Visok krvni pritisak, anksioznost i depresija: Od sagorevanja na poslu boluju i radnici u Srbiji
Sindrom sagorevanja na poslu predstavlja posledicu profesionalnog stresa koji ima svoje medicinske, psihološke i sociološke aspekte.
Foto: Pixabay
Ne prođe ni dan, kako kažu za Danas u jednom od najvećih sindikata u zemlji, da im se radnici ne jave zbog tog problema, dok psihijatri upozoravaju na posledice po mentalno zdravlje, od kojih su neke anksioznost i depresija.
Istovremeno, burnout ili sindrom izgaranja na poslu još 2019. godine je Svetska zdravstvena organizacija uvrstila kao dijagnozu u 11. izdanju priručnika Međunarodne klasifikacije bolesti i to kao profesionalni fenomen.
Jedan od srpskih radnika, koji je insistirao da ostane anoniman zbog mogućih posledica na poslu, opisuje za Danas kako izgleda narušavanje zdravlja zbog stresa i sagorevanja na poslu rečima: "Ja sam završio kod lekara".
"Sve naše priče su iste, samo su promenljive u ovoj jednačini u kojoj kompaniji se dešava maltretiranje i koji šef to sprovodi. Radim u proizvodnji preko dve decenije. Svoj posao volim i mogu da ga radim žmureći profesionalno, u zahtevanom obimu i rokovima. Otkako su došli novi šefovi ili ignorišu radnike ili ih potkazuju svojim nadređenima, spotiču, podmeću nogu. Okreću kolege protiv nas ili zatrpaju poslom. To nam izaziva stres. Prvo sam zbog toga nervozan odlazio kući, razmišljao o nepravdi koju trpim, dobijao nesanicu, bio neraspoložen, počeo da zazirem od odlaska na posao, a sam odlazak mi je, verujte, bio kao da idem na klanje. Da ne govorim o kvalitetu odnosa koji je zbog toga bio narušen u porodici. Naprosto, upao sam u neizdrživo stanje: morao sam da radim, a išao sam na posao s užasom u glavi pitajući se šta je danas na redu", priča on.
On je potom rešio sve da prekine, otišao je kod lekara koji ga je uputio kod specijaliste. Dobio je dijagnozu reakcija na težak stres, ali mu je rečeno da je "ispred vrata kliničke depresije", uzimao je propisanu terapiju.
"Zanimljivo je što sam bio na bolovanju tri nedelje i tokom tog perioda niko me s posla nije zvao da me pita kako sam, što bi bilo normalno i ljudski, a kada sam se vratio, to pitanje nisam dobio ni od šefa. Ponašao se kao da se ništa ne dešava", navodi on.
Dr Radosavljević: Šefovi najčešće prave rascep u kolektivu
Dr Igor Radosavljević, psihijatar u Klinici za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević" dodaje da je, kada je burnout u pitanju, kvalitet komunikacije na poslu, realne i virtuelne, od ključnog značaja.
"Da li na poslu imamo atmosferu opuštenosti, poštovanja, sinergije ili pritiska, pretnje, beznađa? Ljudi imaju određeni potencijal za adaptaciju i kad se radi o negativnoj atmosferi, ali posle izvesnog vremena taj potencijal se istroši, postajemo napeti, impulsivni, anksiozni", kaže on.
On kaže da, kada se radi o autoritarnom, diktatorskom načinu rukovođenja poslom, napetost, nesigurnost, ali i suspregnuti bes i osećanje nepravde počinju da "nagrizaju" sve aspekte psihosocijalnog funkcionisanja zaposlenog.
"Dodatni problem je što šefovi najčešće prave rascep u kolektivu i obavezno imaju grupu podanika pomoću kojih ojačavaju svoju kontrolu i moć, što sagorevanje ostalih čini izvesnijim. Anksioznost ili napetost, strah, neizvesno iščekivanje lošeg, kao i depresija ili tugovanje, pad samopoštovanja, beznadežnost, su u psihijatriji fenomeni koji se javljaju samostalno ili u sklopu drugih poremećaja, a sastavni su deo i burnouta. Prepoznavanje tog mobinga, uzajamna podrška među zaposlenim i glasno nepristajanje na zloupotrebu moći od strane pojedinca, ključni su alati u borbi za ljudsko dostojanstvo", navodi on.
Prema rečima dr Radosavljevića, za razliku od dikatatorskog šefa, dobar je onaj koji je kompetentan u struci, zrela ličnost koja poštuje sebe i druge, uvažava ideje drugih i razmatra ih sa ozbiljnošću, trudi se da u kolektivu vlada saradnja i dobra atmosfera.
"Dobar šef vešto uvezuje doprinose svakog pojedinca i on je organizator, a ne diktator. Treba, takođe, znati da postoje realno psihološki teški poslovi kada šef ne može sprečiti burnout. Zato je sa aspekta mentalnog zdravlja, dobro da se ne ostane predugo na takvim poslovima. Treba, ipak, napomenuti da ljudi individualno reaguju, da svako ima svoje specifične tačke osetljivosti i da svako ima svoju tačku sloma", objašnjava taj psihijatar.
Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS), potvrđujući reči dr Radosavljeviće, kaže za Danas da je sve tačno i prisutno u praksi - od diktatorski nastrojenih šefova koji maltretiraju radnike ignorišući ih ili preopterećujući ih nerazumnim zahtevima, do onih koji pokazuju moć i zloupotrebljavaju "svoje dobre ili privatne odnose sa svojim nadređenima", pa tu poziciju koriste da potkazuju zaposlene, ucenjuju ih svojom "moći", podmeću im nogu ili naprosto ogovaraju i ignorišu, ne ceneći njihov rad i trud.
Ranka Savić: Svakodnevno nam se javljaju ljudi koji trpe
Ranka Savić ističe da se njima svakodnevno javljaju ljudi koji kod sebe još uvek ne prepoznaju burnout, ali imaju velike probleme.
"To više nisu samo problemi sa poslodavcem i šefovima, nego između samih radnika. Do toga dolazimo zašto što je jedna armija, većinom partijskih ljudi uglavnom u državnim institucijama, tu došla sa stavom 'bogom smo dani i mi možemo sve'. Pritom oni, u najvećem broju slučajeva, ne znaju posao koji rade zbog čega su neprijateljski raspoloženi prema starim radnicima, koji znaju da rade svoj posao. Imaju neverovatan gard prema njima. Neprekidno im podmeću nogu, sapliću i doživjavaju kao konkurenciju. U poslednje vreme sve to se pojavljuje između samih radnika i nekad je veći problem od samog odnosa radnik – poslodavac", ističe Ranka Savić.
Pročitaj još
Kako dodaje, sa druge strane, tu su problem i oni "mali šefovi" koji su neposredno nad radnicima.
"Kada se jave takvi problemi u stranim kompanijama, najgore je što nemamo problem sa strancima i relativno ih lako rešavamo, već sa našim ljudima u tim kompanijama. Oni, u borbi za svoje bonuse svake vrste, ne prezaju od maltretiranja radnika, što za posledicu ima njihovo sagorevanje na poslu i pojavu raznih bolesti. Visok pritisak je postao kao 'dobar dan' među radnicima", kaže ona.
Prema njenim rečima, činjenica je da Srbija za Evropom zaostaje 50, 60 godina i "stalno govorimo o tome šta je novo uvela Evropa".
"Bila bih srećna da jednom govorim o tome šta je Srbija uvela i kakvi su rezultati toga što smo uradili za svoje zaposlene. Ne razmišljaju radnici da imamo jedan život i jedno zdravlje, ćuti se i trpi. U mnogim ustanovama i preduzećima nema sindikata, što nije dobro. Da nije sindikata u Srbiji, radnike bi gazili. U inostranstvu se govori o uvođenju četvorodnevne radne nedelje, neke kompanije u okviru svog poslovnog prostora imaju takozvane sobe za opuštanje radnika. A mi ćemo vrlo brzo početi ponovo borbu za petodnevnu radnu nedelju, pošto postaje normalno da se radi šest dana tokom radne nedelje", opisuje Ranka Savić.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Vanredna situacija u Sjenici zbog nagomilanog otpada i rizika od epidemije
17.06.2026.•
0
Na današnjoj sednici Štaba za vanredne situacije doneta je odluka o uvođenju vanredne situacije u Sjenici zbog nagomilavanja komunalnog otpada i povećanog rizika od širenja zaraznih bolesti.
Od ozbiljnih optužbi do povlačenja tvrdnji: Kako su se menjali navodi tužilaštva u slučaju Senjak?
17.06.2026.•
2
Više javno tužilaštvo izdalo je više od 20 saopštenja o slučaju Senjak od 15. maja kada je uhapšen bivši načelnik PU Beograd Veselin Milić, ali kasnije će se ispostaviti da su mnoga od tih saopštenja kontradiktorna.
EP o proširenju EU: Albanija i Crna Gora vode, BiH, Kosovo i Severna Makedonija uz upozorenja
17.06.2026.•
2
Evropski parlament danas je usvojio izveštaje o napretku Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Kosova, i Severne Makedonije u procesu prstupanja Evropskoj uniji.
Energetski stručnjak o NIS-u: Nađen potencijalni kupac, ali kontekst i dalje dosta kompleksan
17.06.2026.•
1
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović potpisala je Ugovor između akcionara sa MOL grupom u vezi sa budućim upravljanjem Naftnom industrijom Srbije.
Leto zvanično počinje u nedelju
17.06.2026.•
1
Leto za stanovnike severne Zemljine polulopte počinje u nedelju, 21. juna u 10 časova i 24 minuta, dok će istovremeno za stanovnike južne polulopte početi zima, saopštilo je Astronomsko društvo "Ruđer Bošković".
Mađarska ograničila broj mandata premijera: Treba li i Srbija da uradi isto?
17.06.2026.•
14
Najave predsednika Aleksandra Vučića da će u narednim mesecima napustiti tu funkciju ponovo su pokrenule spekulacije o njegovom povratku na mesto premijera Srbije.
Dvojica osuđenika u nedelju pobegla iz zatvora u Prokuplju - još nisu pronađena
17.06.2026.•
1
Dvojica osuđenika, koji su u noći između 14. i 15. maja pobegla iz svoje sobe u Okružnom zatvoru u Prokuplju, još nisu pronađena i vraćena na izdržavanje kazne, rečeno je RTS u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija.
Đedović Handanović godinama nije prijavljivala vlasništvo u preduzeću iz Hrvatske - da li je prekršila zakon?
17.06.2026.•
19
Ministarka Dubravka Đedović Handanović prekršila je Zakon o sprečavanju korupcije, jer je imala obavezu da podatke o vlasništvu u preduzeću iz Hrvatske blagovremeno prijavi, pošto je na javnoj funciji još od 2022. godine
ANKETA: Poskupljuju vozne karte - opravdano ili ne?
17.06.2026.•
20
Cene voznih karata poskupeće od 15. jula za oko 10 odsto, saopštilo je nedavno preduzeće Srbijavoz.
Objavljena rešenja testa iz izbornog predmeta
17.06.2026.•
0
Osmaci su danas, 17. juna u okviru male mature polagali test iz izbornog predmeta - geografije, biologije, istorije, fizike ili hemije.
VIDEO: Novoizabrani predsednik Vrhovnog suda Miroljub Tomić položio zakletvu u Skupštini Srbije
17.06.2026.•
0
Novoizabrani predsednik Vrhovnog suda Miroljub Tomić položio je danas zakletvu u Skupštini Srbije pred narodnim poslanicima i članovima Visokog saveta sudstva.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - evo i poklona
17.06.2026.•
7
Novi 021.rs dnevni kviz u kom vas darujemo je pred vama.
Na dečaka u Mladenovcu pala metalna konstrukcija: U teškom stanju prevezen u Dečiju bolnicu
17.06.2026.•
1
Dvanestogodišnji dečak teško je povređen protekle noći u Mladenovcu kada je na njega pala metalna konstrukcija.
Tužiteljka Paunović: Veselin Milić će verovatno biti pušten kada istekne pritvor od 30 dana
17.06.2026.•
6
Smenjeni šef beogradske policije Veselin Milić, jedan od optuženih u slučaju ubistva na Senjaku, prema svemu sudeći moraće da bude pušten na slobodu, nakon što istekne pritvor koji je produžen za 30 dana.
Poslanici Skupštine Srbije od danas razmatraju "Mrdićeve zakone" i druge tačke dnevnog reda
17.06.2026.•
2
Skupština Srbije danas, 17. juna počinje zasedanje na kojem će se, između ostalog, razmatrati i izmene takozvanih "Mrdićevih zakona".
Osmaci danas polažu poslednji test male mature - izborni predmet
17.06.2026.•
0
Osmaci danas, 17. juna u okviru male mature polažu test iz izbornog predmeta - geografije, biologije, istorije, fizike ili hemije.
Kompanija Ziđin demantovala da je došlo do eksplozije u rudniku u Boru
16.06.2026.•
2
Kompanija "Ziđin Majning" saopštila je danas da se na društvenim mrežama pojavio snimak eksplozije u rudniku, ali je demantovala da se ta eksplozija dogodila u rudniku "Čukaru Peki" u Boru.
Skupština kaznila Tepić i Ponoša: Po 13.000 smanjena plata
16.06.2026.•
9
Skupštinski Odbor za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja danas je odlučio da opozicionim poslanicima Mariniki Tepić i Zdravku Ponošu od plata bude odbijeno po 13.078 dinara.
OFAC dao NIS-u još 15 dana: Licenca važi do 1. jula
16.06.2026.•
10
Kancelarija za kontrolu stranih sredstava Ministarstva fiansija SAD (OFAC) produžila je operativnu licencu NIS-u, saznaje RTS iz Vašingtona.
Komentari 5
Коров
Jarvis
/
obican radnik dobije otkaz kada dobije kancer
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar