Naprednjaka i "pravih" Rusa dovoljno za vlast: Kad većina zavisi od manjine
Ruski uticaj u Nišu mogao bi da bude presudan.
Kako piše NIN, to neće biti preko Rusko-srpskog humanitarnog centra u Nišu, na koji EU gleda sa podozrenjem kao na mogući vojno-špijunski centar, već preko Ruske stranke, čije jedno odborničko mesto može da bude jezičak na vagi za formiranje lokalne vlasti.
Svoj uticaj mogli bi da imaju i Grci i Slovaci, u beogradskoj gradskoj opštini Savski venac, gde će većina takođe zavisiti od manjinske liste na kojoj su zajedno Zelena stranka (manjinska stranka Slovaka) i Građanska stranka Grka Srbije.
I u Nišu i na Savskom vencu obe liste od kojih zavisi većina, imale su mali broj kandidata. Ruska stranka u Nišu samo osam za 61 mesto u gradskom parlamentu, a slovačko-grčka lista pet kandidata za Skupštinu opštine Savski venac koja ima 37 odbornika.
Inače, ove manjinske liste zastupaju 121 Rusa u Nišu, koliko ih je popisano na poslednjem popisu, odnosno 21 Slovaka na Savskom vencu i nepoznat broj Grka, koje popisna statistika ne registruje (moguće je da se nalaze u kategoriji ostalih, kojih u ovoj opštini ima 438).
Ruska stranka imala je kandidate, osim u Nišu, i u Beogradu, Novom Sadu, Čačku, Valjevu i u tri niške gradske opštine (Pantelej, Medijana i Palilula).
Najbolji rezultat ostvarila je u Beogradu, gde je dobila dva mandata, odnosno oko 7.800 glasova, što je skoro pa dvostruko više od broja Rusa u prestonici (4.800, prema podacima sa popisa, Rusi koji su izbegli zbog rata nemaju pravo glasa).
Iako imaju manje glasova i odborničkih mesta, samo po jedno, njihov uspeh daleko je veći u Valjevu i Čačku, gde žive 34, odnosno 70 Rusa. Dakle, Ruska stranka je u Valjevu osvojila 20 puta više glasova nego što u tom gradu ima Rusa, iako su Valjevci mogli da glasaju za dve ruske liste, dok je u Čačku dobila sedam puta više glasova od broja Rusa. Tako je omiljena rusofilska izreka "Nas i Rusa 300 miliona" na izvestan način pretvorena u paradoksalnu "nas i 70 Rusa - jedan odbornik".
Manjinske liste - bez pripadnika manjine
Matematiku na stranu, iako u kandidovanju ovih manjinskih lista formalno zakonski nema ništa sporno, njihov nastup zapravo izgleda kao korišćenje rupe u zakonu nastale pozitivnom diskriminacijom prema manjinama. Jer, kada se pogledaju, na primer, izborne liste brojnijih nacionalnih manjina, kao što su Mađari, Bošnjaci, Albanci i slično, jasno je da su na njima većinski upravo pripadnici tih naroda.
Na izbornim listama Ruske stranke, na primer, može se pronaći i u Nišu i u Beogradu tek po jedan pripadnik ruske manjine. Na listi grčko-slovačke koalicije na Savskom vencu nema niti Grka niti Slovaka, bar prema njihovim imenima, piše NIN.
Koliko je situacija sa manjinskim listama postala paradoksalna, govori i slučaj Kragujevca sa decembarskih izbora prošle godine, kada su u tom gradu bile registrovane tri manjinske liste, Rusa, Slovaka i Crnogoraca, iako pripadnika tih manjina zajedno u Kragujevcu ima tek nešto preko 300. A za prelazak manjinskog cenzusa u tom gradu bilo je potrebno oko 900 glasova. Tako je stranka ruske manjine osvojila dva mandata, a slovačke i crnogorske po jedan.
Princip pozitivne diskriminacije uveden je pošto je manjinskim listama postalo preteško da uđu u parlament učešćem na proporcionalnom izbornom sistemu, pa na izborima 2003. godine manjine, iako brojne, nisu dobile nijedno poslaničko mesto u Skupštini Srbije.
Zakon o lokalnim izborima predviđa znatne olakšice i za prijavljivanje i za dobijanje odborničkih mesta kada su ove izborne liste u pitanju. Za njihovo podnošenje dovoljno je dvostruko manje potpisa nego za druge liste, dok se kod raspodele mandata, čak i ako te liste osvoje manje od cenzusa od tri odsto, njihov broj osvojenih glasova zakonski uvećava za 35 odsto kako bi im se olakšao ulazak u skupštine, čime je njima cenzus praktično smanjen za trećinu.
Tako je moguće da Ruska stranka, koja je u Beogradu osvojila 1,2 odsto glasova, dobije jedno odborničko mesto, dok za nemanjinske stranke ne bi bilo mesta ni da su osvojile 2,9 odsto.
Zahvaljujući pozitivnoj diskriminaciji, mnogi politički pokreti koji nemaju zapravo nikakve veze sa manjinama koje navodno predstavljaju, u nekom trenutku na taj način uspeli su da uđu što u republički, što u lokalne parlamente.
Naučni saradnik u Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Dejan Bursać kaže za NIN da je već bilo više situacija zloupotrebe i izigravanja zakona kada su manjinske liste u pitanju.
"Problem ležu u tome što su naši propisi u velikoj meri permisivni, pa je samim tim veoma lako da se maskirate u manjinsku stranku i automatski imate olakšane uslove na izborima, što se tiče kandidature, ali i ulaska u parlamente. Dakle, za vas ne važi cenzus od tri odsto, već ulazite u raspodelu čim pređete takozvani prirodni prag, koji se meri tako što podelite broj izašlih birača sa brojem mesta u parlamentu, bilo lokalnom, pokrajinskom ili nacionalnom, i onda se to podeli sa koeficijentom 1,35, pošto je to bonus koji je dodat nakon 2020. To znači da je relativno lako ući u parlament za manjinske liste, što, naravno, ima dobru nameru iza sebe - da dopusti manjinskim strankama da imaju svoje predstavnike u Narodnoj skupštini i lokalnim skupštinama", kaže Bursać i dodaje da se, nažalost, pokazalo i suprotno, navodeći primere lista kao što su NOPO, Zelena stranka...
"Sve to sada vidimo i sa Ruskom strankom, odnosno da RIK arbirtrarno odlučuje ko jeste, a ko nije manjinska stranka", dodaje Bursać.
Pročitaj još
Zakonom je predviđena zabrana izigravanja propisa, kojom se neka lista odbija kao manjinska ako je na njoj nosilac ili kandidat za kog je "opštepoznato da je član druge političke stranke koja nije politička stranka nacionalne manjine" ili "ako se utvrde druge okolnosti koje nesumnjivo ukazuju na nameru da se izigra zakon".
Međutim, i pored toga, manjinske liste prolaze. Pa tako, recimo, ako na listi Ruske stranke nema Rusa, ima nekadašnjih visokih funkcionera Srpske desnice Miše Vacića ili bivših istaknutih članova Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja, kao što je Tihomir Perić, koji je bio i nosilac liste u Nišu i u Šešeljevoj stranci bio 30 godina. Ipak, formalni izlazak iz prethodne stranke, očigledno, dovoljan je da neko zastupa manjinsku listu.
I kad se pogleda program Ruske stranke, čiji je predsednik političar iz Šapca Slobodan Nikolić, u njemu ima malo pitanja koja se tiču ruske manjine u Srbiji. Uglavnom su to geopolitički ciljevi povezivanja Srbije sa Evroazijskim savezom, privlačenje ruskih investicija, "Putinov metod" u podsticanju nataliteta, popularizaciju ruskog jezika u školama... O nekim pravima oko 10.000 državljana Srbije koji se izjašnjavaju kao Rusi – ni reči. Istina, ima ih u statutu te stranke, ali tek u sedam od 27 osnovnih ciljeva.
Ceo tekst NIN-a čitajte OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Uklonjeno 54.000 mina i drugih ostataka rata u projektima deminiranja u Srbiji
27.08.2026.•
0
Direktor Centra za razminiranje Srbije Bojan Glamočlija izjavio je danas da je ta institucija do sada sprovela 299 projekata deminiranja.
Prevoznici najavili blokade graničnih prelaza
27.08.2026.•
4
Udruženje prevoznika Međunarodni transport najavilo je danas blokade graničnih prelaza prema EU, čemu će 31. avgusta prethoditi mirno okupljanje ispred sedišta Delegacije EU u Beogradu.
VIDEO: Državljanin Srbije među nestalima u poplavi u Nepalu
27.08.2026.•
2
Jedan državljanin Srbije nalazi se među stranim turistima koji se vode kao nestali posle smrtonosne bujične poplave koja je u sredu pogodila Nepal, saopštila je turistička organizacija te zemlje.
Republički geodetski zavod pokreće inicijativu "Partnerstvo za građane": Nema više pogrešnih šaltera
27.08.2026.•
12
Republički geodetski zavod (RGZ) saopštio je da u saradnji sa gradovima i opštinama širom Srbije pokreće nacionalnu inicijativu "Partnerstvo za građane" kako bi katastar bio dostupniji građanima.
Branko Ružić u subotu možda bude izbačen iz SPS-a
27.08.2026.•
41
Funkcioner Socijalističke partije Srbije (SPS) Branko Ružić mogao bi da bude isključen iz stranke, a u subotu se donosi konačna odluka.
Požari u Srbiji: Vatra na 12 lokacija, u Deliblatskoj peščari situacija stabilna
27.08.2026.•
1
Načelnik Sektora za vanredne situacije Luka Čaušić izjavio je da je na teritoriji Srbije aktivno 12 požara, a najizazovnija situacija je i dalje u Deliblatskoj peščari, iako je sada mirna.
Trgovci od septembra moraju da objavljuju onlajn cenovnike - ali ne svi i samo za određene proizvode
27.08.2026.•
9
Veliki trgovci u Srbiji od 1. septembra imaće obavezu da objavljuju digitalne cenovnike. Cilj je da potrošačima cene budu dostupnije i da mogu lakše da ih upoređuju pre kupovine.
U Kraljevu Dan žalosti zbog pogibije petogodišnje devojčice
27.08.2026.•
2
U Kraljevu je danas Dan žalosti zbog pogibije petogodišnje devojčice u saobraćajnoj nesreći.
Menjanje Ustava da bi Vučić ponovo bio predsednik: Šala Ane Brnabić ili prava namera vlasti?
27.08.2026.•
24
Predsednica Skupštine Srbije i funkcionerka SNS Ana Brnabić je nedavno iznela ideju da se Ustav Srbije promeni kako bi se Aleksandru Vučiću omogućilo da se ponovo kandiduje za funkciju predsednika Republike.
Ako vozite kroz Beograd, da znate: Postavljen novi sistem od 30 saobraćajnih kamera
27.08.2026.•
8
Novi sistem od 30 saobraćajnih kamera, preko kojih će se beležiti saobraćajni prekršaji, poput korišćenja mobilnog telefona tokom vožnje i prekoračenja brzine, postavljen je u Beogradu.
Stanković: Dokle god imam snage, boriću se za reafirmaciju uloge SPC u obrazovnom sistemu Srbije
27.08.2026.•
45
Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković izjavio je da će se dokle god ima snage boriti za reafirmaciju uloge Srpske pravoslavne crkve (SPC) u obrazovnom sistemu Srbije.
U Leskovcu devet od deset mladih smatra da bi trebalo da napuste taj grad i Srbiju
27.08.2026.•
17
U Leskovcu devet od deset mladih ljudi smatra da bi trebalo da napuste taj grad i Srbiju, dok 64 odsto njih planira da u naredne dve godine na duže vreme napusti grad.
Skupština Srbije nastavlja raspravu po amandmanima na rebalans budžeta
27.08.2026.•
0
Poslanici Skupštine Srbije nastaviće danas na vanrednoj sednici raspravu po amandmanima na predlog rebalansa budžeta za ovu godinu.
Zbog velikog interesovanja Srbijavoz produžava letnju sezonu vozova za Bar do kraja septembra
26.08.2026.•
3
Zbog povećanog interesovanja putnika, "Srbijavoz" produžava letnju sezonu saobraćanja međunarodnih vozova za Bar do kraja septembra ove godine, saopšteno je danas iz ovog preduzeća.
ANEM: Instagram stranica Bez cenzure suspendovana nakon organizovane akcije botova
26.08.2026.•
0
Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) saopštila je da je Instagram portala "Bez cenzure" suspendovan nakon višednevne serije prijava za navodno kršenje autorskih prava, za koje redakcija tvrdi da su lažne.
Direktor GFMC-a o Deliblatskoj peščari: Moramo da se pripremimo za novi svet visokog rizika od požara
26.08.2026.•
2
U ovom trenutku neophodno je uključiti sve nacionalne i susedne kapacitete za suzbijanje šumskih požara kako bi se oni stavili pod kontrolu, kaže direktor Globalnog centra za praćenje požara (GFMC) Johan Georg Goldamer.
Severna Makedonija sprečila uvoz 27,5 tona nebezbednog mleka sa Kosova
26.08.2026.•
3
Agencija za hranu i veterinu Severne Makedonije saopštila je da je sprečila uvoz dve pošiljke UHT mleka sa Kosova ukupne težine 27.520 kilograma zbog prisustva aflatoksina iznad dozvoljenih koncentracija.
U Srbiji potvrđen slučaj morbila: Jovanović apeluje na roditelje da vakcinišu decu
26.08.2026.•
2
U Srbiji je tokom prethodne nedelje potvrđen jedan slučaj malih boginja - morbila, izjavila je direktorka Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" Verica Jovanović.
Komentari 10
skimmer
Zare
fizlozof
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar