Naprednjaka i "pravih" Rusa dovoljno za vlast: Kad većina zavisi od manjine
Ruski uticaj u Nišu mogao bi da bude presudan.
Kako piše NIN, to neće biti preko Rusko-srpskog humanitarnog centra u Nišu, na koji EU gleda sa podozrenjem kao na mogući vojno-špijunski centar, već preko Ruske stranke, čije jedno odborničko mesto može da bude jezičak na vagi za formiranje lokalne vlasti.
Svoj uticaj mogli bi da imaju i Grci i Slovaci, u beogradskoj gradskoj opštini Savski venac, gde će većina takođe zavisiti od manjinske liste na kojoj su zajedno Zelena stranka (manjinska stranka Slovaka) i Građanska stranka Grka Srbije.
I u Nišu i na Savskom vencu obe liste od kojih zavisi većina, imale su mali broj kandidata. Ruska stranka u Nišu samo osam za 61 mesto u gradskom parlamentu, a slovačko-grčka lista pet kandidata za Skupštinu opštine Savski venac koja ima 37 odbornika.
Inače, ove manjinske liste zastupaju 121 Rusa u Nišu, koliko ih je popisano na poslednjem popisu, odnosno 21 Slovaka na Savskom vencu i nepoznat broj Grka, koje popisna statistika ne registruje (moguće je da se nalaze u kategoriji ostalih, kojih u ovoj opštini ima 438).
Ruska stranka imala je kandidate, osim u Nišu, i u Beogradu, Novom Sadu, Čačku, Valjevu i u tri niške gradske opštine (Pantelej, Medijana i Palilula).
Najbolji rezultat ostvarila je u Beogradu, gde je dobila dva mandata, odnosno oko 7.800 glasova, što je skoro pa dvostruko više od broja Rusa u prestonici (4.800, prema podacima sa popisa, Rusi koji su izbegli zbog rata nemaju pravo glasa).
Iako imaju manje glasova i odborničkih mesta, samo po jedno, njihov uspeh daleko je veći u Valjevu i Čačku, gde žive 34, odnosno 70 Rusa. Dakle, Ruska stranka je u Valjevu osvojila 20 puta više glasova nego što u tom gradu ima Rusa, iako su Valjevci mogli da glasaju za dve ruske liste, dok je u Čačku dobila sedam puta više glasova od broja Rusa. Tako je omiljena rusofilska izreka "Nas i Rusa 300 miliona" na izvestan način pretvorena u paradoksalnu "nas i 70 Rusa - jedan odbornik".
Manjinske liste - bez pripadnika manjine
Matematiku na stranu, iako u kandidovanju ovih manjinskih lista formalno zakonski nema ništa sporno, njihov nastup zapravo izgleda kao korišćenje rupe u zakonu nastale pozitivnom diskriminacijom prema manjinama. Jer, kada se pogledaju, na primer, izborne liste brojnijih nacionalnih manjina, kao što su Mađari, Bošnjaci, Albanci i slično, jasno je da su na njima većinski upravo pripadnici tih naroda.
Na izbornim listama Ruske stranke, na primer, može se pronaći i u Nišu i u Beogradu tek po jedan pripadnik ruske manjine. Na listi grčko-slovačke koalicije na Savskom vencu nema niti Grka niti Slovaka, bar prema njihovim imenima, piše NIN.
Koliko je situacija sa manjinskim listama postala paradoksalna, govori i slučaj Kragujevca sa decembarskih izbora prošle godine, kada su u tom gradu bile registrovane tri manjinske liste, Rusa, Slovaka i Crnogoraca, iako pripadnika tih manjina zajedno u Kragujevcu ima tek nešto preko 300. A za prelazak manjinskog cenzusa u tom gradu bilo je potrebno oko 900 glasova. Tako je stranka ruske manjine osvojila dva mandata, a slovačke i crnogorske po jedan.
Princip pozitivne diskriminacije uveden je pošto je manjinskim listama postalo preteško da uđu u parlament učešćem na proporcionalnom izbornom sistemu, pa na izborima 2003. godine manjine, iako brojne, nisu dobile nijedno poslaničko mesto u Skupštini Srbije.
Zakon o lokalnim izborima predviđa znatne olakšice i za prijavljivanje i za dobijanje odborničkih mesta kada su ove izborne liste u pitanju. Za njihovo podnošenje dovoljno je dvostruko manje potpisa nego za druge liste, dok se kod raspodele mandata, čak i ako te liste osvoje manje od cenzusa od tri odsto, njihov broj osvojenih glasova zakonski uvećava za 35 odsto kako bi im se olakšao ulazak u skupštine, čime je njima cenzus praktično smanjen za trećinu.
Tako je moguće da Ruska stranka, koja je u Beogradu osvojila 1,2 odsto glasova, dobije jedno odborničko mesto, dok za nemanjinske stranke ne bi bilo mesta ni da su osvojile 2,9 odsto.
Zahvaljujući pozitivnoj diskriminaciji, mnogi politički pokreti koji nemaju zapravo nikakve veze sa manjinama koje navodno predstavljaju, u nekom trenutku na taj način uspeli su da uđu što u republički, što u lokalne parlamente.
Naučni saradnik u Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Dejan Bursać kaže za NIN da je već bilo više situacija zloupotrebe i izigravanja zakona kada su manjinske liste u pitanju.
"Problem ležu u tome što su naši propisi u velikoj meri permisivni, pa je samim tim veoma lako da se maskirate u manjinsku stranku i automatski imate olakšane uslove na izborima, što se tiče kandidature, ali i ulaska u parlamente. Dakle, za vas ne važi cenzus od tri odsto, već ulazite u raspodelu čim pređete takozvani prirodni prag, koji se meri tako što podelite broj izašlih birača sa brojem mesta u parlamentu, bilo lokalnom, pokrajinskom ili nacionalnom, i onda se to podeli sa koeficijentom 1,35, pošto je to bonus koji je dodat nakon 2020. To znači da je relativno lako ući u parlament za manjinske liste, što, naravno, ima dobru nameru iza sebe - da dopusti manjinskim strankama da imaju svoje predstavnike u Narodnoj skupštini i lokalnim skupštinama", kaže Bursać i dodaje da se, nažalost, pokazalo i suprotno, navodeći primere lista kao što su NOPO, Zelena stranka...
"Sve to sada vidimo i sa Ruskom strankom, odnosno da RIK arbirtrarno odlučuje ko jeste, a ko nije manjinska stranka", dodaje Bursać.
Pročitaj još
Zakonom je predviđena zabrana izigravanja propisa, kojom se neka lista odbija kao manjinska ako je na njoj nosilac ili kandidat za kog je "opštepoznato da je član druge političke stranke koja nije politička stranka nacionalne manjine" ili "ako se utvrde druge okolnosti koje nesumnjivo ukazuju na nameru da se izigra zakon".
Međutim, i pored toga, manjinske liste prolaze. Pa tako, recimo, ako na listi Ruske stranke nema Rusa, ima nekadašnjih visokih funkcionera Srpske desnice Miše Vacića ili bivših istaknutih članova Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja, kao što je Tihomir Perić, koji je bio i nosilac liste u Nišu i u Šešeljevoj stranci bio 30 godina. Ipak, formalni izlazak iz prethodne stranke, očigledno, dovoljan je da neko zastupa manjinsku listu.
I kad se pogleda program Ruske stranke, čiji je predsednik političar iz Šapca Slobodan Nikolić, u njemu ima malo pitanja koja se tiču ruske manjine u Srbiji. Uglavnom su to geopolitički ciljevi povezivanja Srbije sa Evroazijskim savezom, privlačenje ruskih investicija, "Putinov metod" u podsticanju nataliteta, popularizaciju ruskog jezika u školama... O nekim pravima oko 10.000 državljana Srbije koji se izjašnjavaju kao Rusi – ni reči. Istina, ima ih u statutu te stranke, ali tek u sedam od 27 osnovnih ciljeva.
Ceo tekst NIN-a čitajte OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Novinari N1 među učesnicima mitinga SNS: Od regrutovanja do isplate dnevnice
22.03.2026.•
8
Nekoliko dana pred miting Srpske napredne stranke (SNS), redakciji N1 javio se izvor kome je ponuđeno da dođe na skup u Beogradskoj areni.
Evropske demokrate: Vučić produbljuje odnose s Moskvom, dok koristi fondove EU
22.03.2026.•
7
Evropska demokratska partija (EDP) saopštila je da predsednik Srbije Aleksandar Vučić produbljuje veze s Moskvom, dok u isto vreme koristi fondove EU.
Bosutske šume stavljene pod zaštitu
22.03.2026.•
1
Vlada Srbije usvojila je Uredbu o proglašenju Specijalnog rezervata prirode Bosutske šume, čime je ovo područje stavljeno pod zaštitu kao prirodno dobro od izuzetnog značaja.
Privedena dvojica studenata iz Novog Pazara, određeno im policijsko zadržavanje
22.03.2026.•
5
Policija je danas privela dvojicu studenata iz Novog Pazara, a studenti i građani okupili su se tokom popodneva ispred uprave policije.
BIRODI: Na mitingu u Areni Vučić kršio Ustav i preporuke ODIHR-a
22.03.2026.•
14
Na mitingu Srpske napredne stranke u "Beogradskoj Areni" član te stranke Aleksandar Vučić je više puta oslovljen i predstavljen kao predsednik Republike.
Prijavljivanje za upis budućih prvaka preko eUprave počinje u ponedeljak
22.03.2026.•
0
Zakazivanje termina za testiranje i upis dece u prvi razred osnovne škole počinje u ponedeljak, 23. marta, na portalu eUprava, a roditeljima će usluga biti dostupna do 31. maja.
Država predložila novu uredbu o podsticajima za reciklere, oni najavili zatvaranje firmi
22.03.2026.•
1
Vlada Srbije početkom marta predstavila je reciklerima u Radnoj grupi Nacrt Uredbe o vrsti, kriterijumima, visini, uslovima i načinu dodele podsticajnih sredstava operatorima koji vrše ponovnu upotrebu otpada.
Politikolog Gogić: Srbija se više ništa ne pita na Kosovu
22.03.2026.•
15
Beograd više ne može da utiče ni na šta na Kosovu i dogovor o primeni Zakona o strancima je spasavanje onoga što se spasti može, izjavio je politikolog Ognjen Gogić u serijalu Kvaka 23 agencije FoNet.
Najavljeni data centri i superkompjuteri u Srbiji: Može li trenutna energetska mreža to da izdrži
22.03.2026.•
19
Dok predstavnici vlasti najavljuju ubrzani razvoj veštačke inteligencije, robotike i dolazak novih superkompjutera, Srbija u tu trku ulazi sa energetskim sistemom koji već sada jedva zadovoljava domaće potrebe.
Glamočić: Za poljoprivrednike će cena goria biti najviše 184 dinara, biće povećan povrat akciza
22.03.2026.•
1
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić rekao je da čak i ako cena goriva bude rasla, za poljoprivrednike će maksimalno biti 184 dinara, i dodao da će povraćaj akciza biti povećan sa 50 na 57,64 dinara.
Predsednica nemačke AfD: Prijem u EU sada nije u interesu ni Srbije, ni Nemačke, ni Evrope
22.03.2026.•
25
Predsednica stranke Alternativa za Nemačku (AfD) Alis Vajdel ocenila je da "prenagljen ili bezuslovan prijem u Evropsku uniju trenutno ne bi bio u interesu ni Srbije, ni Nemačke, ni Evrope.
AMSS: Očekuje se pojačan saobraćaj, apel na vozače da paze na motocikliste i bicikliste
22.03.2026.•
0
Na putevima u Srbiji danas se očekuje pojačan intenzitet saobraćaja, saopštio je Auto-moto savez Srbije (AMSS).
Pošta prodaje 47 rashodovanih vozila: Ne mogu se kupiti pojedinačno, početna cena je 3,1 milion dinara
22.03.2026.•
3
Javlja licitacija na kojoj će biti ponuđeno 47 rashodovanih vozila Pošte Srbije održaće se u utorak, 31. marta u Beogradu, Ugrinovačka 210b
Da je sutra referendum za ulazak Srbije u EU - evo kako bi građani glasali
22.03.2026.•
78
U slučaju referenduma o članstvu Srbije u EU, među ispitanicima koji su se izjasnili da bi izašli na referendum (85,3 odsto uzorka), većina njih (41,6) bi glasala za članstvo Srbije.
U Srbiju se vratilo ukupno 300 medicinara: "Dolaze u velikom broju"
22.03.2026.•
41
Ministarstvo zdravlja navodi da je nastavljen povratak zdravstvenih radnika u Srbiju i da se preko Kancelarije za saradnju sa dijasporom u našu zemlju vratilo još 14 medicinskih radnika.
Ruski ministar u Beogradu: Zbog prethodne posete Ursula fon der Lajen otkazala susret sa Vučevićem
21.03.2026.•
42
"Srbija će biti uz Rusiju", poruka je zvaničnika Beograda dan nakon što su Sjedinjene Države upozorile na ulogu Rusije u destabilizaciji Zapadnog Balkana.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - šta još znate
21.03.2026.•
16
Novi 021.rs dnevni kviz stiže da vas razonodi.
MUP: Na skupu SNS oko 70.000 građana - u "Beogradskoj areni" i oko nje
21.03.2026.•
87
Predizborni miting "Za Srbiju, za našu porodicu" Srpske napredne stranke (SNS) održan je u Beogradskoj areni, a počeo je oko 16 časova muzičkim programom u kojem su nastupali uglavnom izvođači narodne muzike.
Šabić: Oduzimanje novca od donacija studentima još jedan primer nezakonitog postupanja policije
21.03.2026.•
10
Advokat Rodoljub Šabić ocenio je da slučaj u kom je policija od studenata zaplenila oko dva miliona dinara predstavlja još jedan u sve dužem spisku zabrinjavajućih primera nezakonitog postupanja policije.
Profesor Šumarskog fakulteta: Na vreme početi nabavku drvnog peleta
21.03.2026.•
2
Profesor na Šumarskom fakultetu Branko Glavonjić poručio je građanima da na vreme počnu sa nabavkom drvnog peleta tokom cele godine i da kupovinu rasporede po mesecima, kako bi se troškovi ravnomernije rasporedili.
Komentari 10
skimmer
Zare
fizlozof
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar