Gujaničić, koji je projekt menadžer "Vajs brokera", je dodao da Telekom sada vredi oko 1,5 miijardi evra.
"Pre tri godine je Telekom Austria ponudio 900 miliona evra za 51 odsto akcija u domaćem operateru. Tada je Vlada Srbije za taj procenat tražila 1,4 milijarde evra, a danas ta kompanija nije ništa bolja, manje je investirano u razvoj i više je zadužena", rekao je Gujaničić na predstavljajju rang liste banaka i osiguravajućih društava koju organizuje časopis Biznis i finansije.
On je podsetio da je Telekom otkupio 20 odsto svojih akcija od grčkog OTE-a, zašta je uzeo veliki kredit koji, kako kaže, i dalje nije otplatio. Gujaničić je rekao da se ovih dana često priča o privatizaciji Telekoma Srbije, Dunav osiguranja i Aerodroma "Nikola Tesla", ali je poručio da je samo mit da će se prikupiti ogromni prhodi od privatizacije tih preduzeća.
.jpg "FOTO: Mladić poginuo u sudaru automobila i kamiona kod Leskovca")
.jpg "Novosađani, pripremite se: Počinju prijave za subvencije za bicikle")
Komentari 4
Toma
prodaće ga za tepsiju ribe, onda će mu gazda biti neki privatnik, i deraće nam kožu s leđa svima i gurati višak novaca u svoj džep.
Najbogatiji čovek na svetu je telekomunikacioni tajkun.
Samo srbi ne umeju od ogromne telekomunikacione firme da naprave regionalnu silu.
Dovedite japanca direktora, platite ga koliko traži, firma će duplirati vrednost za 5 godina.
Ali nećete, vi ćete prodati jer ste svi kriminalci i imaćete procenat.
Ne može se govoriti o privatizaciji, već o prodaji dela (udela) kapitala u posedu Republike Srbije:
1.1. Telekom Srbija ima status akcionarskog društva - mešovit kapital (akcije u vlasništvu fizičkih lica 22%, akcije u vlasništvu pravnih lica 78%) - Republika Srbija poseduje 58% akcija, prema podacima centralog registra depo i kliring hartija od vrednosti.
1.2. Aerodrom Nikola tesla ima status akcionarskog društva - mešovit kapital (akcije u vlasništvu fizičkih lica 10%, akcije u vlasništvu pravnih lica 86%, ostali oko 4%)- Republika Srbija poseduje 83% akcija, prema podacima centralog registra depo i kliring hartija od vrednosti.
2. Ako bi se govorilo o privatizaciji onda se govori o potencijalnom kupcu privatnoj kompaniju, ali i sama stuktura kapitala kupca (bilo koje kompanije) je relativna, jer se tokom vremena može menjati. Ako kupac Telekoma Srbija ima mešovit (državno-privatni) kapital, npr. Deutsche Telekom (2008. godine, direktno 15% poseduje Savezna država Nemačka, i 17% preko Banaka), da li je to privatizacija.
Potencijalni kupac može biti poslovno ili privatno (fizičko) lice, ako pritom postoji ponuda akcija na berzi, onda dolazi do "česte" promene stukture kapitala. Ako je kupac akcija pravno lice, to ne znači da je u celini vlasnička struktura kapitala kupca-kompanije privatno (fizičko) lice...
:(
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar