U Srbiji svaka deseta diploma lažna?

Oko deset odsto fakultetskih diploma u Srbiji je lažno, podatak je iz 2012. godine, a iz Ministarstva prosvete u međuvremenu su najavili da će Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta dobiti veća ovlašćenja nakon izmena Zakona o visokom obrazovanju.

Ministarstvo prosvete je, naime, 2012. godine tokom provere 2.000 diploma izdatih u Srbiji za jednu crnogorsku firmu, pronašlo oko 10 odsto falsifikata, izjavio je tada načelnik Republičke prosvetne inspekcije Velimir Tmušić. "Diplome su ili falsifikovane ili su ih izdale nepriznate ustanove ili radnički univerziteti, a najčešće se falsifikuju isprave isturenih odeljenja privatnih fakulteta i uverenja o diplomiranju, ali i dokumenta sa državnih fakulteta", naveo je Tmušić.

U Savetu za monitoring, ljudska prava i borbu protiv korupcije "Transparentnost" tvrde da u Srbiji veliki broj državnih službenika ima falsifikovane diplome, a ministar prosvete Srđan Verbić najavio je danas da će izmenama Zakona o visokom obrazovanju biti osnažena nezavisna tela koja će, između ostalog, proveravati kvalitet diploma. On je najavio da će Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta, koja se i do sada bavila kvalitetom, biti dodatno osnažena, uključujući i finansijski aspekt, kako bi mogla kvalitetnije da obavlja taj posao.

Prethodnih nedelja, mediji su mnogo pažnje posvetili bivšem rektoru Megatrenda Mići Jovanoviću zbog lažnog doktorata iz Londona, pod lupom je doktorska disertacija ministra Nebojše Stefanovića, a upitna je i doktorska disertacija poslanika socijaista Novice Tončeva, jer kako je izjavio rektor Univerziteta u Nišu Dragan Antić, nije registrovana u evidenciji, odnosno ne nalazi se među temama koje su odobrene.

Tončev nije registrovan ni u evidenciji promovisanih doktora nauka na Univerzitetu u Nišu, rekao je Antić u odgovoru na zahtev za pristup informacijama od javnog značaja u kome se tražila "provera podataka da li je Novica Tončev na Univerzitetu u Nišu stekao zvanje doktora građevinskih nauka". Interesovanje za doktorsku disertaciju Tončeva, inače, izazvala je njegova izjava prilikom predstavljanja za poslanika kada se predstavio kao doktor nauka.

U Nišu je istovremeno u toku provera stečenih diploma i na Medicinskom fakultetu i to nakon anonimne prijave u kojoj se tvrdi da je više predavača tog fakulteta steklo akademska zvanja mimo pravila. Dekan Medicinskog fakulteta u Nišu Stevan Ilić rekao je Tanjugu da je inspekcija Ministarstva prosvete uzela dokumentaciju radi provere tih navoda, a da će o rezultatima provere javnost biti obaveštena.

Slučaj Stefana Vlajkovića zaokupio je pažnju javnosti i medija 2012. kada ga je policija uhapsila jer je na osnovu falsifikovane diplome Fizičkog fakulteta u Beogradu upisao doktorske studije u Cirihu, oštetivši pri tome Fond za mlade talente, ali će sigurno kao najveća bruka u visokom školstvu poslednjih godina ostati zabeležena afera "indeks".

Ona je otkrivena 20. februara 2007, a među 87 optuženih da su primali mito za upisivanje ocena bez polaganja ispita i izdavanje lažnih diploma nalaze se 23 profesora sa pravnih fakulteta u Kragujevcu, Beogradu i Nišu. Oni se terete za 159 krivičnih dela, uglavnom za primanje mita, i to u visini od 500 do 1000 evra u za ocenu i od 12.000 do 16.000 evra za diplomu.

Afera "Indeks" ni nakon sedam godina od podizanja optužnice i pet godina suđenja pred Višim sudom u Smederevu, nije dobila sudski epilog, ali je u međuvremenu jedan od okrivljenih, profesor Nenad Đurđević, imenovan za vršioca dužnosti dekana kragujevačkog Pravnog fakulteta. Đurđevića je krajem aprila ove godine imenovao na to mesto Savet fakulteta koji je prethodno razrešio funkcije dekana Predraga Stojanovića. Stojanović je dva puta biran za dekana, a obojica, i Đurđević i Stojanović među 87 su optuženih u aferi "Indeks".