Poskupljenja su neminovna: Ekonomisti naveli razloge
Imajući u vidu nepredvidljivost tržišta goriva zbog rata u Iranu, Srbija pre ili kasnije može da očekuje nova poskupljenja.
Foto: Pixabay
Rast cena goriva ponovo je otvorio pitanje kada će skuplji dizel i benzin početi ozbiljnije da utiču i na cene hrane, robe široke potrošnje i ukupnu inflaciju u Srbiji, piše Insajder.
Cene goriva već duže vreme su na visokom nivou, dok dizel poslednjih nedelja postepeno poskupljuje. Iako se taj rast za sada nije značajnije prelio na rafove u prodavnicama, ekonomisti upozoravaju da gorivo gotovo uvek, pre ili kasnije, utiče na troškove transporta, logistike i proizvodnje.
Pitanje je, međutim, koliko brzo se taj efekat prenosi na krajnje potrošače i da li bi novi talas poskupljenja mogao dodatno da optereti građane koji se već suočavaju sa visokim cenama hrane i proizvoda za svakodnevnu upotrebu.
Dok jedni smatraju da trgovci i proizvođači još pokušavaju da amortizuju rast troškova, drugi upozoravaju da bi duže zadržavanje visokih cena goriva moglo postepeno da pogura i novu rundu poskupljenja u maloprodaji.
Pomoćnik direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju u Privrednoj komori Srbije Bojan Stanić misli da bi pravi ekonomski izazovi mogli bi da se vide tek posle Ekspo 2027 i perioda pojačane državne potrošnje.
Govoreći o uticaju rasta cena goriva na inflaciju i maloprodajne cene, Stanić kaže za Insajder da Srbija u velikoj meri zavisi od globalnih kretanja na tržištu nafte.
"Država može delimično da ublaži rast maloprodajnih cena kroz akcize i kontrolu cena goriva na nedeljnom nivou, ali smo suštinski zavisni od onoga što se dešava na međunarodnom tržištu", navodi Stanić.
On podseća da se cena nafte trenutno ponovo spustila ispod psihološke granice od 100 dolara po barelu, ali upozorava da se rast troškova goriva svakako preliva na logistiku i transport.
"Sva roba je predmet transporta i samim tim taj inflatorni talas jeste realan. On se već formira", kaže Stanić.
Prema njegovim rečima, ostaje pitanje kojim intenzitetom će rast troškova pogoditi domaću privredu i potrošače.
Stanić podseća i na procene Međunarodnog monetarnog fonda prema kojima bi inflacija u Srbiji do kraja godine mogla da bude oko pet odsto.
"Da li će biti malo iznad ili ispod toga ostaje da se vidi, ali to ipak nije nivo inflacije koji smo imali 2022. i 2023. godine kada je ona bila dvocifrena", ocenjuje on.
Stanić upozorava da se aktuelni rast cena goriva i troškova nadovezuje na prethodni inflatorni talas, zbog čega privreda već trpi dodatni pritisak.
"Sada generalno imamo porast troškova proizvodnje i udar na konkurentnost. To nije slučaj samo u Srbiji, već u celoj evropskoj privredi", kaže Stanić.
On objašnjava da kompanije, kada im rastu troškovi energije, transporta i proizvodnje, pokušavaju deo tog tereta da prebace dalje kroz lanac poslovanja - od uvoznika i proizvođača, do krajnjih potrošača.
"Kada privrednik vidi da su mu troškovi veći, on pokušava da poveća cenu svojih proizvoda ili usluga. Tako se stvara ono što nazivamo vrtlogom inflacije, gde jedno poskupljenje vuče drugo", navodi Stanić.
Kao primer navodi uslužne delatnosti, gde rast troškova poslovanja brzo utiče i na cene za građane.
"Ako frizeru rastu troškovi, on će pokušati da poveća cenu šišanja, i tako dodatno doprinosi inflatornom pritisku", objašnjava on.
Prema njegovim rečima, do kraja godine moguće je dalje postepeno povećanje cena u proseku od tri do pet odsto, uz dodatni problem što kamatne stope verovatno neće značajnije padati.
"Tako imate višestruki udar na troškove, što postepeno usporava privredu, a to se već vidi širom Evrope", kaže Stanić.
Ocenjuje da Srbija za sada ne oseća posledice usporavanja evropske ekonomije istim intenzitetom kao razvijenije zemlje, pre svega zato što je manje povezana sa globalnim ekonomskim tokovima.
"Mi jesmo uključeni u međunarodne ekonomske odnose, ali manje nego, recimo, Nemačka. Zato se tamo kriza pojavila ranije i snažnije", kaže Stanić.
On navodi da se nemačka ekonomija već nalazi na ivici stagnacije, uz veoma nizak očekivani rast, dok bi Srbija ove godine ipak mogla da zabeleži rast između dva i dva i po odsto.
Ipak, upozorava da bi pravi izazovi mogli da postanu vidljiviji nakon završetka perioda pojačane državne potrošnje i velikih infrastrukturnih ulaganja, uključujući projekte povezane sa Expo 2027.
"Domaća potrošnja trenutno je jedan od glavnih izvora rasta privrede Srbije, uz infrastrukturne projekte. U predizbornim godinama praktično nema prostora za smanjenje plata u javnom sektoru i penzija, jer upravo ta potrošnja održava privredni rast", objašnjava Stanić.
Prema njegovim rečima, problem bi mogao da nastane ukoliko evropska ekonomija ne ubrza nakon što prođe aktuelni investicioni i potrošački ciklus u Srbiji.
"Ako ne dođe do oporavka u okviru Evropske unije, izostaće i eksterni izvori rasta koji su važni za našu dugoročnu održivost", upozorava on.
Stanić ocenjuje da Srbija trenutno nije pred ozbiljnom ekonomskom krizom, ali da produženi rast troškova i slabljenje konkurentnosti mogu dugoročno da ostave posledice.
"To nije neka nagla kriza, već sporo slabljenje konkurentnosti privrede. Problem je što, kada dođe novi talas jačeg evropskog rasta, možda više nećemo imati kapacitet da pratimo tempo koji smo ranije imali", zaključuje Stanić.
Pročitaj još
Tržište veruje da je rast cena goriva za sada kratkoročan poremećaj
Komentarišući rast cena goriva i pitanje da li građane tek očekuje novi talas poskupljenja, ekonomista Aleksandar Stevanović kaže da će mnogo zavisiti od razvoja geopolitičke situacije na Bliskom istoku.
"Trenutno nadguravanje između SAD i Irana dominantan je razlog nešto viših cena goriva", ocenjuje Stevanović.
On objašnjava da tržišta za sada ne veruju da je reč o dugoročnom poremećaju.
"Rast cena nije u skladu sa količinom goriva koja trenutno ne prolazi kroz Ormuski moreuz, što pokazuje da tržište i dalje očekuje da će se situacija relativno brzo stabilizovati", navodi Stevanović.
Prema njegovim rečima, očekivanja na tržištu i dalje su da bi se cene nafte i goriva mogle vratiti na nivoe na koje su se potrošači navikli tokom prethodne dve do tri godine.
"Tržište očigledno smatra da je ovo kratkoročan, a ne dugoročan trend", kaže on.
Stevanović dodaje da upravo zbog takvih očekivanja mnoge kompanije i trgovci za sada oklevaju sa ozbiljnijim podizanjem cena proizvoda i usluga.
Govoreći o tome zašto rast cena goriva još nije ozbiljnije pogodio rafove u prodavnicama, Stevanović ocenjuje da deo trgovaca verovatno trenutno pokušava da zadrži cene pod kontrolom kroz niže marže.
Istovremeno, smatra da se u javnosti često pogrešno predstavlja nivo kupovne moći građana u Srbiji.
"Ne mislim da je kupovna moć u Srbiji slaba. Ona nikad nije bila veća otkako Srbija postoji kao obnovljena država", kaže Stevanović.
Dodaje da to ne znači da standard građana ne bi mogao dodatno da raste, ali ocenjuje da je trenutna situacija ipak bolja nego prethodnih decenija.
Kada je reč o cenama u maloprodaji, Stevanović smatra da su pojedini trgovci u međuvremenu korigovali poslovnu politiku.
"Možda su se neki maloprodavci dozvali i spustili deo svojih marži. Sve je manje onih ‘glupih cena’ zbog kojih se ljudi osećaju kao idioti kada uporede cene u Srbiji sa cenama u drugim zemljama", navodi on.
Prema njegovim rečima, nije reč o tome da trgovci "gutaju" troškove, već da trenutno pokazuju nešto veću uzdržanost u formiranju cena.
"Ne bih rekao da gutaju troškove, nego da možda sada nisu alavi do krajnjih granica", ocenjuje Stevanović.
Ocenjuje da bi ozbiljniji i dugotrajniji rast cena energenata gotovo sigurno doveo do novog inflatornog pritiska i poskupljenja za građane, ali smatra da bi takav efekat mogao da bude privremen.
"Ako potraje duži poremećaj, cene će rasti, ali ćemo isto tako imati korekciju kada cena nafte padne. Tada će se pojaviti i deflatorni pritisak", kaže Stevanović.
Prema njegovim rečima, ukoliko nestabilnosti na tržištu energenata potraju još nekoliko meseci, Srbija bi mogla da uđe u period promenljivog kretanja inflacije.
"Moguće je da ćemo imati cik-cak kretanje inflacije ukoliko ova situacija bude trajala još dva ili tri meseca", zaključuje Stevanović.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Do kraja godine još dva moguća poskupljenja struje: Kako će se to odraziti na inflaciju?
28.06.2026.•
0
Građani Srbije već nekoliko meseci plaćaju znatno više račune za električnu energiju nego prošle godine, iako od početka 2026. nije bilo novog linearnog poskupljenja kilovat-sata.
MUP upozorava na dve nove internet prevare koje se šalju korisnicima putem SMS-a i Mesindžera
28.06.2026.•
0
Ministarstvo unutrašnjih poslova upozorilo je građane na dve nove internet prevare koje se šire putem SMS poruka i aplikacije Mesindžer.
Iako se zaradi i do milion dinara po hektaru: Srbija uvozi 70 odsto belog luka
28.06.2026.•
2
Iako se beli luk smatra jednom od najtraženijih i najisplativijih povrtarskih kultura, Srbija i dalje najveći deo potreba podmiruje iz uvoza.
Objavljeni rezultati raspodele učenika po srednjim školama
28.06.2026.•
2
Na portalu Moja srednja škola objavljeni su konačni rezultati raspodele učenika po srednjim školama i obrazovnim profilima.
Srbija zaostaje za regionom u podršci EU - ovo su razlozi
28.06.2026.•
20
Percepcija Evropske unije u Srbiji znatno je negativnija nego u ostalim državama regiona, što je rezultat kampanje dezinformacija o EU, izjavila je novinarka portala Savremena politika Sofija Popović.
Istraživanje: Čitanje vesti izbegava 42 odsto globalnih ispitanika, u Srbiji 53 odsto
28.06.2026.•
2
Ovogodišnje istraživanje Rojtersovog instituta za studije novinarstva "Digital News Report" pokazalo je da 42 odsto globalnih ispitanika često izbegava čitanje vesti.
VIDEO Vojska predstavlja naoružanje u Batajnici, predsednik: "Malo ko bi se usudio da napadne Srbiju"
28.06.2026.•
12
Predsednik države Aleksandar Vučić izjavio je da će Vojska Srbije biti u stranju da zaštiti svoju zemlju, tako da građani mogu da budu spokojni i mirni, i da se eventualnom agresoru ne isplati da napadne.
Objavljena još jedna procena koliko je ljudi bilo prisutno tokom Vučićevog govora ispred Skupštine
28.06.2026.•
37
Arhiv javnih skupova objavio je procenu koliko je pristalica SNS i drugih građana bilo na jučerašnjem mitingu naprednjaka u Beogradu.
Vučić: Služenje obaveznog vojnog roka od marta sledeće godine
28.06.2026.•
39
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je danas kazao da će u mart 2027. godine početi služenje "veoma kratkog" redovnog vojnog roka.
Bolnica u Čačku: Šest osoba pregledano zbog curenja amonijaka, svi su dobro
28.06.2026.•
0
Šest osoba pregledano je u Urgentno-prijemnoj službi Opšte bolnice u Čačku nakon curenja amonijaka u hladnjači u Guči.
Misterija koliko će Moravski koridor na kraju koštati: Već date dve milijarde evra, a planiraju se nove trase
28.06.2026.•
10
Skupština Srbije usvojila je niz zakona, među kojima i izmene Zakona o utvrđivanju javnog interesa za realizaciju projekta Moravskog koridora.
Studentski skup "Sve se vidi na Vidovdan" danas u Kraljevu: Objavljeni program i mapa
28.06.2026.•
7
Studenti u blokadi danas, 28. juna u Kraljevu organizuju pod nazivom "Sve se vidi na Vidovdan".
MUP saopštio zašto je upozorenje za curenje amonijaka u Guči poslato preko sistema "Pronađi me"
28.06.2026.•
16
Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da je prilikom aktiviranja Sistema za hitno obaveštavanje građana zbog curenja amonijaka u Guči došlo do nepravilnosti u isporuci poruke.
Zaustavljeno curenje amonijaka u Guči, četiri osobe na lekarskom pregledu
28.06.2026.•
6
Curenje amonijaka na jednom od sigurnosnih ventila hladnjače u Guči je zaustavljeno, a četiri osobe poslate su na lekarski pregled.
Za izgradnju Hrama Svetog Save u poslednjih 12 godina dato 88 miliona evra
28.06.2026.•
16
Predsednik Vlade Srbije Đuro Macut i patrijarh srpski Porfirije potpisali su Ugovor za obezbeđivanje finansijskih sredstava za završne radove na Hramu Svetog Save u Beogradu.
Vučić najavio da je "još nekoliko nedelja" predsednik, pa sledi ostavka: Šta predviđa zakon u tom slučaju?
28.06.2026.•
37
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je sinioć da će podneti ostavku na tu funkciju, a prema Zakonu o predsedniku Republike, predsednik može podneti pismenu ostavku, koju dostavlja predsedniku Skupštine Srbije.
Da su izbori danas: SNS bi osvojila 47,1 odsto glasova, a studentska lista 30,7 odsto
28.06.2026.•
64
Da se izbori održavaju danas, 28. juna, SNS bi osvojila 47,1 odsto glasova, dok bi zajedno sa socijalistima imali preko 50 odsto, pokazuje poslednje istraživanje agencije Faktor plus.
Statistika kaže: Srbija među najjeftinijim evropskim zemljama po nivou potrošačkih cena
28.06.2026.•
19
Srbija je među evropskim zemljama sa najnižim nivoom potrošačkih cena od oko 62,5 odsto proseka u EU, pokazuje analiza zasnovana na najnovijim podacima Evrostata.
Komentari 14
Mona Liza
Stabilan dinar samo inflacija i cene divljaju na svim nivoima.
Čabar.
Лаки
da
raspad na sve strane
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar