Pokrajinski ombudsman u godišnjem pregledu stanja u poštovanju ljudskih prava i svojih aktivnosti konstatuje niz kršenja osnovnih prava, ali zapaža i nekoliko napredaka koji su postignuti u Vojvodini - mahom kada je reč o borbi protiv nasilja u porodici, o socijalnoj zaštiti i delom u pravima deteta. Prava deteta su posebna priča jer u javnosti, zahvaljujući tabloidima, ovaj pojam nailazi na pogrešno tumačenje.
Srbija je potpisnica Konvencije o pravima deteta Ujedinjenih nacija i dužna je da je poštuje. o podrazumeva sve moguće aktivnosti koje će zaštiti dete - prevencija nasilja i zloupotrebe deteta, kao i diskriminaciju, ali podrazumeva i sve pozitivne promene i aktivnosti koje će doprineti da svaki mališan, bez obzira na pol, uzrast, nacionalno poreklo i druge karakteristike, izraste u zrelu, obrazovanu i zdravu osobu.
Ombudsman je uočio
diskriminaciju dece iz migrantskih porodica, koja nisu bila adekvatno prihvaćena u sredinama u kojima su se, silom teških neprilika, privremeno našla. Ovoj deci nije data puna šansa da se ostvare i da se obrazuju, ali nisu jedina kojima je otežan život.
Deca koja imaju potrebu za pedagoškim asistentom ili ličnim pratiocem mahom ne mogu da dobiju ovu (zakonom garantovanu) uslugu, što znači da teško žive redovan život. 021 je posebno obradio ovu temu u članku
OVDE.
Roditelji dece koja su žrtve vršnjačkog nasilja javljali su se Ombudsmanu nezadovoljni postupanjem škola u slučajevima nasilja. Iako je uočeno da roditelji često ne razumeju kakva je procedura kad dođe do vršnjačkog nasilja, škole ne blistaju kad je reč o reakciji na nasilje nad njihovim učenicima.
To pokazuje primer koji navodi ombudsman - jedna majka obratila se sa tvrdnjom da njeno dete u školi (U Vojvodini) trpi nasilje, a da škola ne reaguje. Ombudsman je istražio slučaj i obratio se školi, koja je tek po aktiviranju ovog savetodavnog organa reagovala. Tek tada su uzete izjave od učenika, održan roditeljski i sastanak tima za zaštitu učenika od nasilja, pojačan vaspitni rad i uočeno je da je majka bila u pravu. Njeno dete bilo je žrtva verbalnog nasilja, vređanja i maltretiranja, a problem je rešen pošto su sve uključene strane uradile svoj deo posla. Pokrajinski zaštitnik građana konstatovao je da škole često ne prepoznaju nasilje nad svojim učenicima, zbog čega ne reaguju na vreme ili uopšte, te da često imaju odbrambeni stav prema roditeljima učenika.
Prof. dr Zoran Pavlović, pokrajinski zaštitnik građana, kaže za 021 da je većina škola u Vojvodini ispunila formalni deo obaveza - poput formiranja timova za prevenciju nasilja, ali da je suština promašena.
"Koliko nastavnici u školama imaju vremena da se kvalitetno postave i posvete učenicima, sa ovakvim obimom nastave? Kad škola bude bila i obrazovna i vaspitna ustanova, kad se smanji kvantitet, a poveća kvalitet, kad svako preuzme odgovornost i radi svoj posao, problem nasilništva biće rešen. Prava deteta su najbitnija tema našeg društva i budućnost države", kaže Pavlović i dodaje da, isto tako, ovu oblast ne treba zloupotrebiti i dovesti u krajnost u kojoj se nečija prava zloupotrebljavaju.
Ombudsman je tokom godine posetio nekoliko ustanova za smeštaj dece i omladine kako bi se uverio da su uslovi života dobri, da je način rada odgovarajući i da se ostvaruju prava deteta i omladine. Uverio se da ti uslovi - nisu ostvareni, da nema dovoljno zaposlenih stručnih radnika, da je nizak stepen obrazovanja i mogućnosti za obrazovanje dece, a sami domovi za smeštaj dece bez roditelja nisu bezbedni. Naime, nema dovoljno nadzora nad decom, koja su samo formalno upisana u škole, ali mahom izostaju sa nastave. Takođe, deca su u mešovitim grupama, pa tako na istom mestu borave deca kojoj je potreban psihijatrijski tretman ili stalni nadzor, a "pomešana" su sa zdravom decom.
Zabranjeno je tući
Ustavom Republike Srbije i zakonima na snazi zabranjeno je fizički kažnjavati decu. Međutim, kako konstatuje Ombudsman, praksa vaspitavanja i disciplinovanja dece batinama u Srbiji je ustaljena i sveprisutna, a roditeljima i građanima nedostaju informacije o štetnom uticaju ovih praksi na zdravlje i razvoj deteta. Zoran Pavlović kaže za 021 da su propisi jasni i da je problem u nerazumevanje sistema. "Ni pre 40 godina nije bilo zakonski dozvoljeno tući decu. Apsolutno svako nasilje mora da bude prijavljeno kako bismo eliminisali situaciju gde smo 'svi znali da on tuče ženu, tuče dete' i da se svaki slučaj proveri, a odgovorni sankcionišu", kaže Pavlović.
Tokom prošle godine, sve policijske uprave u Vojvodini zabeležile su ukupno 7.132 prijava nasilja u porodici. Žrtve prijavljuju 90 odsto slučajeva, a centri za socijalni rad svega tri odsto. Policija je u više od polovine prijava ustanovila nasilje i to je duplo veći procenat ustanovljenog nasilja u odnosu na prethodnu godinu. Petina svih osumnjičenih su povratnici za isto krivično delo. Izrečena je 4.381 hitna mera privremene zabrane prilaska žrtvi - koja je najčešće žena, a u 90 odsto slučajeva sud produži trajanje ove mere, što je pomak. Zahvaljujući novom zakonu o sprečavanju nasilja u porodici, policija mnogo bolje i u većoj meri izriče nova zakonska ovlašćenja u cilju zaštite žrtve.
Doduše, statistika je i dalje crna. Kako je Ombudsman uočio u sopstvenim inicijativama na osnovu pisanja medija, u osam postupaka smrtnog slučaja nakon nasilja, sedam žrtava bile su žene. U tri slučaja je žena ubijena nožem, u dva slučaja iz pištolja i puške, u jednom slučaju tupim predmetom, a u jednom slučaju se sumnja da je partner ženu gurnuo s mosta. U jednom slučaju je počinilac od ranije bio poznat policiji i podnošene su prijave protiv njega, a on je ubistvo počinio tokom hitne mere zabrane kontakta sa ženom i nakon odsluženog zatvora. Samo u jednom slučaju je žrtva bio muškarac - usmrtila ga je nevenčana supruga, koja je prethodno prijavljivala policiji da ima probleme s njim, ali su nadležni smatrali da nema elemenata krivičnog dela.
Ombudsman je reagovao i u drugim slučajevima - reagovao je zbog
nepravilnosti u rešenjima "Voda Vojvodine" za odvodnjavanje, analizirao je pružanje komunalnih usluga i ostvarivanje prava na materijalnu podršku. Zanimljivo je da je pokrajinski ombudsman rešio i problem zatvorenika - naime,
javio mu se zatvorenik koji je pripadnik LGBT populaciji, a koji je tvrdio da zatvorski frizer ne želi da mu pruži uslugu kao drugim zatvorenicima. Ombudsman se obratio zatvoru, postupano je po zakonu, a zatvorenik je dobio uslugu kao i drugi zatvorenici. Čak je i premešten u bezbedniju sobu kako bi se eliminisala mogućost da bude predmet napada, jer je već bio žrtva verbalnog nasilja.
Nacionalne manjine
Ombudsman je istraživao koliko se na zvaničnim sajtovima pokrajinskih organa, skupštine i Pokrajinske vlade, kao i na sajtovima lokalnih samouprava navode korisne informacije za građane, a između ostalog i da li nude opcije na jezicima nacionalnih manjina. Prema Statutu APV, pored srpskog jezika i čirilice, u organima Pokrajine su u upotrebi i mađarski, slovački, hrvatski, rumunski i rusinski jezik i njihova pisma. Ovo se dosledno poštuje na sajtovima Skupštine APV i Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine - nacionalne zajednice, a na ostalim sajtovima mahom se krši Statut.
Većina jedinica lokalne samouprave na svojim prezentacijama ne poštuje propise o službenoj upotrebi jezika i pisama nacionalnih manjina, čime se ugrožava pravo svih građana da budu obavešteni na svojim maternjim jezicima. Sa par izuzetaka - Grad Subotica, opštine Kanjiža, Senta, Ada, Bečej, Bački Petrovac i Stara Pazova imaju opciju na jeziku nacionalne manjine koji je u službenoj upotrebi.
Neki sajtovi imaju opciju odabira jezika koji predstavlja samo veoma loš, nerazumljiv i radi forme stavljen prevod sa Gugla, sa pravopisnim greškama. Na primer, Ruma ima opciju da se odabere sajta na čak 23 strana jezika, ali su svi puki prevodi sa Gugl trenslejta.
Smanjio se broj pokrajinskih sekretarijata koji u svojim opisima radnih mesta imaju poznavanje jezika nacionalne manjine i to sa pet na tri radna mesta u roku od tri godine. Ovo je, ističe ombudsman, veoma loša informacija, uzimajući u obzir o kakvoj se sredini radi i da je u međuvremenu više puta menjana unutrašnja organizacija i sistematizacija, te je bilo mogućnosti da se situacija unapredi.
Izveštaj je u celosti dostupan
OVDE.
.jpg "Novi Sad rešava pitanje rugla u centru grada posle tri decenije")
.jpg)
.jpg "Hrvatski državljani preko Neština pokušali da prošvercuju stare kovanice, grnčariju, nakit...")
.jpg "Maloletni Subotičanin uhapšen zbog marihuane i amfetamina, a imao i pištolj sa prigušivačem")
.jpg "I sledeće nedelje nova prilika da nekome spasite život: Prikupljaće se krv širom Vojvodine")
Komentari 6
Mateja
Sve je to samo neslana šala...
JNS
Caca
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar