vreme je da se krene napred
23.09.2026.•
13
Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas rekla je da se u Njujorku odvojeno sastala s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerom Kosova Aljbinom Kurtijem.
"Zasićenje, kečevi u rukavu i krađa šoua": Politikolog o aktuelnoj političkoj kampanji
22.09.2026.•
7
Aktuelna politička kampanja u Srbiji deluje antiklimaktički, ocenio je politikolog Ognjen Gogić, navodeći da su iza nas dve godine velikih društvenih tenzija i polarizacije.
Azerbejdžanac uhapšen zbog nuđenja mita policajcu u Upravi za strance
22.09.2026.•
3
Državljanin Azerbejdžana A. T. (36) uhapšen je zbog sumnje da je izvršio krivično delo davanje mita.
I danas protesti na Kosovu zbog presude liderima OVK
22.09.2026.•
0
Pod sloganom "Ne u moje ime" i večeras, sedme večeri uzastopno, na trgovima u Prištini je održan protest.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - negde ćete zapeti
22.09.2026.•
11
Novi 021.rs dnevni kviz je pred vama.
Komentari 5
Коров
Jarvis
/
obican radnik dobije otkaz kada dobije kancer
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar