Ekonomista s Bečkog instituta: Srpska ekonomija poput zeca koji je izazvao kornjaču na trku

Autor: Beta

Info

23.04.2025.

13:41 > 13:49

Ekonomska aktivnost u Srbije usporena je, ali to nema nikakve veze sa studentskim protestima, rekao je ekonomista u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije Branimir Jovanović.

Jovanović kaže da je usporavanje počelo u drugoj polovini prošle godine i da to ima veze pre svega sa stagnacijom u Nemačkoj i drugim privredama EU.

On je rekao da je u prva dva meseca 2025. godine industrijska proizvodnja pala 0,7 odsto, budžetski prihodi slično, a i rast prometa u maloprodaji je značajno manji.

"Ipak, u prvom kvartalu ove godine dodatni faktor usporavanja jesu i protesti i blokade, a teško je precizno kvantifikovati njihov doprinos u poređenju sa spoljnim faktorima. Na primer, pad industrijske proizvodnje u februaru od 1,8 odsto, uglavnom je posledica smanjenja proizvodnje u sektorima energetike, odeće, električne opreme i mašinstva, što je teško povezati sa studentskim protestima, verovatnije je posledica problema u nemačkoj ekonomiji", rekao je Branimir Jovanović.

Međunarodni monetarni fond (MMF) je u najnovijim ekonomskim izgledima za svetsku ekonomiju smanjio projekcije privrednog rasta za Srbiju za 2025. godinu sa 4,2 odsto na 3,5 odsto, a ministar finansija Siniša Mali je ocenio da je to smanjenje posledica studentskih blokada.

Jovanović je rekao da će, prema najnovijim projekcijama, koje će taj institut objaviti naredne nedelje, očekuje se da će rast u Srbiji ove godine biti oko tri odsto, što je 0,7 procentnih poena manje nego što je ta institucija ranije prognzirala.

Ta revizija prognoze je, prema njegovim rečima, posledica i slabije ekonomske aktivnosti u EU, unutrašnjih političkih tenzija u Srbiji, ali i trgovinskog rata koji je nedavno počeo i koji će se tek osetiti.

Srednjoročna prognoza, kako je rekao, pokazuje da bi ekonomski rast Srbije mogao da ubrza na oko četiri odsto godišnje od naredne godine.

"Ubrzavanje ekonomskog rasta uslediće, ne samo zbog baznog efekta nakon ovogodišnjeg usporavanja, već i zbog političkih promena do kojih, mislimo da će doći. Dugoročni efekat studentskih protesta, procenjujemo, biće katalizator promena koje će u narednim godinama doprineti bržem i boljem ekonomskom rastu", rekao je Jovanović.

Naveo je da zvanični podaci o budžetu koji su objavljeni, a koji se odnose na prva dva meseca, "nisu tako loši".

"Ukupni prihodi nominalno su viši oko četiri odsto, što, zbog još uvek visoke inflacije znači mali realni pad od 0,8 odsto. Kada se pogledaju pojedini porezi, najveći pad je kod poreza na dobit, od oko 25 odsto u realnom iznosu, što se teško može pripisati studentskim protestima. Ostali porezi su rasli u prva dva meseca. Porez na dodatu vrednost (PDV) na primer ima realni rast od 1,4 odsto, što jeste manje nego prošle godine, ali je daleko od katastrofe", rekao je Jovanović.

Dodao je da vlast u Srbiji, verovatno ima novije podatke, i da je moguće da je u martu ili prvoj polovini aprila došlo do pada prihoda od PDV-a, ali da i to treba posmatrati u širem vremenskom okviru, a ne samo u jednom mesecu.

"Osim toga, ako ulazimo u priču da li su studenti zaista krivi za taj, navodni pad prihoda od PDV-a, ja bih postavio pitanje – zašto studentski protesti uopšte traju tako dugo? Zašto vlast nije učinila gotovo ništa da ispuni njihove zahteve, kad već smatra da to šteti ekonomiji, već ulazi u sve veću konfrontaciju sa studentima? Ako govorimo o tome ko je kriv i ko je prvi počeo, teško je okriviti studente koji protestuju pet meseci, a ne vlast koja vodi državu već trinaest godina", rekao je Jovanović.

Istakao je da očekuje da se budžetski deficit, dogovoren sa MMF-om, održati na tri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) i naveo da je deficit u prva dva meseca ove godine iznosio oko 200 miliona evra, što je oko 1,5 odsto BDP-a.

Foto: Pixabay

Možda će, kako je ocenio, prihodi u nastavku godine biti slabiji zbog krize, ali da nije siguran ni da će se svi rashodi realizovati, kako je planirano.

"Čak i ako deficit na kraju godine zaista premaši tri odsto BDP-a, to ne bi bilo tako strašno, jer je nivo javnog duga i dalje relativno nizak - oko 50 odsto BDP-a. Deficit je 2020. i 2021. godine bio 7,7 odsto i 3,9 odsto, pa išak su to bile dve najbolje ekonomske godine u Srbiji u poslednjih desetak godina u poređenju s drugim zemljama", naveo je Jovanović.

Problem javnih finansija u Srbiji nije, kako je ocenio, u tome da država previše troši, niti da je deficit previsok.

Problem je, kako je istakao, u tome na šta i kako se troši.

"Javne investicije u visini od sedam odsto BDP-a godišnje same po sebi nisu loša stvar. Time se gradi infrastruktura koja je potrebna svakoj zemlji, a posebno zemljama u razvoju kao što je Srbija. Čak nije loše ni to što se grade objekti za EXPO jer će omogućiti i promociju zemlje, ali je problematično to što značajan deo javnih investicija, uključujući i ulaganja u EXPO 2027, završava u privatnim džepovima ljudi, bliskih vlasti", rekao je Jovanović.

Ocenio je da je zbog toga i kvalitet radova tako loš, što se pokazalo po padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu.

Problem je, prema njegovim rečima, i što se sredstva pretežno ulažu u auto-puteve, što povećava zagađivanje životne sredine, dok se vrlo malo ulaže u obnovljive izvore energije, javni prevoz, železnicu, parkove i druge ‘zelene’ projekte koji bi smanjili zagađenje.

Mora se, kako je naveo, poboljšati kvalitet državnih ulaganja, a ne tražiti da država troši manje.

"Ovo je važno i sa političke, ne samo sa ekonomske tačke. Ako se insistira na tome da Srbija mora manje da troši, to Vučiću (Aleksandar, predsednik Srbije) daje pravo da se predstavi kao zagovornik državnog intervencionizma i protivnik neoliberalizma. A upravo je nezadovoljstvo neoliberalizmom jedan od razloga uspeha autoritarnih desničarskih lidera širom sveta, od Orbana, preko Erdogana, pa sve do Putina", rekao je Jovanović.

Svi su oni, kako je naveo, između ostalog, "svoju političku priču gradili na narativu da je neoliberalizam, koji je Zapad nametao decenijama, osiromašio milione, i da su upravo oni ti koji će obične ljude zaštititi od tog zla“.

"Zdrava opozicija ne sme da upadne u zamku kritike Vučićeve politike povećane uloge države u privredi. Naprotiv, treba jasno reći da je taj deo njegove politike bio ispravan i da ga je upravo zbog toga mnogo ljudi podržavalo", rekao je Jovanović.

Na pitanje da li je javni dug najveći problem države Jovanović je rekao da je još ispod 50 odsto BDP-a, što je "sasvim komforan nivo".

Nije, kako je ocenio, slučajno to što je "Standard end purs" (S&P) krajem prošle godine dodelio Srbiji investicioni rejting, jer je "fiskalno stanje u državi sasvim u redu, čak i kada se uporedi sa drugim zemljama u regionu".

"Problem je što se pare loše troše, a drugi je što su rashodi za kamate na javni dug poslednjih godina znatno porasli. Srbija će ove godine potrošiti oko dve milijarde evra, samo na kamate – što nikako nije mali iznos. Za kamate je 2022. bilo izdvojeno oko milijardu evra. Dakle, samo za tri godine trošak se udvostručio", rekao je Jovanović.

Dodao je da će rashodi za kamate ove godine iznositi oko 2,5 odsto BDP-a, što će biti više od onoga što se izdvaja za socijalnu pomoć - oko dva odsto BDP-a, a skoro isto koliko država izdvaja za obrazovanje - oko tri odsto.

Jovanović je rekao da će i dalje biti pritisaka na slabljenje dinara, ali da će Narodna banka Srbije (NBS) prodavati devize kako bi sprečila da ta domaća valuta oslabi.

Od početka godine NBS je, prema njegovim rečima, prodala oko 700 miliona evra i time održala kurs dinara na oko 117,2, što je tek malo slabije od onih 117 dinara na kraju prošle godine.

Ta politika je, kako je naveo, ispravna, jer ako se dozvoli da dinar padne, to bi smanjilo kupovnu moć ljudi, jer će njihova dinarska primanja manje vredeti, a osim toga, uzrokovaće i inflaciju, jer će uvozne stvari biti skuplje.

"Negativna strana toga je što se smanjuju devizne rezerve. Ako se ovaj tempo iz ova tri meseca nastavi, Srbija bi mogla izgubiti oko tri milijarde evra deviznih rezervi ove godine. Ipak, rekao bih da to nije strašno, jer su rezerve još uvek oko 28 milijardi evra. Podsetiću da su one samo od 2020. do 2024. godine porasle za više od 16 milijardi. Tih godina je Srbija beležila priliv kapitala, i sada, kada se ciklus promenio, normalno je da one, malo padaju. Devizne rezerve služe da ublažavaju ovakve šokove", rekao je Jovanović.

Na pitanje koliko je Srbija realno bila "ekonomski tigar" do protesta, Jovanović je rekao da mu priča o Srbiji kao "ekonomskom tigru malo smešna, a malo i očajna".

"Ali ako već pričamo u metaforama, rekao bih da me srpska ekonomija najviše podseća na zeca iz Ezopove basne kada je izazvao kornjaču na trku. Zec, koji je bez sumnje brži, napravi solidnu prednost, pa se opusti, legne da odmori misleći da je stvar gotova, uspava se – i na kraju ga kornjača pretekne. Tako i srpska ekonomija: veže nekoliko dobrih godina, pa upadne u krizu, i treba joj isto toliko godina da iz nje izađe", ilustrovao je Jovanović.

Recesije na svake četiri godine

Dodao je da je od 2009. do danas, Srbija imala četiri recesije, jednu na svake četiri godine.

U makroekonomiji se, kako naveo, obično smatra da bi recesija trebalo da se javlja, otprilike svakih osam godina, a u Srbiji je to duplo češće.

"Nakon solidnih rezultata tokom pandemije, kada je Srbija zaista bila među boljima u Evropi, već sa početkom rata u Ukrajini, postaje jedna od najslabijih ekonomija u regionu. Možda su ove krize delom uzrokovane i spoljnim faktorima, ali je i reakcija domaćih političara često bila pogrešna. I struktura domaće privrede je takva da je previše ranjiva na spoljne šokove, što je takođe krivica domaćih političara. Osim toga, iz svih tih kriza se ništa nije naučilo, niti se išta promenilo", rekao je Jovanović.

On je istakao da su poslednjih nekoliko godina, gotovo svi najznačajniji ekonomisti u zemlji i inostranstvu upozoravali da trenutni model razvoja Srbije, zasnovan na državnim infrastrukturnim ulaganjima i stranim investicijama, nije dovoljan.

Neophodno je, prema njegovim rečima, podržavati i domaće firme kroz savremenu inovacijsku i industrijsku politiku, a da je to učinjeno Srbija danas ne bi bila „ovoliko ranjiva i u ovoj trenutnoj krizu“.

Bolje bi, kako je rekao, bilo da Srbija postane kornjača, "uporna, vredna, pametna, koja sporo, ali sigurno ide ka cilju".

Odgovarajući na pitanje da li nova vlada ima kapacitet da reši probleme u prosveti i privredi Jovanović je konstataovao "i da ima kapacitet da nikada neće imati šansu da to pokaže“.

"Svi dobro znaju ko u Srbiji odlučuje o svemu. To je, uostalom, nedavno potvrdila i doskorašnja ministarka zdravlja (Danica Grujičić). U kratkom periodu promenila su se tri premijera i sve je ostalo isto. I to je jedna od prvih stvari koja se mora promeniti nakon svega ovoga, da se moć predsednika, premijera ili bilo kog pojedinca, ma ko god on bio, smanji, i da se moć odlučivanja vrati institucijama", rekao je Jovanović.

Istakao je da su "upravo zato studentski protesti važni, jer zahtevaju nešto minimalno, a u stvari tako radikalno za Srbiju, što nije dovoljno, ali je početna tačka, bez koje nema ničega".

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

Komentari 3

Hronološki Najpopularniji

Ali

23.04.2025 • 20:20

Xm

Slažem se u svemu osim da se strategija državnog razvoja prepusti "institucijama". Institucije države moraju da budu apolitične ali pod upravom Vlade koja odlučuje kako se i šta radi, po zakonima koje određuje Parlament. U suprotnom, šta će nam izbori? Ne smemo da napravimo grešku kao EU u kojoj vlast imaju birokrate bez ikakve vizije ni dugoročne strategije - obične ćate koje pritiskaju dumiće, komuniciraju birokratskim folskulama i usmeravaju brod direktno u ledeni breg.

1 0 +1
Ummagumma

23.04.2025 • 18:52

Stopa rasta 3,5% a inflacija najmanje pet puta veća. Po svemu kako su stvari trenutno postavljene svaki oblik razvoja je apsolutno nemoguć. Doduše uvek smo bili zaostala i siromašna zemlja ne razlikuje se Vučić tu mnogo od svojih prethodnika. Samo jedan kratak period postojanja SFRJ se mogao nazvati civilizovanim životom u ekonomskom i društvenom smislu ali nije dugo trajao. Nismo navikli da živimo kao ljudi lepo je nama ovako.

2 4 -2
debeli

23.04.2025 • 14:39

Ali Vucic = korupcja, zato to nisu minimalni zahtevi. Doduse, i opozicija = korupcija, a novih ljudi nema, ne znam zasto...

21 28 -7

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.