Naprednjaka i "pravih" Rusa dovoljno za vlast: Kad većina zavisi od manjine
Ruski uticaj u Nišu mogao bi da bude presudan.
Kako piše NIN, to neće biti preko Rusko-srpskog humanitarnog centra u Nišu, na koji EU gleda sa podozrenjem kao na mogući vojno-špijunski centar, već preko Ruske stranke, čije jedno odborničko mesto može da bude jezičak na vagi za formiranje lokalne vlasti.
Svoj uticaj mogli bi da imaju i Grci i Slovaci, u beogradskoj gradskoj opštini Savski venac, gde će većina takođe zavisiti od manjinske liste na kojoj su zajedno Zelena stranka (manjinska stranka Slovaka) i Građanska stranka Grka Srbije.
I u Nišu i na Savskom vencu obe liste od kojih zavisi većina, imale su mali broj kandidata. Ruska stranka u Nišu samo osam za 61 mesto u gradskom parlamentu, a slovačko-grčka lista pet kandidata za Skupštinu opštine Savski venac koja ima 37 odbornika.
Inače, ove manjinske liste zastupaju 121 Rusa u Nišu, koliko ih je popisano na poslednjem popisu, odnosno 21 Slovaka na Savskom vencu i nepoznat broj Grka, koje popisna statistika ne registruje (moguće je da se nalaze u kategoriji ostalih, kojih u ovoj opštini ima 438).
Ruska stranka imala je kandidate, osim u Nišu, i u Beogradu, Novom Sadu, Čačku, Valjevu i u tri niške gradske opštine (Pantelej, Medijana i Palilula).
Najbolji rezultat ostvarila je u Beogradu, gde je dobila dva mandata, odnosno oko 7.800 glasova, što je skoro pa dvostruko više od broja Rusa u prestonici (4.800, prema podacima sa popisa, Rusi koji su izbegli zbog rata nemaju pravo glasa).
Iako imaju manje glasova i odborničkih mesta, samo po jedno, njihov uspeh daleko je veći u Valjevu i Čačku, gde žive 34, odnosno 70 Rusa. Dakle, Ruska stranka je u Valjevu osvojila 20 puta više glasova nego što u tom gradu ima Rusa, iako su Valjevci mogli da glasaju za dve ruske liste, dok je u Čačku dobila sedam puta više glasova od broja Rusa. Tako je omiljena rusofilska izreka "Nas i Rusa 300 miliona" na izvestan način pretvorena u paradoksalnu "nas i 70 Rusa - jedan odbornik".
Manjinske liste - bez pripadnika manjine
Matematiku na stranu, iako u kandidovanju ovih manjinskih lista formalno zakonski nema ništa sporno, njihov nastup zapravo izgleda kao korišćenje rupe u zakonu nastale pozitivnom diskriminacijom prema manjinama. Jer, kada se pogledaju, na primer, izborne liste brojnijih nacionalnih manjina, kao što su Mađari, Bošnjaci, Albanci i slično, jasno je da su na njima većinski upravo pripadnici tih naroda.
Na izbornim listama Ruske stranke, na primer, može se pronaći i u Nišu i u Beogradu tek po jedan pripadnik ruske manjine. Na listi grčko-slovačke koalicije na Savskom vencu nema niti Grka niti Slovaka, bar prema njihovim imenima, piše NIN.
Koliko je situacija sa manjinskim listama postala paradoksalna, govori i slučaj Kragujevca sa decembarskih izbora prošle godine, kada su u tom gradu bile registrovane tri manjinske liste, Rusa, Slovaka i Crnogoraca, iako pripadnika tih manjina zajedno u Kragujevcu ima tek nešto preko 300. A za prelazak manjinskog cenzusa u tom gradu bilo je potrebno oko 900 glasova. Tako je stranka ruske manjine osvojila dva mandata, a slovačke i crnogorske po jedan.
Princip pozitivne diskriminacije uveden je pošto je manjinskim listama postalo preteško da uđu u parlament učešćem na proporcionalnom izbornom sistemu, pa na izborima 2003. godine manjine, iako brojne, nisu dobile nijedno poslaničko mesto u Skupštini Srbije.
Zakon o lokalnim izborima predviđa znatne olakšice i za prijavljivanje i za dobijanje odborničkih mesta kada su ove izborne liste u pitanju. Za njihovo podnošenje dovoljno je dvostruko manje potpisa nego za druge liste, dok se kod raspodele mandata, čak i ako te liste osvoje manje od cenzusa od tri odsto, njihov broj osvojenih glasova zakonski uvećava za 35 odsto kako bi im se olakšao ulazak u skupštine, čime je njima cenzus praktično smanjen za trećinu.
Tako je moguće da Ruska stranka, koja je u Beogradu osvojila 1,2 odsto glasova, dobije jedno odborničko mesto, dok za nemanjinske stranke ne bi bilo mesta ni da su osvojile 2,9 odsto.
Zahvaljujući pozitivnoj diskriminaciji, mnogi politički pokreti koji nemaju zapravo nikakve veze sa manjinama koje navodno predstavljaju, u nekom trenutku na taj način uspeli su da uđu što u republički, što u lokalne parlamente.
Naučni saradnik u Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Dejan Bursać kaže za NIN da je već bilo više situacija zloupotrebe i izigravanja zakona kada su manjinske liste u pitanju.
"Problem ležu u tome što su naši propisi u velikoj meri permisivni, pa je samim tim veoma lako da se maskirate u manjinsku stranku i automatski imate olakšane uslove na izborima, što se tiče kandidature, ali i ulaska u parlamente. Dakle, za vas ne važi cenzus od tri odsto, već ulazite u raspodelu čim pređete takozvani prirodni prag, koji se meri tako što podelite broj izašlih birača sa brojem mesta u parlamentu, bilo lokalnom, pokrajinskom ili nacionalnom, i onda se to podeli sa koeficijentom 1,35, pošto je to bonus koji je dodat nakon 2020. To znači da je relativno lako ući u parlament za manjinske liste, što, naravno, ima dobru nameru iza sebe - da dopusti manjinskim strankama da imaju svoje predstavnike u Narodnoj skupštini i lokalnim skupštinama", kaže Bursać i dodaje da se, nažalost, pokazalo i suprotno, navodeći primere lista kao što su NOPO, Zelena stranka...
"Sve to sada vidimo i sa Ruskom strankom, odnosno da RIK arbirtrarno odlučuje ko jeste, a ko nije manjinska stranka", dodaje Bursać.
Pročitaj još
Zakonom je predviđena zabrana izigravanja propisa, kojom se neka lista odbija kao manjinska ako je na njoj nosilac ili kandidat za kog je "opštepoznato da je član druge političke stranke koja nije politička stranka nacionalne manjine" ili "ako se utvrde druge okolnosti koje nesumnjivo ukazuju na nameru da se izigra zakon".
Međutim, i pored toga, manjinske liste prolaze. Pa tako, recimo, ako na listi Ruske stranke nema Rusa, ima nekadašnjih visokih funkcionera Srpske desnice Miše Vacića ili bivših istaknutih članova Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja, kao što je Tihomir Perić, koji je bio i nosilac liste u Nišu i u Šešeljevoj stranci bio 30 godina. Ipak, formalni izlazak iz prethodne stranke, očigledno, dovoljan je da neko zastupa manjinsku listu.
I kad se pogleda program Ruske stranke, čiji je predsednik političar iz Šapca Slobodan Nikolić, u njemu ima malo pitanja koja se tiču ruske manjine u Srbiji. Uglavnom su to geopolitički ciljevi povezivanja Srbije sa Evroazijskim savezom, privlačenje ruskih investicija, "Putinov metod" u podsticanju nataliteta, popularizaciju ruskog jezika u školama... O nekim pravima oko 10.000 državljana Srbije koji se izjašnjavaju kao Rusi – ni reči. Istina, ima ih u statutu te stranke, ali tek u sedam od 27 osnovnih ciljeva.
Ceo tekst NIN-a čitajte OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
O izmenama Zakona o vojsci: "Vučić još samo da preuzme crkvu"
23.11.2025.•
5
Vlada Srbije je u četvrtak usvojila predlog izmena Zakona o Vojsci Srbije kojim je predviđeno da predsednik Srbije zvanično postane vrhovni komandant.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - napadnite rekord
23.11.2025.•
13
Još jedan 021.rs dnevni kviz je tu za vas.
Spasojević: Pat pozicija - niti vlast zna kako da smiri pobunjeno društvo, niti ono zna kako da pobedi vlast
23.11.2025.•
5
I dalje mislim da je Srbija trajno promenjena i da je na narednim izborima veća šansa da Vučić izgubi nego da pobedi, kaže profesor Fakulteta političkih nauka Dušan Spasojević.
Skoro 40 odsto nastavnika smatra da su bili žrtve nasilja na radnom mestu
23.11.2025.•
0
Skoro 40 odsto nastavnika u Srbiji smatra da su bili žrtve nasilja na radnom mestu u prethodnih pet godina.
Ministar prosvete: Đaci Pete beogradske u klupama drugih škola dok policija i komisija ne pregledaju zgradu
23.11.2025.•
0
Ministar prosvete je izjavio da je održavanje nastave za đake Pete beogradske gimnazije u dve osnovne škole privremeno rešenje, dok policija, sanitarne službe i komisija ne pregledaju zgradu gimnazije.
O kandidaturi Milana Antonijevića za funkciju Poverenika: "Opravdava čak i policijsku brutalnost"
23.11.2025.•
6
Milan Antonijević izabran je za kandidata za Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, a grupa od 26 nevladinih organizacija pozvala je Skupštinu da poništi dosadašnji tok izbora i sprovede novi transparentan proces.
Građani Srbije investiraju i u stanove van granice - koje lokacije preferiraju
23.11.2025.•
2
Trend kupovine nekretnine u inostranstvu, bilo da je reč o investiciji ili zbog preseljenja, aktuelan je i dalje, ali uz primetan oprez i promišljeniji pristup kada se bira lokacija, a i cena.
Đački rančevi preteški, a ormarića nema: Šta sprečava škole da uvedu ovo rešenje?
23.11.2025.•
16
Podaci sistematskih pregleda dece školskog uzrasta, a koji su urađeni u 2023. godini, pokazuju da čak 10,7 odsto njih ima loše telesno držanje, naročito oni koji idu u osnovnu školu.
Vučić za danas zakazao hitan sastanak energetskog tima
23.11.2025.•
13
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zakazao je za danas hitan sastanak sa članovima energetskog tima zbog aktuelne energetske situacije sa NIS-om.
"Da ne bi bila trojanski konj Rusije": Ideja probnog članstva u EU - šta bi to značilo za Srbiju
23.11.2025.•
14
Ideja probnog članstva u EU se povremeno javlja kao mogući kompromis između država članica koje zagovaraju ubrzano proširenje i onih koje smatraju da EU najpre mora da završi svoje unutrašnje reforme.
Skup podrške napadnutim novinarima sutra kod Skupštine Srbije: "Solidarnost važnija nego ikada"
23.11.2025.•
2
Skup sa zahtevom za slobodu izveštavanja biće organizovan u ponedeljak, 24. novembra ispred Skupštine Srbije.
Izboden dok je podizao pare sa bankomata u Beogradu: U kritičnom je stanju
23.11.2025.•
13
A.Š. (46) izboden je nožem jutros dok je podizao novac na jednom bankomatu u beogradskom naselju Mirijevo.
Novi rok se približio, država opet odložila: Još nema smanjenja granice za aflatoksin u mleku
23.11.2025.•
8
Primena znatno strože granice za dozvoljeni nivo aflatoksina u mleku, koja je trebalo da stupi na snagu 1. decembra ove godine, pomerena je na 1. decembar 2026.
"Podići će nivo zadovoljstva korisnika": Pošta uvodi čet botove, to će platiti 78 miliona dinara
23.11.2025.•
15
JP "Pošta Srbije" raspisalo je tender za opremanje svog kol centra veštačkom inteligencijom, a vrednost javne nabavke procenjena je na 78 miliona dinara.
Sudija Lukić: Tužilac Nenadić da objasni javnosti ko je uticao da se ukine presuda Šariću i ko je Oskar
23.11.2025.•
6
Sudija Milimir Lukić pozvao je prvog čoveka Tužilaštva za organizovani kriminal Mladena Nenadića da "objasni javnosti ko je uticao na ukidanje presude Darku Šariću i ko je Oskar u tom predmetu".
Opremanje stanova za Expo koštaće 3,6 milijardi dinara: Navedeno i šta se kupuje
23.11.2025.•
1
Devet firmi dobilo je ugovor vredan oko 3,6 milijardi dinara za opremanje stambenih zgrada koje se grade u okviru kompleksa Expo 2027, a za potrebe smeštaja učesnika te izložbe, objavljeno je na Portalu javnih nabavki.
Na Rogozni otkriveno bogato nalazište zlata - vade ga Australijanci
23.11.2025.•
10
Australijski Strickland Metals koji na planini Rogozna kod Novog Pazara već više od godinu dana traži zlato i druge vredne minerale, objavio je da je ostvario još dva izuzetna rezultata bušenja.
Srbija dobila interaktivnu mapu AI ekosistema: "Na njoj svi koji oblikuju razvoj veštačke inteligencije"
23.11.2025.•
2
Kancelarija za IT i eUpravu je, u saradnji sa Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), predstavila interaktivnu mapu AI ekosistema Srbije.
Godinama cene stanova astronomske, "balon" ne puca - ekonomista objašnjava zašto
23.11.2025.•
40
Najskuplji kvadrat stana u prvoj polovini 2025. godine bio je 9.805 evra, na lokaciji Beograd na vodi. Najskuplja kuća je 3,8 miliona evra na Savskom vencu, a najskuplje poljoprivredno zemljište 1,2 miliona evra u Kuli.
Ivković: Drastičnih poteza EU prema Srbiji neće biti dok ne vidi studentsku listu
23.11.2025.•
4
Ne možemo očekivati previše drastične poteze Evropske unije prema vlasti Srbije, dok Evropljani ne vide studentsku listu.
EU objavila plan - Srbija će vozovima biti povezana sa Zagrebom i Ljubljanom
23.11.2025.•
25
Srbija će u budućnosti ponovo biti povezana železničkim saobraćajem sa Zagrebom i Ljubljanom, pokazuje plan "Povezivanje Evrope brzim železničkim prugama", koji je objavila Evropska komisija.
Komentari 10
skimmer
Zare
fizlozof
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar