Naprednjaka i "pravih" Rusa dovoljno za vlast: Kad većina zavisi od manjine
Ruski uticaj u Nišu mogao bi da bude presudan.
Kako piše NIN, to neće biti preko Rusko-srpskog humanitarnog centra u Nišu, na koji EU gleda sa podozrenjem kao na mogući vojno-špijunski centar, već preko Ruske stranke, čije jedno odborničko mesto može da bude jezičak na vagi za formiranje lokalne vlasti.
Svoj uticaj mogli bi da imaju i Grci i Slovaci, u beogradskoj gradskoj opštini Savski venac, gde će većina takođe zavisiti od manjinske liste na kojoj su zajedno Zelena stranka (manjinska stranka Slovaka) i Građanska stranka Grka Srbije.
I u Nišu i na Savskom vencu obe liste od kojih zavisi većina, imale su mali broj kandidata. Ruska stranka u Nišu samo osam za 61 mesto u gradskom parlamentu, a slovačko-grčka lista pet kandidata za Skupštinu opštine Savski venac koja ima 37 odbornika.
Inače, ove manjinske liste zastupaju 121 Rusa u Nišu, koliko ih je popisano na poslednjem popisu, odnosno 21 Slovaka na Savskom vencu i nepoznat broj Grka, koje popisna statistika ne registruje (moguće je da se nalaze u kategoriji ostalih, kojih u ovoj opštini ima 438).
Ruska stranka imala je kandidate, osim u Nišu, i u Beogradu, Novom Sadu, Čačku, Valjevu i u tri niške gradske opštine (Pantelej, Medijana i Palilula).
Najbolji rezultat ostvarila je u Beogradu, gde je dobila dva mandata, odnosno oko 7.800 glasova, što je skoro pa dvostruko više od broja Rusa u prestonici (4.800, prema podacima sa popisa, Rusi koji su izbegli zbog rata nemaju pravo glasa).
Iako imaju manje glasova i odborničkih mesta, samo po jedno, njihov uspeh daleko je veći u Valjevu i Čačku, gde žive 34, odnosno 70 Rusa. Dakle, Ruska stranka je u Valjevu osvojila 20 puta više glasova nego što u tom gradu ima Rusa, iako su Valjevci mogli da glasaju za dve ruske liste, dok je u Čačku dobila sedam puta više glasova od broja Rusa. Tako je omiljena rusofilska izreka "Nas i Rusa 300 miliona" na izvestan način pretvorena u paradoksalnu "nas i 70 Rusa - jedan odbornik".
Manjinske liste - bez pripadnika manjine
Matematiku na stranu, iako u kandidovanju ovih manjinskih lista formalno zakonski nema ništa sporno, njihov nastup zapravo izgleda kao korišćenje rupe u zakonu nastale pozitivnom diskriminacijom prema manjinama. Jer, kada se pogledaju, na primer, izborne liste brojnijih nacionalnih manjina, kao što su Mađari, Bošnjaci, Albanci i slično, jasno je da su na njima većinski upravo pripadnici tih naroda.
Na izbornim listama Ruske stranke, na primer, može se pronaći i u Nišu i u Beogradu tek po jedan pripadnik ruske manjine. Na listi grčko-slovačke koalicije na Savskom vencu nema niti Grka niti Slovaka, bar prema njihovim imenima, piše NIN.
Koliko je situacija sa manjinskim listama postala paradoksalna, govori i slučaj Kragujevca sa decembarskih izbora prošle godine, kada su u tom gradu bile registrovane tri manjinske liste, Rusa, Slovaka i Crnogoraca, iako pripadnika tih manjina zajedno u Kragujevcu ima tek nešto preko 300. A za prelazak manjinskog cenzusa u tom gradu bilo je potrebno oko 900 glasova. Tako je stranka ruske manjine osvojila dva mandata, a slovačke i crnogorske po jedan.
Princip pozitivne diskriminacije uveden je pošto je manjinskim listama postalo preteško da uđu u parlament učešćem na proporcionalnom izbornom sistemu, pa na izborima 2003. godine manjine, iako brojne, nisu dobile nijedno poslaničko mesto u Skupštini Srbije.
Zakon o lokalnim izborima predviđa znatne olakšice i za prijavljivanje i za dobijanje odborničkih mesta kada su ove izborne liste u pitanju. Za njihovo podnošenje dovoljno je dvostruko manje potpisa nego za druge liste, dok se kod raspodele mandata, čak i ako te liste osvoje manje od cenzusa od tri odsto, njihov broj osvojenih glasova zakonski uvećava za 35 odsto kako bi im se olakšao ulazak u skupštine, čime je njima cenzus praktično smanjen za trećinu.
Tako je moguće da Ruska stranka, koja je u Beogradu osvojila 1,2 odsto glasova, dobije jedno odborničko mesto, dok za nemanjinske stranke ne bi bilo mesta ni da su osvojile 2,9 odsto.
Zahvaljujući pozitivnoj diskriminaciji, mnogi politički pokreti koji nemaju zapravo nikakve veze sa manjinama koje navodno predstavljaju, u nekom trenutku na taj način uspeli su da uđu što u republički, što u lokalne parlamente.
Naučni saradnik u Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Dejan Bursać kaže za NIN da je već bilo više situacija zloupotrebe i izigravanja zakona kada su manjinske liste u pitanju.
"Problem ležu u tome što su naši propisi u velikoj meri permisivni, pa je samim tim veoma lako da se maskirate u manjinsku stranku i automatski imate olakšane uslove na izborima, što se tiče kandidature, ali i ulaska u parlamente. Dakle, za vas ne važi cenzus od tri odsto, već ulazite u raspodelu čim pređete takozvani prirodni prag, koji se meri tako što podelite broj izašlih birača sa brojem mesta u parlamentu, bilo lokalnom, pokrajinskom ili nacionalnom, i onda se to podeli sa koeficijentom 1,35, pošto je to bonus koji je dodat nakon 2020. To znači da je relativno lako ući u parlament za manjinske liste, što, naravno, ima dobru nameru iza sebe - da dopusti manjinskim strankama da imaju svoje predstavnike u Narodnoj skupštini i lokalnim skupštinama", kaže Bursać i dodaje da se, nažalost, pokazalo i suprotno, navodeći primere lista kao što su NOPO, Zelena stranka...
"Sve to sada vidimo i sa Ruskom strankom, odnosno da RIK arbirtrarno odlučuje ko jeste, a ko nije manjinska stranka", dodaje Bursać.
Pročitaj još
Zakonom je predviđena zabrana izigravanja propisa, kojom se neka lista odbija kao manjinska ako je na njoj nosilac ili kandidat za kog je "opštepoznato da je član druge političke stranke koja nije politička stranka nacionalne manjine" ili "ako se utvrde druge okolnosti koje nesumnjivo ukazuju na nameru da se izigra zakon".
Međutim, i pored toga, manjinske liste prolaze. Pa tako, recimo, ako na listi Ruske stranke nema Rusa, ima nekadašnjih visokih funkcionera Srpske desnice Miše Vacića ili bivših istaknutih članova Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja, kao što je Tihomir Perić, koji je bio i nosilac liste u Nišu i u Šešeljevoj stranci bio 30 godina. Ipak, formalni izlazak iz prethodne stranke, očigledno, dovoljan je da neko zastupa manjinsku listu.
I kad se pogleda program Ruske stranke, čiji je predsednik političar iz Šapca Slobodan Nikolić, u njemu ima malo pitanja koja se tiču ruske manjine u Srbiji. Uglavnom su to geopolitički ciljevi povezivanja Srbije sa Evroazijskim savezom, privlačenje ruskih investicija, "Putinov metod" u podsticanju nataliteta, popularizaciju ruskog jezika u školama... O nekim pravima oko 10.000 državljana Srbije koji se izjašnjavaju kao Rusi – ni reči. Istina, ima ih u statutu te stranke, ali tek u sedam od 27 osnovnih ciljeva.
Ceo tekst NIN-a čitajte OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Studenti tvrde da policija pretresa objekte kako bi hapsila studente
20.10.2026.•
0
Studenti u blokadi napisali su u objavi na društvenoj mreži Iks da je policija počela da pretresa objekte radi hapšenja studenata i da je "prvi na udaru" njihov kolega Lazar Mišić.
Savet za borbu protiv korupcije upozorava da u Srbiji ne postoji adekvatna kontrola hrane
20.10.2026.•
0
Bezbednost hrane u Srbiji često je prepuštena savesti samog proizvođača, umesto rigoroznoj državnoj kontroli, upozorio je Savet za borbu protiv korupcije.
Gojko Božović: Režim je posvađao porodice, komšije, kolege
20.10.2026.•
0
Pisac Gojko Božović ocenio je da je stvaranje podela u srpskom društvu poslednja šansa za aktuelni režim, i da to nisu radili ni najgori neprijatelji Srbije.
Istraživanje NSPM: Izlaznost na 80 odsto, studenti u prednosti
20.10.2026.•
0
Gotovo 80 odsto ispitanika planira da izađe na parlamentarne izbore 25. oktobra, pokazuje jesenje istraživanje Nove srpske političke misli.
Studenti pozivaju građane: Kolima iz Kragujevca na protest na Slaviji
20.10.2026.•
0
Pod sloganom "Točkovima do pobede" studenti u blokadi u Kragujevcu pozvali su građane da se pridruže auto-koloni koja će 22. oktobra krenuti iz Kragujevca na završni predizborni skup Studentske liste na Slaviji.
Brnabić se u pismu Mecoli žalila na posmatrače EP; Šider kaže: "Napad kakav do sada nije viđen"
20.10.2026.•
6
Evroposlanik Andreas Šider, šef delegacije Evropskog parlamenta koja će nadgledati predstojeće izbore u Srbiji, izjavio je da su protesti protiv te posmatračke misije dostigli razmere bez presedana.
Da li ste neopredeljeni glasač: U foto-finišu izborne trke vodi se bitka za glasove neodlučnih
20.10.2026.•
5
Pet dana uoči parlamentarnih izbora, jedno od pitanja koje se postavlja jeste ko je od dva najveća favorita na izborima, Studentska lista ili Aleksandar Vučić, uspeo da pridobije neodlučne birače.
Oko 180 ljudi posvedočilo: Pritisci da glasaju za SNS, prikupljaju glasove i odlaze na mitinge
20.10.2026.•
21
Svedočenja oko 180 ljudi otkrivaju kako se na radnike širom Srbije vrše pritisci da glasaju za SNS, prikupljaju kapilarne glasove i odlaze na stranačke mitinge.
Savet bezbednosti UN večeras o Kosovu, Srbiju predstavlja Marko Đurić
20.10.2026.•
6
Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija (SB UN) raspravljaće danas u Njujorku o novom izveštaju generalnog sekretara UN Antonija Gutereša o radu Misije UN na Kosovu (UNMIK).
Ko ostaje na političkoj sceni i posle izbora: Jedna mogućnost - reset opozicije
20.10.2026.•
14
Eventualna pobeda Studentske liste na predstojećim izborima mogla bi da bude uvod u period uspostavljanja novog odnosa snaga, ne samo sadašnje opozicije nego i stranaka na vlasti.
Stanić: Skup Studentske liste na Slaviji će pokazati rešenost društva da dođe do promena
20.10.2026.•
4
Kandidat za poslanika na listi Studentske liste Tihomir Stanić ocenio je da će predizborni skup te liste u četvrtak, 22. oktobra na Trgu Slavija u Beogradu, pokazati rešenost društva da dođe do promena.
ŠTIT aktiviran 127 puta od početka godine od čega je više od trećine slučajeva zbog policijskih pritisaka
20.10.2026.•
1
Od početka 2026. godine, mehanizam ŠTIT aktiviran je 127 puta radi pružanja podrške građanima i aktivistima izloženim pritiscima zbog javnog angažmana.
Sociolog Simović: Paralelni predizborni štandovi su borba oko simboličke moći nad javnim prostorom
20.10.2026.•
1
Sociolog Vladimir Simović smatra da je borba koja se trenutno vodi oko političkih štandova i javnih okupljanja ujedno i borba za simboličku moć nad javnim prostorom.
Mujanović: EU toleriše Vučića, da su izbori fer i slobodni - studenti bi pobedili
20.10.2026.•
3
Politikolog Jasmin Mujanović sumnja da će podrška koju su srpski studenti obezbedili kroz proteste moći da se pretoči u izbornu pobedu.
Fondacija Ana i Vlade Divac upozorila na pokušaje prevare
20.10.2026.•
0
Fondacija Ana i Vlade Divac upozorila je na pokušaje prevare u kojima se nepoznate osobe telefonom lažno izdaju za predstavnike Fondacije i nude humanitarnu pomoć u zamenu za prethodnu uplatu novca.
Profesor Valjarević: Ako se nastavi trend - Srbiji prete temperature od 50 stepeni 2050.
20.10.2026.•
6
Balkan će biti jedan od najpogođenijih regiona klimatskim promenama, pokazuju podaci iz poslednjih 90 godina od kada je prosečna temperatura porasla 3,8 Celzijusovih stepeni, a lokalno i više.
Dugo najavljivan, ali od njega još ništa: Srbija i dalje bez jedinstvenog broja 112 za hitne slučajeve
20.10.2026.•
3
Jedinstveni evropski broj za hitne slučajeve 112 trebalo bi da omogući građanima Srbije da jednim pozivom zatraže pomoć policije, hitne pomoći ili vatrogasaca.
Dačić uporedio članove koji napuštaju SPS sa komarcima: Koliko odlasci štete partiji?
20.10.2026.•
13
Potpredsednik i dugogodišnji funkcioner Branko Ružić pre mesec i po dana je isključen iz SPS-a, nakon čega je najavio formiranje svoje stranke.
Komentari 10
skimmer
Zare
fizlozof
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar