Dok vlast obećava plate od 1.320, svaki deseti zarađuje 541 evro

Autor: Radar (Milan Ćulibrk)

Info

21.03.2026.

08:29 > 08:44

Tri od četiri zaposlena primaju manje od proseka, koji podiže deset odsto onih sa platama većim od 1.577 evra.

Dok vlast obećava plate od 1.320, svaki deseti zarađuje 541 evro

Foto: Pixabay

Za pet godina razlika između prosečne i medijalne zarade je udvostručena i tako zaposleni u proseku dobijaju sarmu, s tim što manjina može da priušti meso, a ostali samo kupus, piše Radar.

Samo pet dana trebalo je Aleksandru Vučiću da demantuje najbližeg saradnika, ministra finansija Sinišu Malog, koji je na Kopaonik biznis forumu, 2 marta, poprilično veliki broj nevernih Toma pokušao da uveri da "predsednik uvek ispuni ono što je obećao".

Teško da je Mali zaboravio da je njegov šef pre samo dve godine, 20. januara 2024, najavljujući "Skok u budućnost – Srbija 2027", već za narednu godinu obećao prosečnu platu od 1.400 evra. Tačnije, rekao je doslovno: "Naš je cilj da u decembru 2027. prosečna plata bude viša od 1.400 evra".

Dve godine i šest i po nedelja kasnije, 7. marta, na istom mestu, u Palati Srbija, pred manje-više istim svedocima, među kojima je bio i prvi državni blagajnik, Vučić je predstavio plan Srbija 2030-2035, uz novo obećanje da će prosečna zarada dostići 1.320 evra, ali ne sledeće godine, već tek 2030. Biće da su obojica računala da se malo ko seća "šarene laže" i da većina neće ni primetiti da im je u međuvremenu plate smanjio za 80 evra, a rok produžio za tri godine. Ili je baš za "zlopamtila" servirao "šargarepu", nudeći platu od 1.700 evra, ali tek za deset godina, krajem 2035.

Plate 230.000 zaposlenih samo 15 evra više od minimalca

Istine radi, ova naizgled loša vest i nije tako loša, jer je nova projekcija realnija od prethodne, za koju su i oni koji su je lansirali znali da nema čvrsto ekonomsko uporište.

Zato u prvi plan ističu da je u decembru 2025. prosečna plata prvi put premašila "granicu snova" i dostigla 1.058 evra. Naravno da im ni na kraj pameti ne pada da malo dublje zarone u njenu strukturu, jer teško da u predizborne svrhe mogu da koriste podatak da je svakom desetom zaposlenom uplaćen samo 541 evro. Poređenja radi, od januara ove godine minimalna zarada za mesec sa 22 radna dana je za 15 evra veća od plate koju je mesec dana ranije primilo više od 230.000 radnika.

Još toliko ih je u decembru primilo samo 30 evra više od januarskog minimalca, dok je po deset odsto zaposlenih primilo po 615, odnosno 685 evra. Sve u svemu, u mesecu u kom je postavljen novi rekord, milion i 160.000 zaposlenih je moralo da se zadovolji primanjima manjim od 774 evra, koliko je bila medijalna zarada.

Kao da se na Andrićev venac i u Nemanjinu 11 uselio duh Superhika, junaka iz strip serijala o Alanu Fordu, čiji je moto da otima sirotinji i deli bogatima. Indikativno je da na tu neravnomernu raspodelu, koja baš i ne ide naruku onima koji uporno nastoje da stvore utisak da pomažu siromašnijima, nije ukazao neki doktor ekonomije, već elektrotehnike, Nenad Jovanović. On je na svom Iks nalogu naveo da je samo oko 472.860 zaposlenih sa platama većim od 1.168 i 1.577 evra podiglo republički prosek u decembru na 1.058 evra. Uz to, još deset odsto zaposlenih mesečno zarađuje između 999 i 1.168 evra, dok je plata svakog desetog bila tek 13 evra veća od minimalca u decembru.

Sve veća razlika između najviše i najniže, ali i između medijalne i prosečne zarade

"Razlika između 10 odsto zaposlenih sa najmanjim i najvišim primanjima značajno je povećana i sada ovi iz prve grupe svakog meseca primaju bar 1.036 evra manje od zaposlenih iz poslednjeg decila, s tim što među njima ima i onih koji mesečno zarađuju i više od milion evra. Dodatni problem je što se ta razlika, kao i razlika između medijalne i prosečne zarade, povećava iz godine u godinu. Ranije su dve trećine zaposlenih primale manje, a jedna trećina više od republičkog proseka, a sada je udeo onih sa natprosečnim primanjima smanjen na između 20 i 30 odsto", precizira Jovanović za Radar.

Iako se Vučić hvali da je minimalna zarada tokom vladavine SNS-a, od 2012. do kraja prošle godine povećana sa 172 na 551 evro, a da će 2030. minimalac dostići 760 evra, nepobitna je činjenica da je sve više onih koji primaju manje od proseka. Uprkos tome, vlast održava utisak da standard zaposlenih nezaustavljivo raste. Jovanovića to ne čudi, jer ljudi vide da i njihove komšije žive slično, s obzirom na to da mnogi van Beograda zarađuju oko 700 evra mesečno.

"Nije velika razlika između nekoliko prvih decila, jer 10 odsto zaposlenih mesečno zarađuje 541 evro, još toliko ih prima 586 evra, a mnogo ne odskaču ni oni iz trećeg i četvrtog decila sa zaradama od 615 i 685 evra. Razlika između tih grupa je od 45 do 70 evra i ona se ne oseća toliko, kao kada se uporede najniže i najviše zarade", konstatuje Jovanović.

Ne raste razlika samo između najnižih i najviših zarada, već i između medijalne i prosečne. Pre pet godina, u decembru 2020, prosečna je bila 66.092, medijalna 48.676 dinara, a razlika između njih samo 148 evra. Tri godine kasnije, u decembru 2023, razlika je povećana na 215 evra, 12 meseci kasnije porasla je na 245 evra, a u poslednjem mesecu prošle godine na čak 283 evra. Za samo pet godina, dakle, ta razlika je skoro udvostručena. Eto zašto zaposleni u proseku dobijaju sarmu, s tim što samo manjina može sebi da priušti meso, a ostali moraju da se zadovolje samo kupusom.

Dok im vlast obećava bolji život, primanja sve većeg broja zaposlenih padaju ispod proseka

Prosečna zarada se, dakle, sve više udaljava od medijalne, a za to velike zasluge ima i vlast koja, gle čuda, svoju popularnost gradi baš na populizmu, nastojeći da uveri siromašnije da jedino ona o njima vodi računa i da se bori protiv "tajkuna". I što je vlast glasnija, primanja sve većeg broja zaposlenih padaju ispod republičkog proseka.

Ekonomista Vladimir Vučković, predavač u Mokrogorskoj školi menadžmenta i bivši član Fiskalnog saveta, za Radar kaže da se u javnim raspravama o zaradama često ističe da prosečna plata stvara pogrešnu sliku o stvarnom položaju zaposlenih, jer je medijalna zarada znatno niža, a ona se nalazi tačno na sredini raspodele plata radnika, tako da polovina zaposlenih zarađuje manje, a polovina više od tog iznosa i zato se često smatra boljim pokazateljem "tipične" plate.

"Podaci za evropske zemlje pokazuju da se medijalna zarada najčešće kreće u rasponu od 80 do 90 odsto, a u Srbiji je ona nešto iznad 70 odsto prosečne plate. U zemljama sa ravnomernom raspodelom plata, kao što su Nemačka ili Belgija, medijalna plata dostiže i više od 90 procenata prosečne zarade. U većem delu centralne Evrope taj odnos se kreće oko 85 procenata, što je slučaj u Hrvatskoj, Češkoj, Estoniji, Sloveniji ili Slovačkoj. Srbija je u društvu Rumunije i Bugarske, u rasponu od 70 do 75 odsto. To znači da je medijalna plata u Srbiji nešto niža u odnosu na prosečnu zaradu nego što je to slučaj u najvećem delu zapadne i centralne Evrope", ističe Vučković.

U Evropi niske plate ima svaki sedmi, a u Srbiji svaki peti zaposleni

On kaže da se Srbija slično kotira i prema pokazatelju "radnik sa niskom platom", koga Eurostat definiše kao zaposlenog koji zarađuje manje od dve trećine medijalne cene radnog sata. Na nivou Evropske unije u 2022, što je poslednja godina za koju postoje raspoloživi podaci, u toj kategoriji niskih plata bio je otprilike svaki sedmi radnik, a u Srbiji je svaki peti i po tome je naša zemlja slična Rumuniji i Bugarskoj.

"Dakle, pored niskih plata, dodatni problem Srbije je i nešto izraženija nejednakost onoga što se zarađuje. Em nam je niža prosečna plata, em veći broj ljudi ne može ni do nje da dobaci. Ipak, ako bismo gledali gde imamo veći problem i gde više zaostajemo za Evropom, nesumnjivo je veći problem niska ekonomska razvijenost, relativno niske prosečne zarade i životni standard, a manji nejednakost u dohocima", zaključuje Vučković.

I doskorašnji potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Duško Vuković naglašava da se iza cifara i zvanične statistike krije veoma ozbiljna i više nego neprijatna istina o raspodeli dohotka u Srbiji.

Monopolom nad medijima vlast stvara lažni utisak da brine o građanima

"Služeći se monopolom nad većinom medija, posebno onim koji poseduju nacionalnu frekvenciju, političkim marketingom i propagandom, nametljivo ističući biranu statistiku, kao što je prosek decembarskih zarada, koje su već decenijama uvek veće od zarada u ostalih 11 meseci, vlast stvara lažan utisak brige za građane, ali suštinski problem ostaje, a to je nepravedna raspodela dohotka", kaže Vuković za Radar.

Politička indoktrinacija se, po njegovim rečima, zapravo zasniva na proseku, a ne na raspodeli unutar države. To što prosečna plata raste ne znači ništa za većinu koja ne oseća nikakvo poboljšanje, kategoričan je on.

"Plate na vrhu rastu neverovatno brzo i dohodak se sve više koncentriše u rukama uskog sloja ljudi sa visokim zaradama i profitima. Većina radnika ostaje zarobljena u zoni između minimalne i medijalne zarade. Sistem u Srbiji stvorio je dubok jaz između malog broja bogatih i ogromne većine siromašnih. Pitanje zarada nije samo ekonomsko pitanje, već pitanje društvene pravde, stabilnosti i budućnosti društva. Ako većina zaposlenih ne može da živi dostojanstveno od svog rada, problem nije u radnicima, već u sistemu koji proizvodi, održava i povećava nejednakosti", zaključuje Vuković i naglašava da je upravo uloga sindikata da na to stalno podseća, bez obzira na to koliko vlast pokušava da prikrije stvarnost.

Moguće je, dakle, da će plate u narednom periodu nominalno rasti mnogo brže od realnog bruto domaćeg proizvoda. Kao što je to, uostalom, bio slučaj i u prethodne četiri godine, tokom kojih je BDP ukupno realno povećan za 12,9 odsto, a nominalna prosečna plata za skoro 46 procenata, sa 74.993 na 109.462 dinara.

Druga je stvar što posledice tog skoka nisu svi osetili ravnomerno. Kao što verovatno neće osetiti ni ako krajem 2030. prosečna zarada zaista dostigne 1.320 evra. Ukoliko u narednih pet godina razlika između medijalne i prosečne zarade bude rasla upola sporije nego u prethodnih pet i poraste sa sadašnjih 280 na 420 evra, to bi značilo da ni za pet godina polovina radnika neće moći da računa na plate veće od 900 evra.

Na stranu šta će sa 900 evra tada moći da se kupi, ako cene nastave da rastu, a kurs ostane zamrznut na sadašnjem nivou. Evro je i 2021. vredeo 117,4 dinara, a u međuvremenu je hrana poskupela toliko da je sada za istu količinu namirnica potrebno 57 odsto evra više nego pre pet godina.

Zato nema mnogo garancija da će vlast usrećiti većinu čak i ako ovoga puta ispuni obećanje. Ali, nije isključeno da će u rezultatima njihove vladavine mnogi do tada prepoznati karakterne osobine još nekih drugara Superhika – Sir Olivera, Grunfa ili možda Boba Roka, čija tri rođena brata, Tim, Tom i Tumb imaju stalno prebivalište u Jumi.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

plata prosečna plata

Komentari 20

Hronološki Najpopularniji

dacic

21.03.2026 • 20:47

vlast obecava a narod veruje
uvek prodje tako jer narod veruje u vlast
da je obrnuto ove vlasti ne bi bilo

4 6 -2
Nestor

21.03.2026 • 17:01

Kale, kome je namenjena ta nepismena botovska fantazija? U svako bih doba vrlo rado menjao ovu aktuelnu reinkarnaciju devedesetih za period od 2000-te, pa do prekrajanja izborne volje od strane gangstera kojima služiš.

5 8 -3
/

21.03.2026 • 16:06

/

@kale
a do 2000-e ste sedili u tim firmama bez plate i uplacenih doprinosa.

1 3 -2

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.