Naprednjaka i "pravih" Rusa dovoljno za vlast: Kad većina zavisi od manjine
Ruski uticaj u Nišu mogao bi da bude presudan.
Kako piše NIN, to neće biti preko Rusko-srpskog humanitarnog centra u Nišu, na koji EU gleda sa podozrenjem kao na mogući vojno-špijunski centar, već preko Ruske stranke, čije jedno odborničko mesto može da bude jezičak na vagi za formiranje lokalne vlasti.
Svoj uticaj mogli bi da imaju i Grci i Slovaci, u beogradskoj gradskoj opštini Savski venac, gde će većina takođe zavisiti od manjinske liste na kojoj su zajedno Zelena stranka (manjinska stranka Slovaka) i Građanska stranka Grka Srbije.
I u Nišu i na Savskom vencu obe liste od kojih zavisi većina, imale su mali broj kandidata. Ruska stranka u Nišu samo osam za 61 mesto u gradskom parlamentu, a slovačko-grčka lista pet kandidata za Skupštinu opštine Savski venac koja ima 37 odbornika.
Inače, ove manjinske liste zastupaju 121 Rusa u Nišu, koliko ih je popisano na poslednjem popisu, odnosno 21 Slovaka na Savskom vencu i nepoznat broj Grka, koje popisna statistika ne registruje (moguće je da se nalaze u kategoriji ostalih, kojih u ovoj opštini ima 438).
Ruska stranka imala je kandidate, osim u Nišu, i u Beogradu, Novom Sadu, Čačku, Valjevu i u tri niške gradske opštine (Pantelej, Medijana i Palilula).
Najbolji rezultat ostvarila je u Beogradu, gde je dobila dva mandata, odnosno oko 7.800 glasova, što je skoro pa dvostruko više od broja Rusa u prestonici (4.800, prema podacima sa popisa, Rusi koji su izbegli zbog rata nemaju pravo glasa).
Iako imaju manje glasova i odborničkih mesta, samo po jedno, njihov uspeh daleko je veći u Valjevu i Čačku, gde žive 34, odnosno 70 Rusa. Dakle, Ruska stranka je u Valjevu osvojila 20 puta više glasova nego što u tom gradu ima Rusa, iako su Valjevci mogli da glasaju za dve ruske liste, dok je u Čačku dobila sedam puta više glasova od broja Rusa. Tako je omiljena rusofilska izreka "Nas i Rusa 300 miliona" na izvestan način pretvorena u paradoksalnu "nas i 70 Rusa - jedan odbornik".
Manjinske liste - bez pripadnika manjine
Matematiku na stranu, iako u kandidovanju ovih manjinskih lista formalno zakonski nema ništa sporno, njihov nastup zapravo izgleda kao korišćenje rupe u zakonu nastale pozitivnom diskriminacijom prema manjinama. Jer, kada se pogledaju, na primer, izborne liste brojnijih nacionalnih manjina, kao što su Mađari, Bošnjaci, Albanci i slično, jasno je da su na njima većinski upravo pripadnici tih naroda.
Na izbornim listama Ruske stranke, na primer, može se pronaći i u Nišu i u Beogradu tek po jedan pripadnik ruske manjine. Na listi grčko-slovačke koalicije na Savskom vencu nema niti Grka niti Slovaka, bar prema njihovim imenima, piše NIN.
Koliko je situacija sa manjinskim listama postala paradoksalna, govori i slučaj Kragujevca sa decembarskih izbora prošle godine, kada su u tom gradu bile registrovane tri manjinske liste, Rusa, Slovaka i Crnogoraca, iako pripadnika tih manjina zajedno u Kragujevcu ima tek nešto preko 300. A za prelazak manjinskog cenzusa u tom gradu bilo je potrebno oko 900 glasova. Tako je stranka ruske manjine osvojila dva mandata, a slovačke i crnogorske po jedan.
Princip pozitivne diskriminacije uveden je pošto je manjinskim listama postalo preteško da uđu u parlament učešćem na proporcionalnom izbornom sistemu, pa na izborima 2003. godine manjine, iako brojne, nisu dobile nijedno poslaničko mesto u Skupštini Srbije.
Zakon o lokalnim izborima predviđa znatne olakšice i za prijavljivanje i za dobijanje odborničkih mesta kada su ove izborne liste u pitanju. Za njihovo podnošenje dovoljno je dvostruko manje potpisa nego za druge liste, dok se kod raspodele mandata, čak i ako te liste osvoje manje od cenzusa od tri odsto, njihov broj osvojenih glasova zakonski uvećava za 35 odsto kako bi im se olakšao ulazak u skupštine, čime je njima cenzus praktično smanjen za trećinu.
Tako je moguće da Ruska stranka, koja je u Beogradu osvojila 1,2 odsto glasova, dobije jedno odborničko mesto, dok za nemanjinske stranke ne bi bilo mesta ni da su osvojile 2,9 odsto.
Zahvaljujući pozitivnoj diskriminaciji, mnogi politički pokreti koji nemaju zapravo nikakve veze sa manjinama koje navodno predstavljaju, u nekom trenutku na taj način uspeli su da uđu što u republički, što u lokalne parlamente.
Naučni saradnik u Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Dejan Bursać kaže za NIN da je već bilo više situacija zloupotrebe i izigravanja zakona kada su manjinske liste u pitanju.
"Problem ležu u tome što su naši propisi u velikoj meri permisivni, pa je samim tim veoma lako da se maskirate u manjinsku stranku i automatski imate olakšane uslove na izborima, što se tiče kandidature, ali i ulaska u parlamente. Dakle, za vas ne važi cenzus od tri odsto, već ulazite u raspodelu čim pređete takozvani prirodni prag, koji se meri tako što podelite broj izašlih birača sa brojem mesta u parlamentu, bilo lokalnom, pokrajinskom ili nacionalnom, i onda se to podeli sa koeficijentom 1,35, pošto je to bonus koji je dodat nakon 2020. To znači da je relativno lako ući u parlament za manjinske liste, što, naravno, ima dobru nameru iza sebe - da dopusti manjinskim strankama da imaju svoje predstavnike u Narodnoj skupštini i lokalnim skupštinama", kaže Bursać i dodaje da se, nažalost, pokazalo i suprotno, navodeći primere lista kao što su NOPO, Zelena stranka...
"Sve to sada vidimo i sa Ruskom strankom, odnosno da RIK arbirtrarno odlučuje ko jeste, a ko nije manjinska stranka", dodaje Bursać.
Pročitaj još
Zakonom je predviđena zabrana izigravanja propisa, kojom se neka lista odbija kao manjinska ako je na njoj nosilac ili kandidat za kog je "opštepoznato da je član druge političke stranke koja nije politička stranka nacionalne manjine" ili "ako se utvrde druge okolnosti koje nesumnjivo ukazuju na nameru da se izigra zakon".
Međutim, i pored toga, manjinske liste prolaze. Pa tako, recimo, ako na listi Ruske stranke nema Rusa, ima nekadašnjih visokih funkcionera Srpske desnice Miše Vacića ili bivših istaknutih članova Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja, kao što je Tihomir Perić, koji je bio i nosilac liste u Nišu i u Šešeljevoj stranci bio 30 godina. Ipak, formalni izlazak iz prethodne stranke, očigledno, dovoljan je da neko zastupa manjinsku listu.
I kad se pogleda program Ruske stranke, čiji je predsednik političar iz Šapca Slobodan Nikolić, u njemu ima malo pitanja koja se tiču ruske manjine u Srbiji. Uglavnom su to geopolitički ciljevi povezivanja Srbije sa Evroazijskim savezom, privlačenje ruskih investicija, "Putinov metod" u podsticanju nataliteta, popularizaciju ruskog jezika u školama... O nekim pravima oko 10.000 državljana Srbije koji se izjašnjavaju kao Rusi – ni reči. Istina, ima ih u statutu te stranke, ali tek u sedam od 27 osnovnih ciljeva.
Ceo tekst NIN-a čitajte OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Legija tražio da ga premeste u zatvor sa blažim merama: "Ako mu vlast to ispuni, onda ona slavi ubice"
11.05.2026.•
1
Čeka se nova odluka o tome da li će Milorad Ulemek Legija nastaviti da kaznu služi u najstrožem delu zatvora u Zabeli ili bi mogao biti premešten u ustanovu sa blažim režimom, što bi mu donelo brojne pogodnosti.
Ivica Ivković ponovo postavljen za načelnika Uprave policije
11.05.2026.•
0
Pukovnik policije Ivica Ivković postavljen je za načelnika Uprave policije.
Starović: Srbija se zalaže za fazno pristupanje EU
11.05.2026.•
6
Ministar za evropske integracije Nemanja Starović izjavio je u Nikoziji da se Srbija zalaže za fazno pristupanje EU, uz ocenu da to ne predstavlja zamenu za punopravno članstvo, već je "most koji vodi tom cilju".
Državljanin Srbije uhapšen zbog prevare sa zemljištem u Prištini vredne 1,5 miliona evra
11.05.2026.•
1
Kosovska policija uhapsila je državljanina Srbije zbog sumnje da je s još četiri osobe falsifikovao dokumenta i prevarom prodao zemljište u Prištini za više od 1,5 miliona evra.
.jpg "Odbor za pravosuđe usvojio predloge Petrašinovića o izmenama izbornih zakona")
Odbor za pravosuđe usvojio predloge Petrašinovića o izmenama izbornih zakona
11.05.2026.•
0
Odbor Skupštione Srbije za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu usvojio je danas predloge izmena izbornih zakona koje je predložio narodni poslanik Srpske napredne stranke (SNS) Miroslav Petrašinović.
Ministarka o nuklearki u Srbiji: Veća verovatnoća da vas ujede ajkula, nego da se dogodi nuklearni incident
11.05.2026.•
44
Trenutno se rade analize i studije, koje preporučuje Međunarodna agencija za atomsku energiju, kako bi 2027. Srbija mogla da donese konačnu odluku gde će graditi nuklernu elektranu i koja tehnologija će se koristiti.
Konjufca: Tražimo da počnu pregovori o članstvu Kosova u EU, sa Srbijom međusobno priznanje
11.05.2026.•
4
Ministar spoljnih poslova i dijaspore Kosova Gljauk Konjufca izjavio je u Briselu da Kosovo traži ravnopravan i pravičan tretman od EU, naglasivši da je "zemlja spremna da ide napred u okviru meritokratskog procesa".
Kos: Srbija od usvajanja "Mrdićevih zakona" nije dobila ni evro od EU
11.05.2026.•
25
"Imam jasnu poruku, u Evropskoj uniji ima mesta za sve zemlje sa Zapadnog Balkana", rekla je komesarka za proširenje Marta Kos dolazeći na sastanak Saveta EU za spoljne poslove u Briselu.
Rektor Đokić: Nisam ni lider ni predstavnik studenata, oni samostalno odlučuju
11.05.2026.•
29
Rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić oglasio se, kako je naveo, povodom kontinuiranog nastojanja pojedinih aktera da ga predstave kao lidera ili predstavnika studenata.
Srbija možda rekorder po najmanjoj inspekciji na svetu: "Posao obavlja 'pola' čoveka"
11.05.2026.•
8
Možda ste pomislili da je inspekcija za informacionu bezbednost koja broji dva inspektora najmanja u našoj zemlji. Međutim, imamo još manju.
Digitalne dozvole, usklađivanje kazni i zabrana vožnje u celoj EU - šta će važiti za vozače iz Srbije
11.05.2026.•
7
EU priprema jednu od najvećih reformi saobraćajnih propisa poslednjih decenija - od digitalnih vozačkih dozvola i novih pravila za mlade vozače, do usklađivanja kazni i zabrana vožnje koje će važiti u svim članicama.
Đedović Handanović: Čekamo novi predlog MOL-a, Srbija ima i plan B i plan C
10.05.2026.•
11
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da očekuje u najkraćem mogućem roku novi predlog kompanije MOL u vezi sa Naftnom industrijom Srbije (NIS).
Gordana Vujović nova direktorka Muzeja Jugoslavije
10.05.2026.•
2
Vlada Srbije imenovala je Gordanu Vujović za vršioca dužnosti direktora Muzeja Jugoslavije, objavljeno je u Službenom glasniku.
Zabrane na papiru: Krši li Srbija embargo na oružje i moratorijum na vojne vežbe?
10.05.2026.•
13
Odluka Srbije o obustavi izvoza municije, doneta prošle godine, ponovo je u centru pažnje zbog sumnji da se zaobilazi u praksi.
Požar na deponiji smeća kod Jagodine
10.05.2026.•
2
Požar na regionalnoj sanitarnoj deponiji neopasnog komunalnog otpada "Gigoš" kod Jagodine izbio je danas oko 16 časova, javlja RTS.
Kovačević: Vlast svesno zaglupljuje narod, glava države - vucibatina
10.05.2026.•
29
Dramski pisac Siniša Kovačević izjavio je "da je u Srbiji na snazi gebelsovski model: sve što ti se kod tvojih ne dopada prepiši njima, a sve što ti se kod njihovih dopada prepiši svojima".
Kamioni čekaju oko četiri sata da napuste Srbiju
10.05.2026.•
1
Teretna vozila na graničnim prelazima Batrovci i Šid ka Hrvatskoj čekaju na izlazu iz Srbije četiri sata, saopštio je danas Auto-moto savez Srbije (AMSS).
Studentski protest završen ispred Rektorata: Građani pozvani na veliki skup 23. maja
10.05.2026.•
24
Studentski protest "(Ne)bojte se, i dalje smo tu" završen je popodne ispred zgrade Rektorata Univerziteta u Beogradu.
Miloš Jovanović opet izabran za predsednika Novog DSS-a
10.05.2026.•
11
Skupština Nove Demokratske stranke Srbije (Novi DSS) odlučila je danas da će Miloš Jovanović ostati na čelu te partije.
Komentari 10
skimmer
Zare
fizlozof
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar